Naslovna » U Hristu » Propovedi » ....

Pravilna upotreba novca

John Wesley
"Pa i ja vam kažem: načinite sebi prijatelje pomoću nepravednog mamona, da bi vas primili u večne stanove - kad on nestane." (Luka 16,9)

1. Nakon što je naš Gospod završio to divno poređenje o izgubljenom sinu koje je posebno bilo upereno ka onima koji su gunđali da on prima carinike i grešnike, on tome dodaje još jednu priču koja je više usmerena ka deci Božijoj. "A govorio je i učenicima" - ne toliko farisejima i sadukejima kojima je pre toga govorio - "Bio je jedan bogat čovek koji je imao upravitelja imanja i ovoga su optužili kod njega da rasipa njegovo imanje. Tada ga dozva i reče mu: šta to čujem o tebi? Položi račun o svom upravljanju, jer ne možeš više upravljati." Nakon što je Isus pokazao šta je loš upravitelj činio, da bi tako sebe obezbedio u rđavim danima, naš Spasitelj dodaje: "I pohvali gospodar nepravičnog upravitelja", - zato što se pravovremeno za to pobrinuo - i nastavlja: ,jer su deca ovoga sveta prema svom rodu mudrija od sinova svetlosti". Oni, koji ništa drugo ne traže do ovaj svet, su "mudriji prema svom rodu", to znači na njihov način: oni postupaju logičnije, verniji su njihovim priznatim načelima, istrajnije prate svoj cilj, "od sinova svetlosti", od onih koji vide "slavu Božiju u licu Isusa Hrista". Potom slede gore navedene reči: "A ja" - jedinorodni Sin Božji, Stvoritelj, Gospod i vlasnik neba i zemlje i svega što je u njima, sudija svih, kome morate da "položite račun o svom upravljanju," kada "više ne možete biti upravitelji" - kažem vam" (učite u pogledu ovog čak i od nepravičnog upravitelja), "načinite sebi prijatelje" mudro i na vreme brinući se "pomoću nepravednog mamona". "Mamon" znači bogatstvo ili novac. Nazvan je "nepravedni mamon", zato što se učestalo stiče na nepravedan način, čak i tu gde je časno stečen, izraz se uopšteno koristi. "Načinite sebi prijatelje" sa tim i činite svako moguće dobro, posebno deci Božijoj. "Da bi kad on nestane" i vi se ponovo vratite u prah, kad više ne bude bilo mesta pod suncem za vas, oni od vas koji su vam prethodili, "vas primili" i izraze vam dobrodošlicu "u večne stanove".

2. Ovo je veličanstven primer hrišćanske mudrosti koju naš Gospod ovde posebno nalaže svim njegovim sledbenicima, naime, pravilnu upotrebu novca - tema o kojoj ljudi iz sveta mnogo govore na svoj način, ali o kojoj nedovoljno vode računa oni, koje je Bog izabrao od sveta. Oni obično ne poklanjaju pažnju upotrebi ovog izvrsnog "dara" koja mu na osnovu njegovog značaja pripada. Oni takođe ne razumeju da upotrebe novac na najbolji mogući način. Uvođenje novca u svet je dokaz mudrog i milostivog Božijeg proviđenja vredan divljenja. Doduše, pesnici, govornici i filozofi su u skoro svim vremenima često izrugivali ovaj dar kao velikog zavodnika sveta, uništitelja vrlina i kugom ljudskog društva.

Stoga se ništa ne čuje tako često kao: "Ferrum, ferroque nocentius aurum." - "A zlato štetnije od najtvrđeg čelika."

Odatle sledi tužna jadikovka: "Effodiuntur opes, irritamenta malorum."- "Blaga se iskopavaju - nadražaji na svako zlo."

Da, jedan poznati pisac opominje svoje zemljake uz veliku ozbiljnost: "da bace sav svoj novac u more", da tako istrebe sve poroke odjednom: "... in mare proximum..., Summi materiem mali!" - "U najbliže more..., uzrok najvećeg zla."

Nije li sve ovo naprosto prazno brbljanje?

