Šta je Božja volja sa nama?
Isus je govorio narodu koji ga je pronašao preko mora, a ap. Jovan zabeležio: "Jer ja siđoh sa neba ne da činim svoju volju, nego volju onoga koji me je poslao. A volja onoga koji me je poslao, ta je da od onoga što mi dade ništa ne izgubim, nego da to uskrsavam u poslednji dan. Volja je Oca moga da svaki koji vidi Sina i veruje u njega, ima život večni, a ja ću ga uskrsnuti poslednji dan" (Jn. 6:38-40).
Isus je došao na zemlju da ispuni volju svoga Oca i u tome je ostao poslušan Njemu.
Kada se molio u Getsemanskom vrtu, rekao je: "... Oče moj! Ako je moguće da me mimoiđe ova čaša! Ali opet ne kako ja hoću, nego kako ti hoćeš." (Mt. 26:39).
Bog je stvorio čoveka da bi imao sa njime zajedništvo, da bi sa njime komunicirao. Sve što je stvorio na planeti Zemlji stvorio je zbog čoveka i dao mu je ovlašćenje da upravlja svim živim bićima i da vlada. Postavio ga zajedno sa Evom u Edemski vrt sa poverenjem da će mu biti poslušan i da neće jesti sa drveta poznanja dobra i zla. Međutim, čovek nije ostao poslušan Božjoj zapovesti - Božjoj volji - i zbog neposluha pao je u greh sa posledicama dugovečnosti. Sva pokolenja do današenjeg dana su po svojoj volji grešna od Adama.
Volja Božja je bila da čovek bude poslušan Njemu, da bude u zajedništvu sa Njime i da komunicira sa Njime. Padom u greh, prvi čovek je prekinuo tu sposobnost da komunicira sa Bogom i sposobnost da upozna Božju volju. Čovečanstvo je živelo u zlim požudama koje su ga odvojile od Boga i prekinule zajedništvo sa Bogom.
Izmirenje sa Bogom i uspostavljanje zajedništva sa Bogom nije mogla uspostaviti žrtva životinje. Čovek je morao umreti i proliti krv radi izmirenja sa Bogom. U ljudskom rodu na planeti Zemlji nije postojao ni jedan čovek koji nije bio bez grehe jer "svi su sagrešili i izgubili slavu Božju", Reč je Gospodnja. Zato je morao neko ko je bez greha, bez mane i neokaljan ovozemaljskim grehom.
Sebe prineti kao živu žrtvu da bi stvorio mogućnost izmirenja čovečanstva sa Bogom, postati okajnica greha i proliti krv radi oproštenja greha, a ne pokrivanja greha. To je mogao samo Sin Božji. Utelovivši se u Sina Čovečijeg, sišao je na zemlju i postao jedan od nas. Kada se ispunilo vreme, ostvarilo se utelovljenje, suština krsta i slavno vaskresenje Isusa Hrista.
Dakle, Božja volja je bila da: "... svaki koji vidi Sina i veruje u njega, ima život večni..."
Božja volja je da verujemo Boga i Bogu, ali i da komuniciramo sa Njime. Apostol Pavle u Poslanici Solunjanima kaže: "Molite se neprestano. Na svačemu zahvaljujte jer je to volja Božja u Isusu Hristu za vas." (1. Sol. 4:17-18) Naša komunikacija sa Gospodom je molitva, zahvaljivanje. To je Njegova volja.
Apostol Pavle u Poslanici Kološanima kaže: "Pa se ispunite poznanjem volje Njegove u svakoj mudrosti i razumu duhovnome. Da biste hodili (živeli) dostojno Gospoda i ugodili mu u svakom pogledu... rastući u poznanju Boga... jačajući u svakoj sili, po moći Njegove slave u svakom strpljenju u dugom podnošenju s radosti." (Kol. 1:9-11).
Da bismo mogli živeti dostoj no Gospoda, moramo upoznati šta je Njegova volja sa nama. Često se u našim molitvama nalaze zahtevi za ispunjenjem potreba kao npr. "Gospode, treba da platim račune, nađem posao, kupim kola i dr.", što je takođe potrebno izneti pred Gospoda, ali najmanje pitamo: "Oče, šta Ti želiš od mog života? Šta Ti želiš za mene i moju porodicu? Šta Ti želiš za moje sposobnosti i darove? Oče, želim poznavati i izvršavati sve što si naumio za mene." Ako ne dobijemo odgovor direktno, isti ćemo potražiti u Reči Božjoj. U njoj se nalaze odgovori na naša pitanja.
Kao što je već rečeno, Božja volja za nas je da verujemo Sina Njegova, da komuniciramo sa Njime "molite se neprestano, zahvaljujte na svačemu", ali ap. Pavle u Rimljanima kaže: "Opominjem vas, dakle, braćo, prinosite svoja tela kao živu, svetu, Bogu ugodnu žrtvu, koja je vaša razumna služba Bogu. Ne usklađujte se sa ovim svetom, nego se promenite obnovljenjem (svojega) uma da biste razlikovali, koja je dobra i ugodna i savršena volja Božja."
Svako jutro kada se molimo, recimo Gospodu da se predajemo Gospodnjoj volji za taj dan; da nas koristi po svom naumu kako bi ugodili Njemu, a ne nama ili svetu; da dozvolimo Svetom Duhu da nas preobličava i da nam obnavlja um. Nanovorođenjem smo dobili novi um koji sada treba da razmišlja drugačije, nego stoj e pre nanovorođenja razmišljao. Tada nećemo tumačiti stvari kako smo navikli tumačiti. Naše razmišljanje će biti drugačije.
