Naslovna » U Hristu » Propovedi » ....

Kako biti neizrecivo srećan?

R. A. Torrey
"Kog ne videvši ljubite i kog sad ne gledajući no verujući Ga radujete se radošću neiskazanom i proslavljenom." (1. Pet. 1,8).

Ovde imam prekrasan tekst, tekst koji je svima poznat, ali pitam se koliko od vas ste ikada dovoljno razmišljali o njemu da biste shvatili njegovo potpuno i divno značenje.

Jedna je mlada žena u Engleskoj uvek oko vrata nosila zlatni medaljon koji nije dozvoljavala nikome otvoriti i da pogleda u njega. Svi su mislili da je u njemu slika nekog koga ona voli. Žena je umrla dok je još bila mlada, i nakon njene smrti otvorili su medaljon pitajući se, čija će slika biti u njemu. Ali u njemu je bio samo papirić sa ovim rečima: "Iako ga još ne gledam, ljubim ga." Njen Gospod Isus bio je jedina osoba koju je ona ljubila i za kojom je čeznula. Otišla je da bi bila sa Njim, sa Onim kome je njeno srce bilo odano, sa nevidljivim, ali ljubljenim Spasiteljem.

O KAKVOJ RADOSTI JE REČ?

Ali ja sad želim da obratite pažnju na poslednji deo stiha: "No verujući Ga radujete se radošću neiskazanom i proslavljenom".

Ovaj nas tekst izveštava (a mnogi od nas ne trebamo biti izvešteni o tome, jer to znamo kroz blagoslovljeno iskustvo) da onaj koji stvarno veruje u Isusa Hrista, nevidljivog, ali živog Gospoda i Spasitelja, raduje se "neiskazanom i proslavljenom radošću."

Grčka reč ovde za "radost" je vrlo snažna reč koja opisuje krajnju radost, radost (sreću) u zanosu, u ekstazi. Reč "neizrecivo", nagoveštava da je ova zanosna radost takva da je drugima ne možemo opisati ili objasniti pravim rečima. Svako onaj ko stvarno veruje u Gospoda Isusa raduje se tom zanosnom radošću koju nije moguće opisati. Oni koji uistinu veruju u Gospoda Isusa Hrista jedini su koji se tako mogu radovati. Drugi možda imaju neku količinu radosti, određenu meru sreće, ali jedini ljudi koji uistinu poznaju "neizrecivu i proslavljenu radost" su oni koji stvarno veruju u Isusa Hrista.

SVI LJUDI TRAŽE RADOST

Ko od nas ne bi hteo biti radostan? Radost je nešto šta svi ljudi traže. Neko je traži na jedan način, a drugi na drugi, ali svi su u potrazi za njom.

Čak i onaj ko je "radostan (srećan) jedino kad je jadan", on traži radost (sreću) na taj čudan način; on neguje ugodnu melanholiju gledajući uvek na mračnu stranu stvari. Neko traži novac jer misli da će ga novac usrećiti. Drugi traži svetsko zadovoljstvo jer misli da će ga svetsko zadovoljstvo usrećiti. A neki opet traže sreću u znanju, u nauci, u filozofiji, istoriji ili literaturi jer misle da učenje donosi istinsku radost; ali svi su oni u potrazi za jednom stvari - za srećom.

Velika većina ljudi koji traže radost (sreću) ne nalaze je. Možete reći šta god želite, ali za većinu ljudi ovo je jedan nesrećan svet. Odlazim u kuće siromašnih i ne nalazim mnogo srećnih ljudi tamo. Odlazim i u domove bogatih, ali ni tamo ne nalazim srećne ljude. Proučavajte lica ljudi koje susrećete na ulici, na mestima zabave ili bilo gde drugde, koliko zaista sjajnih lica vidite? Kad i vidite neko, to je takva iznimka da ga odmah uočite.

Ali postoji put, vrlo jednostavan put, put koji je otvoren svakome, ne da samo pronađete radost (sreću), već da budete neizrecivo srećni. Naš biblijski tekst nam govori koji je to put. Poslušajte: "Kog ne videvši ljubite i kog sad ne gledajući no verujući Ga radujete se radošću neiskazanom i proslavljenom."

