Priprema za probuđenje
Mnogo je bilo priprema za našu konferenciju "Vapaj srca za probuđenjem" tokom prošle dve godine. No, pripreme za probuđenje su drukčije od priprema za ovu konferenciju. Pripremanje za probuđenje događa se u našem srcu. Naše srce mora biti pripremljeno za probuđenje.
Probuđenje je delo Božje u njegovom narodu. Probuđenje nije evangelizacija. Nije ni naveštanje Evanđelja onima koji ne poznaju Hrista. Probuđenje je delo Božje među nama koji ga poznajemo, koji ga ljubimo i koji ga sledimo. Probuđenje je kada Bog obnavlja naša srca. Najbolju definiciju probuđenja koju sam ja čuo dao je Martin Lojd-Džons: "Probuđenje je jednostavna spoznaja Boga kao Boga."
Spoznaja Boga strahovita je stvar. Spoznaja Boga je nešto čime se ne može manipulisati. To nije nešto što možete izraditi ili isplanirati. Spoznaja Boga je duboko delo Duha Božjega u našim srcima i životima da nas dovede do pokajanja i do novog hodanja u poslušnosti. Upravo je iz te poslušnosti Isus rekao: "Ko ima zapovesti moje i drži ih, on je onaj što ima ljubav k meni; a koji ima ljubav k meni imaće k njemu ljubav Otac moj; i ja ću imati ljubav k njemu, i javiću mu se sam." (Jn. 14,21).
Pripremanje za probuđenje dolazi kad dopustimo Bogu da radi u nama dovodeći nas na mesto pokajanja i u novo hodanje u poslušnosti Gospodu. Od prošle konferencije, Bog je učinio stvari u mome životu koje ne razumem najbolje. Pre dve godine, vratio sam se potpuno iscrpljen iz Kambodže, iz kampanje propovedanja evanđelja. Legao sam u svoj krevet i trideset sati nisam mogao ustati. Nazvao sam jednoga svog prijatelja da dođe i moli za mene. Bili Hobs, bivši poznati igrač američkog fudbala i njegova žena su došli i molili za mene. Prema mom rasporedu, trebao sam ići na Haiti. Bili mi je rekao: "Sami, bez mene ne ideš na Haiti. Poći ću s tobom i brinuti se za tebe." Krenuo je sa mnom sa srcem sluge i nosio moj prtljag.
Dva meseca kasnije, bili smo zajedno u Brazilu i on je doveo Hristu jednu od najpoznatijih brazilskih fudbalskih ekipa. Za tri meseca je trebao poći sa mnom u Pakistan, ali dve nedelje nakon Brazila, smrtno je stradao u automobilskoj nesreći. Propovedao sam na njegovoj sahrani. Na završetku sahrane, ponovno sam se srušio i odvezli su me u bolnicu na hitno odeljenje. Otišao sam u Pakistan nekoliko nedelju dana kasnije, ali na svom putu kući u Dalas, ponovno sam se srušio u Dalasu, pre nego sam ušao u avion, te su me odvezli u bolnicu. Našao sam se u situaciji u kakvoj nikada ranije nisam bio, potpuno bespomoćan. Vapio sam Bogu: "Bože, šta se to događa sa mnom?"
Samo nekoliko meseci nakon toga, bio sam na ručku sa jednim svojim prijateljem u Louizijani kad sam primio poziv jednog svog kolege koji mi je rekao: "Sami, čovek koji te prevodio u (jednoj zemlji na Srednjem istoku), otet je i otmičari traže 60 hiljada dolara." Pre negoli sam mogao i odgovoriti na njihov zahtev, primio sam drugi telefonski poziv da je on ubijen i masakriran. Bog je činio nešto u mom srcu, dovodeći me na mesto gde nikada pre nisam bio.
