Kako sam se obratio Bogu
Dumitru Kornilesku je rođen 1891. u mestu Slasoma u opštini Mehedinci. Njegov otac je bio učitelj, a njegovi dedovi, i sa očeve i sa majčine strane, bili su sveštenici. Nakon što je i sam osetio poziv da postane sveštenik otišao je u Bukurešt da studira teologiju.
Dumitru nije bio zadovoljan formalizmom i ritualima. Želeo je da pronikne dublje u pravo razumevanje hrišćanstva. Direktor teološkog seminara je uvideo njegovu želju i dao mu katalog verskih knjiga iz inostranstva. Predložio mu je da ih naruči i pročita. Tako je počelo pravo formiranje Dumitrua kao vernika.
Čitajući ove knjige na engleskom, francuskom i nemačkom, ustanovio je da sve one govore o jednom posebnom hrišćanskom životu, sasvim različitom od religioznog života koji je video u svojoj zemlji. Uskoro mu je pala na um ideja da počne da prevodi delove ovih knjiga i da ih objavljuje u tadašnjim časopisima. Kasnije je počeo da ih štampa i u celini. Pisci koje je čitao a kasnije štampao njihova dela su: Frank Thomas, F. Bettex, R. A. Torrey, S. D. Gordon, J. H. M. Conkey, George Muller, C. H. Makintosh i drugi.
U godinama studiranja teologije, Dumitru Kornilesku se priključio crkvi Svetog Stefana u Bukureštu, koja je nosila i naziv Rodino gnezdo. U toj crkvi je kao sveštenik službovao Tudor Popesku, mladić sa posebnim moralnim stavom i sa izvanrednim darom govorništva. Njegove propovedi su počele da privlače mnoge ljude, među kojima su bili i izvesni intelektualci iz glavnog grada. Tudor Popesku je imenovao Kornileskua za đakona i dao mu mogućnost da u crkvi deli knjige koje je štampao.
U knjigama koje je oduševljeno čitao i strastveno prevodio, Kornilesku je primetio česte citate iz Biblije. On je, naime, pokušavao da pročita Bibliju na rumunskom jeziku ali nije ništa razumeo. Stoga, nije shvatao zašto se ovim strancima, autorima knjiga koje je čitao, toliko dopada Biblija. Postepeno je došao do saznanja da problem nije bio u Bibliji, nego u načinu na koji je bila prevedena na rumunski jezik. I, za jednog strastvenog prevodioca, sledeća misao je došla prirodno: da napravi novi prevod Biblije, prevod koji će svi razumeti. Ipak, shvatio je da takav poduhvat zahteva mnogo godina rada, a on nije mogao da sebe vidi isključivo u tom poslu.
Ipak, Bog je radio na mnogim područjima istovremeno. Upravo tada, jedna gospođa iz visokog rumunskog društva, princeza Raluka Kalimaki, bila je u Švajcarskoj sa svojim suprugom Kantakuzinom Paškanijem. On je bio predsednik Konzervatorne komore Rumunije tog vremena. Princeza je posetila verske zajednice u Ženevi, i tako došla do ličnog poznanja Gospoda Isusa kao i do shvatanja da Biblija može da ima veliku vrednost u životu jedne nacije. Ona je upravo dobila jedno značajno nasledstvo od svoje majke, i odlučila je da je investira u štampanje Biblije na rumunskom. Vratila se u Bukurešt i počela pregovore sa nekoliko crkvenih zvaničnika oko realizovanja ovog projekta. Neki od njih su joj objasnili da su svi prevodi Biblije na rumunskom suviše verni slovenskom jeziku i da ne zaslužuju da se ponovo štampaju. Ono što bi trebalo da se uradi jeste nov prevod, direktno sa jevrejskog i grčkog jezika, na popularni rumunski jezik.
