Božje bavljenje sa nama i naše sa njime
"A Isus odgovarajući reče im: Varate se, ne znajući Pisma ni sile Božje." (Mt. 22,29).
"I sam odstupi od njih kako se može kamenom dobaciti, i kleknuvši na kolena moljaše se Bogu, govoreći: Oče! Kad bi hteo da proneseš ovu čašu mimo mene! Ali ne moja volja nego Tvoja da bude. A anđeo Mu se javi s neba, i krepi Ga. I budući u borenju, moljaše se bolje; znoj pak Njegov beše kao kaplje krvi koje kapahu na zemlju. I ustavši od molitve dođe k učenicima svojim, i nađe ih, a oni spavaju od žalosti." (Lk. 22,41-45).
"Opet po drugi put otide i pomoli se govoreći: Oče moj! Ako me ne može čaša ova mimoići da je ne pijem, neka bude volja Tvoja... I ostavivši ih otide opet i treći put te se pomoli govoreći one iste reči." (Mt. 26,42-44).
"I da se ne bih poneo za premnoga otkrivenja, dade mi se žalac u meso, anđeo sotonin, da me ćuša da se ne ponosim. Zato triput Gospoda molih da odstupi od mene. I reče mi: Dosta ti je moja blagodat; jer se moja sila u slabosti pokazuje sasvim. Dakle ću se najslađe hvaliti svojim slabostima, da se useli u mene sila Hristova." (2. Kor. 12,7-9).
"Toga radi i mi od onog dana kako čusmo ne prestajemo za vas moliti se Bogu i iskati da se ispunite poznanjem volje Njegove u svakoj premudrosti i razumu duhovnom, da živite pristojno Bogu na svako ugađanje i u svakom dobrom delu da budete plodni, i da rastete u poznanju Božijem, jačajući svakom snagom po sili slave Njegove, i u svakom trpljenju i dugom podnošenju s radošću; Zahvaljujući Bogu i Ocu, koji nas prizva u deo nasledstva svetih u videlu." (Kol. 1,9-12).
"Pokaza puteve svoje Mojsiju, sinovima Izrailjevim dela svoja." (Ps. 103,7).
"I sabravši sve glavare svešteničke i književnike narodne, pitaše ih: Gde će se roditi Hristos? A oni mu rekoše: U Vitlejemu judejskom; jer je tako prorok napisao: I ti Vitlejeme, zemljo Judina! Ni po čem nisi najmanji u državi Judinoj; jer će iz tebe izići čelovođa koji će pasti narod moj Izrailja." (Mt. 2,4-6).
"A jedan od njih, po imenu Kajafa, koji one godine beše poglavar sveštenički, reče im: Vi ne znate ništa; I ne mislite da je nama bolje da jedan čovek umre za narod, negoli da narod sav propadne." (Jn. 11,49-51).
"Jer je ovo zavet koji ću načiniti s domom Izrailjevim posle onih dana, govori Gospod: daću zakone svoje u misli njihove, i na srcima njihovim napisaću ih, i biću im Bog, i oni će biti meni narod. I nijedan neće učiti svog bližnjeg, i nijedan brata svog, govoreći: Poznaj Gospoda; jer će me svi poznati od malog do velikog među njima." (Jev. 8,10-11).
U prvom odeljku koji smo ovde citirali, nalazimo da su nekoliko dana pre Hristove smrti, neki sadukeji ispitivali Isusa u vezi vaskrsnuća mrtvih. Rekli su: "U nas beše sedam braće; i prvi oženivši se umre, i ne imavši poroda ostavi ženu svoju bratu svom. A tako i drugi, i treći, sve do sedmog. A posle svih umre i žena. O vaskrsenju dakle koga će od sedmorice biti žena?" Ali im je Isus dao potpuno drukčiji odgovor od očekivanog: "Varate se, ne znajući Pisma ni sile Božje!"
Nemam nameru da vam objašnjavam ceo ovaj događaj, ali ću iz ovih stihova izvući dva duboka principa koja se tiču našeg duhovnog života. Prvi je razumevanje Pisma, a drugi je poznavanje sile Božje. Ta dva principa pokazuju da bi svaki hrišćanin trebalo da ima ova dva iskustva: spoznaju Pisma i spoznaju sile Božje.
