Naslovna » U Hristu » Propovedi » ....

Iz propovedi na gori

John Wesley
"Blaženi su krotki, jer će oni naslediti zemlju." (Mt. 5,5)

"Čuli ste da je rečeno starima: "Ne ubij", a ko ubije biće kriv sudu. A ja vam kažem da će svaki koji se gnevi na brata svoga biti kriv sudu. Ako ko kaže bratu svome "raka", biće kriv sinedrionu. Ako ko kaže "budalo", zaslužiće pakao ognjeni. Ako dakle prinosiš dar svoj na žrtvenik i onde se setiš da tvoj brat ima nešto protiv tebe, ostavi onde svoj dar pred žrtvenikom, i idi prvo izmiri se sa bratom svojim, pa tada dođi i prinesi dar svoj." (Mt. 5,21-24)

Krotost

Ko su krotki? Sigurno nisu oni koje ništa ne zabrinjava, zbog toga što ih ništa ne interesuje ili oni koji se ne uznemiravaju zbog zlih događanja, jer u stvari i ne razlikuju zlo od dobra. Nisu to ni oni bezosećajni, ni otupljeni - prirodno ili sticajem okolnosti - pa su postali zatvoreni i kameni.

Bezosećajnost, koju su razvili paganski stoici, nema sa hrišćanskom krotošću ništa zajedničko. Krotost ne uništava osećanja nego ih uravnotežuje; jer Bog koji je stvorio ljudsku prirodnost, narav, nije želeo da njeno ispoljavanje kroz milost odstrani, nego da osećanja budu od duha srazmerno upravljana i uravnotežena.

Ovako posmatrajući krotost se odnosi samo na našu sopstvenu dušu, ali se isto tako može videti u odnosu prema Bogu i bližnjem. Tamo gde se misli na ravnotežu duše i duha, u odnosu prema Bogu, to se takođe može nazvati i predanje. To je izražavanje saglasnosti iz unutrašnjeg mira prema svemu što Bog od mene želi i želi da sa mnom uradi. Pa, i onda kada se tome moj stari čovek protivi. Ova krotost govori: "Gospod je, neka čini što mu je volja." (1. Sam. 3,18)

Krotost će se u odnosu prema drugim ljudima pokazati blaga a prema zlima, prijateljska. Tamo gde se ona odnosi na naš lični život, ispoljava se kao strpljivost i zadovoljstvo.

Istinski krotki, ne samo da zlo jasno prepoznaju, još više, oni ga mogu i podneti. Oni su prema zlu, sigurno osetljivi, ali krotost održava kontrolu. Krotki su u službi za Gospoda marljivi ali njihove aktivnosti se usmeravaju kroz poznanje Gospodnje volje na ono što moraju činiti. Ljubav prema Bogu i ljudima, utiče na njihove misli, reči i dela. Oni neće ugušiti osećanja koja im je Bog usadio. Upotrebljavaju ih za Njegove ciljeve, ali osećanja njima ne vladaju, nego im služe.

Tako mogu i naizgled negativna osećanja, ako su ispravno upotrebljena, služiti plemenitom ostvarenju: mržnja, ljutnja i strah, ako su usmerene protiv greha, a kroz veru i ljubav vođene, one su kao zidine za dušu, tako da joj Zli ne može nauditi. Ovakav duhovni stav, ne samo da mora da bude naša vrlina, nego se mora iz dana u dan razvijati. Koliko god budemo na zemlji, neće nam nedostajati prilika za praktikovanje. "Vama je, naime, potrebna istrajnost, da izvršite volju Božiju i primite obećanje." (Jev. 10,36) Predanje je neophodno da bi u svakoj životnoj situaciji Bogu mogli reći: "Ali ne kako ja hoću nego kako ti." (Mt. 26,39)

Dobrota nam je potrebna baš prema zlima i nezahvalnima, inače ćemo biti nadvladani zlom umesto da zlo pobedimo dobrim.

Gnev - bratoubistvo

Blagost, nežnost krotost, neće se ograničiti samo na naša dela. Upravo su to činili farizeji i poznavaoci Pisma a imali su mnogo sledbenika u svim vremenima. Naš Gospod nas štiti od ovakvog ograničenog učenja i pokazuje na istinsku krotost u narednim stihovima: "Čuli ste da je rečeno starima: "Ne ubij", a ko ubije biće kriv sudu. A ja vam kažem da će svaki koji se gnevi na brata svoga biti kriv sudu. Ako ko kaže bratu svome "raka", biće kriv sinedrionu. Ako ko kaže "budalo", zaslužiće pakao ognjeni." (Mt. 5,21-22)

Gospod ovde obeležava smrću i sam gnev koji još nije ni izašao iz srca, koji se tek ispoljava kroz neprijatnost a ne i jednom mrzovoljnom rečju. Ko se ljuti na svoga brata - mi ove reči moramo shvatiti u širem obliku.

Brat nam je svaki čovek na kugli zemaljskoj. Znači ko prema bilo kojem čoveku na zemlji, u srcu nosi ljutnju ili na njega misli na način koji je suprotan ljubavi, onaj ko je bez posebnog razloga ljut, što bi tom razlogu možda bilo i srazmerno, taj će biti predan pravednom Božjem sudu.

Što se uopšteno tiče gneva, ako je usmeren prema čoveku, onda je taj gnev suprotan ljubavi. Kako može uopšte da postoji opravdani razlog kojim bi mogli da se opravdamo pred Božjim licem? Gnev prema grehu je opravdan. Nad grehom se možemo ljutiti a da ne grešimo, i o našem Gospodu je zapisano da je bio ljut. Isus je bio ožalošćen nad grešnicima a gnevan nad grehom i to je sigurno pravilno pred Bogom.

