Doći Hristu
"Doći Hristu" vrlo je uobičajan izraz koji se koristi u Svetom pismu. Koristi se kako bi se opisala ona dela duše kada u celosti odjednom napustimo svoju samopravednost, i naše grehe i poletimo ka Gospodu Isusu Hristu, i primamo Njegovu pravednost da postane naše pokriće, i Njegova krv da postane naše plaćanje.
Doći Hristu, tada, obuhvata pokajanje, samoodricanje i veru u Gospoda Isusa Hrista, i to u sebi sumira sve one stvari koje neophodno prate ova divna stanja srca, kao što je vera u istinu, žar u molitvi Bogu, potčinjenost duše poukama iz Božjeg Evanđelja, i sve ostale stvari koje prate svitanje spasenja duše. Doći Isusu jedna je suštinska stvar za spasenje grešnika. Onaj koji ne dođe Isusu, neka radi šta god hoće, neka misli šta god hoće, još uvek se nalazi u "čemeru gorčine i u okovima grešnosti".
Doći Isusu je prva posledica obnovljenosti. Duša ne bude oživljena pre nego li najpre otkrije koliko je izgubljena, postane užasnuta time, traži utočište, i verujući da je Hrist rešenje, utiče se k Njemu i repozicionira se u Njemu. Kada se ne dođe Hristu, sigurno je da tamo još uvek nema oživljavanja; a tamo gde nema oživljavanja, duša je mrtva u prestupima i gresima, a u tom stanju mrtvila ne može ući u carstvo nebesko. "Niko ne može doći k meni ako ga ne dovuče Otac koji me posla" (Jn. 6:44). Otkuda dolazi ova nesposobnost?
Prvo, to ne dolazi zbog nekog fizičkog nedostatka. Ako bi u dolasku Isusu pokretanje tela ili hodanje stopalima bilo od bilo kakve pomoći, sigurno je da čovek poseduje svu snagu doći Isusu u tom smislu. Sećam se da sam čuo kako je jedan ludi Antinomian izjavio kako on ne veruje da ni jedan čovek ima tu snagu da dođe do crkve i ako jedino Otac ga može uvući u nju. Ovaj čovek je jednostavno zaboravlja da sve dok je čovek živ i ima noge, jednako mu je lako otići do Božje kuće ili do Sotonine kuće. On može otići ili do crkve ili do bordela.
Ako dolazak Isusu znači izgovaranje molitve, onda čovek nema fizičkog nedostatka u tom pogledu; jedino ako nije nem, može molitvu jednako lako izreći kao i kletvu. Čoveku je jednako lako otpevati jednu od Sionskih pesama kao i nečistu i razvratnu pesmu. Ne postoji nedostatak fizičke snage za dolazak Hristu. Sve što se može poželeti u poglede telesne snage. Čovek to već zasigurno ima, i bilo koji deo spasenja koji se od toga sastoji je u celosti u čovekovoj moći bez ikakve potpore od Božjeg Duha. Niti, ponovno, ova nesposobnost nastaje zbog mentalnog nedostatka. Mogu verovati u istinitost Biblije jednako lako kao što mogu verovati u istinitost bilo koje druge knjige.
Do one granice gde je vera u Isusa delo uma, jednako sam sposoban verovati u Isusa kao što sam sposoban verovati u bilo koga drugoga. Neka Njegova izjava ostane istinom, beskorisno je da mi kažete kako ja ne mogu u nju poverovati. Ja mogu verovati izjavi koju Hrist daje jednako kao što mogu verovati izjavi bilo koje druge osobe. Ne postoji nedostatak sposobnosti u umu; ono je sposobno prepoznati, na osnovi jednostavnog mentalnog dela, krivicu zbog greha, kao i prepoznati krivicu zbog ubistva. Jednako mi je moguće upotrebljavati mentalne ideje traženja Boga kao što mogu upotrebljavati misli o ambicijama. Posedujem svu mentalnu snagu i moć koja bi mogla trebati, u onoj meri u kojoj je mentalna snaga uopšte potrebna za spasenje. Ne, ne postoji niti jedan čovek koji je toliko ignorišući da bi se mogao pozvati na nedostatak intelekta kao izgovor za njegovo odbijanje Evanđelja. Nedostatak se, tada, ne nalazi niti u telu, ili, već kako to moramo zvati, teološki govoreći, u umu. Ne postoji tamo niti nedostatak niti nesposobnost, iako se radi o izopačenosti uma, o njegovoj korupciji i uništenosti, koja je nakon svega, sama suština čovekove nesposobnosti.
