Watchman Nee - Biografija
Već u XVII. veku su mnogi protestantski misionari iz Europe i Amerike bili poslani u Kinu. Na početku dvadesetog veka, nakon veka vernog i mukotrpnog rada, i na prolivenoj krvi mnogih hrišćana u Bokserskoj pobuni, Gospodnje delovanje je u Kini silno napredovalo. Gospod je podigao mnoge propovednike koji su posebno oko 1920. godine delovali među novom kineskom generacijom srednjoškolaca i studenata, propovedajući Evanđelje. Brojni briljantni studenti, među njima i Nee Shu-tsu (Watchman Nee) bili su pozvani i opremljeni od Gospoda da rade Njegovo delo u to vreme.
Nee Shu-tsu, čiji je englesko ime bilo Henry Nee, rodio se 1903. godine u Foochowu u Kini, njegovi roditelji su bili druga generacija hrišćana. Njegov deda sa očeve strane je zapravo studirao na Američkom Kongregacijskom koledžu u Foochowu i postao prvi kineski pastor među kongregacionalistima u severnoj provinciji Fukien.
Nee Shu-tsu bio je posvećen Gospodu pre svog rođenja. Želeći sina, njegova se majka molila Gospodu: "Ako mi daš sina, daću ga Tebi." Gospod je odgovorio na molitvu i ubrzo nakon toga Nee Shu-tsu je bio rođen. Kasnije je njegov otac utisnuo u njega tu misao: "Pre nego si se rodio, tvoja te majka obećala Gospodu."
Pre njegovog obraćenja, Nee Shu-tsu je bio student lošeg vladanja, no bio je i izuzetno inteligentan. Uvek je bio prvi u razredu pa i u čitavoj školi, od osnovne pa do diplome na Anglican Trinity Collegeu u Foochowu. Imao je mnoge velike snove i planove za svoju budućnost i mogao je postići veliki uspeh u životu.
Međutim, Nee Shu-tsu, opreman Evanđeljem od detinjstva, duboko je shvatio da ako primi Isusa kao Gospoda za spasenje, onda mora da mu i služi. Nakon velike borbe, sa svojih 17 godina (1920), kao srednjoškolac Nee Shu-tsu je doživeo silno spasenje Božje - obraćenje. U trenutku, svi njegovi raniji planove postali su isprazni i njegova je buduća karijera bila potpuno odbačena. On svedoči: "Od one večeri kad sam bio spašen, imao sam novi život, jer je život
večnog Boga ušao u mene." Kasnije, nakon što ga je Gospod podigao da nosi Njegovo "veliko poslanje", uzeo je novo englesko ime Watchman (Stražar) i novo kinesko ime To-sheng koje znači "stražareva čegrtaljka", jer je sam sebe smatrao stražarom podignutim da glasno trubi u znak upozorenja usred mračne noći.
OPREMANJE I UČENJE
Watchman Nee nije pohađao teološke škole niti biblijske institute. Njegovo bogatstvo znanja u pogledu Božjega cilja, Hrista, Svetoga Duha i Crkve stekao je kroz proučavanje Biblije i čitanje duhovnih knjiga. Watchman Nee je postao blisko upoznat i uveliko prosvetljen Rečju kroz njeno marljivo proučavanje, koristeći dvadeset različitih metoda za to. Pored toga, u ranim danima svoje službe trošio je trećinu svog prihoda za svoje lične potrebe, trećinu za potrebe drugih i ostatak od trećine za kupovinu duhovnih knjiga. Postigao je zbirku od 3.000 najboljih hrišćanskih knjiga, uključujući gotovo sve klasike hrišćanstva od prvog veka naovamo.
Imao je fenomenalnu sposobnost odabrati, razumeti, razabrati i upamtiti važne materijale i mogao je na prvi pogled uhvatiti i zadržati u pamćenju glavne tačke neke knjige. Watchman Nee je na taj način bio u stanju skupiti sve korisne biblijske istine i duhovne principe kroz čitavu crkvenu istoriju i spojiti ih zajedno u svoju viziju i praksu hrišćanskog i crkvenog života.
Watchman Nee je primio prosvetljenje i pomoć od brojnih hrišćanskih pisaca. Sa mnogim tim knjigama upoznao se kroz Margaret Barber, bivšom anglikanskom misionarkom. U svom ranom hrišćankom životu primio je mnogo duhovnih pouka i usavršavanja od nje. Uglavnom je kroz svoje zajedništvo sa misionarkom Barber, Nee je zapravo shvatio da biti hrišćaninom je potpunosti stvar božanskog života. Kroz njeno je vodstvo naučio poklanjati više važnosti životu nego radu i živeti sa Hristom kao svojim životom.
