Upoznati Božju volju!
Kao hrišćani, prečesto se bavimo "životnim sitnicama". Molimo: "Oh, Gospode, pomozi mi da platim stanarinu. Pomozi mi da nađem novi posao. Potrebna su mi nova kola, Gospode..."
Pavle je drugačije pristupao stvarima. Imao je posebnu molbu za novoosnovanu crkvu u Kolosima: "... mi... ne prestajemo za vas moliti se Bogu i iskati da se ispunite poznanjem volje Njegove u svakoj premudrosti i razumu duhovnom" (Kološanima 1:9). To znači baviti se velikim stvarima. Osnovni i temeljni preduslov za božansko vođstvo jeste prihvatanje činjenice da je moguće upoznati volju Božju, i to bi trebalo biti na prvom mestu, na našoj molitvenoj listi.
Bog je u početku stvorio čoveka kako bi mogao komunicirati sa njime. Čovek je stvoren sa sposobnošću da upozna Boga. No čovekova pobuna i greh (njegova nemogućnost da "pogodi cilj") prekinuli su komunikacijske veze. Kroz Hrista nam je pružena mogućnost da obnovimo taj bliski odnos sa Bogom, i to je cilj kojemu stremimo. Učiti se veštinu prihvatanja Božjeg vodstva znači učiti se hodati u bliskom zajedništvu sa Bogom. U početku, problem je bio što naš um nije usklađen sa Bogom i zaslepljen je grehom u nama i oko nas.
Noću često polažem ruke na svoju decu i molim: "O, Bože, daj im sposobnost da te upoznaju." Ako upoznaju Boga, sve drugo u njihovim životima doći će na svoje mesto. Isus je takođe rekao: "Nego ištite najpre carstvo Božje, i pravdu Njegovu, i ovo će vam se sve dodati" (Matej 6:33).
Pavle je primetio što se događa u čovekovu životu kad upozna volju Božju. U poslanici Kološanima navodi sedam očekivanih ishoda:
"Da živite pristojno Bogu na svako ugađanje i u svakom dobrom delu da budete plodni, i da rastete u poznanju Božijem, jačajući svakom snagom po sili slave Njegove, i u svakom trpljenju i dugom podnošenju s radošću. Zahvaljujući Bogu i Ocu, koji nas prizva u deo nasledstva svetih u videlu." (Kol. 1:10-12).
Da bismo mogli živeti dostojno Gospoda, moramo znati šta On od nas želi. Isus je živeo tako da je u svemu ugađao Ocu: on je činio ono što je Ocu ugodno.
Bog mi je jednom utisnuo potrebu da se usredotočim na samo jedan cilj u životu. Jedan po jedan, moji su se molitveni predmeti sveli na jednu molitvu: "Oče, želim biti takav sin da ti mogu ugoditi." Počeo sam shvatati da Bog želi da se bavim velikim stvarima.
Većina ljudi ugađa sama sebi. Drugi, opet, ugađaju ljudima. No, sve dok ne dođe do toga da poželimo ugađati Bogu, nećemo potpuno razumeti Očevu volju za naš život. I samo dok vršimo volju Božju, naši su životi plodonosni. Možda ste susreli ljude koji su bili godinama "spašeni" a da nisu nijednu drugu osobu doveli Hristu. Oni se žale: "Šta je to sa mnom? Možda bih trebao pročitati knjigu o tome kako zadobiti duše i uticati na ljude!" Ne, ne trebaju čitati knjigu, trebaju samo biti izloženi Božjoj volji.
Možete li zamisliti stablo jabuke kako viče: "O, Gospode molim te, neka se rode jabuke na meni?" Stablo jabuke ne mora moliti da bi donelo rod i da bi jabuke sazrele. Ono mora pokazati život koji je u njemu: to je ono zbog čega je stvoreno i ne treba se naprezati da stvara i donosi rod: Voće dolazi samo po sebi. Kad se nalazimo u volji Božjoj, znajući volju Božju za naš život, donet ćemo rod, i to onu vrst koju Bog želi da donesemo.
