Želim biti slobodan
Moja životna priča nije ona priča koja započinje lepo. Moj otac je bio član bajkerskog kluba Hell's Angels (Anđeli pakla). Isto tako, njegov život je ovisio o drogi; bio je ovisnik o heroinu. Nažalost, moj otac me je ostavio kad sam imao samo tri godine. Jednoga dana je samo seo na svoj motor i rekao mi: "Sine, volim tebe i volim tvoju mamu, ali ja želim voziti sa svojom braćom. Želim biti slobodan."
Moja majka je bila mlada mama i radila je najbolje što je znala i umela da bi me podigla. Na nesreću, jednoga dana, kada sam imao osam godina, neko je provalio u naš stan i pucao u nju, provalnik je ubio moju majku na moje oči.
I tako, izgubio sam svoju majku nasilnom smrću, a otac me ostavio kada sam imao samo tri godine. Ostatak porodice se bavio svojim poslovima i tako sam ja većinu svoga vremena provodio živeći na ulici.
Sa petnaest godina sam bio izbačen iz srednje škole. Kad sam imao šesnaest, pridružio sam se bandi. A kad sam imao sedamnaest, već sam se navukao na drogu.
Nisam mogao spavati. Nisam mogao jesti. Nije mi bilo važno jesam li oprao zube, počešljao se ili istuširao se. Jedina stvar o kojoj sam vodio brigu bilo je: kako da namirim
svoju potrebu - svoju dnevnu dozu. Koristio sam heroin, PCP, kokain ili bilo šta na šta čega sam se mogao dočepati da bi umirio bol, da pokušam izbaciti muku koju sam osećao u sebi, da pokušam ispuniti prazninu koju sam imao.
Jednog dana, sam tako hodao ulicom i razmišljajući kako da završim sa svojim životom i dok sam tako išao niz ulicu, pogledao sam na drugu stranu i video neku crkvu. Nikada ranije nisam bio ni u jednoj od njih i ništa nisam znao o crkvi, ali pomislio sam: "Pokušao sam već sve u životu, pa ću sad poći da vidim ima li možda ova crkva rešenje za mene."
I tako sam ušao unutra, i naišao sam na vratara koji me upitao šta može učiniti za mene, a ja sam mu rekao: "Verovatno ništa, ali dozvoli mi da ti ispričam kroz šta sam sve prošao..." I tako sam tom čoveku kod vrata ispričao što mi je bilo na srcu i rekao mu da ako ova crkva nema odgovor za mene, ja onda idem kući da uzmem revolver i završim sa svojim životom.
Iznenada mi je taj čovek rekao: "Da li bi hteo ući unutra da razgovaraš sa našim pastorom? Bi li mu hteo reći nešto od ovoga kroz šta si prošao?" I tako sam ušao da se vidim sa njegovim pastorom. Pastor nije izgledao kao što sam ja očekivao da bi jedan pastor trebao izgledati. Nije bio čovek ukrućenog izgleda; nosio je farmerke i majicu, a imao je i tetovaže i dugačku kosu, te zaista nisam mogao razumeti kako može biti pastor i tako izgledati.
I tako sam mu počeo govoriti neke stvari kroz koje sam u životu prošao. A onda je taj pastor počeo meni pričati svoju životnu priču. Odrastao je bez oca. Bio je uključen u bande i drogu i čitav svoj život ulazio je i izlazio iz zatvora.
Ovaj me pastor raspametio. Nisam mogao verovati da bi neko tako na izgled uspešan i normalan kao on mogao imati takvu prošlost. Zatim mi je rekao kako mu je jednoga dana dok je bio u državnom zatvoru neko prišao i govorio o Isusu, o tome kako Isus može promeniti njegov život i dati mu mir, radost i sreću. Tri reči o kojima ja sa sedamnaest godina nisam znao ništa. A onda mi je ispričao kako je predao svoj život Gospodu i otada njegov život nikada više nije bio isti.
Rekao sam tom pastoru: "Znaš, ne razumem sve o tom Bogu i o tom Isusu o kojem si mi govorio, ali šta god je On učinio za tebe, potrebno je i meni." Zatim sam u molitvi prihvatio Gospoda kao svoga Spasitelja. I tako sam našao spasenje, u taj prvi put kad mi je neko uopšte govorio o Radosnoj vesti - Evanđelju. No, to nije sve. Tu se priča ne završava.
Pastor je rekao: "Geronimo, još nešto želim sa tobom podeliti." Zatim je posegnuo u svoj novčanik i izvukao neku sliku. Na slici je bio trogodišnji dečak. Rekao je: "Geronimo, ovaj dečak si ti. Ti si moj sin. Moj sin kojeg nisam video gotovo četrnaest godina.
Nije moguće opisati kako sam se tog trenutka osećao. Bio je to moj otac koji me napustio kada sam imao tri godine i kojeg tolike godine nisam ni čuo ni video. Bog me doveo ovamo sa ulice, ravno u njegovu crkvu i on me doveo Hristu.
Od toga dana, ja i moj otac smo najbolji prijatelji. Nikada više nisam koristio drogu. Nikada se više nisam vratio na svoj stari stil života. Sada služim Gospodu naučivši jednu važnu stvar: Ako ti vodiš brigu o Božjim stvarima, Bog će uvek vodi brigu o tebi.