Da, svakako. Da li zato postoji neko prinudno obrazloženje? Ni u kom slučaju! Makar bio svet još toliko pokvaren, sme li se krivica pripisati zlatu ili srebru? Znamo da je "ljubav ka novcu koren svakog zla", ali ne i novac sam. Ne pogađa njega krivica, već one koji ga koriste. Može da se koristi za zloupotrebu, ali šta ne može biti zloupotrebljeno? Ali može se i pravilno upotrebiti. Može da se iskoristi u najbolje kao i u najgore svrhe. Od neizrecive je koristi za sve civilizovane narode u svim oblastima života, krajnje je udobno sredstvo za razvijanje svih mogućih poslova i (ako ga upotrebljavamo u hrišćanskoj mudrosti) za činjenje mnogog dobra. Istina je, kad bi čovek bio u bezgrešnom stanju, ili kada bi svi ljudi bili "puni Svetog Duha", tako da kao i u prvoj zajednici u Jerusalimu "niko nije govorio da je što od njegovog imanja njegovo lično", već, "svakom se delilo - koliko je kome bilo potrebno", tako bi upotreba novca bila nepotrebna. Mi takođe ne možemo sebi da predstavimo da nešto slično postoji među stanovnicima neba. Ali u sadašnjem stanju čoveka je izvrstan Božiji dar koji služi najplemenitijim svrhama. U rukama Njegove dece je hrana za gladne, piće za žedne, odeća za gole. Putniku i strancu pruža mesto na kome mogu da polože glavu. Novcem možemo da ispunimo mesto muža udovici, a siročetu mesto oca. Potlačenom možemo da pružimo zaštitu, bolesnom lek, onome koji pati odmor. Za slepog novac može da bude kao vid, za ubogog kao zdrave noge, da čak štaviše kao izbavitelj pred vratima smrti.

3. Zato je od najveće važnosti da svi koji se Boga boje, znaju pravilno da koriste ovaj dragoceni dar; da budu učeni tome kako on može da služi ovim slavnim svrhama i to na najbolji način. Možda se sve pouke koje su uz to potrebne mogu sažeti u tri jednostavna pravila kojim se kroz savesno promatranje možemo dokazati kao odgovorni upravitelji "nepravednog mamona".

1.1. Prvo pravilo je (ko ima uši da čuje, neka čuje): "Steci koliko god možeš." Ovde možemo da govorimo kao deca ovog sveta, susrećemo ih na njihovom vlastitom tlu. Naša je neizostavna dužnost da ovo činimo; trebalo bi da stičemo koliko možemo, pod preduslovom, da nas novac ne stoji preskupo, da ne platimo više nego što je vredan. Mi to sigurno ne smemo da činimo. Kao prvo, ne treba sticati novac na račun života, niti (što se u stvarnosti svodi na isto) na račun našeg zdravlja. Zato dobitak bilo koje vrste ne bi trebalo da nas na to pokrene da stupimo na bilo koje radno mesto, ili da ostanemo na njemu koje je takve vrste, ili je povezano sa tako napornim ili neprestanim radom da naše zdravlje pod tim pati. Takođe ne bismo trebali da započnemo ili nastavimo zaposlenje koje nam prisilno uskraćuje neophodno vreme za jelo ili san. Svakako ovde postoji velika razlika. Neki poslovi su uopšte i pod svim okolnostima nezdravi, poimence takvi, kod kojih čovek dolazi u dodir sa arsenom ili drugim podjednako štetnim mineralima, ili gde se mora udisati vazduh zasićen isparenjima topljenog olova, što konačno mora da uništi i najčvršće zdravlje. Drugi poslovi uopšte i ne mora da budu nezdravi, već jednostavno za osobe slabih telesnih osobina. Tu spadaju stalni kancelarijski poslovi, naročito kada se pišući sedi i nasloni se grudima u predelu želuca ili ostane dugo u neudobnom položaju. Ali šta god pokazali razum ili iskustvo kao razorno za zdravlje ili telesnu snagu, mi se ne smemo jednostavno pokoriti tome. Mi ipak znamo: "Život je pretežniji od jela i telo od odela". Ako već radimo na nekom takvom poslu, onda bi u što skorije vreme trebalo da ga zamenimo sa drugim takvim koji možda i našu zaradu umanjuje, ali našem zdravlju ne pričinjava štete.