Poznavajući volju Božju, rastemo u poznavanju Boga i bivamo ojačani prema njegovoj silnoj moći. To je snaga!
Hrišćani se često žale na svoju slabost, umesto da se ponose snagom koja im stoji na raspolaganju. "Treba mi sva snaga koju imam samo da bih ostao uz Boga", kažu. "Molim te, moli za mene, Trebam više radosti, više pobede u svom životu." Naravno, ja mogu moliti, no nakon deset minuta oni će ponovno biti potišteni. Da traže Božju volju za svoj život i ostaju u toj volji, bili bi ojačani svom snagom i osposobljeni za savršenu postojanost i strpljivost.
Kad znate da ste u volji Božjoj, možete se odupreti gotovo svakoj nevolji. Problem se javlja kad nismo sigurni što je Božja volja za neko pitanje. Tada se javlja zbrka, a strpljenje nas napušta. Grčka reč za strpljivost glasi hupomone. U slobodnom prevodu to bi značilo ostati stajati nakon što su svi već klonuli. Svi znamo ljude koji su prošli kroz velike nevolje, a opet pokazali veliku radost, životnu snagu i pobedu. Oni to mogu zato što su na neki način saznali koja je Božja volja za njihov život i za to su mu zahvalni od srca.
Kad znate volju Božju, možete zahvaljivati Ocu u svim okolnostima. Biblija nam kaže da zahvaljujemo Bogu u svakoj situaciji, a to znači i kad prolazimo kroz neku nevolju - ne samo kad je sve već prošlo. Naučio sam zahvaljivati i u vreme kad su okolnosti svakakve samo ne dobre. Obično kažem: "Oče, zahvaljujem ti za ovo. Zahvaljujem ti za tvoju volju, zahvaljujem ti za sve stvari u Hristu Isusu zato što ti ne dopuštaš da u mojem životu dolazi do neočekivanih događaja."
Ne verujem u slučajnosti: ne mogu verovati u sreću. Osim toga, đavo ne može činiti podmukle prevare, a da Bog to ne gleda. Ako Bog sudeluje u svemu što mi se događa, onda ću mu zahvaliti za to, iako to možda, u tom trenutku, ne razumem. Naučio sam da Bog o tome zna više od mene.
Pavle govori o tome da "Zahvaljujući Bogu i Ocu, koji nas prizva (izvorno značenje reči jest - sposobnima) u deo nasledstva svetih u videlu; koji nas izbavi od vlasti tamne, i premesti nas u carstvo Sina ljubavi svoje..." (Kološanima 1:12-13). Pavle ne govori možda! On govori da nas je Bog već učinio sposobnima, u Hristu Isusu, da budemo sudeonici našega nasledstva. Ovo nije obećanje života nakon smrti: To vredi sada.
Koliko smo sposobni poznavati i izvršavati Božju volju? Naravno, da se mi - krhka i grešna ljudska stvorenja - možemo samo nadati da ćemo ispuniti vrlo malen deo Božjega savršenog plana za svoj život.
No, pogledajmo šta Pavle piše u Kološanima 4:12: "Pozdravlja vas Epafras, koji je od vas, sluga Isusa Hrista; on se jednako trudi za vas u molitvama da budete savršeni i ispunjeni svakom voljom Božijom." Pavle se molio da bismo poznavali i izvršavali Božju volju za svoj život.
Svako od nas trebao bi se ozbiljno upitati: "Oče, šta ti želiš od moga života? Šta ti želiš za mene i moju porodicu? Šta ti želiš za moju novčanu situaciju, moje sposobnosti i darove? Sve što imam i sve što jesam? Želim poznavati i izvršavati sve što si namislio za mene."
Možemo poznavati i izvršavati volju Božju u našem životu. Međutim, kako mi to činimo? Koji je sledeći korak?
Pravilo nalazimo u Rimljanima 12:1-2:
"Molim vas, dakle, braćo, milosti Božije radi, da date telesa svoja u žrtvu živu, svetu, ugodnu Bogu; to da bude vaše duhovno bogomoljstvo. I ne vladajte se prema ovome veku, nego se promenite obnovljenjem (preobličavanjem) uma svog, da biste mogli kušati koje je dobra i ugodna i savršena volja Božija."
