Isus dolazi
"... Da, dolazim uskoro!" (Otkrivenje 22,20)
Vreme u kom živimo se naziva Poslednje vreme. Kako možemo da vidimo da je ovo vreme poslednje vreme? Možemo za početak pogledati u vestima i videti: ratove, epidemiju virusa i bakterija, poplave i snažne oluje. Možemo reći da je toga uvek bilo, i to je istina. No, ono što se u ovom vremenu razlikuje od svih prethodnih vekova je to što se sve to danas događa učestalije.
Ratova je uvek bilo, ali je bilo i perioda mira kada su carstva koja su vladala svetom, prosperirala i izgrađivala se, danas gotovo da nema mira. Ne prođe ni jedan dan da ne čujemo o nekom sukobu negde u svetu. Sve više se govori o Trećem svetskom ratu, i o tome kako je na ivici da se dogodi. I razlika današnjih ratova od onih iz prošlosti je što čovečanstvo danas prvi put od kad postoji poseduje takvo oružje da može potpuno da se uništi, a to ranije nije bio slučaj. Isti je slučaj i sa virusima i bakterijama, bilo ih je i u prošlosti, ali su se pojavljivali retko i nestajali. Koliko je samo u poslednjih par godina pronađeno smrtonosnih virusa? A dolaze novi i novi.
Takođe, isto je i sa poplavama i olujama. Bilo ih je uvek, ali u poslednjih par godina su sve učestalije, sve više žrtava odnose i sve veću štetu prave. Kao što se kod trudne žene porođajni trudovi vremenom pojačavaju i postaju sve učestaliji kako vreme trudnoće odmiče, tako se isto dešava i sa svetom i svim ovim navedenim dešavanjima. Jednostavno se vidi da zlo sazreva i da kraj mora da je blizu. Ovo je ono što kao obični ljudi možemo videti i zaključiti gledajući vesti. No, šta je ono što mi kao vernici treba da vidimo i znamo po pitanju poslednjeg vremena? Šta nama govori da je ovo poslednje vreme? Božija Reč!
"Tada istupi Petar sa jedanaestoricom, podiže glas i reče im: Judeji, i svi vi koji boravite u Jerusalimu, saslušajte moje reči. Ovo znajte: Ovi ljudi nisu pijani, kao što vi mislite, jer tek je devet sati ujutro. Nego, ovo je ono o čemu je govorio prorok Joil: U poslednje dane, kaže Bog, izliću svoga Duha na sve ljude, i vaši sinovi i kćeri će prorokovati, i vaši mladići imaće viđenja, i vaši starci će sanjati snove." (Dela 2,14-17)
Apostol Petar je posvedočio da je silazak Svetog Duha na njega i ostale učenike što se manifestovalo čudima i znacima ustvari ispunjenje Joilovog proročanstva koje je bilo prorečeno za poslednje vreme, a samim tim je potvrdio da je poslednje vreme počelo još tada.
"Bog je u prošlosti mnogo puta i na razne načine govorio našim praocima preko proroka, a u ove poslednje dane progovorio je nama preko Sina..." (Jevrejima 1,1-2)
Ovaj stih nas vraća još malo u prošlost i kaže da su poslednji dani počeli kad nam je Bog progovorio preko Sina, odnosno njegovim dolaskom na zemlju.
"Pre svega znajte ovo: u poslednje dane doći će rugaoci, koji će se rugati i ići za svojim požudama i govoriti: 'Šta je s obećanjem o njegovom Dolasku? Od kad su praoci pomrli, sve je isto od postanka sveta.'" (2. Petrova 3,3)
U vreme prve crkve su postojali lažni učitelji koji nisu verovali da će Hrist ponovo doći, i oni su se rugali onima koji su u to verovali, jer se više godina ništa nije dešavalo. Danas, posle oko 2000 godina, postoje denominacije koje ne veruju u Hristov povratak na zemlju, neke denominacije tvrde da je on došao ali u duhovnom smislu. Mnogi se rugaju ovom obećanju o njegovom dolasku. Videli smo tri data primera iz Pisma da živimo u poslednjim danima, čak smo videli da su oni počeli pre oko 2000 godina. Ako su poslednji dani počeli još tad, koliko smo bliži tome sad? Šta to znači da mi živimo u poslednjim danima?