OTKRIVENJE I ŽIVOT
Kroz zajedništvo s misionarkom Barber i drugima, kao i kroz proučavanje Biblije i brojnih duhovnih knjiga, Watchman Nee je primio bogato otkrivenje. Postao je je nositelj božanskog otkrivenja. Srž njegovih otkrivenja bila je trostruka: prvo, život kao raspeti; drugo, život kao vaskrsli; treće, ishod takvog života - crkva.
Govoreći o raspetom životu, on je video i iskusio lične aspekte Hristove smrti. Shvatio je da je on raspet sa Hristom, da više ne živi on, već da to Hristos živi u njemu. Naučio je da ostati sa Hristom razapet znači nositi svoj krst - i ne dopustiti starom čoveku ili telu da ga napusti. Da bi imao takvo iskustvo, shvatio je da Bog mora suvereno urediti njegovo okruženje čineći ga za njega praktičnim krstom koji on treba nositi. To je tačno ono šta je Bog učinio u životu Watchman-a Nee-a.
Od samog početka njegove službe, Bog je stvorio brojne situacije u kojima je imao priliku odreći se sebe i telesnog života noseći krst i živeći sa Hristom kao svojim životom.
Njegovi su savremenici svedočili da je on u Gospodnjoj službi čvrsto odbacivao svoju telesnu snagu; nije se usuđivao služiti bez Hrista koji je boravio u njemu. U iznošenju poruka, kontaktiranju ljudi, pisanju članaka, dopisivanju s vernicima i u svetovnim stvarima, delovao je ne on sam, već vaskrsli život u njemu. Živeći takvim vaskrslim životom, bio je u stanju preći kroz dugo mučeništvo od dvadeset godina utamničenja, što je kulminiralo njegovom smrću.
Watchman Nee je išao dalje i video da je Crkva kao Hristovo Telo jednostavno širenje i izražavanje vaskrslog Hrista. Njegova vizija je daleko napredovala. Prema toj viziji, ne da je samo služio s vaskrslim Hristom, već je služio i samog vaskrslog Hrista vernicima za izgradnju
Njegovog Tela.
Često je naglašavao činjenicu da sve što nije Hrist u vaskrsnuću nije ni Crkva i da je sve što nije učinjeno sa vaskrslim Hristom strani element u Telu. Želeo je služiti Crkvi jedino sa vaskrslim Hristom. Što je njegova služba više napredovala, više je služio vaskrslog Hrista vernicima i lokalnim crkvama. Vaskrsli Hrist je postao ne samo njegov život i način življenja, već i njegova poruka i služba.
BREME I VELIKI NALOG
Božansko otkrivenje koje je Nee sledio, rezultiralo je Gospodnjim dvostrukim bremenom i velikim poslanjem: prvo, da nosi svedočanstvo Gospoda Isusa Hrista, a drugo, da osniva lokalne crkve. Prvo breme i veliki nalog pojavili su se iz njegove lične duboke spoznaje i iskustva Hristove sveobuhvatne smrti i vaskrsnuća. Gospod mu je dao posebno breme i veliki nalog da nosi svedočanstvo te istine. On je verno odgovarao na to breme kroz brojne izgovorene ili napisane poruke na temu ličnog viđenja Gospodnjeg raspeća i vaskrsnuća, načela života, Hristove vrhovne vlasti i Božjeg večnog cilja.
Međutim, krajnje breme Watchmana Neea nije bilo da oduševi samo pojedine vernike za Hristovo iskustvo, već da osnuje i podigne lokalne crkve. To je bio krajnji nalog koji je primio od Gospoda temeljen na onome što je video i iskusio od Njega. Njegovo lično svedočanstvo tog naloga zapisano je 20. oktobra 1936. godine:
"Ono što mi je Gospod objavio bilo je krajnje jasno: Neće proći mnogo vremena i On će podići lokalne crkve u različitim delovima Kine. Kad god zatvorim oči, pojavljuje se vizija rođenja lokalnih crkava... Kad me Gospod pozvao da mu služim, osnovni cilj nije bio da održavam sastanke probude, da pomažem ljudima da čuju više biblijskih nauka ili da ja postanem neki veliki evanđelista. Gospod mi je otkrio da On želi da u različitim mestima podignem lokalne crkve da bi se On manifestirao i nosio svedočanstvo jedinstva na temelju lokalnih crkava. Na taj način svi sveti mogu funkcionisati u Crkvi i živeti crkvenim životom. Ono što Bog želi nisu samo pojedinci koji pokušavaju biti pobednici ili duhovni; On sebi želi predstaviti jednu slavnu sveopštu Crkvu."
TRPLJENJE
Watchman Nee je imao neospornu objavu i primio definitivan nalog od Gospoda, te je mnogo trpeo radi svoje vernosti toj viziji. S obzirom da je vizija bila tako jasna i nalog tako stvaran, nije mu bilo važno što su ga odbijali, suprotstavljali mu se i osuđivali ga. Prihvatio je te odgovore i odlučio platiti bilo koju cenu za nalog koji je primio od Gospoda. Njegova vernost tom nalogu na kraju ga je koštala života.