Pavle kaže da bismo se trebali preobličavati obnovom svojega uma. Reč "preobličavati" ista je reč koja je upotrebljena da opiše ono što se dogodilo Isusu na Gori preobraženja. Učenici su videli Isusa s Mojsijem i Ilijom. On se preobrazio; celi njegov izgled promenila je Slava Božja. To je ono što Pavle želi i za nas - da Slava Božja "preoblikuje" naše umove. Moramo naučiti razmišljati drugačije negoli što smo pre razmišljali. Sposobnost da upoznamo Božju volju zahteva promenu, obnovljenje našega uma.
J. B. Phillips ovako prevodi ovaj odlomak: "Očima širom otvorenim prema milosti Božjoj molim vas, braćo moja, da kao čin razumnog bogoštovlja, predate svoja tela na živu žrtvu posvećenu Njemu. Ne dopustite da vas svet stisne u svoj kalup, nego dopustite Bogu da preobličava vaš um, tako da možete dokazati u praksi kako je plan Božji za vas dobar, kako ispunjava sve njegove zahteve i kako ide prema cilju - istinskoj zrelosti."
Kad Bog preoblikuje naš um, razmišljaćemo drugačije. Videćemo stvari u drugačijem svetlu. Nećemo tumačiti stvari onako kako smo navikli činiti. Naše će razumevanje biti drugačije.
Možete li zamisliti dečaka koji kroz pukotinu na ogradi posmatra svečanu povorku na ulici? On može videti samo deo povorke. Ako ugleda klovna, biće vrlo radostan. Ako vidi lava, bojaće se. Ako postoji prazan prostor između orkestra i akrobata, može čak misliti da je povorka gotova. Ako neko stane ispred te pukotine u ogradi, neće videti ništa. To je vrlo razočaravajuće iskustvo, jer on vrednuje povorku samo na temelju onoga što vidi (ili ne može videti) u nekom određenom trenutku.
Potom začuje kako ga neko zove. Njegov stariji brat popeo se na vrh krova i govori mu: "Dođi ovamo gore. Odavde možeš mnogo bolje sve videti!"
Dečak se popne na krov i odande vidi celu ulicu pod sobom. Može videti početak, sredinu i kraj povorke. To je predivno. Sad vidi stvari iz drugačije perspektive, i to uopšte nije onako kako je izgledalo dok je gledao kroz rupu u ogradi.
Kada život posmatramo kroz pukotinu, možemo videti samo ono što se neposredno nalazi pred našim očima, vrednujući okolnosti na temelju onoga što vidimo ovde i sada. Vidim samo da mi je žena bolesna, na štednoj knjižici nema para, brat mi je ranjen u ratu. To je vrlo usko gledanje na život. Bog to takođe može videti, ali On gleda mnogo šire. Kad se odmaknemo od pukotine i zauzmemo mesto koje nam i pripada, videćemo stvari iz nove perspektive. To znači gledati na okolnosti onako kako to čini Bog - imaćemo sveobuhvatan pogled.
U Efescima 2:6 Pavle opisuje kamo pripadamo: "... i s Njim vaskrse i posadi na nebesima u Hristu Isusu."
Na pisaćem stolu nekoga čoveka stajao je natpis: "Neprestano gledaj dole". Videli smo mnogo natpisa "Neprestano gledaj gore", no nijedan poput ovoga. Kada smo ga upitali šta taj natpis znači, čovek je odgovorio: "Obično sam bio na zemlji i gledao gore. Sada sedim sa Hristom na nebesima i gledam dole! Pogled odavde je sasvim drugačiji."
Ponekad bih molio: "Oče, pomozi mi da vidim stvari i ljude kako ih ti vidiš."
To ponekad može biti zastrašujuće. Ugledamo nekog čoveka i donesemo vlastiti zaključak: "Ta stara, pijana ništarija!"
A Gospod kaže: "Ne govori tako. To je jedan od mojih dragulja. Samo ga još nisam izbrusio."
