Od okultiste do evanđeliste
Zovem se Frank Aleksander i odrastao sam u skromnoj porodici u gradu Ardenes. Moj otac je bio nezaposlen, a majka se bavila gledanjem u karte (gatanjem). Brat mi je bio narkoman a ja sam bio sklon nasilju, jer sam trenirao borilačke veštine. Majka se ozbiljno bavila okultnim i često me je pozivala da mi gleda u karte.
Bila je poznata kao gatara. Radila je i sa viskom a čitala ljudima sudbinu iz dlana. Jednom je neki njen kolega, takođe gatalac iz karata, ponudio mojoj majci da ode na kurs spiritizma, da bi i time ovladala, i da je tako u stanju još više zarađivati. Vratila se kući oduševljena kursom i počela je da se bavi spiritizmom (prizivanjem duhova umrlih ljudi). Broj njenih klijenata se povećao i dosta je zarađivala. Međutim, novac kako je brzo odlazio tako je i dolazio, a u našoj kući su se počele dešavati čudne stvari: lonci i šerpe su same padale na pod, ili tokom noći se nameštaj sam pomerao po sobi.
No, i ja sam se jako interesovao za okultizam. Gutao sam knjige o parapsihologiji i pokušavao sam da pomeram papire ili da savijam kašike na daljinu (telekineza). Uspevao sam da isključim televizor i svetlo samo rečju. Međutim, ono što mi je na početku bilo zabavno ubrzo se pretvorilo u košmar. Noću su me često grabile neke nevidljive ruke i stalno me je nešto dodirivalo. Počeo sam da živim u strahu i stalnom užasu, iako sam bio fizički snažan i imao crni pojas u karateu, ja sam se plašio. Prošao sam pravi pakao, doživljavao sam cepanje ličnosti. Bio sam prepušten sam sebi i nisam znao gde da potražim pomoć. Nisam želeo da se savetujem sa psihijatrom, jer sam bio svestan da pilule za smirenje neće rešiti moj problem, zato što je moj problem bio duhovne prirode. I moja šestogodišnja sestra je upala u ovaj okultni svet, pa je počela mislima okretati stolove. Noću bi se budila vrišteći od straha: imala je viđenja o čudovištima i grobljima. Cela naša porodica se našla u mračnom svetu, u živom hororu, iz kojeg nismo uspevali da iziđemo.
Jednog dana sam odlučio da se borim protiv tih sila pesnicama i psovkama, i osetio sam da je nešto užasno ušlo u mene i razdelilo me iznutra.
Bio sam ubeđen da ne komuniciramo sa mrtvima, već sa zlim duhovima. Ovi duhovi su govorili potpuno kontradiktorno, što je vremenom postajalo sve češće i izraženije.
Jednog februarskog jutra 1985. godine, nakon neprospavane noći, čuo sam glas unutar mene kako mi govori: "Ustaj, vreme je, umri mlad!" Stao sam kraj prozora sa neodoljivom željom da se ubijem i jednom zasvagda okončam sve svoje muke. Gledao sam šest spratova prema dole i spremao se da skočim.
Odjednom je u mom umu zabljesnula pomisao: "Jesi li siguran da će tvoje patnje ovim prestati? A šta ako odeš u pakao?" Prisilio sam se da zatvorim prozor i kao slomljen pao sam na kolena i svim svojim srcem zavapio k Bogu! Rekao sam: Bože, ne znam ko si ti. Ne znam jesi li Buda, Muhamed ili Isus Hrist, ali obraćam se TEBI koji si stvorio nebo i zemlju - ako postojiš, spasi me, molim te to, celom svojom dušom!"
Moji roditelji su čuli čudne zvukove i došli u moju sobu. Pronašli su me uplakanog na podu. Nisu znali šta da čine. Moj otac bio potpuno zbunjen, a majka bespomoćna. Rekao sam majci da ću pronaći drugi stan, jer je naša kuća ukleta. Bio sam potpuno mentalno iscrpljen, jer već mesecima nisam spavao kako treba.