Može se reći, da deca Božja koja stvarno traže Boga su podeljena u dve "grupe": jedna dobro poznaje Bibliju, ali malo poznaje silu Božju; a druga ne poznaje mnogo Bibliju, ali poznaje silu Božju. Vrlo retko hrišćani imaju ravnotežu u obe ove stvari. Neću govoriti o opštoj važnosti ta dva principa; naprotiv, nameravam govoriti da nije dovoljno poznavati samo Bibliju, već da moramo poznavati i silu Božju.
Držim da svi razumete Pismo i da vam mogu skrenuti pažnju na tu osnovnu stvar, na važnost poznavanja Boga. Sama spoznaja Pisma nije dovoljna; moramo poznavati i samog Boga. Ali da bi smo poznavali Njega, potrebno je da se mi bavimo sa Bogom i Bog sa nama. Do spoznaje o Bogu nećemo doći ako se ne bavimo sa Njime i ako ne očekujemo da će On da se baviti sa nama. Jer je put do spoznaje Boga vodi kroz ta lična iskustvena bavljenja. Ne postoji drugi način. To svaki od nas treba uzeti k srcu.p>
SAMA SPOZNAJA BIBLIJE
NIJE JEDNAKA SPOZNAJI BOGA
Sećamo se, da su jednoga dana neki mudraci stigli u Jerusalim i raspitivali se: "Gde je novorođeni car jevrejski?" Dok su putovali, ispitivali su ljude. Irod je to čuo i uznemirio se. Pozvao je glavare svešteničke i književnike i ispitivao ih gde bi se Hristos trebao roditi. Kad su sveštenici i književnici čuli to pitanje, da li je iko od njih rekao da mora poći kući i istražiti Pisma ili da je zaboravio poneti Bibliju? Ne, oni su vrlo brzo napamet izrecitovali proroka, odgovorili su: "U Vitlejemu judejskom."
To pokazuje da je njihovo poznavanje Pisma bilo dobro. Mogli su dati brzi odgovor na svako pitanje. Da li je njihov odgovor bio pogrešan? Ne, uopšte nije. Ali iznenađujuće je to da nakon što su tako odgovorili, niko od sveštenika ili književnika nije krenuo prema Vitlejemu. Oni su bili poput saobraćajaca koji upućuju ljude kojim putem da idu na svom putovanju, dok sami ostaju da stoje gde jesu. Iako je njihovo znanje Pisma bilo odlično, sami nisu pošli potražiti prorečenog Mesiju.
Mudraci su to znali iz Danilovih zapisa da će se roditi dete koje će biti car jevrejski, i zbog toga su izdaleka doputovali da bi Ga pronašli. Nije li čudno da su oni koji su imali malu spoznaju Pisma iskreno tražili cara jevrejskog, dok oni koji su imali veliku spoznaju Pisma, uopšte Ga nisu tražili? Daleko putujući da bi našli Hrista, ljudi sa Istoka su ga kraju i pronašli. Dakle, oni koji imaju biblijsko znanje, ne mora da znači da imaju i lično poznavanje Boga.
To dokazuje istinu ne samo pogledu Hristovog rođenja, već i u pogledu Njegove smrti. Nije li Kaifa predskazao: "I ne mislite da je nama bolje da jedan čovek umre za narod, negoli da narod sav propadne." (Jn. 11,50). A ko je osudio Isusa na smrt? Zar ne Kaifa i njegov tast Ana? Dakle, vidimo kako je nekorisno poznavati Pisma bez poznavanja Boga. Kroz Jeremijina proročanstva, Bog je iznova i iznova govorio: "Nego ovo je zavet što ću učiniti s domom Izrailjevim posle ovih dana, govori Gospod: metnuću zavet svoj u njih, i na srcu njihovom napisaću ga, i biću im Bog i oni će mi biti narod. I neće više učiti prijatelj prijatelja ni brat brata govoreći: Poznajte Gospoda; jer će me znati svi od malog do velikog, govori Gospod; jer ću im oprostiti bezakonja njihova, i grehe njihove neću više pominjati." (Jer. 31,33-34).
Nije dovoljno samo imati spoljašnju tj. intelektualnu spoznaju Biblije; ta spoznaja mora biti zapisana i u čovečjem srcu. Kad je zapisana u srcu, rezultira ličnom tj. iskustvenom spoznajom Boga. Braćo i sestre, želimo da shvatite da sama umna spoznaja Biblije nije dovoljna. Moramo tražiti da upoznamo Boga i kroz svoje srce.