U isto je vreme bio pod Božjom suverenom rukom. Prepoznao je suvereno Božje uređenje u svom okruženju ne samo kao božanski dodeljen "trn u telu", već, što je važnije, kao sredstvo kroz koje se Bog može njime baviti. Zbog neprijateljskih napada i Božjeg vernog bavljenja okruženjem, Watchman Nee je živeo životom trpljenja. Većina je njegovih trpljenja dolazila iz pet izvora: siromaštva, bolesti, različitih denominacija, braće i sestara drugačijeg mišljenja u lokalnim crkvama i zatvora.
Nee je često bio pogođen ozbiljnim bolestima. Prvih jedanaest godina službe, od 1922. trpeo je sam, bez žene da mu pomogne. Tokom tog vremena zarazio se tuberkulozom i bolovao zapravo nekoliko godina. Godine 1934., u dobi od trideset, oženio se pravom "pomoći", sa Charity Chang, iako im Gospod nije dao decu. U kasnijim godinama bio je pogođen hroničnom bolešću želuca kao i anginom pectoris, ozbiljnom bolesti srca. Nikada se nije lečio od te bolesti i mogao je bilo kada umreti. Zapravo, mnogo puta je služio ne svojom fizičkom snagom, već vaskrslim životom.
Trpeo je i radi svoga verovanja da su prema Bibliji, denominacije nešto pogrešno, jer dele Hristovo Telo. Njegov je čvrsti stav zajedinštvo Hristova Tela bio svedočanstvo protiv denominacija, i to mu je donelo mnogo trpljenja. Neki su ga prezirali, kritikovali, suprotstavljali mu se i činili sve da bi uništili njegovu službu. Širili su i lažne priče o njemu i pogrešno ga prikazivali do te mere da je on jednom odgovorio: "Watchman-a Nee-a kakvog oni prikazuju i ja bih osudio."
Brojna braća i sestre u lokalnim crkvama bili su drugi izvor njegova trpljenja. Otkrio je da je ta vrsta trpljenja najbolnija. Neki od tih vernika stvarali su velike nevolje zbog razilaženja, nezrelosti, nenadležnosti, tvrdoglavosti, želje za položajem ili buntovništva.
1922. godine, dve godine nakon što se crkveni život počeo praktikovati u njegovom gradu, čak je privremeno bio isključen od svojih vlastitih saradnika radi svog stava za istinu Svetog pisma, kad je protestovao protiv rukopolaganja vodećih saradnika od denominacijskih misionara. Iako je većina vernika pristajala uz njega, Gospod mu nije dopustio da išta učiniti da bi se opravdao.
Poslednje trpljenje bilo je njegova nepravedna optužba i zatvor. Watchman Nee je bio uhapšen u martu 1952. godine tokom komunističke Kulturne revolucije u Kini, lažno optužen i nepravedno osuđen 1955. godine na petnaest godina zatvora.
Nee je bio čovek žalosti i trpljenja. Duž čitavog njegovog puta kojim je sledio Hrista, mnogo je trpeo. Kroz sva ta trpljenja, međutim, naučio je mnoge lekcije. Ta trpljenja nisu mu samo pomogla da se nauči pouzdavati u Gospoda, već su mu koristila i u tome da se pozabavi svojim telom, svojim ja, svojom dušom i svojim životom. Zahvaljujući svojoj poslušnosti da se time pozabavi, nikada nije išao dalje samo pukim učenjem i naukom; njegove su poruke sadržavale samo onu stvarnost koju je on stekao kroz svoja trpljenja. Iskustvo koje je stekao kroz svoja trpljenja služilo je kao neizmerna pomoć svima pod njegovom službom, a postalo je i bogato nasleđe svim lokalnim crkvama, nasleđe koje je on platio krajnje visokom cenom.
Njegova su mu trpljenja pomogla i da primi daljnje otkrivenje od Gospoda. Određena trpljenja često su se podudarala s otkrivenjem. Njegova su trpljenja često postala Gospodnje otkrivenje njemu. Kroz svoja trpljenja bio je očišćen i slomljen i po Duhu Svetom pun božanskog života. Kroz takva Hristova iskustva u svojim trpljenjima, on je, poput Pavla, bio pripremljen i stavljen u položaj da primi Gospodnja otkrivenja.