To znači da je svet ušao u poslednju fazu svog postojanja, i da se polako završava ovaj poredak koji traje već hiljadama godina na kakav smo navikli. Završava se vreme u kom čovek radi ono što je dobro u njegovim očima, a pri tom uništava sve oko sebe, i na kraju sebe. Završava se vreme zlima i bezbožnima i bliži se dan njihove kazne. Jednostavno, sve ono što nam je poznato o svetu u kom živimo je došlo do svog kraja. I ono što je nama najvažnije kada govorimo o poslednjim danima je činjenica da je Isusov dolazak blizu.
Da li verujemo u to? Verovatno će većina od nas reći: Da, svakako da verujemo! Ali da li živimo kao da verujemo u to? Naš život bi trebao da odražava ono što verujemo, i to važi za svaki segment našeg verovanja, pa tako i verovanja o Hristovom dolasku. Ako među vama ima nekog ko ne veruje u Hristov drugi dolazak, želeo bih da iznesem neke podatke. Neko je izračunao da u Starom zavetu postoji oko 300 proročanstava o prvom dolasku Gospoda Isusa Hrista. Da li je Hrist došao prvi put? Svakako da jeste, i da bi smo to videli ne moramo čak ni čitati Bibliju, već samo treba da potražimo u knjigama istorije, jer i najpoznatiji istoričari tog vremena govore o Hristovom životu. Na svako proročanstvo o Hristovom prvom, postoji oko osam o Njegovom drugom dolasku. Množenjem dobijamo oko 2400 proročanstava o Hristovom drugom dolasku. U Starom zavetu se od 39 knjiga, u 17 spominje drugi dolazak, dok se u Novom zavetu to spominje u čak 23 od 27 knjiga.
Ako je Hrist došao prvi put, što je dokazano i istorijski, koliko je onda sigurno da će doći i drugi? O tome nema ni govora! Ako verujemo u osnovne temelje hrišćanstva, jedan Bog: Otac, Sin i Sveti Duh, Isusova smrt na krstu, njegovo vaskrenje... mi moramo isto tako da verujemo i u njegov doslovan dolazak na zemlju po drugi put, jer je i ovo temelj hrišćanske vere kao i ostalo što sam naveo. Isus je rekao: Da, dolazim uskoro! Ja želim da kažem da Isus može doći bilo kad. To može da se desi sad u ovom momentu dok ovo govorim...
Možete reći: Ne, ne, nema šanse, još toliko toga treba da se dogodi, ratovi, progonstva, žig zveri, antihrist, Izrael... Možete reći da je sam Isus rekao da će znaci poslednjeg vremena biti više stvari od kojih se ni jedna nije dogodila, tako da on sigurno neće doći bar ne još neko vreme. Isus jeste rekao šta će biti znaci poslednjeg vremena, i dosta toga se još nije dogodilo, ali kakve veze imaju poslednji dani sa njegovim dolasku po crkvu? Potrebno je razgraničiti Hristov drugi dolazak po crkvu, i Hristov drugi dolazak za ovaj svet.
Ovo su stihovi koji govore o Isusovom drugom dolasku po njegovu Crkve, ili događaju koji nosi naziv UZEĆE:
"Neka se vaše srce ne uznemirava. Verujte u Boga, i u mene verujte. U kući mog Oca ima mnogo stanova. Da nije tako, zar bih vam rekao: Idem da vam pripremim mesto? A kad odem i pripremim vam mesto, doći ću opet, i uzeti vas k sebi da i vi budete onde gde sam ja. A kuda ja idem, znate put." (Jovan 14,1-3)
"Ne želimo, braćo, da ostanete u neznanju u pogledu onih koji su umrli, pa da tugujete kao ostali, koji nemaju nadu. Jer, ako verujemo da je Isus umro i vaskrsao, onda verujemo i da će Bog sa Isusom povesti i one koji su u njemu umrli. Ovo vam govorimo na osnovu Gospodnje reči: mi, živi, koji ostajemo do Gospodnjeg dolaska, nećemo preteći one koji su umrli. Jer, sam Gospod će, na zapovest, na glas arhanđela, i na zvuk Božije trube, sići sa neba, i prvo će ustati mrtvi u Hristu. Potom ćemo mi, živi, preostali, zajedno s njima biti poneti na oblacima da se sretnemo sa Gospodom u vazduhu. I tako ćemo uvek biti s Gospodom." (1. Solunjanima 4,13-17)
Isus je nakon svog vaskresenja bio uznesen na nebo. Od tog dana on radi više stvari: sedi sa desne strane Boga Oca i čeka da mu sve bude položeno kao podnožje njegovih nogu, kroz Duha Svetog zajedno sa Bogom Ocem živi u nanovorođenim vernicima, živi usred svoje Crkve i čisti je, posreduje između Boga i ljudi, i radi još jednu jako važnu stvar, priprema mesto na nebu za sve one koji će živeti sa njim. Kada bude sve spremno on će doći po svoju nevestu Crkvu i odvešće je da zauvek bude sa njim. Dakle, uslov nije da se u svetu prvo nešto desi pa da on to uradi, već da mesto koje on sprema bude spremno i da Otac kaže: "vreme je". Da pogledamo sad koja je razlika između Hristovog dolaska po Crkvu i njegovog drugog dolaska da vlada ovim svetom:
Dolazak po crkvu: Spominje se preobraženje tela vernika.
