Jefrem se vraća kući
Verujem da je svima dobro poznata divna priča o "Izgubljenom sinu" (vidi Luka 15,11-32), i takođe verujem da ste se svi u jednom momentu svog života osetili kao onaj sin rasipnik. Ja svakako jesam. Naravno, to se desilo prilikom našeg obraćenja, tako da razumemo da je ova priča upućena pokajanim grešnicima, i to uključuje tebe i mene. Postoji više tumačenja ove priče, od kojih je jedno to da je sin rasipnik grešnik koji se pokajao i vratio Bogu, a da je njegov brat već spašeni vernik koji je nakon dugo godina vere otišao u legalizam i zakon, i nije razumeo Očevu ljubav.
Neki tumače da je poenta ove priče to koliko je loš stav vernika kada vide nekog pokajanog grešnika koga Bog blagoslovi, i oni postaju ljubomorni na njega jer mu Bog daje više nego njima, iako mu oni dugo godina služe a nisu dobili toliko, i nisu srećni jer se grešnik spasao. Drugi tumače kako je sin rasipnik vernik iz paganstva, a sin koji je bio uz oca jevrejski vernik. Dakle, postoji više tumačenja ove priče, i sva su na neki način tačna, i to je lepota Božje Reči, što neke stvari mogu da se tumače na više ispravnih načina. Ono o čemu bih ja želeo da govorim ovom prilikom je jedno tumačenje ove priče o kome se baš mnogo ne govori. Može se reći čak i da je mnogo vekova bilo tajna.
DVA ŠTAPA POSTAJU JEDAN
Kada se vratimo u prošlost da malo istražujemo dvanaest Izraelskih plemena, možemo videti kakve su uloge imali svako od njih pojedinačno. Najvažnije uloge su imali svakako Judino i Levijevo pleme. Iz Judinog plemena su dolazili vladari, carevi, a i Levijevog je bilo sveštenstvo. U Prvoj Mojsijevoj knjizi možemo videti živote ovih dvanest Jakovljevih (Izraelovih) sinova. Jakovu se prvo rodio Ruvim, zatim Simeon, Levije, pa Juda. Prvenac je uvek imao najveća prava, i dobijao je najveći blagoslov od oca.
No, Ruvim, koji je bio prvenac, je napravio veliki greh kada je legao sa jednom od Jakovljevih inoča, i time je izgubio pravo prvenca, a Simeon i Levije su napravili veliki greh kad su pobili sve muškarce u jednom mestu, zbog jednog čoveka koji je osramotio njihovu sestru, tako da su i oni koji su bili sledeći na redu po pravu prvenaštva izgubili to pravo, i sledeći na redu je bio Juda. Međutim, onda se desilo nešto neobično, kada je Jakov došao u Egipat i kada je shvatio da je Josif živ, Josif mu je pokazao dva sina koja su mu se rodila u Egiptu, i tada je Jakov tražio da ta dva Josifova sina (Jefrem [Efraim] i Manasija) postanu njegovi sinovi, i da oni zauzmu mesta koja pripadaju Ruvimu i Simeonu. Jefremu je dao veći blagoslov i stavio ga je ispred Manasije, i od tog momenta Jefrem postaje Jakovljev prvenac, i nasleđuje najviše blagoslova od oca. Znamo da je kasnije od Jefrema nastalo veliko pleme koje je imalo važnu ulogu u Izraelu. Ovako kaže Gospod za Jefrema.