Mesec dana kasnije, nazvala me moja sestra i rekla mi da je primila pismo nekog čoveka koji tvrdi da ima dokaz da je on naš brat i da živi u Portugalu... Podvrgli smo se DNK testu i otkrili da nije naš brat, ali je usred toga rekao da ima dokaz da je DNK ispitivanje otkrilo da potičemo iz istoga indijanskog plemena. Otkrio sam da čitava moja prošlost nije ono što sam mislio da jeste.
Sve se to dogodilo tokom prošle dve godine od poslednje konferencije. Došao sam na ovu konferenciju sa srcem koje vapi: "O Bože, želim te poznavati! Iako se svet oko mene raspada, iako se sve trese, ja želim poznavati tebe!"
POZNAVANJE BOGA KAO SUVERENOG BOGA
Probuđenje dolazi da prisno upoznamo Boga. Kad Bog pohodi svoj narod, iz tog susreta sa njime mi postajemo drugačiji ljudi. Promenimo se zbog spoznaje Boga i susreta koji imamo sa njim samim.
Pogledajmo u Psalam 24 u svetlu pripremanja za probuđenje. U prošlosti su bile situacije kad su ljudi koji su molili i tražili Boga za probuđenje, čitali čitav ovaj Psalam i počeli ga primenjivati u svome srcu. Bog je počeo raditi delo u njihovim životima i pripremati ih za silno delovanje Božjega Duha u njihovim vlastitim srcima.
"Gospodnja je zemlja i šta je god u njoj, vasiljena i sve što živi na njoj. Jer je On na morima osnova, i posred reka utvrdi je." (Ps. 24,1-2)
Prva stvar koju želim da zapamtimo o probuđenju jeste: ako želimo spoznati Boga, moramo ga spoznati u njegovoj suverenosti da je on Svevišnji Bog.
To se možda čini vrlo jednostavnim, no mi moramo upoznati njega, a ne znati o njemu. Moramo ga upoznati kao suverenog Boga. On je taj koji je postavio planine na njihovo mesto; onaj koji je "obesio" zvezde u svemiru.
Razgovarao sam sa svojim sinom koji ima breme za ovu novu generaciju i on mi je usput rekao: "Verujem da je najveća potreba ove generacije spoznaja straha Božjeg." To znači, spoznati Boga, obožavati Boga, imati strahopoštovanje za Boga, poznavati ga kao Svevišnjeg Boga, kao suverenog Boga. Pre svega, potrebno je znati da je on Stvoritelj svega. Moramo steći osećaj da je on Bog koji je sve stavio u postojanje. Ne postoji ništa što bi postojalo bez njega. I neće biti probuđenja dok ga duboko u svom srcu i duši ne spoznamo na taj način.
Pre više godina, otišao sam sa evanđelistom Majklom Gilfordom, mojim mentorom, u Južnu Afriku. Sada je već kod Gospoda. On je imao srce za probuđenje. Sreo sam ga kad sam se tek obratio. Održavao je konferenciju u Južnoj Africi i hteo je da pođem sa njime i govorim na tamo. Pre nego je započela pastorska konferencija, svake sam večeri propovedao u Kejp Taunu. Svake bih večeri sam odlazio napolje i molio. Stanovali smo na mestu gde se susreću Atlantski i Indijski okean. Bilo je strašno gledati delo Božje na tom mestu. To je jedno od najlepših mesta na čitavom svetu. Tamo bi proveo po dva sata u molitvi, slušajući, razgovarajući i upijajući Božje delo, njegovo veličanstvo, njegovu silu, njega samog.
Sećam se da sam, gledajući gore u nebo, razmišljao o tome ko je Bog, Bog koji je ovde. Nikuda na ovoj planeti ne mogu otići, a da Bog nije onde. A onda sam imao i ovu misao: Bog je bio ovde daleko, i pre nego sam ja tu stigao i biće ovde i dugo nakon što ja odem. Bog je večni Bog, svemoćni Bog. A onda sam imao i treću misao: Bog sve zna. Bog sa kojim sam komunicirao, je isti Bog koji je sve vreme svugde i zna sve. A onda sam imao i četvrtu misao: Bog ima svu vlast.
