Crkva i Velika nevolja
Jedna od tema oko koje postoji najviše podela i neslaganja u Crkvi je svakako tema: Da li će Crkva Isusa Hrista proći kroz "Velike nevolje". Postoji više teorija o tome, i ono što je zajedničko većini je da veruju da će Crkva u određenom momentu biti uzeta na Nebo, ali neslaganja postoje po pitanju toga u kom momentu će ona biti uzeta, da li će proći kroz Velike nevolje, da li će biti uzeta na pola perioda Velikih nevolja, ili će ipak biti uzeta pre početka Velikih nevolja. Za početak bih želeo da razmotrimo šta su Velike nevolje i kad one počinju.
U istoriji Božjeg naroda, kako starozavetnih vernika tako i hrišćana, uvek je bilo nevolja, progonstava. To je svaka generacija iskusila na ovaj ili onaj način, fizički ili duhovno. Čak i danas u ovom momentu hrišćani u svetu su progonjeni zbog svoje vere, najbolji primer su nam hrišćani u Iraku i Siriji o čijim nevoljama i progonstvima možemo čuti na svim medijima, a ipak ceo svet ne pomera prste po tom pitanju. Dakle vernici su prolazili oduvek, i u ovoj generaciji prolaze kroz razne nevolje, i Isus sam je govorio da će se to dešavati, jer naš neprijatelj sotona posebno mrzi one koji nose Isusovo svedočanstvo. No, u Pismu se više puta spominje nešto što se malo izdvaja iz ovih nevolja i progonstava o kojima smo govorili, i ovaj događaj nosi ime Velike nevolje. Gde se spominje ovaj događaj? Navešću samo neke delove iz Biblije koji govore konkretno o ovom događaju.
"U to vreme ustaće Mihailo, veliki knez koji stoji pomažući sinovima tvoga naroda. I nastaće vreme teskobe kakve nije bilo otkako je naroda pa do tog vremena. U to će se vreme tvoj narod izbaviti, svako ko se nađe zapisan u knjizi." (Danilo 12,1)
"Molite se da vaše bežanje ne bude u zimu ili u subotu, jer će tada nastati velika nevolja, kakve nije bilo od početka sveta do sada, niti će biti. Kad se ti dani ne bi skratili, niko se ne bi spasao. Ali radi izabranih će ti dani biti skraćeni." (Matej 24,20-22)
"Jao! Jer je taj dan velik, takvog dana još nije bilo! To je vreme nevolje za Jakova, Ali izbaviće se on iz nje." (Jeremija 30,7)
Mogli bi smo da nastavimo sa stihovima koji govore o ovoj temi, ali staćemo na momenat da vidimo šta je zajedničko u ovim stihovima. Ako dobro zapazite zajedničko im je to da ove nevolje koje spominju Isus, Danilo i Jeremija su događaj koji se nikad nije dogodio, odnosno ovaj događaj je toliko strašan da ne postoji ni jedan događaj sa kojim bi mogao da se uporedi.
Kada razgovaram sa hrišćanima koji veruju u to da će Crkva proći kroz ove velike nevolje, kao argument svi govore da je tako zapisano u Pismu, i da je Isus govorio o tome. Isus svakako jeste govorio da će svi oni koji veruju u njega biti progonjeni i da će prolaziti kroz nevolje, i to je važilo za svaku generaciju vernika što smo mogli da vidimo kroz istoriju, a i danas možemo da vidimo i učestvujemo u tome. Isus kaže: Imaćete nevolje i progoniće vas, svaka generacija će proći kroz to! A onda kad u Matej 24,20-22 opisuje nevolje on kaže da se takve nevolje nikad nisu desile, to je nešto što se prvi put dešava u istoriji čovečanstva. Nijedna generacija hrišćana nije prošla kroz ovakve nevolje jer se tako nešto nikad nije desilo, a zašto bi ova poslednja generacija morala to da prođe? Zato što je najgrešnija? Hmm... to i nije baš neki argument. Iz ovog nam je jasno da progonstva i nevolje kroz koje prolaze hrišćani i događaj pod imenom Velike nevolje nisu ista stvar.
