Naslovna » U Hristu » Propovedi » ....

Ekumenizam - žito i korov

Zoran Tornjanski

Ekumenizam predstavlja nastojanje oko pomirenja, saradnje, zbližavanja i jedinstva hrišćanskih crkava. Nastao je u 19. veku, unutar protestanskih crkava. No, šta on zapravo znači? Šta se krije iza njega? I najvažnije šta Bog misli o ovom pokretu? Ekumenizam nudi nekoliko dobrih i privlačnih stvari, a to je mir, saradnja, dobri odnosi, ljubav i još mnoge lepe stvari, među svim crkvama koje ispovedaju Hrista kao Gospoda i Spasitelja. Ovo sve deluje biblijski, jer čitamo o tome da treba da budemo u miru jedni sa drugima, da opraštamo jedni drugima i slično... Svaki vernik koji ne prihvata ekumenizam, može biti osuđivan da ne poštuje ove Božje zapovesti ljubavi prema bližnjima. Međutim, da li je to zaista tako?

Svi smo svesni ogromnih razlika među tri velike veroispovesti u hrišćanstvu, pravoslavlja, rimokatolicizma i protestantizma, i ne samo to, već znamo da su velike podele vidljive čak i među ovim crkvama pojedinačno. U tome prednjači protestantizam naravno, ali i kod katolika i pravoslavaca takođe postoje unutrašnja neslaganja i podele. Postoje ražličitosti oko nekih sitnih stvari, ali takođe postoje i ogromne razlike i to oko nekih ključnih stvari u učenju ovih crkava, kao što su učenje o spasenju, učenje o sveštenstvu, učenje o krštenje... Dakle, postoji puno razlika i pravaca, koji svi za sebe govore da baš oni poseduju istinu, i da su baš oni nasledili apostolsko učenje (nasleđe).


Jedno evanđelje, jedna istina

Svesni smo činjenice, da što se tiče pojma istine, može postojati samo jedna potpuna i apsolutna istina. Ako sebe smatramo hrišćanima, najvažnije bi trebalo da nam bude da spoznamo tu pravu istinu o našoj veri, o našem Bogu. Iako su mnogi religiozni ljudi, vođe i osnivači raznih religija uvek tragali za pravom istinom, Isus Hrist je napravio iskorak, i rekao za sebe da je on u stvari Istina. Što nam govori to, da ako želimo da upoznamo istinu, moramo da upoznamo Isusa.

Isus je, takođe, i Reč koja je postala telo. On je Božja Reč. Mi Božju Reč imamo u Bibliji, i kroz proučavanje možemo upoznati Isusa, odnosno istinu. Ne trebaju nam druga učenja, druge ljudske tradicije, i drugi izvori da bi smo spoznali istinu. Sve ta literatura može da nam pomogne da pobožno živimo, ali nam je sva istina data u Svetom pismu. Apostol Pavle je crkvi u Galatiji dao jedno upozorenje, zbog njihovog skretanja sa puta pravog evanđelja:

"Čudim se da se tako brzo odvraćate od Onoga koji vas je pozvao Hristovom blagodaću i da slušate drugu dobru vest. Ali druga ne postoji. Postoje samo neki koji vas zbunjuju i žele da iskrive dobru vest o Hristu. Ali čak i kad bi smo vam mi, ili kad bi anđeo s neba objavio drugačiju dobru vest od one koju smo vam već objavili, neka bude proklet. Ono što smo već rekli, to i sada ponavljam: Ko god vam objavi drugačiju dobru vest od one koju ste već čuli, neka bude proklet." (Galatima 1,6-9)

Zapazite ovde neke stvari, prvo Pavlova gorljivost za to da se naučava prava istina, njegova smelost da kaže, da čak i ako on sam im objavi drugo evanđelje bude proklet, i da čak i anđeo sa neba dođe i objavi im drugo evanđelje bude proklet, i to je ponovio dva puta. Ovim stihovima, on je pokazao da je istina od izuzetne važnosti. Vidimo da su vernici u Galatima otišli od prave istine, ali da vidimo šta je prava istina, šta je to pravo evanđelje?