Kad sam to počeo shvatati, to je učinilo nešto u mom molitvenom životu. Bio sam u dodiru s Bogom koji je svugde, sve vreme, te ima svu silu i sve zna.
Svake bi večeri tamo u Kejp Taunu odlazio napolje na dva sata i razmišljao o tome kako je Bog strahovit. On je Stvoritelj; on je večni Gospod Bog. Dok sam tako razmišljao, nešto se dogodilo u mojoj duši.
Kako se pastorska konferencija približila, sastali smo se da načinimo raspored, ali sam ja rekao: "Zaboravite na mene. Samo želim biti ovde i susresti se sa Bogom." Ali su oni rekli: "Ne, Sami, želimo da i ti govoriš."
Zapalo mi je da govorim poslepodne. Govorio sam o tome ko je Bog i šta Bog želi činiti. Kad sam završio, seo sam i u tom se trenutku dogodilo. Došao je Bog i sreo se sa nama! Trebali smo se razići, ali niko nije želeo otići.
Neko je ustao i zapevao. Drugi su pali ničice i zaplakali. Neki su sedeli, neki stajali, mnogi su plakali. Braća su krenula k drugoj braći i sestrama u Hristu, ljudi iz različitih rasnih pozadina, te je nastupilo popravljanje stvari i opraštanje. Bio je prisutan duboki osećaj slomljenosti, te je u tom trenutku nastupilo sveopšte pokajanje. Ova Božja prisutnost među pastirima i vođama trajala je oko sat i po.
Konačno je došla odgovorna osoba i rekla: "Moramo se razići, jer je vreme večere. Moramo poći. Čekaju na nas." Otišla je, ali niko je nije sledio, jer niko nije želeo otići. Trajalo je to još jedan sat. Čovek se vratio i rekao: "Jelo se hladi. Moramo načiniti pauzu za večeru." Niko nije otišao. Bio je strahovit osećaj Božje prisutnosti. Kad Bog dolazi i kad Bog pohodi, spoznajemo ga kao Stvoritelja, kao suverenog Boga. On je onaj koji je u kontroli i odgovoran. Pre dve nedelje, sreo sam jednog pastira koji je bio na tom sastanku. Rekao je, da kada je Bog tamo došao, da je to bila prekretnica u njegovoj službi i životu.
BOŽJA SUVERENOST UVEK I U SVEMU
U probuđenju ne odleti uvek krov u vazhuh, već ponekad propadne tlo. Kad nemamo gde pogledati, te gledamo u Boga zbog onoga što on jeste, onda nas on susreće. Naša se srca pripremaju kad ga vidimo kao posednika svega. Jedna od stvari koju ćete naučiti ako vidite i upoznate probuđenje jeste da vi niste posednik. Nije Bog samo Stvoritelj, on je i posednik svega: "Gospodnja je zemlja i šta je god u njoj, vasiljena i sve što živi na njoj." (Ps. 24,1). Ako je stvorio planine, onda ih i poseduje. Ako vas poziva u službu, onda vas on i poseduje. On je suvereni Bog, i može činiti šta mu je volja. Mi moramo maknuti svoje ruke. Nismo pozvani da budemo posednici; pozvani smo da budemo samo upravitelji.
Danas je veliki problem u crkvi što imamo mnoge "posednike". A istina je ta, da je Bog posednik Crkve. Biblijska zamisao jeste da smo mi upravitelji. Upravitelj je onaj koji je pod vlašću posednika. No, pitanje je: Jesmo li mi verni upravitelji?
Kad stvari idu pogrešno, to je možda znak da se Bog želi susresti sa nama, da priprema naše srce za dublje delo u nama, da nam otkrije sebe kako bismo ga bolje poznavali. Ako smo usred propadanja tla, možda ćemo ga zaista upoznati. Moramo ga videti kada stvari ne idu dobro i postaviti sebi pitanje: "Jesam li mu veran?" Ako stvari ne idu dobro, jer nismo bili verni upravitelji, tada se moramo pokajati. No, ako smo verni i držimo da stvari ne idu dobro, tada moramo reći da je Bog u kontroli. Bog je posednik svega.