Ova je Petrova izjava istinita. Kako znam da je istinita? Kao prvo, znam da je istinita jer tako kaže Reč Božja. Šta god ova knjiga govori, istina je. Kao drugo, znam da je to istina jer sam tu stvar lično isprobao i pronašao je za istinitu. Mnogi kažu: "Ja ne verujem Bibliji." Ali ja verujem! Ja verujem Bibliji iz mnogo razloga. A jedan je razlog zašto verujem Bibliji ovaj koji ću večeras spomenuti: ja verujem Bibliji jer sam lično bezbroj puta iskusio njene iznenađujuće i očigledno neverovatne izjave, i pronašao da je svaka od njih istinita u mom vlastitom iskustvu.

Kad bih poznavao nekog čoveka koji je dao mnoge izjave koje bi i sam mogao isprobati, neke od njih očito neverovatne, i kad bih isprobao te izjave jednu po jednu tokom godina i otkrio da je svaka od njih istinita i da me ni jedna jedina nije razočarala, zar ne mislite da bi nakon nekog vremena počeo verovati tom čoveku? Pa, potpuno je isto moje iskustvo sa Biblijom i ja joj verujem. Bio bi lud da ne verujem. Izjava ovog teksta jedna je od onih koje sam isprobao i otkrio da je istinita.

Ja nisam uvek bio srećan. Zapravo, bio sam jednom neiskazano nesrećan čovek. Sreću sam tražio veoma iskreno. Traži sam sreću u zabavi i grehu, ali nisam tu pronašao radost, već jad i bedu.

U mojoj potrazi za srećom pokušavao sam studirati, studirati jezike, nauku, filozofiju i književnost, ali nisam pronašao sreću u tim stvarima. Na kraju sam se okrenuo Isusu Hristu, poverovao u Njega i pronašao ne samo sreću, već i nešto bolje, radost, "neizrecivu i proslavljenu radost". Šta god će nebo biti ili ne biti, znam da onaj ko stvarno veruje u Isusa Hrista, ko stavlja sam sebe u Isusove ruke da bi ga vodio, poučavao, upravljao i jačao i ko stavlja sam sebe u ruke Isusa Hrista da bi Isus Hrist učinio sve što želi sa njim, znam da takva osoba na ovoj zemlji pronalazi "neizrecivu i proslavljenu radost".

ZAŠTO VERNICI IMAJU RADOST?

Zašto oni koji veruju u Isusa Hrista imaju "neizrecivu i proslavljenu radost"?

1. Jer su njihovi gresi oprošteni

Pre svega, oni koji veruju u Isusa Hrista imaju "neizrecivu i proslavljenu radost" jer znaju da su svi njihovi gresi oprošteni. Divna je stvar znati da su vam svi gresi oprošteni; znati da između vas i Boga ne postoji ni najmanji mračni oblak; znati da bez obzira koliko ih je i koliko su veliki vaši gresi jednom bili, sada su svi očišćeni; znati da ih je Bog sve bacio iz svojih leđa, gde ih niko nikada ne može uzeti; znati da je Bog sve vaše grehe potopio u dubine mora odakle se nikada ne mogu podići i da su svi zauvek nestali.

Jedan mali dečak je jednom pitao svoju majku: "Mama, gde su gresi kad su jednom izbrisani?" Majka je odgovorila: "Sine moj, gde su oni tvoji likovi koje si juče nacrtao na papiru?" Odgovorio je: "Izbrisao sam ih gumicom." Zatim je ona pitala: "Ali gde su sad?" "Nema ih nigde!" "Pa", rekla je, "tako je to isto i sa tvojim gresima kad ih Bog očisti. Nema ih nigde. Oni prestaju postojati."

O, prijatelji, kakva radost je znati da ne postoji nijedan jedini oblačak između vas i svetoga Boga kojeg nazivamo Ocem i koji vlada ovim svemirom.

Pretpostavimo da ste prekršili zakone države, da ste poslani u zatvor na doživotnu robiju i da vam je doneseno pomilovanje, da li biste tome bili srećni? Ali, to nije ništa u poređenju onoj radosti kad znate da je svaki vaš greh očišćen.

Pre nekoliko godina guverner Pensilvanije odlučio je pomilovati jednog zatvorenika u državnom zatvoru, te je pozvao Moody-ja i rekao mu: "Odlučio sam pomilovati jednog od zatvorenika u našem državnom zatvoru i želim da vi pođete i uručite mu pomilovanje. Ako želite, u isto vreme možete i propovedati zatvorenicima."