"Ali, Gospode, on mi baš ne izgleda kao dragulj!" Gospod odgovara: "Samo čekaj dok završim sa njime, a upotrebiću tebe da ga uglačaš!"
Bog ne gleda poput nas. U Isaiji 55:8-9 čitamo:
"Jer misli moje nisu vaše misli, niti su vaši putevi moji putevi, veli Gospod. Nego koliko su nebesa više od zemlje, toliko su putevi moji viši od vaših puteva, i misli moje od vaših misli."
Prošle godine neka domaćica u Viskonsinu (savezna država u SAD) predala se Hristu i prihvatila ga kao svog Spasitelja. Te noći pročitala je u Bibliji: "Veruj Gospoda Isusa Hrista i spašćeš se ti i sav dom tvoj" (Dela 16:31). Pala je na koljena i čvrsto prihvatila drugi deo toga stiha kao obećanje da će Gospod spasiti njezina muža. Bila je sigurna da zna kako će se to dogoditi. Njen muž će poći sa njom u crkvu, istupiće pred mnoštvo i prihvatiti Gospoda.
No, njen muž je slučajno čuo njenu molitvu i užasno se razbesneo: "Zaveži, ženo! Ne isprobavaj te religiozne stvari na meni!"
Sledeće večeri ona je otišla u crkvu i požalila se: "Ne razumem. Otkad sam se počela moliti za svoga muža, on je postao još gori."
Moj odgovor glasi: "Slava Bogu! Božji putevi nisu poput vaših puteva. Besan čovek bliži je Bogu od onoga ko je ravnodušan. U Otkrivenju 3:15-16 čitamo: "Znam tvoja dela da nisi ni studen ni vruć... Tako, budući mlak, i nisi ni studen ni vruć, izbljuvaću te iz usta svojih." Budući da se čvrsto držala obećanja, njezin je muž već bio bliži Bogu nego ranije.
Kad se neko razbesni na sastanku na kojemu propovedam i izleti napolje mrmljajući: "Taj glupan i njegovo propovedanje!", ja kažem: "Blagoslovi ga, Gospode." Ako ništa drugo, znam da besan čovek nije mlak.
Kad se počnete moliti za nekoga da prihvati Hrista, morate shvatiti da će Bog to učiniti na svoj način. Hoće li ta osoba upoznati Hrista u crkvi, u svojoj dnevnoj sobi ili dok je na pecanju, to nije vaša briga!
Ukoliko ne iskusimo obnovu našega razmišljanja; nikada nećemo u potpunosti razumeti Božju volju. Kao ljudi, često pokušavamo ubaciti svoju volju u sve to. Često pokušavamo reći Bogu kako da radi.
Bog neće dopustiti da ga stavimo u kutiju gde možemo predvideti svaki njegov pokret. On je Vladar i radi ono šta On želi. On je Car vaseljene i nije podložan našim zemaljskim pravilima ili pravilima logike. On nam ne dopušta da Ga požurujemo u onome što On radi ili da mu "pomažemo" pronaći "bolji" način na koji će On nešto učiniti.
U Rimljanima 12:2 Pavle nam daje praktičan savet za obnovljenje našeg uma. Prvo, on kaže: "Nemojte." Nemojte se prilagođavati ovome svetu. Nemojte se prilagođavati ovome vremenu. To znači da često ne smemo dopustiti našem razmišljanju da sledi uzore (klišee) ovoga sveta.
Živimo u vreme razvijenih sistema komunikacije i teško je biti jedina porodica u ulici bez predmeta koji su toga trenutka popularni. Nova moda preplavi našu naciju za samo nekoliko nedelja. Kratka kosa, duga kosa, kratke suknje, duge suknje. Losioni posle brijanja, žitarice za doručak, aerobik, body-building, break-dance. Što se to događa? Ja mislim da je to jedan od načina kako se svetu (ljudima) može isprati mozak i da bi ga se pripremilo za nekakvu nacionalnu manipulaciju i psihozu. Ne dopustite da vam um bude zarobljen, prilagođen svetskim merilima, usko stisnut u kalup ovoga sveta!