Bil Brajght je umro pre više godina. No, dok je još bio živ, imao sam priliku razgovarati sa njime o ličnom probuđenju, o njegovom vlastitom hodanju i ličnom odnosu sa Bogom. Pitao sam ga: Šta on misli da je tajna ličnog trajnog probuđenja? I on mi je odgovorio: "Svako veče pre negoli zaspimo, moja žena i ja legnemo u krevet i kažemo: 'Gospode, ovde smo; mi smo tvoje sluge.' A kada se ujutro probudimo, kažemo: 'Gospode, mi smo tvoje sluge i javljamo se na dužnost.'"
Verujem da smo u delu Gospodnjem razvili mnogo glavnih direktora, posednika službi, umesto slugu. Bog je posednik; Bog je onaj koji je glavni; Bog je u kontroli. Jedino on i samo on ima vlast reći: "Idi desno! Učini ovo ili učini ono!"
Postavite se na mesto upravitelja. Biblijski položaj za probuđenje jeste da kažete: "Bože, ja sam samo upravitelj. Šta god želiš da učinim, evo me, učiniću. Ja sam onaj koji prihvata tvoju volju. Ja sam onaj koji kaže: 'Da, Gospode. Učiniću šta god tražiš od mene.'" U našim srcima mora postojati osećaj strahopoštovanja zbog onoga što Bog jeste.
POZNAVANJE BOG KAO SVETOG BOGA
"Ko će izaći na goru Gospodnju? I ko će stati na svetom mestu njegovom? U koga su čiste ruke i srce bezazleno, ko ne izriče ime Njegovo uzalud i ne kune se lažno. On će dobiti blagoslov od Gospoda, i milost od Boga, spasa svog." (Ps. 24,3-5).
Tri su stvari ovde izrečene kako da se upozna Bog, kako da ga se vidi u njegovoj slavi i u očitovanju njegove prisutnosti, te mu se poželi dobrodošlica u probuđenju, jer probuđenje je očitovanje slave Božje. Prvo, to je predanje istini; drugo, čiste ruke; treće, nedužno srce.
Prvo, potrebno je načiniti predanje istini. To je onaj "ko ne izriče ime Njegovo uzalud i ne kune se lažno" ili, kao što kaže drugi prevod, "ne kune se onim što je lažno ili idolima."
Jedna od velikih stvari koja razlikuje hrišćanstvo od ostalih religija jeste istina. Isus je Istina, Istina je osoba. U Indiji sam ušao u hram u kojem drže maloga kamenog boga i ljudi mu donose hranu. Oni ne misle da će taj bog, tu hranu pojesti a ipak je donose. Znaju da je to izmišljotina, da to ne funkcioniše ali ipak to uporno rade. U hrišćanstvu, mi se ne bavimo izmišljotinama; mi se bavimo istinom. Isus je Istina!
Kada dođemo do probuđenja, važno je da je ono što kažemo i što činimo ukorenjeno u poštenom životu i službi. Ono što propovedamo mora biti pozlaćeno sa čestitošću. To mora biti Reč Božja. Probuđenje je uvek došlo kad se Reč Božja navešćivala u sili i istini. Važno je da govorimo istinu i da ne preuveličavamo stvari. Kad dođe Isus i pohodi svoj narod, nema potrebe za preterivanjem. Mi često pokušavamo izgraditi nešto više nego što stvarnost jeste i reći stvari o našoj službi koje su više nego što su se u stvarnosti dogodile. Potrebno je da govorimo istinu. Kada probuđenje dođe, istina o tome ko smo i šta smo učinili doći će na videlo. Ne moramo tada impresionirati ljude.