"Evo, kazujem vam tajnu: nećemo umreti, ali ćemo se svi preobraziti. U jednom momentu, u tren oka, kad poslednja truba zatrubi. Jer, zatrubiće, i mrtvi će vaskrsnuti neraspadljivi, i mi ćemo se preobraziti. Treba, naime, ovo raspadljivo da se obuče u neraspadljivost i ovo smrtno da se obuče u besmrtnost." (1. Korinćanima 15,51-53)
"A naša otadžbina je na nebesima, odakle i iščekujemo Spasitelja, Gospoda Isusa Hrista, 21 On će svojom silom - kojom može sve da potčini sebi - preobraziti naše bedno telo i saobraziti ga svom slavnom telu. (Filipljanima 3,20-21)
Drugi dolazak: Kod drugog Isusovog dolaska se ne spominje nikakvo preobraženje tela.
Dolazak po crkvu: Vernici se sreću sa Isusom u vazduhu.
Drugi dolazak: Isusove noge staju na Maslinsku goru.
Dolazak po crkvu: Uključeni su samo vernici i samo oni koji su Njegovi će ga videti.
Drugi dolazak: Uključeni su svi ljudi na svetu i svako oko će ga videti.
Dolazak po crkvu: Sotona se uopšte ne spominje.
Drugi dolazak: Sotona biva vezan na 1000 godina.
Dolazak po crkvu: Predviđeno i prorokovano samo u Novom zavetu.
Drugi dolazak: Predviđeno i prorokovano i u Novom i u Starom zavetu.
Ovo su samo neki primeri koji kada čitamo Novi zavet nas upućuju da razumemo razliku između ova dva događaja, i trebamo biti pažljivi dok ovo proučavamo. Pismo nam ukazuje na to da Isusovom drugom dolasku prethodi dosta znakova, i da dosta toga treba da se dogodi kako bi konačno on došao drugi put da vlada na zemlji. Međutim, što se tiče onoga što je nama kao vernicima još važnije je njegov dolazak po nas koji ne zavisi od nikakvih zemaljskih događaja već može da se desi bilo kad.
Postoji jedna dobra priča o tom događaju, o Isusovom dolasku po svoju Crkvu, iz koje možemo izvući dosta korisnih stvari.
"Carstvo nebesko će tada biti kao deset devojaka koje su uzele svoje svetiljke i izašle u susret mladoženji. Pet ih je bilo nerazumnih, a pet mudrih. Nerazumne su uzele svoje svetiljke, ali sa sobom nisu uzele ulja, a mudre su sa svojim svetiljkama uzele i ulje u posudama. Pošto je mladoženja zakasnio, sve zadremaše i zaspaše A u ponoć se začu vika: Evo mladoženje! Izađite mu u susret! Tada se sve one devojke probudiše i pripremiše svetiljke. A nerazumne rekoše mudrima: Dajte nam malo vašeg ulja, jer nam se svetilje gase. Ne možemo, odgovoriše mudre, jer neće biti dovoljno i za nas i za vas. Zato bolje idite kod trgovaca i kupite sebi. Ali kada su one otišle da kupe, stiže mladoženja, pa one devojke što su bile spremne uđoše s njim na svadbu, a vrata se zaključaše. Kasnije dođoše i one druge, pa rekoše: Gospodaru! Gospodaru! Otvori nam! A On im odgovari : Istinu vam kažem: ne poznajem vas! Zato budno pazite, jer ne znate ni dan ni čas. (Matej 25,1-13)
Jasno nam je da je mladoženja Isus Hrist, a da su deset devojaka vernici. Pismo jedne naziva mudrim, a druge ludim ili nerazumnim. Svih deset su imale lampe, i poenta ovih lampi je bila da svetle. Lampe koje svetle možemo povezati sa znanjem. Znanje i mudrost koju nam daje Bog je ono što osvetljava put pred nama u ovom mračnom svetu. Mudre su imale rezervnog ulja za svoje svetiljke, dok lude nisu imale rezervnog ulja. Ulje je u Pismu simbol Duha Svetog, i ova priča nam ukazuje na to koliko je važno da uvek budemo ispunjeni Duhom, jer je hrišćanski život bez Duha Svetog kao svetiljka bez ulja, neuopotrebljiv.