Moody nije nameravao reći ko je pomilovani dok njegova propoved ne završi, ali dok je gledao u slušatelje i video teskobu, znatiželju i agoniju neizvesnosti, na njihovim licima, pomislio je: "Ovo nije dobro; ne mogu držati ove ljude u neizvesnosti", te je rekao: "Reći ću vam sad ko je taj čovek", i pročitao je njegovo ime sa dokumenta. Ne mislite li, da je to bi radostan trenutak za jednoga od onih stotinjak zatvorenika, srećan trenutak za jednoga čoveka kojeg je guverner pomilovao i koji je mogao izaći iz zatvora kao slobodan čovek?

Da, ali to nije ništa u poređenju sa spoznajom da je večni Bog za svu večnost oprostio naše grehe! Svaki pravi hrišćanin to zna, on zna da je svaki pojedini njegov greh oprošten. Kako to zna? Jer Biblija tako govori na mnogo mesta.

Na primer, u Delima 13,39 čitamo: "I od svega, od čega se ne mogoste opravdati u zakonu Mojsijevom, opravdaće se u Njemu svaki koji veruje." Na taj način to znamo jer Bog tako kaže. Ali niko, osim onog koji veruje u Isusa Hrista, ne može znati da su mu svi gresi oprošteni.

Ako neko ko ne veruje u Isusa Hrista kaže: "Znam da su mi gresi oprošteni", govori ono što nije istina; on to ne zna i ne može ni znati jer to nije činjenica; ali hrišćanin zna jer tako kaže Reč Božja.

Hrišćanin zna da su mu svi gresi oprošteni i iz drugog razloga, a to je, jer Duh Sveti svedoči njegovom vlastitom srcu tu činjenicu. Jednoga dana kad je apostol Petar propovedao Korneliju, rimskom stotniku, i njegovim ukućanima, rekao je: "Za ovo svedoče svi proroci da će imenom Njegovim primiti oproštenje greha svi koji Ga veruju." (Dela 10,43), i svi su u to poverovali. Duh Božji je sišao upravo tada i tamo i ispunio njihova srca sa spoznajom oproštenja greha, te su počeli "slaviti Boga" radosna srca i radosna glasa. Kažem vam, to je bio radostan sastanak.

Jedan kralj, veliki kralj, jednom je napisao jednu od najvećih pesama koja je ikada bila napisana. Ta pesma traje za sva vremena. Pevali su je mnogi i još je uvek pevaju hiljade. Milioni su je pevali pa iako je napisana pre mnogo vekova, jednako je lepa kao i onoga dana kad ju je kralj napisao.

Čovek koji ju je napisao bio je veliki kralj, najveći kralj svoga vremena, jedan od najvećih vojskovođa uopšte. Imao je veliku vojsku, vojsku koja je ređala same pobede. Imao je veličanstvenu palatu. Mislim da ni jedan zemaljski kralj nikada nije bio obljubljen kao on.

Njegova je pesma o radosti i sreći. On u toj pesmi ne kaže: "Kako je srećan čovek koji je veliki kralj" ili, "kako je srećan čovek koji je veliki general." Šta on kaže? "Blago onome, kome je oproštena krivica, kome je greh pokriven!" (Ps. 32,1). Originalni prevod sa hebrejskog glasi: "Ne postoji sreća poput radosti kad znaš da su ti svi gresi oprošteni." O, kakva radost prolazi srcem kad čovek zna da su njegovi gresi potpuno i zauvek oprošteni! To je jedan od razloga zašto je onaj ko veruje u Isusa Hrista neizrecivo srećan.

I vi možete imati tu neizrecivu sreću danas. Nije važno koliko je vaš život možda bio crn u prošlosti; nije važno koliko ste možda daleko odlutali od Boga; nije važno koliko ste ostareli u svom grehu; ako prihvatite Isusa Hrista danas za svog Spasitelja i Gospoda i poverujete u Njega, svaki vaš greh biće očišćen i vaša će privilegija biti da to znate.