Jedan od velikih današnjih problema u našoj kulturi jeste marketing. U iskušenju smo da pokušamo "obojiti stvari" kako bi bile ono što u stvarnosti nisu. Evanđeoski hrišćani prešli su tu crtu da bi impresionirali ljude. Da bismo imali nešto raditi i zaraditi, držimo da moramo pokazati ljudima nešto dinamično i uzbudljivo; stvorili smo misli i ideje koje nisu ukorenjene u stvarnosti i istini. Kada dođe probuđenje, ono se temelji na istini. Isus je Istina. Ne da se tada nećemo zaklinjati ili govoriti što je lažno, već ćemo imati istinu u svome govoru. Bićemo posve iskreni.
ČISTE RUKE
Dalje, imaćemo čiste ruke u našim odnosima. Probuđenje je spoznaja Boga, a poznavati Boga znači ljubiti svoga brata. Danas živimo u kulturi slomljenih odnosa i veza. Jedna od velikih prepreka probuđenju jeste ta da nemamo čiste ruke. Isus je rekao da kad donosite svoj dar na oltar, ako imate slomljen odnos, idite i prvo ispravite stvari sa svojim bratom, te onda donesite svoj dar na oltar (Mt. 5,23-24). Potrebno je ispravljanje pogrešnih odnosa, bez obzira o kome se radi. Postoje razdoblja u službi kada ćete biti povređeni. Postoje razdoblja kada ćete učiniti stvari koje su pogrešne, ali moramo imati duh poniznosti, poći do braće, poniziti se pred njima i primiti oproštenje ako želimo imati probuđenje.
Možemo učiniti neke velike stvari. Možemo imati neke velike konferencije, ali nećemo imati probuđenje dok nemamo čiste ruke. O čemu se god radilo, i s kim god da je prekinut odnos, šta god se mora učiniti, stvar se mora ispraviti, jer jedna od najvažnijih stvari jeste da imamo čiste ruke.
Bog me pozvao propovedati evanđelje one noći kada sam bio spašen i ja sam se predao tom pozivu dve večeri kasnije. Ništa nisam znao o Bibliji i moj me pastor poticao da pođem u biblijsku školu. I tako sam otišao u jedan hrišćanski koledž. Koledž je imao vrlo stroga pravila i propise. Pre nego sam postao hrišćanin, varao sam na nekim ispitima. Kad sam postao hrišćanin, učio sam i nisam varao. Na času biologije u hrišćanskom koledžu, morali smo secirati žabu. Učio sam i znao celu anatomiju žabe. Na ispitu smo se okupili oko žabe i zapisivali njezin različite ograne. Iako sam učio i znao svaki njezin deo, došao sam do jednog dela i nisam se mogao setiti njegovog naziva. Moj je prijatelj video moju nedoumicu, okrenuo svoj papir i ja sam video odgovor. S obzirom da sam učio i znao odgovor, zapisao sam ga, predao test i dobio odličnu ocenu.
Otišao sam u svoju sobu, u studentskom domu, i bacio se na kolena da tražim Boga. A on je bio tako daleko. Rekao sam: "Pre nego sam otišao na taj ispit, susreo sam se s tobom. Bio si ovde. Gde si sada?" A Gospod je rekao: "Sine, varao si na ispitu."
Rekao sam: "Bože, oprosti mi. Žao mi je."
Gospod je govorio mome srcu i rekao: "Ali na tvojem testu stoji laž. Nemaš čiste ruke. Moraš otići k profesoru i reći mu šta si učinio, te tražiti od njega oproštenje."
Počeo sam se prepirati sa Gospodom, govoreći: "Ali Gospode, ovo je hrišćanski koledž. Izbaciće me iz škole ako to učinim."
A Gospod je rekao: "Nema problema."
I vrata neba su se zatvorila. Tog sam se dana borio sa Gospodom u svome srcu i konačno više nisam mogao izdržati. Više od svega, želeo sam imati čiste ruke.