Danas prevladava žalosno stanje u crkvi: malo je onih koji zaista lično poznaju Boga. Onaj koji poseduje samo neko znanje Biblije je poput onog koji u borbi kao oružje upotrebljava kakav prutić; koji se savije kako vetar duva, jer nema snage da zada udarac po neprijatelju. Dozvolite mi da vas pitam: Ko danas može reći da poznaje Božji cilj, Njegov um, Njegovu volju, Njegov put? Često kažem da je poznavanje Boga najdragocenije od svega; ništa se sa time ne može porediti. Neki ljudi mogu otvoriti Bibliju i prilično dobro govoriti o određenom odlomku, i oni uopšte ne moraju lično poznavati Boga. Oni mogu dobro govoriti, ali su Njemu stranci. Spoznaja Biblije nas mora voditi do lične spoznaje Boga. Ali to danas na žalost nije tako.
KAKO SPOZNATI BOGA?
U Getsemanskom vrtu Gospod je molio da upozna volju Božju. Getsemani znači "presa za ulje". Gospod je znao da se tamo mora "istisnuti ulje". Klečao je i molio: "Oče! Kad bi hteo da proneseš ovu čašu mimo mene! Ali ne moja volja nego Tvoja da bude." (Lk. 22,42). Biblija nam govori da je isto molio i drugi i treći put. Nije molio samo jednom i pustio da stvari same teku. Ne, molio je tri puta. A kada je ustao sa molitve, što znači, nakon što je završio molitvu, došao je do svojih učenika i rekao im: "Jednako spavate i počivate; evo se približi čas, i Sin čovečiji predaje se u ruke grešnika." (Mt. 26,45).
Kad je molio u vrtu, govorio je: "Ako je moguće da me mimoiđe čaša ova!" (Mt. 26,39); ali kad je Petar izvukao mač i odrezao uho sluzi velikog sveštenika, Gospod je izjavio: "Zadeni nož u nožnice. Čašu koju mi dade Otac zar da je ne pijem?" (Jn. 18,11). Dakle, za vreme molitve u vrtu čaša kao da je još uvek bila u pitanju; ali kad je ustao sa molitve, više nije sumnjao u vezi čaše, te ju je spremno ispio. Moleći se tri puta, bio je u stanju spoznati Boga. Ništa On nije hteo uzeti zdravo za gotovo, već je tražio da upozna Boga kroz bavljenje sa Njime u molitvi. Tamo u vrtu On se bavio sa Bogom kao što se i sa Njim samim bavio Bog.
U Pavlovom telu je bio trn. Neću pokušavati tumačiti šta je bio taj trn. Dovoljno je reći da je to bilo nešto što mu je stvaralo mnogo neprilika i bolo ga poput kakvog trna. On o trnu govori kao o sotoninom poslaniku, stoga je to zasigurno bilo nešto što ga je veoma jadilo. Bez Hristove sile Pavle ne bi bio u stanju podnositi taj trn. Molio je tri puta tražeći od Gospoda da ukloni taj trn, ali mu je Gospod rekao: "Dosta ti je moja blagodat; jer se moja sila u slabosti pokazuje sasvim." (2. Kor. 12,9). Sada mu je ta stvar bila potpuno jasna.
Da li je molio i četvrti put? Ne, nije. Jer mu je treći put Gospod progovorio i stvar je bila završena Njegovom reči. Pavle nije donosio nikakvu odluku prema svojoj vlastitoj spoznaji; naprotiv, on se bavio sa Bogom u molitvi da utvrdi šta je Njegova volja u pogledu te određene stvari.
Iz iskustva našeg Gospoda i apostola Pavla ovde otkrivamo jedan princip: ako neko želi upoznati Boga, mora naučiti imati otvorenu "razmenu" sa Njime. Drugim rečima, potrebno je da se bavi sa Bogom i da se Bog bavi sa njime. Mnogi hrišćani nezainteresovano puštaju da poteškoće i problemi prolaze mimo njih, da se Bog preko njih uopšte nije sa njima samima pozabavio. Oni ne znaju zašto im je Bog poslao neke poteškoće u život. Ti ljudi možda svakodnevno čitaju Bibliju i čini se da imaju neko znanje i svetlo, ali ništa ne znaju o naumu Božjem, o Njegovom proviđenju. Njihova spoznaja Boga je očigledno veoma površna. Zato, moramo se baviti sa Bogom i dopustiti Mu da se On bavi sa nama; tada ćemo ga zaista i upoznati.