Kroz pad i kroz naš vlastiti greh, priroda čoveka se veoma pogoršala, skroz pokvarila, postao je lišen stega moralnosti, toliko se pokvario da mu je postalo nemoguće doći Hristu bez pomoći Boga, Svetog Duha. Sada, u pokušaju prikazati kako čovekova priroda onemogućuje njegov dolazak Hristu, uzmite ovaj primer.
Pogledajte ovcu; kako rado pase travu! Nikada niste videli ovcu kako čezne za mesom, ona ne bi mogla opstati jedući hranu za lavove. Sada mi donesete vuka; i vi me pitate može li ono jesti travu i može li on biti jednako pitom i odomaćen kao i ovca. Moj je odgovor, ne; stoga što mu je priroda suprotna tome. Vi kažete: "Pa, ima uši i noge; zar ne bi mogao čuti glas pastira i ići za njim gde god ga ovaj vodi?" Odgovaram: "Sigurno, ne postoji fizički uzrok zašto on to ne bi mogao učiniti, ali njegova priroda mu to zabranjuje i stoga kažem da on to ne može učiniti. Zar ne bi mogao biti pripitomljen? Zar se njegova svirepost ne može ukloniti? Verovatno bi se mogao toliko potčiniti da bi izgledao kao da je pitom; ali će uvek postojati vidljiva razlika između njega i ovce, zato jer su im različite prirode."
Sada, uzrok čovekove nemogućnosti doći Hristu, nije stoga što on ne bi mogao doći, bar što se tiče njegovog tela ili čistom snagom uma, ali to je zbog toga što je njegova priroda toliko pokvarena da on niti ima volju niti snagu doći Hristu; jedino ako ga Duh privuče. Ali dajte da vam prikažem bolju ilustraciju. Pogledajte majku sa njenom bebom u naručju. Date joj nož u ruke i kažete joj da ga zabije u bebino srce. Ona će da odgovori: "Ludi ste, ja to ne mogu učiniti". Sada, što se tiče snage tela, ona to može, ako tako hoće; prisutan je nož i prisutno je dete. Dete se ne može odupreti, a ona ima više nego dovoljno snage u svojoj ruci kako bi probola njegovo srce. Ali ona je u celosti u pravu kada kaže da ona to ne može učiniti. Ako se jednostavno gleda na umnu sposobnost onda bi se moglo reći da bi ona mogla pomisliti o nečemu kao što je ubistvo deteta; ali ona ne govori neistinu, jer njezina majčinska priroda ne dozvoljava joj učiniti nešto zbog čega se njezina duša buni. Jednostavno zbog toga što je roditelj toga deteta ona oseća da ga ne može ubiti.
Isto se događa s grešnikom. Doći Hristu je toliko mrsko ljudskoj prirodi da, iako, bar što se tiče čovekovih fizičkih i umnih sposobnosti (a ovi imaju vrlo mali uticaj u sferi spasenja), ljudi bi mogli doći ako bi hteli. Dakle, može se reći da oni ne mogu i neće, a mogu, jedino onda ako ih Otac, koji je poslao Hrista, ne privuče k sebi.
Čovek je po prirodi slep iznutra. Hristov krst, koji je toliko krcat slavom, i koji blista svojom privlačnošću, nikada mu nije privlačan, zato jer je slep i ne može videti njegovu lepotu. Govorite sa njime o čudesima stvaranja, pokažite mu raznobojni svod koji se rasprostire nebesima, neka se zagleda u lepotu pejsaža, on ima sposobnosti videti sve ove stvari; ali recite mu o čudesima zaveta milosti, govorite mu o sigurnosti onoga koji veruje u Hrista, pričajte mu o lepoti Osobe, o Spasitelju, poprilično je gluv svim vašim tim opisima; vi ste kao neko ko svira dobru melodiju, to je istina; ali on za to nema sluha, gluv je, u njemu nema razumevanja.