Ukoliko ne iskusimo obnovu našeg uma i našeg razmišljanja, nikada nećemo u potpunosti razumeti volju Božju s nama. Naša "mudrost" će pokušati progurati našu volju u sve to. Naš telesni čovek često pokušava reći Bogu kako da radi. Ali, ako iskreno molimo, Bog će otpočeti da preobličava naš um. On nam omogućava da imamo iste misli kao Hrist. Pavle kaže kako to da činimo. Dobrovoljnim predanjem sebe kao žive, svete i ugodne žrtve Bogu, tako se otvaramo Božjoj sili koja deluje tako da preobličava naše biće. Preobličavanje se ne dešava odjednom. To je proces koji je ponekad za nas bolan, tako da smo voljniji umreti za Hrista, nego živeti za Njega. Ali, Bog želi da mu mi budemo živa žrtva, da nas može upotrebiti. To je Božja volja sa nama.
Apostol Pavle kaže: "Nemojte se prilagođavati ovom svetu." Mi živimo u svetu, ali ne smemo dozvoliti da svet živi u nama. Savremena tehnologija u procesu proizvodnje, u komunikaciji, informatici, sve to je čoveku dostupno i sve ga okupira. Da li to znači da hrišćanin ne treba da ima televizor, kompjuter, ili da ne radi na mašini u kojoj je ugrađena robotika? Svakako ne. Sve to ne sme da nas toliko zauzme, da sve vreme posvetimo kompjuteru, televiziji i dr., a da vreme koje nam je Gospod podario posvetimo, većim delom, Njemu i Njegovoj reči.
Savremeni način življenja: igrice na kompjuteru, internet, bodi-bilding, teretane, aerobik, robotika - sve što stavljamo ispred Gospoda, nas hvata u zamku zavisnosti. To je samo način kako svetu isprati mozak da bi se sa njime lakše manipulisalo i uvelo ga u psihozu koja će rezultirati agresivnim načinom ponašanja, kako prema svojoj ličnosti, tako i prema drugima koji su u nečemu različiti od nas. To je veoma poznato delo nečastivog. Zato, potaknimo obnovu svoga uma, prihvatimo obnavljajući rad Svetog Duha u nama, čistimo se svetom krvlju Isusa Hrista. Ap. Jovan kaže: "Ako priznajemo svoje grehe, veran je i pravedan da nam oprosti naše grehe i očisti od svake nepravde." (1. Jn. 1:9) Krv Hristova će nas očistiti i Sveti Duh će biti u mogućnosti da u nama vrši promene, promena do koje dolazi kada dopustimo Bogu da obnovi naš um, dovodi do nove i slavne slobode u kojoj ćemo hodati sa Hristom i biti sposobni donositi odluke u skladu sa Božjom voljom sa nama.
Kako možemo znati da smo u Božjoj volji? Ovo pitanje nam se često postavlja. Iz napred rečenog možemo rezimirati, da je Božja volja sa nama:
da smo Mu poslušni,
da se molimo bez prestanka,
da zahvaljujemo na svačemu,
da svakodnevno prinosimo
sebe kao živu, svetu i ugodnu žrtvu Bogu,
da se ne prilagođavamo ovom svetu,
da dozvolimo da Sveti Duh obnavlja naš um,
da živimo za Hrista i dr.
Sve to činimo. Šta je još preostalo? Ponovićemo šta apostol Jovan u svoj Prvoj poslanici kaže: "Ako priznajemo svoje grehe..." Priznavanje da smo počinili greh je suočavanje sa istinom. Međutim, većina ljudi su pravi umetnici u bežanju od istine. Prvi umetnici ove vrste bili su Adam i Eva. Oni su se sakrili od Gospoda kada su pali u greh jer nisu imali snage da se suoče sa Gospodom. Kao što je Adam okrivio Evu, tako i većina ljudi za svoje prestupe, "promašaje cilja", okrivljuju druge ili okolnosti, a najmanje sebe.
Tako se razvija navika da izmičemo svom osećanju krivice. Ako se ne osećamo krivim, nećemo tražiti oproštenje; ali i ako se osećamo krivim, a ne tražimo oproštenje, samookrivljivanje nas može uvesti u psihičko stanje - depresiju. Zato je volja Božja da priznamo naše grehe i uđemo u pokajanje kako bi nam gresi bili oprošteni i samokrivnja nestala, a mi osetili mir, mir koji nam je Isus Hrist ostavio. "Mir vam ostavljam, mir svoj vam dajem. Ne dajem vam ga kao što ga svet daje, da se ne zbuni srce vaše, i da se ne boji." (Jn. 14:27) Kada smo u miru u kome naša svest ne reaguje, već je srce spokojno i bez straha, mi smo u Božjoj volji.
Braćo i sestre, prinosimo sebe kao živu, svetu i ugodnu žrtvu Bogu i dopustimo da Sveti Duh obnavlja naš um kako bi se smelo suočili, a ne bežali od istine; ispovedajmo svoj greh, i uđimo u mir koji nam je Hrist ostavio i tada ćemo iskusiti Božju volju sa nama. Kada osećamo Božju volju - tada smo u njoj. Nepostojanošću u poslušnosti izlazimo iz Božje volje. Zato budimo postojani u poslušnosti, a ne kolebljivi.