"Podsećam vas, braćo, na dobru vest koju sam vam objavio, koju ste prihvatili, u kojoj stojite. I spasavate se po toj dobroj vesti koju ste čuli od mene, ako se držite nje. Inače ste uzalud postali pobožni. A među najvažnijim poukama koje sam primio i vama predao jeste ovo: Hristos je umro za naše grehe, kao što piše u Pismima; bio je sahranjen i vaskrsnuo je treći dan, kao što piše u pismima." (1. Korinćanima 15,1-4)

Ovo su ključne istine evanđelja, bez ovoga nema naše vere, nema hrišćanstva. Pavle je podsećao vernike u Korintu da se čvrsto drže ovoga, jer svako udaljavanje od ovih činjenica, može da nas odvede na pogrešan put. Važno je da se držimo toga da je Hrist umro za naše grehe, važno je da je bio sahranjen i da je vaskrsnuo trećeg dana. Sve ostalo dolazi kroz spoznaju toga. Posmatrajući učenje mnogih crkava unutar hrišćanstva, primetio sam kako se većina udaljila od ovih osnovnih principa, a neki su toliko daleko otišli od ovog, da su počeli da uče sve ostalo osim ovih stvari. U razgovoru sa ljudima iz različitih denominacija više puta sam imao problema, kad god sam u razgovoru o hrišćanskoj veri pokušao da nađem zajednički jezik, i da podsetim na ova najvažnija učenja evanđelja, uvek se tema skrene na nešto drugo, kao na primer: Mi imamo to i to, mi imamo sakramente, mi imamo "čak i" Duha Svetoga, mi imamo istoriju, mi smo popularni, nas ima najviše...

Ja im kažem, ljudi, to nije najvažnije, najvažnije je da je Isus umro za naše grehe (i mi smo sa njim umrli grehu), da je sahranjen (i mi smo sahranjeni kroz vodeno krštenje), i da je vaskrsnuo trećeg dana (i naš novi čovek je vasrksnuo i živi sa Njim, a čekamo i dan kad ćemo stvarno doslovno vasrksnuti), ali ne, mi imamo ovo, mi imamo ono... I tu se završi priča, jer ljudi se udaljavaju od istine, odnosno žele da uđu u kuću tako što prave visoke merdevine, a vrata su u prizemlju. Znači, videli smo da postoji samo jedna istina, a sa druge strane danas vidimo veliku podelu u hrišćanstvu. Koja crkva poseduje tu jedinu pravu istinu, i da li je i jedna uopšte poseduje?


Podeljena crkva

Danas čujemo mnoge kritike na račun hrišćanske crkve u globalu, kako se stopila sa svetom, kako nema uticaj na svet, kako je slaba, bez Svetog Duha, i kako je mnogo slabija u odnosu na prvu crkvu, gotovo da ne može da se poredi sa njom. Ja se slažem donekle sa ovim kritikama, ali mislim da je potrebno sagledati dve stvari. Prvo, kakva je bila prva crkva, i drugo, šta je crkva danas i ko su njeni pripadnici.

U Delima apostolskim vidimo izgradnju crkve, a u poslanicama vidimo njihovo duhovno stanje. Dok proučavamo svaku crkvu posebno, možda nas iznenadi, ali je Pavle sve crkve kritikovao, a najviše crkvu u Galatima, a takođe je sve za nešto i pohvalio, osim ponovo crkve u Galatima, za koju je jedino dobro rekao to, da su dobro krenuli, ali da su sad u velikim problemima. Ove crkve su bile duhovno jake, ali je Pavle svaku kritikovao manje ili više. Takođe, sve ove crkve su imale određene probleme, crkva u Korintu je imala problema sa bludom, crkva u Galatima se vratila na zakon, crkva u Kolosu je imala problema sa lažnim vernicima koji su imali oblik pobožnosti, i koji su se klanjali anđelima i živeli po strogim pravilima...

