Ženska sloboda
Ženska sloboda (feminizam) nije nova stvar, stara je koliko i priča o Evi. Sotona je primamio Evu sa govorom da su joj uskraćena neka njena prava od Boga, da ne sme da jede plod sa jednog drveta. Njeno mišljenje je bilo to, da bi bila srećnija ako bi znala razliku između dobra i zla; zato je i odlučila da uzme i jede zabranjeni plod. Onda je takođe povela i Adama u greh nevere i neposlušnosti.
Biblija jasno govori da je Eva bila zavedena - prevarena i to je problem i danas sa puno žena. Prevara ih vodi putem nizbrdo da hodaju po Božjoj volji. One veruju da imaju ista prava u svemu i da će im to doneti sreću i iskreno veruju da potpuna će im sloboda doneti zadovoljenje. Njih se ne tiče šta Biblija govori, ne mare za volju Božju, misle da je Biblija zastarela knjiga i da ne važi za njihovu generaciju; lako tumače neke stihove u svoju korist a druge odbacuju.
Godinama su radio, televizija i štampa pisali da je kuća ženin "zlatni kavez"; ona donosi decu na svet i odgaja ih i to joj onemogućava da se posveti poslovnom svetu. Iz tih razloga su kućni poslovi okarakterisani kao robovanje a pokornost mužu kao slabost i na hiljade žena je ustalo u otvorenu pobunu.
Potpuno je prirodno da žena nehrišćanka prihvati takvu borbu jer je godinama čekala ovu priliku. Zene su postale buntovne, nesrećne i bez mira jer su odbacile Božju volju. Počele da traže krivce svog stanja i problema a za to, naravno, su bili odmah okrivljeni muškarci. One žene koje su se zaželele zelenih pašnjaka poslovnog sveta, novca i više blaga i potpune nazavisnosti od muškaraca, koje su bile razočarane u brak i u ljubav, rado su se priključile borbi za svoja prava.
Zapanjujuće je da mnoge hrišćanske žene misle i podržavaju da treba da se bore za svoja prava. Neke čak pišu za novine i daju svoja tumačenja Svetog pisma po pitanju ženske slobode.
Ako se sve to tako nastavi, ne treba biti prorok da bi se videlo da ce možda sledeći korak u budućnosti biti da deca traže oslobođenje od svojih roditelja i da im se dozvoli da žive kako žele. Onda će se tražiti da se starije generacije i bolesni koji ne mogu da se brinu sami za sebe istrebe "ubijanjem iz milosrđa". Poslednji plan ovog novog anitibožanskog društva biće da se eliminišu hrišćani jer će njihovi životi presvedočavati o tome da borba je za slobodu đavolji izum.
Jedini način da sadašnja žena reši današnje dileme po pitanju šta je dobro a šta zlo, je da prione uz Reč Božju i marljivo je čita i studira, da se drži Božjih zapovesti i da ne sledi svoja lična mišljenja.
Koje je ženino pravo? Po ovom pitanju ne želimo da ostavimo neke sumnje. Biblija o ovome govori da i mi treba da poslušamo, jer to je Božja volja.
Hrist je sa svojim Jevanđeljem doneo oslobođenje od greha i pravu slobodu i jednakost. Teško je shvatiti da se neke hrišćanke sada bune protiv Onoga koji im je doneo pravo oslobođenje od ropstva u kome su bile vekovima.
ČETIRI OBLASTI ŽIVOTA
Postoje četiri oblasti života u kojima mi živimo kao muž i žena ili muško i žensko. Prva oblast jeste lična. "Nema više ni Judejina ni Grka, nema ni roba ni slobodnjaka, nema više ni muško ni žensko; jer ste svi vi jedno u Hristu Isusu" (Gal. 3:28). Za Boga razlika između muškog i ženskog ne postoji. On voli podjednako oba pola i oni su ravnopravni u Njegovim očima - jednako dragoceni.
Druga oblast jeste, oblast vlasti, gde smo ponovo ravnopravni. Bog kaže da žene treba potpuno da se, Gospoda radi, potčine i budu poslušne svojim muževima (1. Pet. 2:13). Naše potčinjenje autoritetu postavljenom od Boga jeste svedočanstvo nespašenima. Svaki otpor i protivljenje jeste kršenje Božjeg zakona i delovanje protiv Boga i u tome ne može biti blagoslova.
Treća oblast jeste crkvena, gde žene i muškarci nisu ravnopravni - nemaju ista prava. Gospod je naredio lokalnim crkvama kroz apostola Pavla da žene ne govore u crkvi, da ćute i da su poslušne, pokorne muževima (1. Kor. 14:34-35). Žene ne mogu da budu po autoritetu iznad muškaraca, to nije Božji poredak. Zene zato ne mogu da budu crkvene vođe, naročito u jakim "patrijarhalnim" sredinama, jer će ovo uvek biti pogrešno shvaćeno, kao u Korintskoj crkvi. Ovo svakako ne znači da žena ne može ništa da radi u crkvi.