2. Kao drugo, treba steći koliko možemo, bez da povredimo naša unutrašnja osećanja, ništa manje nego naše telo. O tome se radi: moramo u svakom slučaju da sačuvamo zdravo i .uravnoteženo stanje duše. Zato se ne smemo upustiti ni u kakvu grešnu radnju ili se dalje time baviti, ni u šta što je protivno Božijem ili zakonu naše zemlje. Tu spadaju sve radnje pri kojima neminovno potkradamo kralja ili ga varamo u pogledu poreza koji mu zakonski pripada. Varati kralja za porez je isto tako grešno kao i pljačkati naše sugrađane. Kralj ima isto toliko prava na njegov porez kao i mi na naše kuće i odeću. Ima i drugih poslova koji ma koliko nevino izgledali, sada ipak ne mogu da se obavljaju sa dobrom savesti, barem ne u Engleskoj, npr. takvi koji ne garantuju odgovarajuću platu za život bez da čovek ne pribegne laži i prevari, ili se usmerava ka običajima koji su nespojivi sa dobrom savesti. Najsvetija je obaveza da izbegavamo ove, sa kolikim god dobitkom da su povezani, pretpostavivši, da se čovek pokori poslovnim običajima, jer ne smemo, da bismo zaradili novac da "naudimo svojoj duši". Ima i drugih poslova kojima se mnogi bave dobre savesti, a da ne naude ni svom telu niti svojoj duši, a ipak ti to možda ne možeš. Ili će te uplesti u neko društvo koje će tvojoj duši služiti na propast i kroz ponovljene pokušaje može izići na videlo, da jedno od drugoga ne možeš razdvojiti, ili može biti prisutna neka osobena urođena sklonost, neka čudna specifičnost u ćudi tvoje duše (kao što se može naći u ćudi tela mnogih) usled čega je posao koji neko može da obavlja bez ikakve opasnosti za tebe koban. Tako sam nakon mnogih pokušaja uveren da u studijama matematike, aritmetike ili algebre to ne mogu dovesti do bilo kojeg stepena savršenstva a da ne postanem deista ili čak štaviše ateista, a ipak drugi mogu čitav život da se bave ovim predmetima bez da štete sebi. Ovde niko ne može da odlučuje za drugog, već svako mora da prosudi za sebe samog i uzdržati se od svega što lično smatra kao štetno za svoju dušu.

3. Kao treće, treba da steknemo koliko možemo, a da ne oštetimo našeg bližnjeg. To ne smemo i ne možemo učiniti ako "volimo svog bližnjeg kao samog sebe". Ne smemo, ako svakog čoveka volimo kao same sebe, ikoga oštetiti u njegovom imanju. Ne smemo prigrabiti prinos njegovog zemljišnog poseda, možda čak i zemljišnog poseda i kuće kroz igre, previsoke račune (bilo to za lekarsku pomoć, pravnog zastupnika, ili štagod) ili kroz to da zahtevamo ili uzimamo takve kamate kakve inače čak i zakoni naše države zabranjuju. Ovim su sve zalagaonice isključene jer je, kao što svi nepristrasni ljudi sa žaljenjem uviđaju, svako dobro koje bi sa tim moglo da bude učinjeno, nadaleko prevladano štetom koja iz toga proizilazi. I kad bi bilo drugačije, ipak nam nije dozvoljeno da "činimo zlo da bi tako došlo dobro". Ne možemo prodavati našu robu ispod tržišnih cena, a u saglasnosti sa bratskom ljubavi, ne možemo ulagati u propast trgovine našeg bližnjeg, da bismo našu vlastitu unapredili; još manje smemo bilo kog od njegovih slugu ili radnika da odvratimo od njega, ili ih primimo kod nas. Niko ne može prevarno privući imanje njegovog bližnjeg ka sebi, a da pritom ne navuče osudu pakla na sebe!