2. Jer su oslobođeni ropstva

Na drugom mestu, oni koji veruju u Isusa Hrista raduju se "neizrecivom i proslavljenom radosti" jer su oslobođeni mučenja i tlačenja svih oblika ropstva - ropstva greha. Večeras je ovde mnogo robova. Neki od vas ste robovi pića. Neki od vas muškaraca i neke od vas žena robovi ste pića. Vi znate da ste robovi alkohola.

Neki su robovi droge. Neki su robovi nekontroliranog besa. Neki ste robovi nečistih dela ili nečistih misli. Neki ste robovi drugih greha. Najružnije, najogavnije i najponižavajuće ropstvo u čitavom svemiru, u koje ljudsko biće može da padne, je ropstvo greha.

Da, mnogi od vas koji ste ovde večeras ste robovi. Ali Gospod Isus kaže: "Ako vi ostanete na mojoj besedi, zaista ćete biti učenici moji, i poznaćete istinu, i istina će vas izbaviti. (Jn. 8,31-32). I ponovno kaže: "Ako vas, dakle, Sin izbavi, zaista ćete biti izbavljeni." (Jn. 8,36).

Večeras ovde ne postoji rob čiji se lanci ne bi mogli u trenutku raskinuti, da, u trenutku, silom Sina Božjega, samo ako poveruje u Isusa i pouzda se u Njega da će to učiniti. Koliko samo poznajem ljudi i žena koji su jednom bili robovi greha u njegovim najponižavajućim i najbeznadnijim oblicima, a koji su sad slobodni!

Jedan od mojih najdražih, najcenjenijih i najkorisnijih prijatelja koje sam ikada imao bio je Sam Hadley iz New Yorka. Sam Hadley bio je jednom beznadno zarobljen grehom. Alkohol je potpuno zagospodario njime i uništio mu karakter. On je izvršio 138 krivičnih dela i tražila ga je policija. Jedne večeri, nakon što je noć ranije proveo u zatvoru, na sastanku u misiji nekoliko blokova dalje od zatvora, zavapio je Isusu da ga spasi i Isus ga je spasio upravo tada i tamo. Često sam ga čuo da nikada od te večeri nije imao ni najmanju želju za onim što ga je jednom držalo u ropstvu više od bilo čega drugog - alkohol. Kako je srećan čovek on postao! Svi koji su ga poznavali svedočili su da je on imao "neizrecivu i proslavljenu radost". Hteo bi da možete videti lice Sama Hadley-a pa da vidite radost u onom njegovom spašenom i ozarenom licu.

Ali nije nam potrebno da prizovemo Sama Hadley-a sa neba da nam o tome svedoči, jer stotine je ljudi upravo ovde, u ovoj zgradi večeras koji su jednom bili potpuni robovi, a sad su slobodni ljudi i slobodne žene Božje, koji mogu posvedočiti tu činjenicu. To je jedan od razloga zašto smo neizrecivo srećni - jer smo slobodni.

Kako su se Crnci na Jugu radovali kad su saznali da su oslobođeni od ropstva! Uzvikivali su i pevali: "Slava! Slava! Alleluja!" Zašto? Zato što su jednom bili robovi, ali sad su slobodni. Nije onda čudo da se i mi radujemo "neizrecivom i proslavljenom radošću" jer znamo da smo slobodni, zauvek slobodni.

3. Jer su izbavljeni od straha

Na trećem mestu, oni koji veruju u Isusa Hrista raduju se "neizrecivom i proslavljenom radošću" jer su izbavljeni od svakog straha. Ništa toliko ne zamračuje ljudsko srce, ne otima mu svu radost i ne ispunjava ga tamom kao strah u jednom od svojih oblika.

Oni koji uistinu veruju u Isusa Hrista spašeni su od svakog straha. Oni su izbavljeni od svakog straha od nesreće; oni su izbavljeni od svakog straha od čoveka; oni su izbavljeni od svakog straha od smrti; oni su izbavljeni od svakog straha od večnosti.