"Jer ovako kaže Gospod: Kličite radosno Jakovu, kličite na čelu naroda. Objavljujte, dajte hvalu i govorite: 'Spasi, Gospode, svoj narod, Izraelov ostatak.' Ja ću ih dovesti iz severne zemlje, sakupiću ih s krajeva zemlje. Među njima će biti slepi i hromi, trudnice i porodilje, svi zajedno. Kao veliki zbor vratiće se ovamo. Doći će plačući, za milost će moliti dok ih budem vodio. Dovešću ih na potoke, pravim putem na kom se neće spoticati. Jer ja sam Izraelov Otac, a Jefrem je moj prvenac." (Jeremija 31,7-9)
Bog je ovde Jefrema nazvao njegovim prvencem. Dalje u istoj glavi nastavlja:
"Dobro čujem kako Jefrem sebe sažaljeva: 'Ti si me ukoravao da bih se popravio, kao tele još neukroćeno. Vrati me k sebi i ja ću ti se vratiti, jer ti si Gospod, moj Bog. Kad sam ti se vratio, žao mi je bilo zbog mojih dela, i kad sam to shvatio, po bedru sam se od tuge udarao. Stidim se i postiđen sam, jer nosim sramotu svoje mladosti' .Zar nije Jefrem moj dragi sin, moje voljeno dete? Jer koliko god da govorim protiv njega, ipak ću ga se setiti. Zato se moja utroba uznemirila zbog njega. Zaista ću mu se smilovati, govori Gospod." (Jeremija 31,18-20)
Ovi stihovi jako podsećaju na one sa početka ovog teksta iz Jevanđelja po Luki. Moramo razumeti da kada Gospod kaže Jefrem, ne misli samo na Josifovog sina, već misli na celo pleme, tačnije misli na celo Severno Izraelsko carstvo koje je otišlo u ropstvo iz kog se nikada nije vratilo. Kao što je Judino pleme bilo vladajuće u Južnom carstvu, u Judeji, tako je Jefremovo pleme bilo u Izraelu. Kada je Severno Izraelsko carstvo (Jefrem) bilo odvedeno u ropstvo nikad se nije vratilo u zemlju, dok su se iz Judinog carstva ljudi vratili nakon višegodišnjeg ropstva. Ovo obećanje da će se Jefrem vratiti Bogu Ocu, i da će mu se Bog smilovati se još uvek nije ispunilo, znači da je Severno carstvo i dalje rasuto po celom svetu.
"Opet mi je došla Gospodnja reč: Sine čovečiji, uzmi prut i na njemu napiši: 'Za Judu i za Izraelove sinove, njegove drugove.' Zatim uzmi drugi prut i na njemu napiši: 'Za Josifa, Jefremov prut, i za sav Izraelov dom, njegove drugove.' I spoji ih, jedan prut sa drugim, i oni će postati jedno u tvojoj ruci." (Jezekilj 37,15-17)
"Zaista, čuli ste da mi je za vaše dobro povereno upravljanje Božjom blagodaću, da mi je objavom sa neba obznanjena tajna, kao što sam vam prethodno ukratko napisao. Dakle kad to čitate, možete proniknuti u moje razumevanje tajne o Hristu. U drugim naraštajima ta tajna nije bila obznanjena ljudskim sinovima kao što je sada Duhom otkrivena njegovim svetim apostolima i prorocima, naime da ljudi iz drugih naroda s nama treba da budu sunaslednici i udovi istog tela i učesnici obećanja u jedinstvu s Hristom Isusom, zahvaljujući dobroj vesti." (Efescima 3,2-6)
Pavle ovde govori o tajni koja je bila sakrivena prethodnim naraštajima, a otkrivena je njemu objavom sa neba, a zatim je otkrivena apostolima i prorocima. Kakva je to tajna? Da li je u pitanju to da će Bog dati spasenje i drugim narodima? To svakako nije u pitanju jer kad čitamo Stari zavet možemo videti primere ljudi iz paganstva koji su se spasavali. Kad je u Egiptu anđeo prošao zemljom i poubijao sve prvence, spasili su se svi oni koji su bili u kućama na čijim vratima je bila krv, dakle nisu se spasavali samo Izraelci već svi koji su bili u takvim kućama, dok bi Izraelci koji to nisu poslušali izgubili svoje prvence. U prorocima možemo čitati o tome da će se mnoštvo ljudi iz paganstva spasavati. Dakle, tajna nije spasenje pagana, već činjenica da su pagani sunaslednici sa Izraelcima, članovi i udovi istog tela.
"Zato imajte na umu da ste ranije po telu bili neznabošci - nazivali su vas "neobrezanima" oni koji sebe nazivaju "obrezanima", koji su obrezani rukom na telu - da ste u to vreme bili bez Hrista, otuđeni od izraelske zajednice i stranci za koje nisu važili savezi obećanja, bili ste bez nade i bez Boga u svetu. Ali vi koji ste nekada bili daleko od Boga sada ste u jedinstvu sa Hristom Isusom došli blizu Boga Hristovom krvlju. Jer je on naš mir, on koji je od dve grupe napravio jednu i srušio pregradni zid koji ih je razdvajao. Svojim telom ukinuo je neprijateljstvo tog zakona, sa njegovim zapovestima i odredbama, da bi u jedinstvu sa sobom od dve grupe stvorio jednog novog čoveka i uspostavio mir i da bi obe grupe u jednom telu pomirio s Bogom posredstvom krsta, jer je ubio neprijateljstvo na njemu." (Efescima 2,11-16)
Dakle, imamo dva naroda koji postaju jedan, dva čoveka postaju jedan, dva štapa postaju jedan.