U subotu ujutro, sam izašao iz stana i počeo besciljno tumarati ulicama. Susreli su me neki hrišćani i dali mi nekakve brošure, koje sam odmah zgužvao i bacio. No, malo kasnije, opet sam se sreo sa njima. I ovaj put sam uzeo brošuru samo da me ostave na miru, te sam otišao svojim putem. Odjednom mi se učinilo da je zapravo Bog kome sam zavapio uredio taj susret sa njima. Vratio sam se nazad i rekao čoveku koji mi je dao brošuru: "Dobar dan, gospodine. Zovem se Frank Aleksander. Moja majka gata iz karata, priziva duhove, i tako dalje. Mene nazivaju veštičinim sinom. Kuća mi je ukleta od podruma do krova. Okružen sam "duhovima" koji me stalno dodiruju i čujem glasove. Situacija između mog oca i majke je vrlo napeta. Moja mala sestra noću vidi čudovišta i vrišti! Imam crni pojas u karateu i borim se na takmičenjima... Recite mi, da li vi mate rešenje za mene?"
Čovek mi je odgovorio: "Da, ti si pod prokletstvom, ali te Isus može osloboditi toga." Otvorio je Bibliju i pročitao mi stih iz Pete Mojsijeve: "Neka se ne nađe u tebe koji bi vodio sina svog ili kćer svoju kroz oganj, ni vračar, ni koji gata po zvezdama, ni koji gata po pticama, ni uročnik, Ni bajač, ni koji se dogovara sa zlim duhovima, ni opsenar ni koji pita mrtve. Jer je gad pred Gospodom ko god tako čini, i za takve gadove tera te narode Gospod Bog tvoj ispred tebe." (5. Moj. 18:10-12)
Dok mi je čitao, bio sam ubeđen da je to istina. Prihvatio sam njegov poziv i to veče sam došao na sastanak, gde sam shvatio da se među tim hrišćanima nalazi neko ko je jači od zlih duhova koji žive u meni. Na kraju sastanka pastori su se pomolili za mene i pozvali me da tražim oproštenje za svoje grehe i da priznam Isusa Hrista za svoga Spasitelja i Gospoda. Činivši to, imao viđenje: video sam reku koja teče iz Božjeg srca i koja dolazi na mene da oslobodi celo moje biće. Čuo sam kako lanci pucaju i teška vrata kako se otvaraju. Obuzeo me je veliki i neobičan mir i čuo sam kako mi Isus govori: "Ti si moj sluga, odabrao sam te da nosiš Evanđelje narodima."
(Danas, ja sam evanđelista i propovedam Evanđelje po mnogim zemljama sveta. Moje propovedanje prate mnoga čuda.)
Vratio sam se kući potpuno oslobođen i pun radosti, te sam otišao da navestim Radosnu vest i mojoj majci. Ona je u tom trenutku bila zauzeta čitanjem sudbine iz šolje sa jednom drugom vračarom (vešticom). Ta žena je htela uporno da mi gata, ali ja sam joj u Isusovo ime zapovedio da ode, i ona je bukvalno istrčala napolje iz stana.
Pastor je posetio moju majku i razgovarao sa njom, i ona je shvatila da je ono čime se bavi nešto što je Bog strogo zabranio. Ostavila je sve to i prihvatila Isusa Hrista za svoga Spasitelja. Cela moja porodica se obratila Isusu, a moj otac je u jednoj evanđeoskoj crkvi isceljen od čira.
Moramo razumeti da postoji svet koji vidimo i svet koji ne vidimo. Bilo da verujemo u to ili ne, mi smo okruženi duhovnim svetom. Bog postoji i anđeli postoje, ali isto tako postoji i Sotona i zli duhovi. Ovi zli duhovi mogu da vladaju nad nama i utiču na nas, jer smo odvojeni od Boga. Odvojeni smo od Boga zbog svog greha. Ako se pokajemo i obratimo Isusu Hristu, možemo se osloboditi od delovanja Sotone i zlih duhova. Kad je Isus umro na krstu, On je umro zbog naših greha i da bi oni nama mogli biti oprošteni. Isus nas je izmirio sa Bogom i oslobodio od vlasti smrti i Sotone. Isus je uskrsnuo iz mrtvih. Isus je pobedio Sotonu - niko drugi to nije učinio. Ako verujemo u Njega - možemo započeti živeti novi život i da imamo pobedu nad grehom i silama tame.
Sotona i njegovi zli duhovi nas žele odvesti u pakao, a Isus u nebo. Na nama je da donesemo pravu odluku, to mora učiniti svako za sebe - mora lično izabrati svoju sudbinu.