Takođe, svakodnevna ispunjenost Svetim Duhom je povezana i sa poslušnošću Bogu, sa umiranjem sebi, pokajanjem. Jer je sigurno da Bog ne ispunjava one koji su neposlušni, koji se ne kaju i ne umiru sebi. Ono što se dešava u poslednje vreme je da je mladoženja zakasnio sa svojim dolaskom, i da je svih deset devojaka zaspalo. Kao što su Petar, Jakov i Jovan zaspali iako ih je Isus zamolio da se mole, a to se desilo kako je i sam Isus rekao, iz razloga što je telo slabo. Kada pogledamo prvu crkvu, vidimo da su oni još tad čekali Gospoda da se vrati po njih. Setimo se stihova: "Jer, zatrubiće, i mrtvi će vaskrsnuti neraspadljivi, i mi ćemo se preobraziti" i "Ovo vam govorimo na osnovu Gospodnje reči: mi, živi, koji ostajemo do Gospodnjeg dolaska, nećemo preteći one koji su umrli." Ako vidimo da su tadašnji vernici uključujući apostole, još u to vreme iščekivali Gospoda da ih uzme, a to se nije desilo ni tad, ni oko 2000 godine posle toga, onda u izvesnom smislu možemo reći da je mladoženja zakasnio.
Tako će i vernici u poslednjim danima zaspati, ali ipak u momentu kad mladoženja stiže mudre device brzo ustaju, pale svoje svetiljke i bivaju spremne za mladoženjin dolazak. Sa druge strane lude device su uvidele da nisu spremne za mladoženju, iako su imali puno vremena da se spreme i da nabave ulje, oni su to pokušali da urade kad je već bilo kasno. Otišle su da kupe ulje i baš tad je mladoženja stigao, ušao je sa pet mudrih devica na svadbu i zatvorio vrata. Kada su se lude device vratile i pokušale da uđu na svadbu mladoženja je rekao Ne poznajem vas. On ih nikada nije upoznao jer nikad nisu imali prisan odnos sa njim, nisu se molili njemu, nisu ga tražili celim srcem, nisu čeznuli za njim, i na kraju su prestali da straže. Na kraju ove priče imamo upozorenje: "Stražite dakle, jer ne znate dan ni čas." Mi ne znamo ni dan ni čas kad će Isus doći, čak Isus kaže u Pismu da to zna samo Otac. Ali mi bi smo uvek trebali da stražimo.
Zapitajmo se, ako bi Isus ovog momenta došao kakve bi nas našao? Da li spavamo? Da li naše svetiljke svetle? Da li imamo ulja u našim svetiljkama? Da li mislimo da njegov dolazak još uvek nije blizu, pa imamo još dosta vremena da se spremimo, još je rano? Da li ga poznajemo i da li on poznaje nas? Da li mi uopšte želimo da on dođe i da li čeznemo za njim? Vrlo je važno da sebe ispitamo po ovim tačkama.
Imamo još jednu priču u Matej 7,24-27:
"Stoga je svaki koji sluša moje reči i izvršava ih sličan mudrom čoveku koji je svoju kuću sazidao na steni. Pade kiša i naiđe bujica, i vetrovi dunuše i obrušiše se na tu kuću, ali ona se ne sruši, jer joj je temelj bio na steni. A svaki koji sluša moje reči i ne izvršava ih, sličan je ludom čoveku koji je svoju kuću sazidao na pesku. Pade kiša i naiđe bujica, i vetrovi dunuše i sručiše se na tu kuću, i ona se uz silan tresak sruši."