MUČENIŠTVO
Watchman Nee je bio vođen od Gospoda da usprkos pretnji komunizma ostane u Kini i da sve žrtvuje za Gospodnje delo tamo. U tom je smislu bio poput apostola Pavla u Delima 20,24: "Ali se nizašta ne brinem, niti marim za svoj život, nego da svršim tečenje svoje s radošću i službu koju primih od Gospoda Isusa: da posvedočim jevanđelje blagodati Božje..." U pogledu njegove odluke, brat Hsu jin-chin svedoči:
"Pre nego je brat Nee napustio Hong Konga, brat Lee ga je mnogo puta savetovao da se ne vraća u zemlju. Ali je brat Nee rekao: 'Ako majka otkrije da joj kuća gori, a ona sama izvan kuće pere rublje, šta će učiniti? Iako vidi opasnost, neće li pojuriti u kuću? Iako znam da je moj povratak pun opasnosti, znam da su mnoga braća i sestre još uvek tamo. Kako da se ne vratim?' Brat Lee ga je tri puta pratio od autobuske stanice do njegova doma na Diamond Hillu..."
Watchman-a Nee-a su komunisti uhapsili u martu 1952. godine radi njegove vere u Hrista i njegova vodstva lokalnih crkava. Bio je lažno optužen i osuđen 1956. godine na 15 godina zatvora. Tokom čitavog tog vremena, samo je njegovoj ženi bilo dopušteno da ga posećuje. Iako ne postoji način da saznamo što je iskusio od Gospoda tokom svog dugog boravka u zatvoru, njegovih poslednjih osam pisama daje kratak uvid u njegovo trpljenje, osećanja i očekivanja tokom boravka u zatvoru. Iako zatvorska cenzura u pismima nije dopuštala spominjanje Gospodnjeg imena, u njegovom poslednjem pismu, pisanom na dan njegove smrti, postoji nagoveštaj njegove radosti u Gospodu: "U svojoj bolesti još sam uvek radostan u srcu." Nee se držao reči apostola Pavla iz Filipljanima 4,4: "Radujte se uvek u
Gospodu!"
Umro je u zatvoru u svojoj ćeliji 30. maja 1972. godine. Ljudski govoreći, umro je u bedi i poniženju. Ni jedan rođak ni brat ili sestra u Gospodu nisu bili s njim. Ne postoji službeno obaveštenje o njegovoj smrti niti sahrani. Kremiran je 1. juna 1972. godine. Njegova je žena umrla šest meseci ranije, te je njegova starija sestra bila obaveštena o njegovoj smrti i kremiranju. Uspela je doći do njegovog pepela te je zajedno sa svojom ženom sahranjen u svom rodnom gradu Kwanchaou, u području Hain-inga, u provinciji Chekiang. U maju 1989. godine pepeo Watchman-a Nee-a i njegove žene je iskopan i premešten na hrišćansko groblje u Shiangshanu, u gradu Soochowu, u provinciji Kiangsu.
Izveštaj pranećakinje, koja je zajedno s njegovom starijom sestrom otišla na radnu farmu da uzme njegov pepeo, glasi:
"U julu 1972. godine dobili smo obaveštenje sa radne farme da je moj praujak preminuo. Moja najstarija praujna i ja pojurile smo na radnu farmu. Ali kad smo stigle tamo, saznale smo da je već bio kremiran. Mogle smo videti samo njegov pepeo...
Pre odlaska, ostavio je komadić papira pod jastukom na kojem je bilo nekoliko redova drhtavom rukom ispisanih reči velikim slovima. Želeo je posvedočiti za istinu koju je držao sve do svoje smrti. Ta istina glasi: 'Hrist je Sin Božji koji je za izbavljenje grešnika umro i treći dan vaskrsnuo. To je najveća istina svemira. Ja umirem radi mog verovanja u Hrista. Watchman Nee.'
Kad nam je službenik radne farme pokazao ovaj papir, molila sam se da mi Gospod pomogne da to brzo upamtim... Moj je pra-ujak preminuo. Bio je veran do smrti. S krunom umrljanom krvlju, otišao je da bude sa Gospodom. Iako Gospod nije ispunio njegovu poslednju želju da izađe živ i pridruži se svojoj ženi, Gospod je pripremio čak nešto bolje - oni su ponovno sjedinjeni pred Gospodom."
Tokom svoga zatočeništva, bio je ograničen, ali ne i njegova služba. Pod Gospodnjom suverenošću, njegova se služba širila kao bogata reka života kroz čitav svet svim hrišćanima.
Njegovo krajnje breme bile su crkve kao domovi Božji, Božji šatori. Iako je njegov zemaljski šator (fizičko telo) bio uzet, crkve, koje su toliko bile na njegovom srcu, ne da su samo preživele, već su nastavile snažno rasti i širiti se po svetu. U vreme kad je 1952. godine Watchman bio uhapšen, u Kini je kroz njegov život i službu bilo podignuto približno četiri stotine lokalnih crkava. A kao dodatak tome, preko trideset lokalnih crkava podiglo se u Filipinima, Singapuru, Maleziji, Tajlandu i Indoneziji.