Princeza je onda krenula u potragu za prevodiocem i... pronašla je Dumitrua Kornileskua. On je 1916. godine završio fakultet i bio hirotonisan kao celibatni sveštenik u Huši. Po sporazumu između princeze Kalimaki i episkopa Nikodima, drugog dana po hirotonisanju, Kornilesku je krenuo prema konaku princeze u selu Staučešti, u opštini Botošani, i počeo je da radi na prevodu Biblije. Posle neprekidnog rada u trajanju od četiri godine, Biblija je bila spremna za štampu. Godine 1920. je u Bukureštu štampao "Knjigu Psalama" ili "Psaltir Cara Davida", u izdanju Evanđeoskog Rumunskog Društva, u štampariji Gutenberg. Novi zavet je štampao 1921. a kasnije iste godine, štampao je celu Bibliju.
Dok je radio na prevodu Biblije i paralelno čitao druge knjige koje su mu pomogle da razume biblijski tekst, Kornilesku je shvatao delo koje je Bog učinio kroz svog Sina Isusa Hrista za naše spasenje i način kako se ovo spasenje može postići.
Na našu sreću, Kornilesku je kasnije napisao jednu knjižicu gde je opisao način kako je došao do spoznanja svetlosti božanske istine. Evo nekoliko citata iz ove priče... (Ivica Stamenković)
KAKO SAM SE OBRATIO BOGU I KAKO SAM O TOME GOVORIO DRUGIMA
Bio sam u školi i učio da postanem sveštenik. Nisam znao šta znači imati ličnog Spasitelja. Imao sam ljubav prema njemu ali ga nisam poznavao. Jednog dana mi je direktor škole dao katalog sa mnogo verskih knjiga iz inostranstva. Ostao sam zapanjen kad sam video koliko ima hrišćanskih knjiga, dok je u to vreme kod nas bilo jako malo.
Naručio sam ih i počeo da čitam. Dok sam ih čitao video sam da sve govore o jednom posebnom hrišćanskom životu, sasvim različitom od religioznog života kod nas. Sve više sam goreo za ovakvim životom i govorio sebi: "Ovo će biti moja služba kada postanem sveštenik: da obznanim našem narodu ovaj život". Ali kako?
Nisam mogao da dočekam da postanem sveštenik, već sam odmah počeo da prevodim odlomke iz tih knjiga, a ponekad čak i cele knjige i da ih šaljem svim verskim časopisima u našoj zemlji. Očekivao sam život o kome su one govorile, ali život nije dolazio. Počeo sam temeljitije da čitam i razmišljam. Uvideo sam da sve te knjige govore o jednoj jedinoj knjizi: o Bibliji. One su govorile da svako treba da ima Bibliju, da je svakodnevno čita i živi u skladu sa njenim učenjem. Do tada ni ja nisam tako činio, te sam počeo da čitam Bibliju svakodnevno. Posle nekoliko dana, Biblija mi se nije dopala. Ispred sebe sam imao jako nakaradan prevod i nisam mogao da ga razumem. A kada sam počeo da čitam na drugom jeziku, razumeo sam je i jako mi se svidela. Govorio sam sebi: ako moj narod treba da shvati hrišćanski život iz Biblije, onda treba da ima prevod koji će razumeti. Tako sam počeo da razmišljam da počnem sa prevođenjem. Počeo sam da prevodim Evanđelje po Mateju za sebe, ali sam brzo shvatio da ja nemam finansijskih sredstava za eventualno štampanje.
U isto vreme, stalno sam prevodio i štampao male knjižice. Tako sam štampao jedan kalendar sa hrišćanskim razmišljanjima za svaki dan. Neko je poslao kalendar princezi Kalimaki u Ženevu i njoj se jako dopao. Kad se vratila u zemlju, zamolila me je da je posetim. Rekao sam joj da razmišljam da napravim novi prevod Biblije. "Upravo i ja razmišljam o tome" odgovorila mi je. Nasledila je sumu novca koju je namenila upravo ovom cilju: širenje Biblije u našoj zemlji.
Dok sam radio na prevodu Novog zaveta, za svaku reč na grčkom trebao sam da gledam u rečnik da bih shvatio smisao. Tako sam došao do zaključka da sam imao sasvim drugačija shvatanja o najjednostavnijim duhovnim pojmovima. Na primer, uvideo sam da Biblija jako mnogo govori o grehu. Shvatio sam da je greh nešto strašno pred Bogom, ako On o njemu govori tako mnogo.