Znate li, prijatelji, da je za pravog vernika u Isusa Hrista "večnost" jedna od najslađih reči u našem jeziku? O, kako ona čini da nam srce jače zakuca, ta reč "večnost"! Ali "večnost" nije slatka reč za nespašene. Napišite reči: "Gde ćeš provesti svoju večnost?" na komad papira i dajte ga čoveku koji nije hrišćanin. Te će reči razbesneti tog čoveka. Ali zapišite te iste reči: "Gde ćeš provesti svoju večnost?" na papir i dodajte ga nekom hrišćaninu; one će ga usrećiti. Zašto je to tako? Jednostavno zato što se pravi vernik u Isusa Hrista ne plaši, već se raduje od pomisli na večnost. Zašto? Zato što je onom koji veruje u Isusa Hrista večnost slavna.

4. Jer imaju život večni

Na četvrtom mestu, onaj koji veruje u Isusa Hrista raduje se "neizrecivom i proslavljenom radošću" jer zna da će živeti zauvek. Nije li to nešto čemu se moramo radovati? Nije li to divno? U 1. Jovanovoj poslanici čitamo: "I svet prolazi i želja njegova; a koji tvori volju Božiju ostaje doveka." (1. Jn. 2,17). Svi znamo da je istina da "svet prolazi". To već svakako znamo, a jednaka je istina i to da ko vrši "volju Božju, ostaje zauvek."

Ponekad dok se vozimo ulicom vidimo veličanstvene kuće naših bogatih komšija i pomislimo: "Mora da je lepo i ugodno stanovati tu." Pretpostavljam da da, ali razmislimo na trenutak. Kako će dugo ti ljudi živeti tamo? Možda će otac te porodice živeti još deset godina ili možda dvadeset. A gde će onda živeti? Neki od te dece možda će tamo živeti dvadeset, trideset ili možda četrdeset godina, a šta onda? Hladan grob! Na kraju krajeva, kažem vam, to i nije tako vredno. Ali hrišćanin gleda na život koji nema kraja, na život koji je večan. Slava Bogu!

5. Jer su deca Božja

Na petom mestu, oni koji uistinu veruju u Isusa Hrista vrlo se raduju "neizrecivom i proslavljenom radošću" jer znaju da su deca Božja. Velika je stvar znati da ste dete Božje. Kako to jedan hrišćanin zna?

On to zna jer Bog tako kaže u Jovanu 1,12: "A koji Ga primiše dade im vlast da budu sinovi Božiji, koji veruju u ime Njegovo." Dete Božje, zamislite!

Ponekad kad sam putovao oko sveta neko bi mi pokazao nekog čoveka i rekao: "Ovaj je čovek sin tog-i-tog kralja. Ne bi li i ti voleo biti sin nekog velikog kralja?"

Pre više godina u jednoj zemlji, kad je taj "posao" sa kraljem bolji cvetao nego danas, bio sam odveden i upoznat sa sinom jednog monarha u Evropi. Čovek koji me upoznao sa njim šapnuo mi je: "On je sin tog-i-tog kralja". Pa šta? On je sam po sebi bio dobar čovek, ali šta ako je on bio sin kralja? Ja sam "sin Božji", a to je daleko više. Svaki je vernik u Isusa Hrista u ovoj zgradi večeras dete Božje, dete "Kralja nad kraljevima". A svi vi koji ste večeras ovde, ako već niste dete Božje, možete to odmah postati ako primiti Gospoda Isusa.

6. Jer su naslednici Božji

Na šestom mestu, a u vrlo uskoj vezi sa prošlom tačkom, pravi vernici u Isusa Hrista raduju se "neizrecivom i proslavljenom radošću" jer su naslednici Božji i sunaslednici Isusa Hrista. Nije li to divno? S ovim smo tako dobro upoznati da ne prestajemo razmišljati o ovome.

Jedan od engleskih vojvoda ležao je umirući. K sebi je pozvao svoga brata, koji je trebao naslediti njegovu titulu, i rekao mu: "Brate, za nekoliko sati ti ćeš biti vojvoda, a ja ću biti kralj." On je već bio dete Kralja i za nekoliko sati i on sam je trebao postati kralj.

I ja ću možda za nekoliko dana ili godina postati kralj. Pa, mnogo godina je možda samo nekoliko minuta na časovniku večnosti. A ako ste i vi stvarno vernik u Hrista Isusa, ako imate stvarnu i  živu veru u Njega, i vi možete postati kralj za nekoliko dana.