Pitam, je li vaša snaga jednaka vašoj volji? Mogli biste reći, čak i pred samim Bogom, da ste sigurni da niste promašili što se tiče vaše volje; voljni ste biti u celosti predani, vaša je volja da vaša duša ne odluta od čiste meditacije o Gospodu Isusu Hristu, ali uviđate da niste u stanju to napraviti, čak i kada ste voljni, bez pomoći Duha. Sada, ako se oživljeno Božje dete nalazi u duhovnoj nesposobnosti, koliko više je to onaj koji je mrtav u prestupu i grehu? Ako čak i onaj koji je dugo godina hrišćanin, nakon trideset ili četrdeset godina, ponekad oseća da je voljan a ipak nemoćan (ukoliko je to njegovo iskustvo,) zar to ne čini još očiglednijim da je jadnom grešniku koji još nije poverovao, potrebna snaga a takođe i želja za voljom?
Ali, ponovno, postoji još jedan argument. Ako grešnik ima snage doći Hristu, voleo bih znati kako bi smo onda trebali razumeti one stalne opise stanja grešnika sa kojima se susrećemo u Božjoj svetoj Reči? Sada, za grešnika se kaže da je mrtav u prestupima i grehu. Bi ste li potvrdili da smrt nagoveštava ništa drugo nego li nedostatak volje? "Sigurno je da je leš jednako nesposoban kao i bez volje?" neko bi rekao. "Pa onda, ako ne mogu samoga sebe spasiti, i ne mogu doći Hristu, onda trebam samo mirno sediti i ništa ne raditi". Ako ljudi zaista tako kažu, sami će propasti. Postoji puno stvari koje možete napraviti. Stalno ići u crkvu jeste nešto što možete napraviti; možete ustrajno proučavati Reč Božju, možete se odreći svakog vanjskog greha, napustiti razvratno ponašanje koje ste se nesputano činili, živeti poštenim životom, trezno, i pravedno, sve je to u vašoj moći. Za sve ovo nije vam potrebna pomoć Svetog Duha; ovo sve može sami učiniti, to može biti vaša snaga volje, vaša čvrsta odluka, ali doći Hristu nije u vašoj moći, sve dok vas se Sveti Duh ne dotakne i ne pripremi vas za to.
Ali upamtite, vaša potreba za snagom nije izgovor, znajući da nemate želje doći i da živite u namernoj pobuni protiv Boga. Vaša potreba za snagom u najvećoj meri leži u svojeglavoj prirodi. Pretpostavimo da lažljivac kaže da nije u njegovoj moći govoriti istinu, da je toliko dugo lagao da više ne može prestati, je li to dobar izgovor za njega? Pretpostavimo da vam čovek koji dugo vremena zadovoljava svoju požudu kaže kako ga je ta požuda toliko zarobila čeličnom mrežom da je se više ne može rešiti, bi ste li prihvatili takav izgovor? Uistinu to nije nikakav izgovor. Ako je pijanac postao toliko gadan pijanac da mu je nemoguće proći kraj kafane a da ne uđe, biste li smatrali to opravdanim? Ne, zbog toga što njegova nesposobnost da se promeni leži u njegovoj prirodi, a on nema nikakvu želju tu prirodu promeniti ili pobediti. Stvar koja je učinjena, i ona stvar koja je uzrokom onoga što je učinjeno, oboje potiču od korena greha, jesu dva zla koja ne mogu naći izgovor jedno u drugom. A što je s onim da Etiopljanin ne može promeniti svoju kožu, niti leopard svoje mrlje? To je zato što ste naučili činiti zlo i ne možete sada naučiti činiti dobro; i umesto, stoga, da vam dozvolim sesti i naći sebi izgovore, dozvolite mi staviti munju ispod vaše stolice lenjosti, kako bi vas to prodrmalo i da bi ste ustali. Upamtite, sediti mirno - ne preduzeti ništa - znači biti proklet za sva vremena.
Hajdemo sad svezati sve krajeve te doneti zaključak i pokušati napraviti praktičnu primenu ovog učenja; i verujem da će biti korisna.