U PRAKSI
Dopustite mi da iznesem još jedan primer. Svi mi imamo neki određeni greh koji nas lako izazove. Neke uznemiruje ovaj greh, a druge onaj. Neki ne mogu nadvladati ponos, neki ne mogu nadvladati zavist, neki ne mogu nadvladati bes, neki ne mogu nadvladati svet, neki ne mogu nadvladati požude tela. Svako ima svoj poseban greh. Svestan je toga, i ne može ga zauvek pobediti.
Jednoga dana u Rimljanima 6,14, čita da "Jer greh neće vama ovladati" a u Rimljanima 8,1-2 da "sad nema osuđenja onima koji su u Hristu Isusu i ne hode po telu nego po Duhu. Jer zakon Duha koji oživljava u Hristu Isusu, oprostio me je od zakona grehovnog i smrti."
Možda neko ima spoznaju ovih stihova iz Pisma, ali to još nije dovoljno, on još uvek ne može nadvladati svoj greh. Umna istina koju poseduje ne deluje u praksi. Bojim se da su mnoga braća i sestre među nama u sličnoj dilemi. Ako neki vernik, koji ne može nadvladati greh, dođe k njima i zatraži pomoć, moći će mu detaljno ispričati svu nauku (teoriju) o tome kako da se nadvlada greh, iako su zapravo oni sami još vezani njime. Kao posledica toga, brat koji je došao po pomoć vratiće se kući naoružan nekim znanjem o tome kako da nadvlada greh, ali bez da je iskusio i ličnu pobedu nad grehom. To znači da je ono što je čuo samo spoznaja Pisma; Bog se još uvek sa njime nije pozabavio, a iz toga izlazi to da on još uvek ne poznaje ni silu Božju.
Kako to onda možemo upoznati Boga, kroz Njegovo bavljenje sa nama?
Pretpostavimo da ste razdražljivi. Dođete k Bogu u molitvi u vezi tog problema. U isto vreme vi pitate i nekoga za savet kako da nadvladate taj greh. Možda vam brat kaže: "Trebaš tražiti od Boga da ti iščupa koren greha razdražljivosti kao što se vadi pokvareni zub." (Voleli bi smo da se to može tako dogoditi, iako znamo da je to sasvim nemoguće. Greh neće biti iščupan, nego će se još čvršće ukoreniti što ga mi više svojim vlastitim silama čupamo! Takav savet neće uopšte pomoći, i potpuno je nevažan za ovo iskustvo.)
Nakon takvog saveta, vi se u skladu sa njime molite Bogu. Ali umesto da greh bude iščupan, otkrivate da je još dublje ušao u vas. Vi iako se bojite Boga ne možete napustiti greh, jer ga ne možete pobediti. Potrebno je da se Bog sa vama pozabavi. Doći ćete k Njemu u molitvi - ne jedanput, nego dvaput ili triput, pitajući ga šta i kako treba sa time postupiti. Kad tako učinite, Bog će vam pokazati istinu iz Rimljanima 6,6 - da se On ne bavi grešnim čovekom, već starim čovekom. On ne čupa koren greha iz tela, već je potrebno razapinje staroga čoveka na krst.
Nakon nekog vremena ponovno se razljutite. I potražite drugog brata za pomoć. On će vam možda reći da s obzirom da je stari čovek bio raspet sa Hristom kad je umro, da vi sada sebe treba da smatrate mrtvim, te ćete tako moći nadvladati greh. Sad ste stekli još malo novog znanja. Kad kušnja dođe, smatrate se već mrtvim. Ko bi pomislio da koliko god se vi smatrali mrtvim, vaš bes još uvek nije pod kontrolom. Ovaj metod nije baš mnogo od koristi. Iako Biblija jasno izjavljuje da u tome pobeđujemo, ali vi niste bili u stanju da pobedite. Ako se bojite Boga, tražićete Gospoda još jednom. Tad će vam biti pokazano da vaše smatranje sebe mrtvim ne započinje u trenutku kušnje, nego da ste već dve hiljade godina ranije umrli sa Hristom. Vaše bi srce dakle trebalo uvek počivati na svršenom Hristovom delu, a ne kad kušnja dođe. U tom smislu, ne morate shvatiti ni jednu reč, već jednostavno počivati na onome što je Bog kroz Hrista, već učinio za vas.