Nikad pre londonskim ulicama nije prošla takva svečana povorka krunisanja kao što će biti slava u slavi koja čeka mene i vas tamo gore. "A kad se javi Hristos, život vaš, onda ćete se i vi s Njime javiti u slavi." (Kol. 3,4). Mi možemo danas biti siromašni. Nije važno. Ovaj će život završiti u jednom trenutku i drugi će započeti - život u večnosti.

7. Jer imaju Duha Svetoga

Na sedmom mestu, oni koji stvarno veruju u Isusa Hrista, oni koji širom otvaraju svoja srca Njemu i koji se apsolutno predaju Njemu raduju se "neizrecivom i proslavljenom radošću" jer im Bog daje Duha Svetoga; a ne postoji druga radost u sadašnjem životu poput radosti Duha Svetoga.

Jednog ponedeljka ujutro, u Čikagu, neko je zazvonio na mojim vratima. U onim sam danima ponedeljak držao svojim danom odmora i na vratima istakao obaveštenje: "Gospodin Torrey ne prima nikoga ponedeljkom." Sluškinja je otišla do vrata, a tamo je stajala jedna siromašna žena. Sluškinja joj je rekla: "Gospodin Torrey nikoga ne prima ponedeljkom. Vidite li obaveštenje iznad zvona?" Žena je rekla: "Znam to, ali moram ga videti; recite mu da ga članica njegove crkve mora videti." I tako ju je sluškinja uvela u prostoriju za primanje gostiju. Ta je žena bila pralja. Sluškinja joj je pokazala stolicu i došla gore k meni: "Dole je neka žena, članica vaše crkve, i kaže da vas mora videti." I tako sišao sam dole.

Čim sam ušao u sobu, digla se i požurila prema meni govoreći: "Gospodine Torrey, znam da ne primate nikoga ponedeljkom, ali morala sam vas videti. Prošle noći, nakon što sam otišla u krevet, bila sam ispunjena Svetim Duhom, upravo tamo u krevetu; bila sam tako srećna da nisam mogla spavati čitave noći i ovo jutro sam morala doći i nekome to ispričati. Ne bi smela ostaviti moj posao i doći vam to ispričati, ali sam znala da to moram nekome reći, a ne znam nikoga kome bi to radije ispričala negoli vama. Znam da se nećete ljutiti."

Naravno, nisam bio ljut. Bio sam srećan što je došla i radovao sam se sa njom. Ta stara pralja bila je ispunjena Duhom Svetim i tako puna radosti da je, iako siromašna, morala ostaviti svoj posao da bi došla i ispričala to onom koga je volela.

Pre nego sam ja poverovao u Gospoda Isusa Hrista bio sam jedan od najpotištenijih ljudi koji su ikada živeli. Satima bih sedeo i mozgao. Ali nisam znao šta znači potištenost do onoga dana kad sam stvarno postao hrišćanin, potpuno predan Bogu.

Zapadao sam u nevolje. Trpeo gubitke. Bila su vremena u mom životu kad sam izgubio gotovo sve što svet drži dragim. Znam šta to znači imati ženu i četvoro dece i izgubiti svaki finansijski izvor koji sam imao na ovom svetu, kad nisam znao od obroka, do obroka i odakle će novi obrok doći. Bio sam potpuno bez sredstava; živeo sam od ruke do usta - od Božje ruke do mojih usta.

Znam šta to znači biti sa ženom i detetom u stranoj zemlji gde govore stranim jezikom i gde iz nekog razloga novac nije stizao, a nisam nikoga dovoljno poznavao u gradu da bih mu se obratio za pomoć; ali nisam se brinuo. Znao sam da je sve u Božjim rukama, da će sve dobro završiti, a sve i jeste dobro završilo.

Prvi put kad sam posetio London, pre trideset i devet godina prošlog septembra, planirao sam provesti dve nedelje u Engleskoj, a zatim se vratiti u Ameriku. Očekivao sam da će me novac čekati kada stignem u London. U London sam došao sa ženom i jednim detetom, a nije bilo ni pisma ni novca. Ali rekao sam: "Pismo i novac stići će sutra ili prekosutra."

