Tri svetla u luci
Određenoj luci u Italiji ne može se prići drugačije nego da se uplovi kroz uzak tesnac između opasnih stena i sprudova. Mnogi su brodovi ovde pretrpeli brodolom; plovidba je izuzetno opasna.
Da bi brodovi bezbedno uplovili u luku, postavljena su tri svetla na tri velika stuba. Kad su sva tri svetla ili stuba u savršenoj liniji i izgledaju kao jedan, onda brod može sigurno nastaviti tim uskim tesnacem. Ako kormilar vidi dva svetla ili tri, ali odvojeno, zna da je skrenuo sa pravca i da je brod u opasnosti!
Za našu sigurnost u plovidbi na brodovima naših života Bog nam je postavio tri signala da nas vode. Ista pravila plovidbe odnose se i na nas, i na kormilara. Tri svetla moraju biti u savršenoj liniji kao jedno pre nego što možemo sigurno nastaviti ploviti "tesnacem". Tri signala Božjeg vodstva su:
1. Reč Božja (jedino objektivno merilo)
2. Sveti Duh (jedini subjektivni svedok)
3. Okolnosti (božanska briga)
Zajedno, oni nas uveravaju da uputstva koja smo primili potiču od Boga i da će nas On sigurno voditi tim putem. Da je to Njegova savršena volja za nas.
Pisana Reč Božja najviše je merilo vodstva. U svojoj drugoj poslanici Petar se osvrće na svoje iskustvo na Gori preobraženja, gde je bio sa Isusom, Jakovom i Jovanom. Ovde su videli Mojsija i Iliju i čuli glas Božji s neba kako govori: "Ovo je Sin moj ljubazni, koji je po mojoj volji." (2. Pet. 1:17).
Možete li zamisliti kako je to moglo biti sa Isusom na vrhu te te planine? Možete li zamisliti kako bi bilo videti Isusa kako se preobražava pred vašim očima i čuti zvučan glas Božji vlastitim ušima? Pa ipak, Petar kaže:
"I imamo najpouzdaniju proročku reč, i dobro činite što pazite na nju, kao na videlo koje svetli u tamnom mestu, dokle dan ne osvane i danica se ne rodi u srcima vašim. I ovo znajte najpre da nijedno proroštvo književno ne biva po svom kazivanju." (2. Pet. 1:19-20)
Petar je čuo zvučan glas Božji s neba, a opet kaže da je pisana Reč sigurnija.
Biblija je Reč Božja. Sam Isus je rekao: "Jer vam zaista kažem: dokle nebo i zemlja stoji, neće nestati ni najmanje slovce ili jedna titla iz zakona dok se sve ne izvrši" (Mt. 5:18). Kasnije je rekao: "Nebo i zemlja proći će, a reči moje neće proći" (Lk. 21:33).
Divna stvar u vezi s Rečju Božjom jest da ona nikada ne zastareva. Proteklih desetljeća videli smo značajne promene u naučnim pojmovima kako su istraživanja otkrivala dokaze koji su podržavali gledišta Biblije. Zanimljivo, zar ne, da čovekovo iskustveno znanje o prirodi i okolini raste, a da se istovremeno jaz između Božjeg otkrivenja u Bibliji i čovekova uskog znanja širi. Koncept koji kaže: "Više ne možemo prihvatiti određeni deo Biblije" jednostavno ne može podneti temeljito istraživanje moderne nauke.
Biblija je živa Reč; čak i puko čitanje može oživeti srca, promeniti živote i isceliti slomljena tela ili slomljen duh. Isus, koji je utelovljena Božja Reč, upotrebljava izraz: "Ja sam čokot, vi ste loze". Želim koristiti istu ilustraciju o pisanoj Božjoj Reči, Bibliji. Prva tri poglavlja Postanja čine koren čokota. Odrezati koren značilo bi da će se ostatak čokota osušiti i uvenuti. Cela Biblija stoji ili pada na priči o početku. Isto je i sa pričom o početku Isusova života. Reći da nije važno je li Isus rođen od device ili nije, isto je kao i odseći glavni koren čokota, a očekivati berbu grožđa na jesen. Biblija je organska celina.
Poslanica Korinćanima napisana je 56. godine. To je bilo pre više od 1900 godina. Što bi bilo da ste želeli studirati elektroniku, automobilsku mehaniku, medicinu ili aerodinamiku? Biste li uzeli knjigu napisanu 56. godine naše ere? Naravno da ne! Verovatno ne biste ozbiljno razmotrili ni knjigu napisanu pre pedesetak godina. No, problemi Korinćana još se uvek mogu primeniti na nas i naše društvo, a isto tako i rešenja tih problema. Tako Reč Božja stoji kao valjano merilo za sve što danas činimo. Ona zaista progovara životu u celini.