Međutim, ne prođe mnogo vremena i vi se još jednom razljutite. Da se ne bojite Boga, sada bi ste verovatno već odustali. Ali vi se bojite Boga i ne možete biti zadovoljni ovom situacijom. I ponovno ćete ispitivati Boga: "O Bože, Tvoja Reč izjavljuje da je moj stari čovek bio raspet sa Hristom; zašto onda još uvek ne mogu nadvladati svoj greh?" I još jednom pregovarate sa Bogom. Možda će vam On tada pokazati gde ste pogrešili. Možda će vam reći da vam je dopustio da padnete, jer ne poznajete pokvarenost svog vlastitog tela (ploti). Previše se oslanjate na sebe samog. Sad ste naučili drugu lekciju. Spoznaja o sebi - što znači, spoznaja o pokvarenosti vašega tela (ploti) - sprečava vas da se pouzdavate u sebe i čini da ponizno tražite Boga da vas sačuva od iskušenja.
No, kako vreme prolazi, još jednom padate. Kako ste čovek koji se boji Boga, još ćete jednom doći k Njemu i posavetovati se sa Njime: "Zašto još uvek ne mogu pobediti ovaj greh? Držao sam svog starog čoveka mrtvim, poznajem svoje telo; zašto sam onda još uvek podložan padu?" Molite jedanput, dvaput, triput, možda čak četiri ili pet puta. Preklinjite Boga da vam govori. Na kraju vam daje otkrivenje. Morate razumeti da je greh samo plod stabla. I kao što stablo života donosi drukčiji plod svakoga meseca, tako i koren greha stvara hiljade vrsti raznih plodova. Koren je jedan, ali se plod umnožava iz dana u dan. Uvek se bavite jednim određenim grehom, a zanemarujete druge. Dok drugi gresi rastu, vraćate se staroj navici greha. Baveći se svojom mrzovoljom, ne vidite druge grehe. A kako se drugi gresi u vama sve više očituju, greh mrzovolje ubrzo sledi njihov primer. Zaboravljate se pozabaviti svojim ponosom i ljubomorom, nečistim mislima i mnogim drugim gresima. Ako se bavite samo svojom mrzovoljom, što se više bavite njome, više ćete nadvladani biti. Ali ako se bavite svim gresima, Bog će vas blagosloviti pobedom.
Nakon što ste postigli sve to znanje, čini vam se da sad putujete autoputom pobede te ostatak života možete počivati u miru. Međutim, neočekivano taj se vaš greh ponovno pojavljuje i vi ponovno padate. Ovog puta postaje stvarno kritično. Ne možete samo tako preći preko toga. Još se jednom približavate Bogu i tražite od Njega da se pozabavi vama. Nakon što ste molili jedan put i dvaput, primili ste novo otkrivenje: što je sa vašim životom sada kad ste ušli u pobedu. Bog vam sad pokazuje da se Hristovo svršeno delo može održati jedino u zajedništvu sa Njime. On vam pokazuje kako je vreme vašeg čitanja Biblije i molitve postalo prekratko i kako svakoga dana prekasno ustajete, te iz svega toga proizlazi da je nešto pogrešno sa vašim svakodnevnim zajedništvom sa Njime. Bog ne misli da je Hristovo delo na krstu podbacilo; On time samo misli da ono što je Hrist postigao na krstu mora biti živo u atmosferi vašeg zajedništva sa samim Bogom.
Nakon još nekoliko dana, ponovno izgubite kontrolu nad sobom. I ponovo se molite i tražite Boga da se pozabavi sa vama. Ovaj put će vam možda ukazati na to da je sa vama sve uredu osim da možda niste održali neku Njegovu posebnu zapovest. To može biti nešto što zahteva samo od vas. Već ste bili dotaknuti, međutim izgovarate se i odugovlačite sa poslušnošću. Kao rezultat toga, On dopušta to da gubite pobedu nad telom (ploti). Radi svoje neposlušnosti u vezi te stvari, vaš raniji greh besa se ponovo pojavljuje. Zbog toga, nemojte misliti da zato što ste bili neposlušni samo jednom ovde i jednom tamo možete očekivati veliku pobedu nad grehom. U prošlosti sam često spominjao da je tajna pobede u pouzdanju i u poslušnosti Bogu. A izbegavanje poslušnosti u bilo kojoj tački, uvek će dovesti do slabljenja vere i pada.