Otišao sam do onog profesora i rekao mu: "Gospodine, moram vam nešto priznati; varao sam na ispitu", te sam mu ispričao šta sam učinio. Nikada neću zaboraviti šta mi je rekao: "Znao sam." I znao je, te je rekao: "Znaš šta? Ti si jedini koji je to priznao, a bili su i drugi koji su varali. Daću ti drugi priliku."
Otrčao sam natrag u sobu, u domu, zatvorio vrata i prozori neba su se otvorili. Nešto sam shvatio. Mogao sam dobiti dobru ocenu na ispitu iz poznavanja Boga. Mogao sam proći kroz čitavu svoju službu propovedajući bez sile Božje, manipulišući situacijama, ali sam trebao biti voljan poniziti se i pokajati, te otići k profesoru sa stavom da ću prihvatiti šta god da se desi. Ako je to trebalo značiti da ću biti izbačen iz škole, onda je to bilo u redu, ali morao sam biti u ispravnom odnosu sa Bogom. Ne mogu biti u ispravnom odnosu sa Bogom ako nemam čiste ruke.
Da bi ste pripremili svoje srce za probuđenje, morate imati srce koje će hteti upoznati Boga, i želeti njegovu svetost više od svega u svome životu. Ako postoji ijedan slomljeni odnos, morate biti voljni vratiti se i reći: "Hoćeš li mi oprostiti?"
NEDUŽNO SRCE
Sledeće je vrlo važno da imamo nedužno srce. "Ko će izaći na goru Gospodnju? I ko će stati na svetom mestu njegovom? U koga su čiste ruke i srce bezazleno, ko ne izriče ime Njegovo uzalud i ne kune se lažno." (Ps. 24,3-4). "Blago onima koji su čistog srca, jer će Boga videti." (Mt. 5,8).
Šta to znači imati bezazlenost ili čistoću srca? Reč čistoća ili bezazlenost ovde znači bez (drugih) primesa. Ne možete imati mešavinu željenog probuđenja i nečega drugog. Ne možete želeti slavu Božju i slavu vas samih. Čovek gleda na spoljašnje, ali Bog gleda na unutrašnjost. On vidi šta je u našem srcu, te traži srce koje je čisto i nedužno, srce koje kaže: "Bože, ja želim jedino tebe! Ono što želim jesi samo ti!" Moramo doći do tačke gde ćemo reći: "Gospode, istina je, da moje srce nije čisto; moje srce ne traži samo tebe. Gospode, u mome srcu je mnogo moje vlastite slave." Budite iskreni sa Bogom, i dođite pred njega govoreći: "Gospode, želim tebe više od svega."
To nas dovodi natrag do Božjega vlasništva. "Gospodnja je zemlja i šta je god u njoj, vasiljena i sve što živi na njoj." (Ps. 24,1). Sve pripada njemu. Sve dolazi od njega. Sve je za njega. Samo on!
U Psalmu 24,6-10 čitamo:
"Takav je rod onih koji Ga traže, i koji su radi stajati pred licem Tvojim, Bože Jakovljev! Vrata! Uzvisite vrhove svoje, uzvisite se vrata večna! Ide car slave. Ko je taj car slave? Gospod krepak i silan, Gospod silan u boju. Vrata! Uzvisite vrhove svoje, uzvisite se vrata večna! Ide car slave. Ko je taj car slave! Gospod nad vojskama; On je car slave."
O, čežnja naših srca mora biti za pohođenjem Cara slave! Suvereni Bog kojem pripada sva slava i sva čast! Ne nekoj organizaciji, već Caru slave!
"Takav je rod onih koji Ga traže..." Ova konferenciju napravili smo zbog toga što verujemo da Bog želi novi naraštaj koji će imati strast za traženjem Boga, zbog onoga što on jeste, a ne zbog onoga što može dobiti od njega.
Verujem da Bog čini nešto novo u ovoj zemlji. Pre svega, znamo da su se mnoga velika probuđenja iz prošlosti dogodila na fakultetskim kampusima. Bio je to pokret među studentima. Verujem da Bog podstiče studente da traže Boga. Baklja se mora predati novoj generaciji koja će tražiti Boga za ono što on jest: suveren Bog, sveti Bog, generaciji koja će se poniziti pod silnom rukom Božjom i tražiti njegovo lice, a ne samo njegovu ruku.