"Pa", neko bi rekao, "ako ovo što ovaj čovek poučava jeste istina, a šta je sa mojom religijom? Znate, već jako dugo pokušavam, i ne sviđa mi se čuti da se čovek ne može sam spasiti. Ja verujem da može i nameravam istrajati; ali ako bih poverovao u ovo što vi kažete, sve bih ovo morao napustiti i početi ispočetka". Bila bi to divna stvar ako to učinite. Upamtite, ono što vi činite jeste da vi gradite svoju kuću na pesku, a izraz je ljubavi, ne pretnje, ako vam je ja malo zatresem. Dajte da vas uverim, u ime Boga, ako vaša religija nema bolji temelj od vaše vlastite snage, neće vas održati pred Božjim stolom suda. Ništa neće trajati u večnost, jedino to što dolazi od večnosti. Ako večni Bog nije učinio dobro delo u vašem srcu, sve će biti otkriveno zadnjeg dana kada ćete polagati račune za svoja dela. Uzaludno će biti jeste li išli u crkvu ili kapelu, ako predano držite Subotu, ili predano molite: uzalud je to što se iskreni prema svojim komšijama i uvaženi ste govornik; nadate li se da će vas sve ovo spasiti? Uzaludno vam je u sve to verovati!
Samo nastavite; budite pošteni koliko god to hoćete, uvek poštujte Subotu, budite sveti koliko god to možete. Ja vas od svega toga neću odvraćati. Bože sačuvaj! Rastite u svemu tome, to je vaš izbor. No, nemojte svoju veru u "to" stavljati, jer ako se na sve to oslanjate onda će vas upravo to izneveriti kada najviše budete u potrebi. I ako postoji bilo što drugo što vidite da lako činite bez pomoći božanske milosti, što se pre uspete osloboditi nade koju je ona izazvala to bolje za vas, jer je gadna obmana misliti kako se možete osloniti na bilo šta što telo može učiniti po pitanju spasenja. Duhovna nebesa moraju biti nastanjena duhovnim ljudima, i mora nas Božji Duh pripremiti za to.
"Pa", kaže drugi, "ja dolazim u crkvu gde mi se govori da mogu, kada ja odlučim, kada ja želim, da ja sam mogu obratiti i poverovati, a je to zato i odlažem iz dana u dan. Mislio sam da mogu doći Hristu bilo sada ili neki drugi dan; da sve što trebam reći jeste 'Gospode, smiluj mi se', i onda samo verovati da sam spasen. Sada ste mi odneli svaku nadu. Osećam se grozno i užas me zahvata."
Drago mi je zbog toga. To je razmišljanje i delovanje koje sam hteo i izazvati kod vas. Moja je molitva da ćete se još više tako osećati. Kada izgubite svaku nadu da možete samog sebe spasiti, moja će nada biti da vas je Bog počeo spasavati. Čim budete rekli, "Oh, ja ne mogu doći Hristu. Gospode, privuci me, pomozi mi", tada ću se ja radovati zbog vas. Onaj ko ima volju, premda nema snagu, znači da je milost već otpočela svoje delo u njegovom srcu, i Bog ga neće napustiti sve dok to delo i ne dovrši.
No, nemarni grešniče, prihvati da se tvoje jedino spasenje nalazi u Božjim rukama. Upamti da si u celosti u Božjim rukama! Zgrešio si protiv Njega, i ako je On naumio da budeš proklet, proklet ćeš onda i biti, ne možeš se ti usprotiviti Njegovoj volji niti promeniti Njegovu nameru. Zaslužio si Njegov gnev, i ako On odluči izliti taj gnev na tvoju glavu, nema ništa što možeš učiniti da bi to promenio.
Ako, u drugu ruku, On odluči spasiti vas, On je u stanju spasiti vas u celosti. Ali jednako ste toliko jaki i veliki u Njegovoj ruci koliko i moljac pod vašim vlastitim prstom. On je taj Bog kojeg vi svakoga dana žalostite. Zar ne zadrhtite pri pomisli da vaša večna sudbina zavisi o volji Onoga kojeg ste ljutili i vređali? Zar vam koljena ne zaklecaju, zar vam se krv ne zaledi? Ako da, radujem se, utoliko jer ovo može biti prva posledica delovanja Duha u vašoj duši. O, zadrhtite pri pomisli da Bog kojeg ste vi ljutili jeste Bog o kome u celosti zavisi vaše spasenje ili vaše prokletstvo!
Imajte straha i "poštujte sina, da se ne razgnevi, i vi ne izginete na putu svom; jer će se gnev Njegov brzo razgoreti" (Ps. 2:12).