Uvek sam verovao da je greh nešto jako loše pred Bogom, ali nisam znao šta konkretno. Mislio sam da su ubice grešnici i da im je mesto u zatvoru. Ali kad sam pročitao u Bibliji: "... da će svaki koji se gnevi na brata svoga biti kriv sudu." (Mt. 5:22) ostao sam zapanjen, jer sam znao da se svako ljuti svakodnevno.
Kad sam došao do stiha u poslanici Rimljanima koji kaže da su "svi sagrešili", nisam mogao da se pomirim sa time. Govorio sam: "Ne razumem zašto Biblija kaže da su svi sagrešili. Ako ne poznajem druge, poznajem sebe. Nisam nikog ubio, nisam bio u zatvoru, tako da ne mogu da kažem da sam grešnik." Ni ovaj stih nisam razumeo, pa sam krenuo dalje.
Kad sam došao do stiha: "Nema nijednog pravednog. Nema nijednog čoveka koji bi činio dobro..." malo sam se naljutio na njega. "Ovo ne mogu da verujem", govorio sam. Znam mnogo ljudi koji su mnoge dobre stvari učinili. A ako ne poznajem druge, znam sebe. Učinio sam mnoga dobra dela, delio knjižice, dao sam nešto novca za Boga i tako dalje. I sada, činim jedno jako dobro delo: prevodim Bibliju na jezik mog naroda. Zašto onda Biblija kaže da "nema nikoga ko bi činio dobro" kad sam ja taj koji čini dobro? Nisam razumeo, pa sam išao dalje. Stigao sam do stiha koji kaže da je "plata za greh smrt", osmehnuo se i rekao: "Nemoguće je verovati takve stvari, zato što ceo svet umire: i dobri i zli. Kakva je to plata ako je svako dobija?" Tek kada sam došao do onog u Otkrivenju 20:14 koji govori o "drugoj smrti", odnosno o vatrenom jezeru, shvatio sam: Ovo je smrt koja je plata za greh. Ali to je strašno. Hteo sam da znam ko se nalazi u vatrenom jezeru. Kad sam video da su tamo ubice (Otkrivenje 20:8) rekao sam: "Vrlo dobro, ubice i treba da budu tamo jer su veliki grešnici".
Udubio sam se u razmatranje pa sam, na svoje veliko iznenađenje, uvideo da su tamo i lažovi. Pa zar je laž tako velik greh da bude kažnjen istom kaznom kao i ubistvo? Pa svako izgovara laž svakog dana, i to ne samo jednu, nego više i različite. I ako je tako, pa i ja sam rekao mnoštvo laži u svom životu. Sada sam se dobro uverio da sam grešnik, ali ne samo grešnik, nego osuđeni grešnik koji ide ka ognjenom jezeru. Obuzeo me je strah i ponavljao sam: "Nikako ne želim da stignem tamo."
U to doba nisam poznavao put spasenja. Nisam znao šta da uradim da ne bih dospeo u ognjeno jezero. Istraživao sam i dalje. Kad sam došao do stiha u poslanici Rimljanima koji kaže da se "svi opravdavaju za badava", mislio sam: čudno! Ova knjiga je puna kontradiktornosti. Do sada sam video da su svi grešnici, osuđeni na smrt, a sada odjednom "svi se opravdavaju za badava". O čemu se ovde zapravo radi, pitao sam se? Čitao sam vrlo pažljivo ovaj stih, i uvideo razliku. Da, "opravdavaju za badava - Njegovom blagodaću - na osnovu iskupljenja u Hristu Isusu, koga je Bog postavio kao žrtvu izmirenja - Njegovom krvlju". Rekoh sebi: "Isus Hristos je umro za grehe? Učio sam u školi da je umro za grehe celog sveta (1. Jn. 2:2)! Ali kakvu ja korist imam od toga, kad sam ja grešnik a moji gresi nisu oprošteni? Ipak, ako je umro za grehe celog sveta, umro je onda i za moje grehe. Uvideo sam u ovoj knjizi da postoji oproštenje greha, da je Hristos umro i za mene." To je bio prvi korak.