Četvrta oblast je dom (Ef. 5:23-24). U ovim stihovima Pavle pokazuje kako je Bog zamislio poredak za brak i porodični život. Odredio je muža da bude vođa a žena, iako je ravnopravna sa njim u Božjim očima, da mu bude pokorna. Mnoge žene ne mogu da se pomire sa tim i tu počinje pobuna - takozvana "borba za ženska prava".
Pavlovo učenje iz poslanice Efescima nije jedini odeljak da o tome govori; to se ponavlja u mnogim stihovima Biblije sa jakim naglaskom u rečima "poslušnost" i "pokornost". Da bi razumeli stihove iz Efescima 5:23-24, pogledajmo ceo kontekst. Princip koji se postavlja jeste da svi vernici treba da budu ispunjeni Duhom Svetim (st.18). Dalje, Pavle pokazuje kako žena, muž, deca i sluge treba da pokažu svoju duhovnost - vođenje i kontrolu Svetog Duha nad sobom. Znak da je žena vođena i ispunjena Duhom jeste da je pokorna svome mužu? Žena treba da bude pokorna mužu kao što je Crkva pokorna Hristu. Nigde se u Pismu ne navodi da žena ne treba da sluša svog muža, tj. da mu bude nepokorna, bilo da se radi o spašenom ili nespašenom mužu, nema razlike.
Kakogod, ovo donosi dupli problem pred ženu koja je nova vernica i čiji je muž još uvek nespašen. Često je onda žena u iskušenju ide iz crkve u crkvu u želji da se njen problem reši. Onda kada njeno nezadovoljstvo postane veće, traži pomoć od jednog pastira, pa od drugog itd.; tada čuje razne savete i uputstva. Ako ne pazi, neće dugo proći i počeće da radi ono šta joj drugi su kažu, umesto da se pokori svom mužu u ljubavi i tako ispuni volju Božiju.
"Žene da se pokoravaju svojim muževima kao Gospodu" (st.22) mala rečenica koju žene često tumače drugačije kako bi opravdale svoju neposlušnost muževima: "U redu je pokoriti se Gospodu, ali mužu, muškarcu..." Razlog zbog kojeg se treba pokoriti mužu je isti zbog kojeg se treba pokoriti Gospodu. Ne postoje dve vrste pokornosti: jedna za muža a druga za Gospoda. Pokornost mužu će doći prirodno kao ispunjenje Svetim Duhom, kao duhovni rod. Žena će tada rado i sa ljubavlju da se pokori mužu i vođstvu muškarca kao Gospodu.
ZAŠTO BOG ZAPOVEDA POKORNOST
Pokornost je poredak u prirodi. Bog e stvorio zemlju ni iz čega i naselio ju je ljudima, Adamom i Evom. Prvo je stvorio Adama i rekao: "Nije dobro da je čovek sam. Načinimo mu pomoćnicu njemu slična" (1. Moj. 2:18). Spustio je dubok san na Adama i uzeo od njega rebro. Jevrejska reč za rebro u ovom stihu nema samo to značenje i može da znači i neki drugi ogran. Ono što je važno jeste da muškarac sam nije kompletan a isto tako i žena. Bog je zamislio brak pre nego je čovek pao u greh (1. Moj. 2:23-24). U ovom prvom braku Adam je bio glava porodice a Eva njegova pomoćnica. Ova istina je mnogo puta ponavljana u Novom zavetu i kako je bilo nekada, tako treba da bude i danas (1. Kor. 11:7-12).
Žena se lako prevari - zavede. "I Adam ne bi prevaren, a žena prevarena učini prestup" (1. Tim. 2:14). Zbog svoje naročite građe - karaktera koju joj je Bog dao kada ju je odredio da bude pomoćnica mužu, žena lakše pada na prevaru od muškarca. Više je vođena svojim emocijama nego razumom, dok muškarac više sluša svoj razum nego srce. Bog je znao kako da načini ženu da bi se savršeno uklapala sa muškarcem jer su i razum i srce potrebni u braku.
Sotona je znao ovu istinu i zato je prišao Evi sa kušnjom da jede plod sa zabranjenog drveta. Kušač je iskoristio ženinu prirodu da bi je zaveo. Činjenica je da su mnoge sekte i kultovi danas osnovani ili vođeni od žena. Dakle, pošto je žena sklona da se lako prevari, nije mudro da žena bude glava porodice. Ona će da upravlja sa porodicom kao da se vozi na toboganu, prema svojim emocijama, gore - dole.
Žena je ta koja rađa decu i brine se o domu. Pobožna žena svoje aktivnosti usredotočuje na dom - porodicu. Solomon je pisao o vrsnoj ženi: "Pazi na vladanje čeljadi svoje, i hljeba lijenosti ne jede" (Pri. 31:27). Pavle piše za žene da treba da se udaju, rađaju decu, vode domaćinstvo (1. Tim. 5:14), i budu dobre domaćice (Tit. 2:5). Ovo je vrlo bolna tačka za današnje žene koje se radije odlučuju za poslovnu karijeru nego za kuću. Decu doživljavaju kao smetnju svojoj karijeri i slobodi i to im je izgovor da ih ne rađaju, tj. nemaju.