Još jedna stvar za koju verujem da se dogodila u prošlih nekoliko godina zbog probuđenja, jeste ta da je Bog doveo novi talas emigranata u našu zemlju. Najbliže gde sam lično došao do probuđenja u prošlim godinama bilo je na jednoj konferenciji mladih Koreanaca koji žive u ovoj zemlji. Svako veče na završetku sastanka, ljudi su još uvek molili i kajali se sve do dva, tri ili četiri sata ujutro. Nisam bio ni na jednom sličnom sastanku ovde u našoj zemlji.
Sećam se, da sam svakoga jutra govorio i na konferenciji vođama iz Kambodže, koji su došli u državu Vašington iz čitave Severne Amerike. U nekim kambodžijskim izbegličkim kampovima dešavalo se probuđenje. Poslednjeg je dana k meni došao jedan od vođa i rekao mi: "O brate Sami, moraš dati poziv do oltara." Odgovorio sam: "Uputiću ga ovoga jutra." I tako sam na kraju svoje poruke rekao: "Ako je Bog ove nedelje govorio vašem srcu i potrebno vam je pokajanje, ovaj je oltar otvoren za vas da se pokajete." Kambodžijci nisu samo došli, stali i rekli: "Bože, oprosti mi." Bili su doslovno ničice pod stolicama vapeći: "O Bože, sagrešio sam, a ti si svet!" Samo su dva čoveka stajala, dva američka misionara.
Verujem da je Bog doveo u našu zemlju etničke zajednice koja su blizu probuđenja. Neki mladi Rumuni, moji prijatelji, molili su me da govorim na njihovim konferencijama. Ti mladi ljudi tako gore za Isusa! Oni su izašli iz probuđenja u vreme progonstva. Bili su mala deca od pet ili šest godina kad su me čuli propovedati u Rumuniji u vreme komunizma. Njihovi roditelji su se iselili u Ameriku. Ti mladi ljudi su još uvek blizu onoga što je Bog činio u one dane kada je delovao na onaj silni način u Rumuniji za vreme Čaušeskua. Tada i tamo, da biste bili među pevačima u horu, morali ste napamet naučiti Jakovljevu poslanicu, Prvu Petrovu i Prvu Jovanovu. Tako su bili predani Reči Božjoj. Oni su svoje živote stavili u opasnost samo putujući sa mnom.
Verujem da je Bog doveo u našu zemlju novi talas emigranata koji su bili progonjeni, koji su prošli kroz teškoće, ispod kojih je propalo tlo. Verujem da ih je Bog poslao sa jednom nakanom: da bi i ovde bilo onih koji će tražiti njegovo lice. Na jednoj koreanskoj konferenciji rekli su: "Ako vi Amerikanci nećete tražiti Boga, mi ćemo preuzeti baklju i tražiti od Boga probuđenje." Ovo je naraštaj koji traži Cara slave. Ko je taj Car slave? To je Bog koji je silan u bici. On je u stanju učiniti i više nego što mi možemo tražiti ili misliti. On je velik i silan Bog.
"Jer oči Gospodnje gledaju po svoj zemlji da bi pokazivao silu svoju prema onima kojima je srce celo prema Njemu." (2. Dn. 16,9).
Bog svojim Duhom gleda u srca i živote ljudi i žena i nije mu važno jesu li oni mladi ili stari, jesu li crni ili beli, govore li ruski, arapski ili bilo koji drugi jezik. To Bogu nije važno. Oči Gospodnje gledaju u srca ljudi i kada on nađe iskreno srce, pokazuje se silno kao Car, kao Gospod nad Vojskama, kao Gospod koji je silan u bici! Ono što mi trebamo jeste da imamo srce pripremljeno da primi pohođenje Cara slave!