Šta je ono što nam naš Učitelj govori kroz ovu priču? Govori o ljudima koji slušaju njegove reči. Ko su ti ljudi? To nikako ne mogu biti ljudi neverni iz sveta jer oni ne slušaju njegove reči. Njegove reči slušaju samo oni koji veruju u njega i Hrist takve deli u dve grupe, one koji izvršavaju, i one koji ne izvršavaju ono što čuju. I jedni i drugi grade kuću, odnosno grade svoj život. Luka kad interpretira ovu priču dodaje i da čovek koji gradi na steni, prvo duboko iskopa i tu postavi temelj, dok čovek koji gradi na pesku ili zemlji ne gradi temelj. Oni koji slušaju Isusove reči koje su nam zapisane u Pismu i izvršavaju ih, oni svoj život grade na steni i to na temelju koji je sam Isus Hrist. Oni imaju duboko zajedništvo sa Bogom Ocem i sa Isusom Hristom, poznaju Boga lično, oni žive u pravom pokajanju, dozvoljavaju da ih Bog menja i orezuje.
Sa druge strane, oni koji samo slušaju Isusove reči a ne izvršavaju ih, grade svoj život na pesku ili zemlji, ali bez temelja, bez Isusa Hrista. Oni poznaju Bibliju, citiraju stihove, poznaju mnoge hrišćanske doktrine, ali sve ovo bez pravog i živog zajedništva sa Bogom. Dok i jedni i drugi grade kuće, oni deluju isto, kao da među njima nema razlike. Ipak, dolazi vreme kad te razlike dolaze do izražaja, a to je vreme kad padnu kiše, dođu bujice i dune jak vetar. Tada se vidi ko je kako gradio. Kiše, bujice i vetar su nevolje, problemi, progonstvo, gubitak imovine, bolest.
Ovakve stvari dolaze u život svakog vernika, a kako se on održava u svemu ovome pokazuje na kakvom je tlu gradio, da li je imao temelj, i da li je izvršavao reči koje je čuo od Gospoda. Neka svako preispita sebe kakvu kuću gradimo? Kakvi su naši motivi i želje. Da li tražimo sopstvenu korist ili tražimo Božije carstvo? Da li tražimo samo Božije blagoslove ili tražimo Boga? Da li samo slušamo Božiju reč ili je slušamo i izvršujemo? Da li želimo da nam Hrist bude Spasitelj ali ne i Gospod? Iskren odgovor na ova pitanja će nam pokazati gde se nalazimo, i šta je potrebno da uradimo kako bi naša kuća opstala kada dođu kiše, bujice i vetrovi.
Iako je saznanje da je Isusov dolazak blizu veliko upozorenje da se probudimo, da stražimo, da spremimo naše svetiljke, da se upoznajemo sa njim, takođe je i velika nada i ohrabrenje jer njegov dolazak za njegovu Crkvu znači prestanak borbi sa ovim svetom, sa iskušenjima, sa sotonom, predstavlja odmor i početak jednog novog života sa našim Gospodom u večnosti. Mogli smo videti iz stihova koje smo čitali da su vernici još tada u prvom veku živeli iščekujući Gospodnji dolazak, zato i mi danas živimo iščekujući Gospoda, živimo tako kao da svakog momenta može da dođe, ali opet ne zapostavljajmo ni naše obaveze. Dok naše ruke i noge obavljaju ove svakodnevne aktivnosti, neka naše srce bude spremno za njega.
Takođe, dok ga čekamo, trebalo bi da trgujemo i umnožavamo darove i talente koje nam je dao, jer će on kad bude došao tražiti da vidi šta smo uradili sa tim, i da li smo bili verne sluge. Isus je sam kada je govorio o svom drugom dolasku postavio jedno upozoravajuće pitanje koje je glasilo: Da li će Sin čovečiji kad bude došao naći vere na zemlji? Ovo bi trebalo da nas zabrine, a ujedno i da nas motiviše da bar što se nas tiče možemo da odgovorimo: Hoće!
Isus kaže: Da, dolazim uskoro! Kažimo mi zajedno sa celom Crkvom: "Da, dođi Gospode Isuse! Amin!"