No, da nastavimo dalje sa proučavanjem. Bog je kroz istoriju koristio posebnu metodu da bi vaspitao svoju decu, kada su mu ona grešila On bi tad dozvolio neprijateljima da im nanose nevolje, da ih progone. On ih je na taj način orezivao, čistio, i disciplinovao. To je isto kao kad bi ste imali dete koje bi stalno htelo da ide daleko od kuće, i ako mu vi to ne bi ste dozvolili on bi možda krišom odlazio, a onda vi njemu dopustite da ide, i ono na kraju dobije batine od starije dece, i tako nauči da ubuduće sluša vas kad mu kažete da ne može. Sličnu metodu koristi i Bog sa nama. "Sine moj, ne odbacuj opomene Gospodnje, i neka ti ne bude mrzak ukor njegov, jer koga Gospod voli, njega ukorava, kao otac sina koji mu je mio." (Priče 3,11-12)
A autor poslanice citirajući ove stihove nastavlja: "Ako podnosite stegu, Bog s vama postupa kao sa sinovima. Jer, koji je to sin koga otac ne vaspitava stegom? A ako niste vaspitani stegom, kojoj su svi bili podvrgnuti, onda ste kopilad, a ne sinovi." (Jevrejima 12,7-8)
Ako ste Božija deca onda se pripremite za stegu, za vaspitanje, disciplinovanje, nevolje, progonstva, i nemojte se čuditi ako Gospod za to iskoristi baš ljude iz vaše okoline sa kojima niste u dobrim odnosima, prema kojima ste neprijateljski nastrojeni, i na taj način On u vama lomi utvrde, orezuje vas, oblikuje i menja na Njegovu sliku, naravno ako mu to dozvolite. Ako sarađujete sa Njim na kraju ćete biti kao čisto zlato sedam puta prokušano i pročišćeno.
Kada malo pogledamo nevolje i progonstva kroz koje su prolazili hrišćani u toku ovih 2000 godina, možemo zaključiti da su one u duhovnom smislu donele dobre stvari. Kada pogledamo prvu crkvu, Pismo kaže da su oni jednodušno bili zajedno, sve su delili, živeli u radosti i miru, ali kad su počela progonstva onda su bili primorani da beže i da se sele u druga mesta, i tako su poruku Evanđelja širili dalje i mnogi su bivali spašeni. Naredni period crkve je poznat po događaju kada je rimski car Neron naredio da se hrišćani masovno ubijaju zbog lažne optužbe, i kad su ti verni pevajući ispuštali duše, opraštajući svima koji su uživali gledajući ih kako pate i umiru, njihov poslednji uzdasi su doneli večni život i spasenje mnogima, jer taj događaj je bio uzrok širenja hrišćanstva.
Zatim događaji iz srednjeg veka, inkvizicije, progonstva hrišćana koje su tad nazivali jereticima, ubistva mnogih boraca za istinu i prereformatora, ne samo da nije zaustavio širenje prave vere već je prouzrokovao pobedu nad paganskom religijom palog rimskog carstva, i konačno oslobođenje od okova koji su stavljeni ljudima kako ne bi išli Hristu. Reformacija je plod dugogodišnjeg progonstva i nevolja Hristove Crkve. Duhovno stanje Crkve je uvek bilo najjače kad je bila progonjena i u nevoljama, kao što je i Davidovo duhovno stanje bilo najjače dok je ratovao sa fizičkim neprijateljima, kao i sa duhovnim neprijateljima dok je pisao Psalme i duhovne pesme.
Ove nevolje i ova progonstva su namenjena i predviđena za Božiji narod, ali šta je sa Velikim nevoljama? Pre svega, važno je da dobro razumeo šta su Velike nevolje i kad one počinju. Videli smo na početku iz stihova da je to događaj koji će se samo jednom dogoditi, i njemu ne postoji ni jedan sličan događaj. Bog je spor na gnev i dugo trpi, kaže Božija Reč, ali jednog dana Božijem strpljenju dođe kraj, i onda do izražaja dođe ona Njegova osobina koja je često puta zanemarena u učenju mnogih a to je Pravedan. Jednostavno kad čovek istraje u svojoj bezumnosti, bezboštvu i zlu, nakon više opomena, i mnogo vremena da se pokaje, Bog je prinuđen da zbog svoje pravednosti reaguje tako što kažnjava i izliva svoj gnev na zlog i bezbožnog čoveka. Ono što čovek seje, to će i da žanje. Bog je potopom kaznio stari svet, vatrom i sumporom Sodomu i Gomoru, putem deset pošasti je kaznio Egipat, Izraelom je kaznio Hanansku zemlju... Ali, da li ih je kaznio odmah? Ne! Ne samo da ih nije kaznio odmah već ih je dugo trpeo.