4. Takođe ne smemo postići dobitak tako što ćemo telesno oštetiti našeg bližnjeg. Zbog toga mu ne smemo ništa prodati što bi narušilo njegovo zdravlje. Tu u prvom redu spadaju sve vrste one tečne vatre koju čovek uopšteno naziva rakija, ili žestoko piće. Pretpostavimo da ove mogu biti primenljive u medicini, mogu da budu od koristi kod pojedinih telesnih smetnji, mada bi retko bile potrebne kada bi doktor bolje razumeo umetnost lečenja. Odatle mogu takvi koji pripremaju i prodaju alkohol u ove svrhe zadržati čistu savest. Ali ko su ovi? Ko ih naprosto priprema u medicinske svrhe? Poznajete li deset takvih pecara u našoj zemlji? Tada ih izvinjavamo. Ali svi koji ih, kao što je uobičajeno, prodaju svakom koji hoće da kupi su opšti trovači. Oni ubijaju podanike Njegovog veličanstva uveliko i bez da štedim niti da budem milosrdan, oni to vide. Oni teraju svoje bližnje u pakao kao ovce. I šta je njihov dobitak? Nije li krv ovih ljudi? Ko bi im zato pozavideo radi njihovih velikih dobara i raskošnih palata? Prokletstvo počiva na tome. Božije prokletstvo se prikačilo na njihovom kamenju, gredama i nameštaju! Božije prokletstvo je u njihovim baštama, njihovim alejama i izletištima, vatra koja gori do najdubljeg pakla! Krv, krv je tamo. Temelj, pod, zidovi, krov su isflekani krvlju! I možeš li se nadati ti krvniče, iako se "oblačiš u skerlet i skupoceno platno i veseliš se sjajno svaki dan", možeš li se nadati, da ćeš baštiniti tvoje "krvne njive" do treće generacije? Nikad više! Jer ima jedan Bog na nebu: zato će tvoje ime uskoro biti istrebljeno. Kao oni kojima si upropastio i telo i dušu, "će i sećanje tebe propasti sa tobom".

5. I nisu li i oni, kao u gore pomenutom smislu, sukrivci koji su se igrali životom ili zdravljem ljudi da bi tako umnožili vlastiti dobitak (iako stepen krivice može biti manji), bili oni hirurzi, apotekari ili doktori koji bol ili bolest mogu brzo da odstrane, namerno odugovlače, koji ozdravljenje bolesnog usporavaju, da bi opljačkali njegovo imanje? Može li neko slobodno stajati pred Bogom koji nije svaku "muku tela" skraćivao "koliko je mogao", i sve bolesti i patnje čim uzmogne odstranio? On to ne može; jer ništa nije jasnije, nego da on "ne ljubi svog bližnjeg kao samog sebe" i da "drugima ne čini, što bi hteo da mu oni čine".

6. Ovo je skupo plaćeni dobitak. Skupo plaćeno je i to što se postiže povređivanjem ličnosti našeg bližnjeg, recimo kroz otvoreno ili tajno podstrekanje na nečistotu ili neumerenost; to sigurno ne može da čini niko ko ima ma kakav strah od Boga ili ma kakvu iskrenu čežnju da se dopadne Bogu. Svi oni koji imaju veze sa krčmama, gostionicama, operama, teatrima, ili sa drugim mestima javne zabave za fini svet, neka promisle dobro o tome. Ako je takvo nešto dobro za razvoj čovekove ličnosti, onda si slobodan. Onda je tvoj posao dobar i tvoj dobitak čist, ali ako je to što radiš samo po sebi grešno ili po svom biću vrata ka raznovrsnim gresima, tada postoji bojazan da ćeš teško odgovarati za to. O čuvaj se da Bog u onaj dan ne bi rekao: "Ovi su umrli radi svog bezakonja, ali ću krv njihovu tražiti iz tvojih ruku."

7. U okviru ovih upozorenja i ograničenja je neizostavna obaveza svih koji su zaposleni svetskim poslovima da drže ono prvo i veliko pravilo hrišćanske mudrosti u pogledu novca: "Steci koliko god možeš." Steci sve što iskrenom marljivošću možeš steći. Primeni sav mogući trud u tvom pozivu. Ne gubi ni malo vremena! Ako razumeš samoga sebe i tvoj odnos ka Bogu i ljudima, onda znaš da nemaš vremena za gubljenje. Ako tvoj vlastiti poziv razumeš tako kako bi trebalo, tada ti neće ostati viška vremena. Svaki posao će ti garantovati dovoljno posla za svaki dan i svaki čas. Tu gde si postavljen neće biti dokolice za budalaste razgovore i rasejanost ukoliko gore pomenuto ozbiljno uzmeš. Uvek imaš nešto bolje da radiš, nešto što će ti doneti manje ili više koristi. I "sve što ti dođe na ruku da činiš, čini po svojoj mogućnosti." Učini što pre možeš: bez odugovlačenja! Ne pomeraj iz dana u dan ili iz časa u čas! Nikada ne ostavi da nešto čeka do sutra što možeš da učiniš danas. I učini to koliko god dobro možeš. Ne dremaj, niti zevaj nad tim. Posveti tom delu tvoju celu snagu. Ne štedi na trudu. Ne čini ništa polovično, nemarno i površno. Neka u tvom poslu ništa ne ostane nedovršeno, ako može da bude izvršeno uz napor i strpljenje.