Drugi korak je bio otkrivenje da nemamo mrtvog nego živog Spasitelja, sa kojim možemo da stupimo u kontakt. On je umro za naše grehe, ali je i uskrsnuo da nas opravda. I sada je on živi Spasitelj. Najveća je radost bila kad sam otkrio da je On ne samo živi prijatelj sa kim mogu razgovarati, nego da u živom Spasitelju imam moć da pobedim greh, jer je On slomio moć neprijatelja svojim uskrsnućem.
Ja sam mislio da je greh deo naše prirode, da drugačije ne možemo, da moramo da grešimo, pa razumete moju radost kad sam otkrio da postoji takva sila koja pobeđuje greh. Prihvatio sam ga kao svog živog Spasitelja. Poslednje sam otkrio da je On Gospod. Gospod znači gospodar. On je gospodar, a mi smo sluge. Ne pripadamo više sebi, nego smo Njegovi sa svime što imamo i svime što jesmo. Tako sam ga prihvatio kao Gospoda i ličnog gospodara, koji treba da zapoveda, a ja da poslušam. On je tako divan Gospod i Gospodar u koga možeš potpuno da se pouzdaš!
Na ovaj način sam se obratio Bogu! Sada sam znao da sam nanovo rođen, da sam dete Božije. Više nisam čitao Bibliju sa pitanjima koja sam postavljao ranije: Da li je to moguće? Da li je istina? Sada su pitanja bila potpuno drugačija: "Da li ja imam ono što zahteva ova knjiga? Da li sam takav kakvim me ona želi?"
Ipak, postojala je i jedna poteškoća. Ja sam bio jedina osoba koja je započela novi život na ovakav način. Čitao sam i druge knjige koje su sve ovo navedeno potvrdile. Ali bile su to samo... knjige. Počeo sam da razmišljam: "Ovakav način života je jako lep. Ali možda je to samo moja uobrazilja, jer sam ovakav život dobio samo čitanjem i proučavanjem Biblije?"
Ipak, sada sam svaki stih video u novom svetlu. I odmah mi je došao na um onaj iz poslanice Filipljanima 4:6: "... Nego u svemu molitvom i moljenjem sa zahvaljivanjem neka se vaše molbe Bogu očituju." Rekao sam: "Gospode, ne mogu da kažem da sam nevernik. Verujem svaku reč iz Tvoje Reči. Ali ne znam da li sam na dobrom putu. Ako mi daš priliku da vidim jednu dušu kako dolazi Tebi, na isti način, biću potpuno uveren da sam na dobrom putu."
Molio sam se. Posle tri meseca, jednog jutra, dva mladića iz vojne škole su došla da me pitaju kako mogu da se što bolje pripreme za smrt. Odlazili su na front i nisu znali da li će se vratiti živi ili će umreti. Istini za volju, nisu bili spremni za smrt! Ja kao sveštenik, trebao sam da znam kako neko treba da se pripremi za smrt. Odgovorio sam: "Da, dobro je što ste došli sada, jer da ste došli pre tri meseca, ne bih znao da vam odgovorim. Hristos je umro za vaše grehe i ako verujete u ovo i prihvatite za sebe, a uz to predate vaše srce i živote u Njegove ruke, imaćete oproštenje greha i bićete spašeni. Ukoliko odete na front i tamo poginete, Spasitelj će vas sačekati i primiti vas k sebi. Ali ako se vratite, imaćete dužnost da govorite i drugima kako mogu da budu spremni za smrt."
Obradovali su se toj vesti. Prihvatili su je i otišli nazad u kasarnu govoreći drugima da su spašeni i da su im gresi oprošteni. Neki su im se smejali, drugi su pak hteli da čuju više o tome. Sledeće nedelje su doveli i druge i njima sam govorio o ovoj istini. Neki od njih su se odlučili da slede Gospoda, i posle nekog vremena, bio je to dobar broj duša koje su se odlučile za Gospoda...