Dakle, svi su imali svoje probleme, svi su nešto dobro radili, ali su i u mnogim stvarima grešili, i svakom je bila potrebna neka pouka, neki ukor, neko ohrabrenje. Ali sa svim njihovim razlikama, oni su bili deo hrišćanske crkve, odnosno svi oni među njima koji su bili u jedinstvu sa Bogom Ocem i Gospodom Isusom Hristom. I niko nije mogao da kaže da crkva u Korintu ima punu istinu, a crkva u Kolosu nema, ili crkva u Filibima je jeretička, a crkva u Efesu je doktrinalno ispravna. Zato mislim da ne trebamo da prenagljujemo sa kritikama na račun današnje crkve, jer se slične stvari dešavaju i danas.

No, sada se otvara drugo pitanje, šta je crkva danas i ko su njeni pripadnici? Bog nije ograničen na denominacije, tako da ni jedna od tri velike denominacije (pravoslavna, katolička i protestanska) nije Hristova crkva. Hristova crkva su svi vernici počev od apostola pa sve do danas, koji su se pokajali, obratili, nanovorodili, prihvatili Isusa za Gospoda i Spasitelja, i žive po Duhu. Takvih ljudi je bilo, i ima ih još uvek u svim denominacijama, neki su napuštali stare da bi prešli u nove, neki su ostali tu gde jesu sa željom da donesu prosvetljenje, neki su bili odbacivani i osuđivani od strane svoje crkve.

No, ali sam sasvim siguran da ih je bilo svuda, i bilo kakvo etiketiranje neke denominacije da je baš ona Hristova crkva, bi značilo ograničavanje Božje moći, i njegove ljubavi prema svim ljudima. Ova crkva je uvek bila duhovno ujedinjena iz prostog razloga jer je u njoj jedan Duh, i nad njom je jedna glava Isus Hrist. I sa svim razlikama, kao što se noga razlikuje od ruke, i uvo od nosa, i sa svim problemima u okviru crkve, kao što nas nekada boli ruka ili noga, crkva Isusa Hrista ostaje ujedinjena, spojena zglobovima i tetivama, i to ne može niko da promeni, niti može veštački da proizvede, kao kad bi probao tuđu ruku da prilepiš na sebe i da je koristiš.

"Jer kao što je telo jedno, a ima mnogo udova, i svi udovi tog tela, iako ih je mnogo, čine jedno telo - tako je i Hristos. Zaista, jednim Duhom svi smo kršteni da budemo jedno telo - bili Judejci ili Grci, bili robovi ili slobodni - svi smo jednim Duhom napojeni... Vi ste Hristovo telo, a pojedinačno ste udovi." (1. Korinćanima 12,12-13; 1. Korinćanima 12,27)

Dakle, Hristova crkva je i njegovo telo, i kao takva je povezana u jednu celinu, koju napaja Duh Sveti. Kad ovo razumemo, onda shvatimo da je ljudsko nastojanje da kroz ekumenizam ujedini hrišćansku crkvu potpuno nepotrebno, jer je ona već ujedinjena. Ona savršeno funkcioniše, i polako se posvećuje i uzrasta do svog punog rasta.

"Ne molim samo za njih nego i za one koji poveruju u mene posredstvom njihove reči, da svi budu jedno, kao što si ti, Oče, u jedistvu sa mnom i ja u jedinstvu s tobom, da i oni budu u jedistvu s nama, kako bi svet verovao da si me ti poslao. I dao sam im slavi koju si ti dao meni, da budu jedno kao što smo ni jedno, ja u jedinstvu s njima i ti u jedistvu sa mnom, da budu savršeno ujedinjeni, kako bi svet poznao da si me ti poslao i da voliš njih kao što voliš mene." (Jovan 17,20-23)

Znači, Hristovu crkvu čine samo pravi nanovorođeni vernici, dok u denominacijskim crkvama ima i pravih, ali i lažnih neobraćenih ljudi. I to je tako, jer je i sam Gospod rekao tačno šta će se desiti crkvi:

"Još jednu priču im je ispričao: "Carstvo nebesko je slično čoveku koji je posejao dobro seme na svojoj njivi. Ali dok su njegovi ljudi spavali, dođe neprijatelj i poseje korov usred pšenice i ode. A kada je usev iznikao i kada dođe vreme da donese rod, tada se pokaz i korov. I domaćinovi radnici priđoše i rekoše mu: 'Gazda, zar nisi posejao dobro seme na svojoj njivi? Odakle sada krov?' A on im reče: 'Moji neprijatelji su to učinili.'Sluge mu pak rekoše? 'Hoćeš li da počupamo korov?' A on im reče: 'Ne, da ne bi ste zajedno sa njim iščupali i pšenicu. Ostavite neka oboje rastu zajedno do žetve, i u vreme žetve reći ću žeteocima: Skupite prvo korov i svežite ga u snopove da se spali, a pšenicu unesite u moje žitnice.'" (Matej 13,24-30)

Znači, ekumenizam je ljudsko nastojanje da se spoji nespojivo, da se spoje žito i korov, ali svi znamo da je nemoguće da žito postane korov, i da korov postane žito, koliko god da ih držite zajedno. Iako se u prvi plan stavljaju dobre i pozitivne stvari ekumenizma, vidimo jasno da se iza njega krije neprijatelj koji je na početku i posejao korov, sotona, koji je učinio da se crkva podeli na toliko delova, i sad je promenio plan, sad želi da svi budu zajedno, i obraćeni i neobraćeni, kako bi mogao da uništi prave vernike. A Bog je rekao šta misli o tome, a to je da je njegova crkva već ujedinjena u jedno telo i to na božanstven način, i da nema potrebe to raditi na ljudski, i takođe da će svi oni lažno religiozni ljudi koji su se uvukli u crkvu jednog dana biti bačeni u pakao.

Prihvatanje ekumenizma, i ujedinjavanje različitih denominacija bi bilo moguće samo kada bi se jedna strana odrekla nekih svojih verovanja, ili kad bi se obe strane odrekle i pronašle neku sredinu. Ne znam za vas, ali meni ovo deluje kao kompromis, i pobijanje nekih ličnih stavova i ubeđenja, čak i ako su ispravni, radi dobrih odnosa. Da li bi ste vi ostavili Hrista, da bi ste bili dobri sa ateistima, sotonistima i pripadnicima drugih religija? Da li je ispravno da ako ste vi pronašli pravu istinu, a vidite nekoga u drugoj denominaciji da se bori sa zakonom ili idolopoklonstvom, vi ne odete da mu kažete to, već radi dobrih odnosa to prećutite, i iskažete mu poštovanje? Da li se ljubav pokazuje tako što ćete nekog nežno tapšati po ramenima dok on odlazi u pakao? I da se razumemo, ja jesam za mir i ljubav, jer Bog želi da blagosiljamo čak i naše neprijatelje, ali da bi prihvatio nekog za brata, mi moramo da imamo istog Oca.

Reč ekumenizam je grčka reč koja znači Naseljeni svet. Sveto pismo nam govori da će se u poslednje vreme svet ujediniti, i da će postojati samo jedna religija i jedan religijski vođa. Da li ekumenizam igra važnu ulogu u tome? Ja vas ohrabrujem da sve to istražite sami za sebe.

"'Nema Boga', sve je jači glas masa. Time, međutim, i čovek postaje bezvredan, ubijan u proizvoljnom broju, jer je ništa."
- Karl Jaspers

ZA DANAS

IZDVAJAMO




ANKETA

INDEKS TAGOVI

PRATI NAS

Posete/Statistika
Danas: 293
Ukupno: 2336386
Generisano za: 0.004''

W3C XHTML 1.0
W3C CSS

Internet izvor: http://siont.net/u-hristu/propovedi/zt-ekumenizam.php
Ovaj tekst je preuzet/odštampan sa sajta SIONSKE TRUBE - http://www.siont.net/.
Uslovi i prava za korićenje ovog materijala su dati na stranici: http://www.siont.net/garancije.php.