8. Steci koliko god možeš, zdrav ljudski razum, i tvome poslu upotrebi svu umnost koju ti je Bog dao. Čudno je posmatrati kako ih je malo koji to čine i kako ljudi idu istim utabanim stazama svojih predaka. Ali šta god radili, oni koji Boga ne poznaju za tebe to nije merodavno. Sramota je za jednog hrišćanina ako ih ne premaši u svemu što uzme u ruku. Treba stalno da učiš, bilo iz iskustva drugih, ili iz tvog vlastitog iskustva ili iz čitanja i razmišljanja o svemu što imaš da činiš, danas da uradiš bolje nego juče. I pobrini se da i izvršiš ono što učiš da bi sve što ti stoji na raspolaganju mogao najbolje da iskoristiš.


II.

1. Ako si iskrenom mudrošću i neumornim trudom stekao sve što možeš, onda drugo pravilo hrišćanske mudrosti glasi: "Štedi koliko god možeš." Ne bacaj skupoceni dar u more. Prepusti ovu ludost paganskim filozofima. Nemoj je baciti u nekorisne izdatke, što je jedno te isto kao i baciti u more. Ne daj ni jedan deo toga da bi ugodio "požudi tela, požudi očiju ili ponosu života".

2. Ne proćerdaj ni jedan deo tako izvrsnog dara tek radi zadovoljenja telesnih želja, uživanja bilo kakvih čulnih zadovoljstava, a ponajmanje onih za sladokusce. Ne mislim da jednostavno treba da izbegavaš bančenje i pijanstvo, i jedan pošteni paganin bi to prokleo. Ali postoj i izvesna uredna i pristoj na čulnost, fino uživanje u dobrom jelu i piću koje ne kvari neposredno želudac (barem ne osetno) niti pomućuje razum. A ipak, (da ne spominjemo sada druge posledice) se može desiti samo uz pozamašne troškove. Učini ovim izdacima kraj! Prezri odabrana i raznolika jela i "budi zadovoljan onim" što jednostavna priroda zahteva.

3. Ne rasipaj ni jedan deo tako izvrsnog dara radi zadovoljenja požude očiju kroz nepotrebnu ili skupocenu odeću ili nepotreban nakit. Ne rasipaj ni jedan deo toga u neobičnom ukrašavanju kuće, u nepotrebnom ili skupom pokućstvu, u raskošnim slikama, umetničkim delima, pozlatama, knjigama, u više ukrasnim nego korisnim baštama. Ostavi tvoje komšije koji ništa bolje ne znaju, da to čine: "Ostavi da mrtvi ukopavaju svoje mrtve". "Ali, šta se to tebe tiče"?" kaže naš Gospod. "Hajde za mnom." Hoćeš li to? Onda možeš tako da činiš.

4. Ne daj ništa da bi ugađao ponosu u životu, da bi zadobio divljenje ili hvalu od ljudi. Ovaj razlog koji pokreće na rasipanje se umnožava učestalo sa jednim ili oba prethodeća. Mnogi ljudi su rasipnici u hrani ili odeći ili pokućstvu, ne jednostavno da bi zadovoljili svoju želju za hranom ili da se dodvoravaju njihovom smislu za lepotu i umetnost, već i da bi njihovoj taštini platili danak. "Dokle god pričinjavaš sebi dobar život, ljudi će o tebi govoriti dobro." Dokle god "se oblačiš u skerlet i skupoceno platno i veseliš se sjajno svaki dan", bez sumnje će svi hvaliti tvoj odličan ukus, tvoju darežljivost i gostoljubivost. Nemoj platiti tako skupo njihov aplauz. Zadovolji se radije "slavom koja dolazi od Boga".

5. Ko bi uopšte bilo šta dao za zadovoljenje ovih požuda kada bi promislio, da njihovo zadovoljenje znači njihovo umnožavanje? Ništa nije izvesnije od tog. Svakodnevno iskustvo pokazuje: što više čovek popušta pred njima, to ih više ima. Koliko ti zbog toga daješ, da bi ugađao tvom čulu ukusa ili drugim čulima, toliko plaćaš za buđenje tvoje čulnosti. Ako daješ novac da bi zadovoljio tvoje oči, daješ isto toliko za napredovanje čudnih stvari - da, još više zavisiš od zadovoljstava koja prolaze nakon uživanja. Ako kupiš nešto, zbog čega ti ljudi tapšu, kupio si samo više taštine. Zar ti već nije bilo dosta zavisnosti od taštine, čulnosti i zabavljanja? Da li mora još više toga biti? I da li bi hteo da još zato platiš? Kako je to samo neobična vrsta mudrosti? Zar ništa manje sudbonosno nije ludost da doslovno baciš svoj novac u more?