"Tada Bog reče Avramu: Znaj da će tvoji potomci sigurno biti stranci u tuđoj zemlji, i moraće da služe drugima, a oni će ih tlačiti četristo godina. A ja ću suditi narodu kome će oni služiti, a zatim će izaći s velikim blagom... A oni će se u četvrtom naraštaju vratiti ovamo, jer prestupi Amoreja još nisu prevršili meru." (1. Mojsijeva 15,13-16)
Prošlo je tri naraštaja, tri veka, a prestupi Amoreja još nisu prevršili meru. Kakvo Božije strpljenje! Dakle dolazi dan kad Bog silazi sa stolice milosti i seda na stolicu suda i kazne. Tada On svoj gnev izliva na bezbožnike i zle ljude i to ne sa namerom da ih vaspita i disciplinuje već da ih uništi. Kad pogledamo na četiri događaja koje sam spomenuo kao Božiju kaznu, možemo videti da je Bog svaki put kad je kažnjavao bezbožne narode uvek zaštitio svoj verni ostatak.
Kada je pustio potop, Noja i njegovu porodicu je zaštitio u barci, kada je pustio vatru i sumpor na Sodomu i Gomoru, prvo je izveo Lota i njegovu porodicu, kada je puštao pošasti na Egipat Njegov narod je uvek bio zaštićen, i kada je Bog preko Izraela istrebljivao hanance jedna porodica je izvedena i sačuvana, to je bila porodica Rave bludnice koja je priznala da je Gospod jedini Bog. Iz ovih primera vidimo jedan važan Božiji princip kog se verno drži, kada kažnjava bezbožnika i zlog, nikad ne dozvoljava da i veran i pravedan nastradaju i da okuse Njegov gnev. Praotac vere, Avram, je uputio Gospodu jedno pitanje koje je glasilo: "Hoćeš li zaista pogubiti pravednika zajedno sa zlim?" (1. Mojsijeva 18,23) I nakon cenkanja sa Gospodom, On mu je odgovorio da ne samo da nikad ne bi pogubio pravednika zajedno sa zlim, već bih i ceo grad poštedeo da je u njemu bilo makar deset pravednika (1. Mojsijeva 18,32) Dakle, pre svakog izliva gneva i kazne na bezbožnike Bog uvek prvo zaštiti svoj narod.
"Hajde, narode moj, uđi u svoje sobe gde ćeš biti na sigurnom i zatvori vrata za sobom. Sakrij se načas dok ne prođe gnev. Jer, gle, Gospod izlazi iz svog mesta da stanovnike zemlje pozove na odgovornost zbog prestupa koje su počinili protiv njega..." (Isaija 26,20-21)
"Jer, Bog nas nije odredio za gnev, nego da postignemo spasenje kroz našeg Gospoda Isusa Hrista." (1. Solunjanima 5,9)
"Pošto si sačuvao moju zapovest da istraješ, i ja ću sačuvati tebe od časa iskušenja, koji će snaći ceo svet da iskuša stanovnike zemlje." (Otkrivenje 3,10)
Iz ova tri dela Pisma možemo videti da dolazi dan kad će Gospod izaći iz svog mesta, da će stanovnike zemlje pozvati na odgovornost, da će izliti svoj gnev na one koji su počinili prestupe protiv Njega, i da će ceo svet iskušati, ali će Njegov narod za to vreme sakriti u njihovim sobama gde će biti na sigurnom, tamo će ih sačuvati od "časa iskušenja" koji dolaze na sav svet, jer Njegov narod nije određen za gnev već za spasenje. U Velikim nevoljama Bog je u glavnoj ulozi, to nije vreme kada On sedi u pozadini dok sotona izvršava svoje namere, i dok ubija i progoni Božji narod. Velike nevolje su Božiji gnev nad bezbožnim, nevernim i zlim svetom, i one nisu namenjene Njegovom narodu. No, idemo dalje.