ČOVEK KOJI POZNAJE BOGA
Ako se Bog pozabavio sa vama, te ste došli do istinske spoznaje o Njegovoj volji, razumećete u kojoj je određenoj tački neko drugi zapeo i moći ćete mu delotvorno pomoći, jer ste sami zasigurno primili pomoć u istoj situaciji možda više od pedeset puta. Ne govorite čoveku samo o Bibliji; govorite mu i o svom ličnom poznanju Boga.
Jednog leta se održavala konferencija na koju su bili pozvani mnogi poznati ljudi. Bilo mi je rečeno da bi bilo dobro da i ja pođem i poslušam jednog propovednika koji je u one dane veoma dobro propovedao. I tako sam otišao.
Na onom određenom sastanku on je govorio o tome kako je bio ispunjen Svetim Duhom. Biblijski odlomci koje je navodio bili su na svome mestu. Ilustracije su bile sjajne, a iznošenje svega onoga vrlo logično. Ali nakon što je govorio samo desetak minuta, zapitao sam se: da li je to uistinu ispunjenje Duhom? Iako je govorio dobro, iz nekoliko njegovih izraza se odmah raspoznalo da ne poznaje lično Boga u ovoj određenoj stvari o kojoj govori drugima. On ništa nije znao o iskustvu ispunjenja Svetim Duhom. Dakle, samo puko poznavanje Biblije ne daje nam i ličnu spoznaju o Bogu niti nam omogućuje da govorimo o Njemu, kao o nekom ličnom iskustvu. Mi moramo naučiti hodati putem krsta. I potrebno je da se Bog nama lično pozabavi. Gospod nije prezreo volju Božju, jer je bio Sin Božji. Umesto toga, molio se jedanput, dvaput i triput Ocu dok nije mogao reći: "Zar da ne pijem kalež koji mi pruža Otac?"
I apostol Pavle se molio i molio dok mu Gospod nije rekao da mu je Njegova milost dovoljna. Znamo da su korintski vernici pogrešno razumeli Pavla. Poslanice Korinćanima iskazuju njegovu žalost, a Poslanica Filipljanima njegovu radost. Od svih Pavlovih poslanica, jedino u te dve mnogo govori o sebi. Ali ja više volim čitati Korinćane nego Filipljane. Korintski su ga vernici potpuno pogrešno shvatili. Optužili su ga da je lukav i pogrešno ga procenili zbog njegove bolesti. On nije insistirao na tome da Bog ukloni trn i tako izbegne izrugivanje Korinćana. "Dosta ti je moja blagodat; jer se moja sila u slabosti pokazuje sasvim." S obzirom da je Bog tako rekao, Pavle Ga nije prisiljavao da se predomisli. Umesto toga, Pavle izjavljuje: "Prema tome, - umesto da tražim oslobođenje - ja ću se radije hvaliti svojim slabostima da se na meni nastani snaga Hristova."
Niko nikada neće upoznati Boga bez te i takve "razmene" sa Njime. Jednom sam rekao nekolicini braće da je samo jedan put do napretka u duhovnom životu, a to je da prihvatimo činjenicu da se Bog želi baviti sa nama. Ako odbijete to Božje bavljenje sa vama, nikada nećete napredovati. Želite li postići samo umno znanje Biblije, moraćete čvrsto prionuti proučavanju i primati pomoć od onih koji imaju umno biblijsko znanje. Ali ako stvarno želite lično upoznati Boga, onda se vi morate lično baviti sa Njime i On s vama, jer za to ne postoji drugačiji način od ovakvog suživota sa Bogom.
Kao najveću vrednost ja čuvam iskustva onih koji zaista poznaju Boga. Iz njihovih priča možemo prosuditi koliko su ga oni upoznali.