6. I zašto hoćeš da se razbacuješ novcem na svojoj deci još više nego na tebi samom, u odabranom jelu, u raskošnoj i skupocenoj odeći i u bilo kakvim drugim suvišnim stvarima? Zašto bi kupovao za njih više oholosti ili zadovoljstava, više taštine ili budalastih i štetnih želja? Ništa više njima ne treba. Oni već imaju dovoljno, priroda se već dosta pobrinula za njih. Zašto bi imao dodatne troškove i tako im umnožavao iskušenja i zamke i mučio ih mnogim brigama?

7. Nemoj im ostaviti imetak za razbacivanje. Ako imaš opravdana strahovanja, da bi oni to što je sada u tvom posedu proćerdali u zadovoljavanju telesnih želja, požude očiju ili ponosa života i tako ih umnožavali, onda im nemoj postaviti ove zamke na put i tako njihove i tvoju dušu dovesti u opasnost. Ne žrtvuj tvoje sinove i kćeri Belialu isto tako kao što čovek ne bi smeo da žrtvuje Molohu. Imaj milosti prema njima i počisti sa puta, kao što lako možeš da predvidiš, ono što njihove grehe umnožava i konačno ih sruši duboko u večnu propast. Kako je samo neshvatljiva zaslepljenost takvih roditelja koji misle da svojoj deci nikada ne bi mogli dovoljno da ostave. Kako! Ne biste mogli da im ostavite dovoljno strela, požara i smrti? Nedovoljno ludih i štetnih požuda? Nedovoljno naduvenosti, zadovoljstava, častoljublja, taštine? Nedovoljno večne vatre? Siromašni čoveče! Ti se bojiš čega se ne treba bojati. Sigurno ćete svi vi, ti i oni, kada podignete vaše oči u paklu, imati dovoljno ne samo "crva koji nikada ne umire", već i "vatre koja se ne gasi".

8. "Šta bi ti radio, kada bi bio na mom mestu, kada bi pozamašan imetak trebao nekome da zaveštaš?" Da li bi ja tako radio ili ne, ja znam šta mi je činiti, to ne dovodim u pitanje. Ako bih imao jedno dete, starije ili mlade koje poznaje vrednost novca i koje bi ga - prema mom mišljenju - ispravno upotrebilo, onda bih to držao kao moju apsolutnu i nezaobilaznu obavezu da ovom detetu ostavim glavni deo mog imetka, mojoj drugoj deci upravo toliko da bi mogli da žive tako kao što su dosad navikli. "Ali šta onda, ako bi sva tvoja deca bila nesposobna da pravilno upotrebljavaju novac?" Tada bih morao (Tvrd govor! Ko još može da ga sluša?) svakom pojedinom da dam toliko da ih lišim oskudice, a sav ostatak bih upotrebio na takav način, da - prema mom mišljenju - služi na slavu Bogu.


III.

1. Neka niko ne uobražava, da je učinio nešto ako samo dotle ide da "stekne i uštedi koliko može" i na tome stane. Sve ovo ne znači još ništa ukoliko čovek ne ide dalje i sve usmeri ka jednom višem cilju. Takođe se ne može o nekome reći da nešto štedi, ako tako samo gomila. Možeš isto tako dobro da baciš tvoj novac u more i da ga zakopaš u zemlju. I možeš ga isto tako dobro zakopati kao i staviti u kovčeg ili u englesku banku. Ne upotrebiti, znači isto što i proćerdati. Ako zaista hoćeš da "stekneš sebi prijatelje pomoću nepravednog mamona", tada dodaj i treće pravilo prvim dvema. Da li si, kao prvo, sve stekao i drugo, sve uštedeo što si mogao, onda - treće - "daj sve što možeš".