Da razmotrimo sad kad ovaj događaj počinje. Ako pogledamo u Otkrivenje 6, možemo videti Jagnje (Isusa) kako lomi pečate, i onog momenta kad razlomi prvi pečat na svet počinju da dolaze strašne stvari, toliko strašne da se mnogi boje da čitaju knjigu Otkrivenja jer deluje kao horor priča. Ovo je momenat kad počinju Velike nevolje, i to možemo da vidimo na kraju šeste glave nakon razlomljenog šestog pečata piše:
"Tada se svi zemaljski carevi, velikaši, vojskovođe, bogataši, moćnici i svaki rob i slobodnjak posakrivaše po pećinama i među gorama i stenama, govoreći gorama i stenama: Padnite na nas i sakrijte nas od lica Onoga koji sedi na prestolu i od Jagnjetovog gneva! Jer, došao je Veliki dan njihovog gneva, i ko može da opstane?" (Otkrivenje 6,15-17)
"Veliki dan Njihovog gneva", vreme nevolje za Jakova, Velike nevolje, Taj Dan, Gospodnji Dan... Ovo su sve nazivi za taj čuveni događaj zvan Velike nevolje. Od momenta kad Isus razlomi prvi pečat, pa sve do Njegovog dolaska na zemlju, je u stvari period Velikih nevolja. Ovaj događaj takođe predstavlja Danilovu sedamdesetu sedmicu, odnosno tačnije drugu polovinu ove sedmice, a to je 3 ipo godine, ili 42 meseca, ili 1260 dana. Ne možemo sad ulaziti u proučavanje Danilovih 70 sedmica, ali ćemo spomenuti da kada 69 od ovih 70 sedmica pomnožimo sa brojem dana koliko ima u jednoj godini, i kada ih postavimo na pravo mesto na koje nas Pismo poziva dobijamo fascinantne podatke, dobijamo tačan dan kad je Isus trebao da se predstavi kao Mesija Izraelu, i On je tačno tog dana i dojahao na magarcu, i ljudi su mu skandirali kao Mesiji. Iz ovog računanja možemo da vidimo da će poslednja sedmica trajati sedam godina, ali će se tek u drugoj polovini ovih sedam godina stvari pogoršati. Na kraju tog perioda će Isus doći na zemlju.
Dakle videli smo da su Velike nevolje događaj u kom će Bog kazniti bezbožni svet i to na način kako nikad do sad nije, da će potop, vatra i sumpor i deset pošasti izgledati bezazleno naspram ovog strašnog događaja. Videli smo da ovo nisu progonstva i nevolje koje svakako jesu predviđene za Božji narod, već nešto što je namenjeno samo nevernima i zlima. Videli smo da ovaj događaj počinje onog momenta kad Jagnje razlomi prvi pečat, i da se završava Isusovim dolaskom na zemlju. Ako kažemo da će Crkva biti sakrivena od ovog događaja, da li je onda moguće da će se iko ko ostane u Velikim nevoljama spasiti iz njih? Božja reč nam otvara tu mogućnost, Isus kaže: Radi izabranih ovo će se skratiti! Postoje izabrani zbog kojih će se ovi dani skratiti, i oni će biti spašeni, kako će to izgledati to ne znamo. Takođe, u Otkrivenju se u određenom momentu dok traju Velike nevolje pojavljuje grupa koja je došla iz Velikih nevolja, za koje piše da su oprali haljine u Isusovoj krvi. I naravno tu je Izrael kao nacija koja ne prihvata Isusa za Mesiju, za koju piše da će 2/3 biti istrebljene u Velikim nevoljama, ali da će ona jedna koja ostane biti očišćena i da će prizvati Gospoda iskreno i tražiće njegovo lice (vidi Zaharija 13,8-9; Osija 5,15)
Za sam kraj da spomenem da je za Hrista i Crkvu (nevestu) predviđena svadba. Da li je moguće da Isus prvo bombarduje Crkvu u Velikim nevoljama i da je onda dovede na svadbu? Ako bi Bog dopustio da Crkva prođe kroz Velike nevolje, onda bi On sam prekršio svoj princip da kad kažnjava bezbožnike nikad ne bi kaznio pravednoga sa njim, ali Bog je uvek isti, juče danas i doveka, i nikad ne menja svoje principe.