U Pekingu sam sreo jednog starijeg vernika. On nije imao mnogo biblijskog znanja niti ga se cenilo radi njegovog jednostavnog života; ali on je stvarno poznavao Boga. Tokom našeg razgovora, rekao je: "Hrist je odgovoran za sve." Tvrdio je da je usprkos mnogih poteškoća u njegovom životu, Hrist je preuzeo odgovornost za svaku pojedinu. Pitao sam ga: "A koju ti odgovornost nosiš?" "Ja sam odgovoran za pevanje duhovnih pesama", odgovorio je. Ovo je bilo upravo kao ono sa carem Jošafatom koji je odlazio u rat sa pevačima pred vojskom, koji su slavili Gospoda, (2. Dn. 20). Ispitivao sam ga dalje: "Ti si sve ostavio radi Gospoda. Žališ li, što si tako učinio?" Iskreno je odgovorio: "Izgleda da ti ne razumeš; Hristos, a ne ja, On je odgovoran za sve to."
U pogledu te stvari da je Hristos odgovoran za sve, svako može videti da je ovaj vernik bio daleko ispred nas i da mi tek trebamo naučiti ovu lekciju od njega. On je uistinu bio stručnjak na ovom određenom polju duhovnog života. Ono što je nama potrebno nije samo biblijsko znanje, već znanje koje se uči od Boga. O, samo oni kojima se Bog pozabavio znaju šta se pod time podrazumeva!
BOG SE MORA POZABAVITI SA NAMA
Bog se i vašim okruženjem mora pozabaviti kao i vašim grehom. Na primer, dopuštate li da neke stvari koje se pojavljuju u vašoj porodici dolaze i odlaze kako im se svidi? Ili ako stvarno molite, molite li samo jednom i onda prestanete, jer niste primili odgovor? Kako možete očekivati da ćete tako upoznati Boga? To nije Pavlov način. On je molio mnogo puta, sve dok mu Gospod nije odgovorio. Ako ste spremni moliti samo jednom, onda nemojte uopšte ni moliti. Morate moliti jedanput, dvaput, triput, a ako ne primite odgovor, i desetak puta pa čak i stotinu puta dok vam Bog ne progovori.
Primetimo da brzopletosti nema mesta u veri i molitvi. Vera zahteva vreme i postojanost. Ako Bog ne daje odmah, moramo biti spremni čekati i do svoje stote godine. Abraham je verovao Bogu (Rim. 4,18). Elizej je rekao caru Joašu da udari strelama po tlu, ali je Joaš udario samo tri puta i odustao. Zbog toga, mu je rekao prorok da će potući Aramejce samo tri puta, dok da je udario strelama pet ili šest puta, bio bi u stanju tući Aramejce dok ih ne uništi, (2. Car. 13,14-19). Takva je i naša molitva; ne možemo moliti samo dva ili tri puta i onda tu stati.
Jedan sluga Gospodnji je rekao: "Molitva je kao da stavljaš podsetnice na vagu. S jedne strane vage staviš teg, a zatim sa druge strane dodaješ podsetnicu na podsetnicu. Kad ubaciš prvu podsetnicu, ona ne može podići teg. Stavljaš podsetnicu za podsetnicom, ali je težina još uvek nedovoljna. A onda kad možda baciš i poslednju podsetnicu, teg se sa druge strane podigne. Tako je i sa molitvom. Moliš jedanput, dvaput, triput, pa još jednom, i još jednom, i možda će to biti tvoja poslednja molitva, posle koje dolazi odgovor.
Danas mnogi vernici malo pažnje obraćaju na Bibliju. Mogu li vas pitati sa kojom ste od šezdeset i šest knjiga Biblije najprisniji? Kako je žalosno da mnogi hrišćani nisu proučili nijednu celu knjigu iz Biblije. Ali još je žalosnije da ne poznaju Boga na stvaran način - lično. Ako ga želimo upoznati, ništa ne smemo zanemariti bez obzira radi li se o porodici, fizičkom telu ili okruženju. Trebali bi smo se pozabaviti sa Bogom i dopustiti Mu da se On pozabavi sa nama. Moramo moliti dok ne dobijemo Njegov odgovor. Kroz razmenu za razmenom mi učimo naše lekcije dok ne dođemo do prave Božje spoznaje.