A ko svom bratu kaže: "Raka", taj popušta gnevu i koristi ružnu reč. Tumačenje Biblije primećuje da je "Raka" sirijska reč koja znači bezvredan, glup, lud i nerazuman. Izgleda kao zanemarljivo obeležavanje nekoga ko nam je učinio nešto nažao. Bilo kako bilo, Gospod kaže da onaj ko upotrebi ovu reč, odgovaraće "Sinedrionu" - još više, odgovaraće pred Sudijom koji će suditi celom svemiru.

Onaj ko drugome kaže "budalo" - time ustupa mesto sotoni. Ko upotrebi ponižavajuće i vređajuće reči, taj će odgovarati ognju paklenom. U istom trenutku, on je predan prokletstvu. Treba uočiti da naš Gospod ovde upotrebljava smrtnu kaznu kao merilo za sva tri slučaja. Niže pravosuđe je osuđenike na smrt osudilo davljenjem, Sinedrion kamenovanjem a najteži slučajevi su živi spaljeni i to u "dolini Ehomovoj" (2. Dn. 33,6) od čega dolazi jevrejska reč Gehena, što mi prevodimo kao pakao. Ljudi su u svim vremenima zamišljali da će im Bog u vezi s njihovim propustima biti sklon jer su neke druge zapovesti u potpunosti izvršavali.

Pokajanje

Ali, naš Gospod odlučno odbacuje ovakva raširena lažna ubeđenja. On kaže da je grešniku nemoguće da trguje sa Bogom. Bog ne prelazi ni preko jedne zapovesti zato što je preuzeta druga. On se takođe ne zadovoljava delimičnom poslušnošću.

On nas ujedno upozorava da nas ispunjavanje obaveza prema Njemu ne oslobađa ispunjavanja obaveza prema drugima. Verovanje samog srca nije dovoljno da zadobijemo Božju naklonost ako postoji nedostatak ljubavi prema bližnjem, jer će nedostatak te ljubavi u svom izražavanju prouzrokovati užas.

Zato, "ako dakle prinosiš dar svoj na žrtvenik i onde se setiš da tvoj brat ima nešto protiv tebe" možda zbog tvoga neprijateljskog ponašanja prema njemu, jer si ga nazvao Raka ili budalo, nemoj misliti da će tvoja žrtva izbrisati tvoj gnev i da će biti primljena od Boga, sve dotle dok je tvoja savest okaljana nepokajanim grehom. "Ostavi onde svoj dar pred žrtvenikom, i idi prvo izmiri se sa bratom svojim", učini najmanje što je do tebe kako bi došlo do pomirenja "pa tada dođi i prinesi dar svoj".

Ne odgađaj tu stvar od koje neposredno zavisi spasenje tvoje duše. Mudri ovoga sveta uporno upozoravaju krotke: "U ovom svetu ne možete opstati ako se ne suprotstavite lošim postupanjima prema vama, ako sa poniznošću trpite i onda kada vas zloupotrebljavaju. Nikada nećete biti u stanju da zadovoljite i najmanje potrebe a da ne govorimo o posedovanju nečega. Nikada nećete ništa posedovati da bi mogli smireno uživati."

Blagoslov - Bog se brine

Ali, to bi bilo tačno kada ne bi bilo Boga koji za ljudsku decu brine. On im garantuje sveopšte zbrinjavanje za unutrašnji i spoljni život. Onda im za radost služi sve, bilo toga malo ili puno. Oni su zadovoljni onim što imaju. Dopada im se jer se Bogu dopada. I dok je želja njihovog srca usmerena prema onom što je na nebesima, za njih se može reći da nasleđuju zemlju. Krotki će imati poseban status u "novoj zemlji", gde prebiva pravednost, naslediće ono što Jovan jasno vidi, što je do sitnice opisano u 20 poglavlju Otkrivenja Jovanovog:

"I videh anđela kako silazi sa neba, koji je imao ključ od bezdana i veliki lanac u svojoj ruci. I savlada aždaju, staru zmiju, koja je đavo i satana, i sveza je na hiljadu godina, pa je baci u bezdan i zaključa i zapečati nad njom, da više ne dovodi u zabludu narode - dok se ne navrši hiljadu godina; posle toga treba da bude odrešena na kratko vreme. I videh prestole, i onima što sedoše na njih bi dano da sude, i videh duše pogubljenih zbog svedočanstva za Isusa i za reč Božiju, koji se ne pokloniše zveri ni njenom liku, i koji ne primiše žig na svoje čelo i na svoju ruku, i poživeše i zacariše se s Hristom hiljadu godina. A ostali mrtvaci ne poživeše - dok se ne navrši hiljadu godina. Ovo je prvi uskrs. Blažen je i svet onaj koji ima udela u prvom uskrsu; nad ovima druga smrt nema vlasti, nego će oni biti Božiji i Hristovi sveštenici, i carevaće s njim hiljadu godina."

Deo tumačenja Hristovog govora na gori.
Izvor: GLAS JEVANĐELJA 3/2003.
"Ateizam je smrt nade i samoubistvo duše."
- Anon

ZA DANAS

IZDVAJAMO




ANKETA

INDEKS TAGOVI

PRATI NAS

Posete/Statistika
Danas: 286
Ukupno: 2387113
Generisano za: 0.004''

W3C XHTML 1.0
W3C CSS

Internet izvor: http://siont.net/u-hristu/propovedi/wesley_prop_na_gori.php
Ovaj tekst je preuzet/odštampan sa sajta SIONSKE TRUBE - http://www.siont.net/.
Uslovi i prava za korićenje ovog materijala su dati na stranici: http://www.siont.net/garancije.php.