Ne kaže nigde u Pismu koliko žena treba da rodi dece ili koliko sati dnevno treba da čisti, sprema i kuva. Žena treba da je svesna da dom jeste "gnezdo" i da se brine o njegovom izgledu, da deca imaju potrebnu brigu i vaspitanje - da ih uči pobožnosti, da muža gleda da usreći u svemu. Žena je srce i centar doma, kakva ona stvarno jeste to će odrediti sudbinu dece i muža. Dom - porodica je prvo mesto gde žena treba da služi Gospoda.
Pokornost mužu jeste Božji način da se nespašeni muž zadobije za Hrista. Jednom kada žena prihvati Hrista za svog Spasitelja, pametno je da objasni svome mužu šta je uradila - da se obratila Bogu i da bi joj bilo drago da i on to uradi. Ne treba kasnije to više puno ponavljati i osuđivati ga zbog greha ili ga ogovarati i omalovažavati pred drugim hrišćanima.
Nemoj da se predaješ samosažaljenju kada on ne razume šta od njega tražiš. Zapamti da je on zbunjen promenom koju vidi na tebi i ti znaš kako si to doživela. Prema Pismu, muž će biti zadobijen promenom u tvom životu i načinom na koji živiš a ne govorenom rečju (1. Pet. 3:1-6).
Dešava se da kada novoobraćena žena dovede svoju decu Gospodu, ma iskušenje da kritikuje muža i zanoveta mu, umesto da ga još više podigne u očima svoje dece naglašavajući njegove vrline, dobre osobine. Na ovaj način deca neće izgubiti postovanje prema ocu, u protivnom, porodica će izgledati jadnije nego ranije, tj., pre nego sto je Hrist ušao u nju.
Doroti L. i njen veoma uspešan muž su bili članovi jednog seoskog kluba, gde su provodili puno vremena igajući golf, karte i ogovarajući. Ona je postala hrišćanka jednog dana i to rekla svom mužu. Njegov stav je bio: "Pa šta onda?" Doroti je čitala svoju Bibliju i redovno išla u crkvu. Izgubila je interes za klub ali je odlazila i dalje tamo sa svojim mužem i osećala se kao "vanzemaljac" među starim prijateljima. Naučila je da kuva, održava kuću i da udovolji svome mužu kao nikada ranije. On je mislio da je to sve predivno, ali se nadao da će to da prestane i da bude sve po starom, "da će da je prođe".
Posle mnogo meseci Doroti ga je zamolila da pođe sa njom na bogosluženje gde je trebalo da govori poznati propovednik. Propoved mu je zvučala sasvim logično i prihvatljivo i Dorotin muž je izašao napred da prihvati Gospoda. Posle toga bi veoma često rekao da je prihvatio Isusa za svog Spasitelja samo zato što je video promenu na svojoj ženi, u njenom karakteru i ponašanju jer su nemir i napetost u kući nestali i a ušao je mir i sklad. Doroti je živela Reč i dopustila da Sveti Duh vodi njen život.
Pokornost mužu je Božija lekcija. Kada muž voli svoju ženu kao što Hrist voli Crkvu, to pokazuje ovom svetu koliko Bog voli svakog pojedinca. Kada žena u pokornosti voli svoga muža ona ilustruje kako vernici treba da se pokore Hristu, da mu budu poslušni (Ef. 5:23-24). Mnogi ljudi u svetu bi lakše shvatili šta to znači biti hrišćanin ako bi žene i muževi živeli po Božjoj Reči. Kada se žene ponašaju buntovno, neposlušno i nepokorno prema muževima, one padaju na ovoj Božjoj lekciji i postaju kamen spoticanja za nevernike. Naša dela mogu da budu razlog zašto neki ne žele da dođu tj., priđu Hristu iako im dugo govorimo i molimo se za njih.
Opasno je ignorisati Božju lekciju - uputstvo. Mojsiju je bilo zapoveđeno da udari po steni da bi izašla voda za žedne Izraelce (4. Moj. 20:1-13). On je trebalo da govori steni i da je udari a on ju je samo udario. Voda je izašla ali je Mojsije bio kažnjen: bilo mu je zabranjeno da uđe u obećanu zemlju. Nije bio osuđen na pakao već kažnjen zbog svoje neposlušnosti jer nije ispunio Božju lekciju - nije govorio steni, Hristu, i udario ju je dva puta.
Ako je žena je ponosna i buntovna i neće da stane na svoje mesto pokornosti, ona pada na Božjoj lekciji i stavlja sebe pod Božji sud.
Ne postoji veći znak ispunjenja Duhom nego kada žena živi u pokornosti i poslušnosti svome mužu, ispunjavajući zapovest koja kaže: "Žene da se pokoravaju svojim muževima kao Gospodu" (Ef. 5:22).