BOŽJA SPOZNAJA I RAD
Dopustite mi da kažem nekoliko reči i crkvenim radnicima. Niko ne može raditi za Boga ako ne poznaje Boga. Mnogi misle da su kvalifikovani za propovedanje nakon što su na teološkim školama studirali Bibliju. Dozvolite mi da zapitam: Kad propovedamo evanđelje, objašnjavamo li mi njima Bibliju ili navešćujemo živog Spasitelja? Tumačimo li Reč ili govorimo Radosnu vest? Pa, ako su biblijske škole i velika pomoć, one mogu samo pomoći ljudima da razumeju Bibliju, ali ne i da upoznaju Boga. Danas su mnogi koji razumeju Bibliju, mnogi koji je mogu dobro analizirati, ali koliko oni mogu govoriti o Bogu i o načinu kako Ga lično spoznati? Ako smo odlučili raditi za Boga, prvo Ga moramo naučiti upoznavati.
Neki izjavljuju da vole raditi ličnu evangelizaciju; oni se nadaju da mogu propovedati drugima; ali kad zapravo dođu do ljudi, nemaju im šta reći. A o čemu bi zapravo oni mogli govoriti? Jedna osoba može delotvorno propovedati samo onu reč koja je nju i samu pokrenula. Ona ljudima može pomoći jedino onim čime je nju samu Bog dotakao. Uostalom, šta bi to neko i imao propovedati ako ne poznaje Boga?
Propovedanje je propovedanje onoga čime se Bog pozabavio u vašem životu. Inače, kako god propovedate, nećete biti u stanju dovesti ljude do te tačke. Danas je mnogo propovedanja sa vrlo malo rezultata, jer propovednici sami nisu bili poučeni kroz Božje bavljenje njima. Bolje je da ne otvaramo svoja usta ako je sve što propovedamo samo neko učenje - rezultat dva ili tri sata pripremanja propovedi. Potrebno nam je tri do pet godina iskustva Božjeg bavljenja sa nama i našega sa Njime, pre negoli smo prikladni za propovedanje. Ako se pozabavimo sa onih nekoliko stvari koje se dogode svakoga dana, bićemo kvalifikovani da se pozabavimo sa ljudima koji imaju isti problem.
Znate li koja je razlika između propovedanja i svedočenja? Propovedanje ne može pomoći, ali svedočenje može. Možete sastaviti propoved koju će čovek pohvaliti, ali nemožete njome ljude uspešno poslati na put, jer ona nema čvrstog tla pod nogama. Slično je i sa učenikom u osnovnoj školi koji pokušava napisati sastav o putovanju na kojem nikada nije bio. No, tako nije sa svedočanstvom. Dok svedočite, opisujete stvarnu životnu situaciju - kao da nudite upravo ono o čemu govorite. Možda ne govorite ispravno, ali ne možete govoriti ni pogrešno, jer prikazujete stvaran prizor koji je i vidljiv i opipljiv - vaše lično iskustvo sa Bogom. Zbog toga je od velike važnosti za nas dok radimo među vernicima i nevernicima da imamo razmenu sa Bogom. Samo ono čime smo se lično pozabavili moći će stvarno dotaći te ljude kojima govorimo.
Braćo i sestre, ako smo naučili prihvatati Božje puteve za nas iz dana u dan, nakon nekog vremena ćemo upoznati volju Božju. Mnogi vernici jure tamo-vamo da slušaju i pitaju ljude, ali ne traže Gospoda. Tako, nije ni čudo da još uvek ne poznaju Boga nakon što su tolike godine spašeni. Kakvo je to žalosno! Potrebno je da ispitujemo Boga šta nam je činiti u pogledu ove ili one stvari. To je potrebno tražiti sve dok ne upoznamo Božju volju za nas. Ne smemo moliti samo jedanput ili dvaput i stati. Ponavljam, ako molite samo jednom, bolje da sasvim prestanete moliti, jer je to vređanje za Boga - to je vrlo neozbiljno.
Dakle, u zaključku dopustite mi da kažem, da lenji vernici nikada ne mogu očekivati da će upoznati Boga lično. Isto tako želim reći onima koji služe Bogu da neće biti u stanju potaknuti veru u ljudima ako sami nisu bili bolno dotaknuti od Gospoda. Nastojmo se svakodnevno učiti baviti se sa Bogom i dopustiti Mu da se On bavi sa nama. To su najdragocenija iskustva. Vrednije je poznavati Boga nego imati umno znanje cele Biblije. Neka nas On sve blagoslovi u tome.