2. Da bi uvideo temelj i razlog ovoga, promisli: kada te je vlasnik neba i zemlje pozvao u život, nije te postavio u svet kao vlasnika, već kao upravitelja. Kao takvom poverio ti je za jedno vreme dobra različite vrste, ali pravo poseda nad njima ostaje njemu i nikada ne može preći na drugoga. Kao što i ti sam nisi svoj, već Njegov, isto tako je sve što poseduješ Božije vlasništvo. Njegova je tvoja duša i telo, ne tvoje lično, a tako i tvoj imetak. A On ti je rekao, sasvim jasno i određeno kako to možeš da upotrebiš za Njega, da bi bilo sveta i bogougodna žrtva kroz Isusa Hrista. I On je obećao da će ovu laku i malenu službu da nagradi večnom i važnom slavom.

3. Uputstva koja nam je Bog u pogledu upotrebe našeg zemaljskog imetka dao mogu da budu sažeta u sledećim tačkama. Ako hoćeš da budeš odan i mudar upravitelj, onda se opremi delom dobara tvoga Gospoda koja ti je dao u ruke za sadašnjost, (ali sa pravom uzimanja natrag, ako mu se to dopadne), najpre sa stvarima koja su tebi lično potrebna: hranom za jelo, odećom za oblačenje, šta god priroda sama po sebi, razumljivo, zahteva, da bi telo održao zdravim i snažnim. Kao drugo, opremi tim tvoju suprugu, tvoju decu, tvoje sluge ili druge koji pripadaju tvom domaćinstvu. Ako, nakon svega ovoga, ostane višak, onda "čini dobro tvojim drugarima u veri". Ako i onda ostane višak, "onda čini dobro svakome, dokle još imaš vremena". Ako tako postupaš, daješ sve što možeš, da u pravom smislu sve što imaš; jer sve što je na ovaj način potrošeno je zaista dato Bogu. Ti "daješ Bogu Božije", ne samo kroz to što daješ siromasima, već i time što trošiš da bi tvoje domaćinstvo zbrinuo neophodnim stvarima.

4. Ako ti onda u bilo koje vreme bude došla sumnja o tome što hoćeš da upotrebiš bilo za tebe ili jedan deo tvoje porodice, tada je pred tobom lak put da je otkloniš. Postavi sebi, na miru i sa svom ozbiljnošću, pitanje: "1. Postupam li kod ovog izdatka odgovarajuće mom karakteru? Postupam li u ovome ne kao vlasnik, već kao upravitelj dobara moga Gospoda? 2. Radim li ovo u poslušnosti prema njegovoj Reči? Na kom mestu u Pismu On od mene zahteva da to tako radim? 3. Mogu li ovaj postupak, ovaj izdatak da prinesem Bogu kao žrtvu kroz Isusa Hrista? 4. Imam li razloga da verujem da ću za ovo delo biti nagrađen prilikom vaskrsenja pravednih?" Retko će ti biti potrebno više od ovoga za otklanjanje bilo koje sumnje koja će se pojaviti u vezi sa dotičnom temom. Kroz ovo četvorostruko posmatranje dobićeš jasno svetlo nad putem kojim treba da ideš.

5. Ali ako preostane još koja sumnja možeš sebe i dalje da preispitaš na osnovu ovih tačaka o istraživanju savesti u molitvi. Pokušaj, da li kod ispitivanja srca možeš da kažeš, bez da te tvoja savest osuđuje: "Gospode, Ti vidiš, hoću sada ovu sumu da dam za onu namirnicu, komad odeće, pokućstvo. Ti znaš da u ovome postupam čistih očiju kao upravitelj Tvojih dobara. Želim da ovaj deo Tvojih dobara tako upotrebim da odgovaram nameri koju si imao kada si mi to poverio. Ti znaš da ovo činim u poslušnosti prema Tvojoj Reči, kako Ti zapovedaš i zato što Ti zapovedaš. Neka to, usrdno te molim, bude sveta i ugodna žrtva u Isusu Hristu. I daj mi svedočanstvo toga u meni, da ću za ovaj rad ljubavi biti nagrađen kada budeš uzvratio svakom kakvo je njegovo delo." Sada, ako ti tvoja savest u Svetom Duhu daje svedočanstvo, da je ova molitva Bogu ugodna, tada nemaš razloga da sumnjaš da je onaj izdatak ispravan i dobar i da te nikada neće postaviti u loše svetlo.