A sada pozitivan korak: "... naprotiv, preobličavajte se obnovom svoga uma..." Potaknite obnovu svojega uma. Prihvatite preobličavajući rad Svetoga Duha. Kažite Bogu: "Ovde je moj um, Gospode, moj stari način razmišljanja; skloni to i daj mi nov um, dopusti da onaj um koji je bio u Hristu bude i u meni:"
To je molitva u skadu sa Biblijom. U Filipljanima 2:5 Pavle kaže: "Jer ovo da se misli među vama šta je i u Hristu Isusu".
Ako iskreno molimo, Bog će otpočeti preobličavanje našega uma. On nam omogućuje da imamo iste misli kao i Hristos, te počinjemo gledati na stvari oko nas onako kako ih i Bog gleda.
U Rimljanima 12:1 Pavle nam kaže kako da to učinimo. Dobrovoljnim predavanjem sebe, svojih tela, na živu žrtvu Bogu, otvaramo se Božjoj sili koja deluje tako da preobličava naša bića.
Znamo da je Sveti Duh nežan. On nikad ne pokušava nasilno ući u naš život, On mora biti pozvan. Preobličavanje našega bića u savršenu sliku Božju se ne događa se automatski - odjednom. Neki hrišćani misle da jednom kad su pozvali Isusa u svoj život, da On preuzima brigu i za sve ostalo. No, mi moramo i dalje preuzimati inicijativu. Da nije tako, Pavle ne bi morao podsticati hrišćane u Rimu da predaju sebe, svoja tela, kao čin razumna štovanja (što znači dobrovoljno, dobro promišljeni čin predanja, a ne emocionalno, mahnito samožrtvovanje), na živu žrtvu.
Često smo mnogo voljniji umreti za Isusa Hrista nego živeti za njega. Budi mi živa žrtva, kaže On, svakodnevno umri svojim sebičnim motivima i željama. Bog želi praktično, dobrovoljno, svakodnevno predavanje naših života, naših tela, tako da nas može upotrebiti. Moramo moliti: "Evo me, Gospode. Obnovi me, upotrebi me danas, Gospode."
Kad Bog počne oblikovati naše umove, to će rezultirati da ćemo biti drugačiji od sveta na jedan nov način. Isus je rekao: "Vi ste oni koji se gradite pravedni pred ljudima; ali Bog zna srca vaša; jer šta je u ljudi visoko ono je mrzost pred Bogom." (Luka 16:15). To znači da ćete ponekad stajati sasvim sami protiv nečega što će svi drugi uzvisivati.
Ovde nalazimo nov princip: ono za što čovek tvrdi da je odgovor, često je sasvim suprotno od onoga što Bog želi učiniti. Čovek kaže: "Ono što trebamo jeste sasvim nova crkva sa tapaciranim stolicama, vredna tri miliona dolara. Tada će ljudi dolaziti u našu crkvu!"
Je li to Božje rešenje?
Bilo je oko dva ili tri miliona Jevreja koji su se došavši do obale Crvenog mora, želeli vratiti u Egipat. No, Mojsije je rekao: "E, nećete, jer Bog kaže da idemo ovim putem!" Da su sazvali crkveni sastanak i glasali, ishod bi bio dva miliona prema jedan. No Izraelci su gledali kroz pukotinu, dok je Mojsije bio na vrhu kuće. Budući da je imao širi vidik i preoblikovan um, Mojsije je mogao videti celu povorku kako prolazi kroz Crveno more, kroz pustinju i ulazi u Obećanu zemlju. Demokratski način (vođenja crkve) nije uvek i najbolji, naročito kad ljudi nemaju "Hristov um" i dok gledaju kroz svoje male pukotine, a trebali bi imati mnogo, mnogo širi vidik.
Promena do koje dolazi kad dopustite Bogu da obnovi vaš um dovodi vas do nove i slavne slobode u kojoj ćete hodati sa Isusom i biti sposobni donositi odluke u skladu sa Božjim večnim planom.
Počećete shvatati šta znači čvrsto stajati i ne biti pod uticajem svake nove nauke, ideje ili mode, bilo u crkvi ili u svetu (vidi Efescima 4:14). Bićete slobodni ste da primite Božje vodstvo.