Moja je žena obavila neku kupovinu, uzimajući stvari na veresiju i nadajući se da ćemo imati novac dok stvari stignu, ali novac nije došao. Dan za danom je prolazio i haljine su stigle, a bilo je i vreme da gazdarica dođe sa računom za prenoćište. Došao je posljednji dan pre nego je naš brod trebao krenuti natrag, a ni novčića na vidiku. Otišao sam u banku. Nisam poznavao ni jedne duše u Londonu. Tamo je tada bilo tri ili četiri miliona ljudi - i ja stranac među ta tri ili četiri miliona, bez novca i pet hiljada kilometara daleko od prijatelja.

Nisam se brinuo. Znao sam da će novac doći. Nisam znao kako će doći jer je izvor od kojeg sam očekivao da će stići novac bio odrezan; ali ja sam bio srećan. Zašto? Zato što sam bio dete Božje; imao sam biblijska obećanja i znao sam da su ona potpuno sigurna. Nikada nisam ni jedan sat patio od nesanice. Nikada se nisam brinuo. Samo sam verovao. Činilo se da ću biti hranjen kao Ilija, znao sam da ću biti nahranjen. I znao sam da će isto biti i sa mojom ženom i detetom.

Novac je došao. Svaka je para mog duga je bila plaćena, a ostalo je novca i u mom džepu.

Prijatelji, hrišćanin je srećan uvek i u svim situacijama. Mi se radujemo "neizrecivom i proslavljenom radošću" svih dvadeset i četiri časa dnevno, kad smo budni, a ponekad i dok spavamo. I vi možete imati tu radost.

KAKO STEĆI RADOST?

Kako steći tu neizrecivu i slavnu radost?

Sad se postavlja pitanje: "ŠtA mora neko, ko je večeras ovde a nema ovu "neizrecivu i proslavljenu radost" učiniti da bi je dobio?

Već sam odgovorio na ovo pitanje nekoliko puta, dok sam vam govorio, ali dopustite da još jednom odgovorim ili još bolje, da moj tekst odgovori: "Kog ne videvši ljubite i kog sad ne gledajući no verujući Ga radujete se radošću neiskazanom i proslavljenom."

Ovaj tekst nam govori da je put za postizanje ove "neizrecive i proslavljene radosti" - da budemo neizrecivo srećni čitavo vreme i pod svim okolnostima - jednostavno taj da verujemo u nevidljivog Isusa Hrista.

Šta to znači verovati u Isusa Hrista? Ne postoji nikakva tajna oko toga. To jednostavno znači pouzdati se u Isusa Hrista da će nam On biti ono što tvrdi da jeste i šta nudi da će nam biti. To znači pouzdati se u Njega koji je umro umesto nas i koji je poneo naše grehe u svom vlastitom telu na krst. To znači verovati Bogu da nam oprašta sve naše grehe radi toga što je Isus Hrist umro umesto nas.

To znači staviti pouzdanje u Onoga koji je bio podignut iz mrtvih i koji sad ima svu silu na nebu i na zemlji, te je zbog toga kadar sačuvati nas iz dana u dan i dati nam pobedu nad grehom. To znači pouzdati se u vaskrslog Hrista da će nam dati pobedu nad grehom svakoga dana.

To znači pouzdati se u Njega kao u našeg apsolutnog Gospoda i Gospodara, te tako predati naše misli, volju i život potpuno pod Njegov nadzor verujući svemu šta On kaže, čak ako to i svaki teolog na zemlji poriče, i pokoravati se svemu šta On zapoveda bez obzira kakva cena bila. To znači pouzdavati se u Njega kao u našeg božanskog Gospoda, te ga priznavati, slaviti i obožavati pred svetom kao jedinog Gospoda.

Divna je radost koja dolazi onom koji ovako veruje u Isusa Hrista. No, da bi se imala ova radost, mora se stvarno verovati u Isusa Hrista. Biti samo član crkve nije dovoljno. Biti samo kršten nije dovoljno. Čitati samo Bibliju nije dovoljno. Samo moliti nije dovoljno. Ići samo u crkvu nije dovoljno. Pristupati Gospodnjem stolu i biti učesnik Gospodnje večere nije dovoljno.

Ali ako ste stvaran vernik u Isusa Hrista, ako ste sve svoje pouzdanje stavili u Gospoda Isusa kao svog Spasitelja koji vas je iskupio i svog vaskrslog Spasitelja, Gospoda i Gospodara, i predali potpuno svoje misli i život Njemu te ga priznajete kao takvog pred svetom, ako ste širom otvorili vrata svoga srca za Gospoda Isusa da uđe, živi, upravlja i vlada tamo, imaćete "neizrecivu i proslavljenu radost" sve vreme i svim okolnostima.