6. Sada vidiš šta znači "načinite sebi prijatelje pomoću nepravednog mamona", i sa kojim sredstvima i da se pobrineš za to "kada ono nestane, vas prime u večne stanove". Vidiš suštinu i opseg istinske hrišćanske mudrosti onako kako se ona odnosi na upotrebu novca, tog velikog dara. Steci koliko možeš, a da ne povrediš svoju ili dušu tvog bližnjeg tako što ćeš se neprestanom marljivošću i svim razumom koji ti je Bog dao posvetiti ovom zadatku. Štedi, koliko možeš, tako što ćeš izbegavati svaki izdatak koji bi samo tome služio da popustiš tvojim nerazumnim željama; ili da zadovoljiš želje tela, požude očiju ili nadmeni život; ne baci ništa, da li živeći ili umirući, na greh ili ludosti, da li za tebe lično ili tvoju decu; i tada daj sve što možeš, ili drugim rečima rečeno, daj sve što imaš Bogu. Ne ograniči sebe na ovaj ili onaj deo jer bi u tome bio sličniji jednom Judejinu (Fariseju) nego hrišćaninu. Ne daj Bogu desetak, ni trećinu, ni polovinu, već sve, to pripada Bogu, imao više ili manje; tako što ćeš sve upotrebiti za sebe, tvoje domaćinstvo, drugare u veri i sve ljude i na takav način položiti dobar račun o tvom upravljanju, "kada više ne možeš upravljati", kao što i Božija Reč to kroz opšte kao i posebne propise određuje tako da šta god činite - bude "žrtva Bogu na prijatan miris" i svako delo će primiti svoju platu u onaj dan kada Gospod bude došao sa svim svetima.

7. Draga braćo, možemo li biti mudri ili odani upravitelji ako se ne ophodimo tako prema dobrima našeg Gospoda? Mi to ne možemo, kao što nam ne samo Božija Reč već i naša savest to svedoče. Zašto bismo onda oklevali? Zašto da se i dalje savetujemo sa telom i krvlju ili ljudima ovog sveta? Naše carstvo, naša mudrost nije od ovog sveta; paganski običaji nas se ne tiču. Ljude sledimo samo dotle ako su sledbenici Isusa Hrista. Njega poslušajte! Da, danas, dokle god se kaže danas, slušajte i pokoravajte se Njegovom glasu! Ovog časa i od ovog časa činite Njegovu volju! Ispunjavajte Njegovu Reč u ovome i u svim stvarima! Molim vas u ime Gospoda Isusa, živite dostojno svog poziva! Neka više ne bude mlitavosti! Šta god dođe do tvojih ruku da se uradi, učini to svom snagom! Neka više ne bude razbacivanja! Kraj sa svim izdatcima koji podstiču modu, raspoloženje ili telo i krv! Kraj sa svom pohlepom! Upotrebite sve što vam je Bog poverio da biste činili dobro, svako moguće dobro, na svaki mogući način i u svakoj mogućoj meri, drugarima u veri i svim ljudima! Ovo nije mali deo "mudrosti pravednih". Dajte sve što imate, sve ono što ste Njemu, kao duhovnu žrtvu, koji radi vas nije poštedeo ni svog Sina, svog jedinog Sina. Tako ćete sakupiti blago kao "dobar temelj za budućnost da dosegnete večni život"!

Ova propoved spada, kako u okviru, tako i izvan metodizma, u najpoznatije Veslijeve tekstove, kao "Karakter metodiste" ili "Ekumenski princip". To, da je Vesli između 1741. i 1758. godine barem 27 puta propovedao na tekst iz Luke 16,9, kao i da se u svojoj starosti u mnogim tekstovima posvetio ovoj temi, ukazuje na to, da ova tema za njega nije imala sporedan značaj.

Izvor: Glas jevanđelja, septembar - oktobar 2010. Sa nemačkog preveo Dragan Trajčevski.
"Slučajnost je Božji potpis kojim se Bog služi kada u svom delovanju želi ostati anoniman."
- A. France

ZA DANAS

IZDVAJAMO




ANKETA

INDEKS TAGOVI

PRATI NAS

Posete/Statistika
Danas: 8
Ukupno: 2498180
Generisano za: 0.005''

W3C XHTML 1.0
W3C CSS

Internet izvor: http://siont.net/u-hristu/propovedi/wesley_pravil-upot-novca.php
Ovaj tekst je preuzet/odštampan sa sajta SIONSKE TRUBE - http://www.siont.net/.
Uslovi i prava za korićenje ovog materijala su dati na stranici: http://www.siont.net/garancije.php.