NERAZUMEVANJE BOŽIJE LJUBAVI
Da se vratimo na priču sa početka. Važna je činjenica da je mlađi brat iako je napravio veliku grešku kad je uzeo svoje nasledsvo i ostavio svog oca, nikada nije izgubio svoja prava kao sin, on je i dalje bio krvlju vezan za svog oca. Kada se pokajnički vratio kući, stariji brat je bio toliko ljut da nije hteo da dođe na gozbu. Žalio se da iako je o služio ocu ceo život nikad nije dobio ono što je otac dao mlađem sinu, uprkos njegovom ponašanju.
Setimo se da je apostol Pavle bio predodređen za apostola paganima, i da je najviše postradao od Jevreja, jer oni nisu mogli da prihvate činjenicu da Pavle propoveda paganima istog Boga u koga i oni veruju, da im otvara vrata za sve one blagoslove koji su trebali da budu namenjeni samo za Jevreje. Oni su zato Pavla mrzeli iz dubine duše. Pavle je ceo svoj život posvetio propovedanju paganima, iako je imao veliku ljubav za svoj narod po telu, i želeo je i njima da propoveda, ali oni nisu mogli da ga slušaju. U poslanici Jevrejima nemamo navedeno ko je autor, ali zbog stila pisanja sumnja se da je i to bio Pavle. Ta činjenica se tumači da je Pavle iz svoje velike ljubavi za svoj narod želeo da ohrabri, ukori i nauči putem te poslanice, ali se nije predstavio jer nije želeo da se Jevrejski hrišćani sablazne zbog njega, jer iako su bili nanovorođeni hrišćani, nisu mogli u potpunosti da razumeju i prihvate njegovo propovedanje paganima. To samo pokazuje koliko je nerazumevanje Božije ljubavi za ceo svet od strane Jevreja, baš kao što stariji brat u priči nije razumeo očevu ljubav za svog mlađeg sina.
Nakon što sam se ja krstio u vodi, čitali su mi ovu Isusovu priču o sinu rasipniku koji se vratio ocu, i ja sam se baš tako i osećao. Sin koji je davno odlutao od svog Oca i potrošio svoje nasledstvo... No, ako je to tako, to znači da sam ja oduvek bio njegov sin, i moj život u svetu i grehu nije uklonio tu činjenicu. Jefrem je takođe Božji sin, njegov prvenac, ali je još uvek negde tamo u svetu. Jefrem je imao Izraelske krvi, ali mu je majka Egipćanka, znači nije bio čistokrvan Izraelac. Činjenica je da se Bog prvo objavio izraelcima, svoj zakon, zapovesti, i obećanja je dao prvo njima, svi proroci i apostoli su bili Izraelci, naš Gospod Isus je po telu bio Jevrej, svi autori Biblije osim Luke su bili Izraelci, tako da mi (hrišćani) verujemo u Izraelovog Boga, i čekamo Nebeski Jerusalim.
U knjizi o Ruti, čitamo da je Ruta bila paganka, dok je njena svekrva Noemina bila Jevrejka. Ruta, koja predstavlja Crkvu je rekla svojoj svekrvi koja predstavlja Izrael ove reči: "Tvoj Bog je i moj Bog!" Znači prvo je bio Bog Izraela, pa je tek onda postao naš Bog. Da li u nama teče krv davno izgubljenog Božjeg sina Jefrema? Da li njegov povratak ocu, u stvari predstavlja tvoj i moj povratak Ocu? Možda nije slučajno što je baš Luka koji je bio hrišćanin iz paganstva zabeležio ovu priču o sinu rasipniku.
Najvažnije je da smo se vratili Bogu Ocu. Ali kad se jednom vratimo, mislim da je važno da ispitamo neke dubine Božije reči koje su sakrivene, jer je njegova mudrost ogromna, i trebaće nam ceo život da bi smo razumeli sve sakrivene tajne.