Sve što neko mora učiniti, dakle, da bi bio neizrecivo srećan sve vreme i pod svim okolnostima, jest da veruje u Isusa Hrista. Nije važno kakve su te okolnosti: može biti bogat ili siromašan; može biti visoko obrazovan ili neuk; može biti dobra zdravlja ili invalid; može biti moralan, čist i ispravan čovek ili može biti najgori od svih grešnika, to nije važno. Svako ko poveruje u nevidljivog ali živog Hrista, pronaći će "neizrecivu i proslavljenu radost".

Mogu dovesti desetine, stotine, hiljada svedoka koji će to potvrditi, a ni jednog svedoka ne možete dovesti da bi to porekao.

Pukovnik Robert Ingersoll je veselo rekao: "Nikog ne usrećuje to što je hrišćanin." Kako je on to znao? Nikada nije probao, postati hrišćanin. On nije imao pojma kako je to biti hrišćaninom.

Možete uzduž i popreko pretražiti zemlju i nećete pronaći nijednu jedinu osobu, koja je ikada bila pravi pravcati vernik u Isusa Hrista, stvarni vernik u Isusa Hrista koja mu je predala čitavo svoje srce, koja je sve predala Isusu Hristu. Kažem vam, ne možete mi pronaći čak ni jednog takvog čoveka ili ženu koji ne bi potvrdili da je Isus Hrist taj koji daje "neizrecivu i proslavljenu radost" onima koji stvarno veruju u Njega.

Na tome, dakle, ovaj slučaj stoji: svaki merodavan svedok, što znači, svaki svedok koji je to ikada isprobao, svedoči da vera u Isusa Hrista donosi "neizrecivu i proslavljenu radost". A to su svedoci koji se broje na hiljade, desetke hiljada i stotine hiljada ljudi iz svih slojeva društva i kulture, a sa druge strane ne postoji nijedan svedok. Je li to dokaz ili ne? Svakako da jeste.

Držim da večeras govorim razumnim muškarcima i ženama. Vi želite "neizrecivu i proslavljenu radost". A ja sam vam rekao kako to možete dobiti. U vezi toga ne postoji ništa sporno. Dokaz je nadmoćno uverljiv. To znači, onda, da postoji samo jedna razumna stvar za vas da je učinite: da još večeras poverujete u Isusa Hrista. Hoćete li to učiniti?

Jednom je k meni došao krajnje jadan čovek. On je bio retko obdaren čovek, briljantan teolog, ali krajnje bedan. Da sam ikada video čoveka u paklu, on bi bio taj. Pokušavao je izvršiti samoubistvo barem četiri puta. Bio je tako blizu da uspe u svojim nastojanjima da su mu u dva navrata morali iz stomaka izvaditi otrov i tako ga povratiti u život.

Nagovarao sam ga da poveruje u Isusa Hrista. Odgovorio je: "Ne mogu, već sam davno grešeći izgubio svoj dan milosti." Razgovarao sam sa njim iz dana u dan, uvek mu donoseći istu poruku: "Dođi Isusu Hristu. Veruj u Isusa Hrista."

Jednog je dana ipak došao Isusu Hristu. Pronašao je "neizrecivu i proslavljenu radost". Ponekad ga vidim, a njegovo lice sija. Preselio se Iz pakla u nebo samo poverovavši u Isusa Hrista!

Hoćete li i vi napraviti sad taj korak?

Tagged: spasenje| radost| sreća|
"Krst Hristov je jedina merdevina dovoljno visoka da dopre do neba."
- Boardman

ZA DANAS

IZDVAJAMO




ANKETA

INDEKS TAGOVI

PRATI NAS

Posete/Statistika
Danas: 2442
Ukupno: 2493548
Generisano za: 0.004''

W3C XHTML 1.0
W3C CSS

Internet izvor: http://siont.net/u-hristu/propovedi/torrey_kako_biti_srecan.php
Ovaj tekst je preuzet/odštampan sa sajta SIONSKE TRUBE - http://www.siont.net/.
Uslovi i prava za korićenje ovog materijala su dati na stranici: http://www.siont.net/garancije.php.