Može li nam Bog govoriti i danas? Naravno da može. No, kako možemo znati da je to Bog - Sveti Duh, a ne Sotona ili naša razigrana mašta? Tako što ćemo izgovorenu Božju Reč uporediti sa njegovom pisanom Rečju.
Isus je lično govorio svojim učenicima, a opet, čini se da su ga uvek pogrešno razumeli. On se nekoliko puta razljutio na njih zato što im je stalno morao govoriti iste stvari, a oni još uvek ne bi razumeli šta je mislio. Jednom kad su bili u čamcu rekao je učenicima: "Čuvajte se farizejskog kvasca."
Učenici su razgovarali međusobno i zaključili da se Isus uznemirio zato što su zaboravili sa sobom poneti hleba. Isus je znao što misle i rekao im da to nije ono što je on mislio; na kraju, zar se ne sećaju kako je nahranio pet hiljada ljudi sa nekoliko hlebova? Konačno, učenici su razumeli šta im je želeo reći: kvasac je opasna nauka farizeja i sadukeja (Mt. 16:5-12).
Drugom prilikom Isus je stajao ispred Hrama i rekao: "Srušite ovaj Hram i za tri dana opet ja ću ga sagraditi." Ponovno su ga potpuno pogrešno razumeli.
Pre nekoliko godina vozio sam se kolima sa jednim prijateljem, kad je Božja prisutnost ispunila cela kola. Mi smo molili, slavili i štovali Boga putem, i Duh Božji bio je toliko stvaran i silan da smo skrenuli na stranu i stali. Atmosfera je bila nabijena izvanrednom prisutnošću Svetoga Duha i glas Gospodnji bio je jasno raspoznatljiv u mojem umu: "Želim da ideš u Peru!"
Bio je to dramatičan i neposredan poziv. Bog želi da krenem u Peru odmah, pomislio sam. Moja žena i ja prodali smo sve što smo imali, verujući da će nas Bog čudesno opskrbiti sa 5.000 dolara kako bismo mogli leteti avionom do Perua i služiti Indijancima. Čekali smo nedelju za nedeljom, no, ništa nije stizalo. To je bilo sedam godina pre nego što me Gospod i zaista odveo u Peru, pa čak i onda to nije bilo onako kako sam ja očekivao, nego sam onamo otišao jer sam, kao učitelj, bio pozvan na jedan seminar za pastore.
Božje otkrivenje bilo je samo delimično, no ja sam bio u takvoj žurbi da sam se ponašao kao da je potpuno. Kad sam konačno stigao u Peru i stao na zaravan između visokih Anda, vrlo sam jasno razabrao Gospodnji glas: "Sada vidiš ispunjenje reči koje sam ti rekao."
Stojeći onde, otvoreno sam zaplakao: "Bože, kako li sam pogrešno razumeo ono što si mi onda rekao!" Bog mi je dao unutarnje svedočanstvo Svetoga Duha, no nedostajao mi je treći svedok, otvorena vrata što se okolnosti tiče, i ja sam gotovo doživeo brodolom u svojoj službi pokušavajući trčati ispred Boga.
Hrišćanski graditeljski preduzetnik razgovarao je telefonom sa jednim hrišćanskim prijateljem. Iznenada mu je prijatelj rekao: "Bog te želi blagosloviti!" Preduzetnik je pomislio: Bog mi namerava dati više novaca i proširiti moj posao! Misleći da to znači ono "blagosloviti", počeo je proširivati svoj posao na sve strane. Nije razumeo što se dogodilo, kada nije dobio "očekivane blagoslove". Nije li Gospod obećao da će ga blagosloviti?
Zaključio je da nema izbora i da mora objaviti stečaj firme. No, onda je iznenada začuo glas Gospodnji: "A ne, nećeš. Ostani ovako. Nećeš preskočiti ni jedan jedini dug. Otplatićemo ih zajedno."
Jedan po jedan, Bog je čudesno platio sve račune. Trebalo je nekoliko godina, no posao je polako napredovao sve dok i poslednji dug nije bio plaćen. Kasnije mi je rekao: "Tako sam zahvalan za sve što me Bog naučio u poslednjih nekoliko godina. Zaista me blagoslovio."
Je li bilo nužno da dođe gotovo do stečaja da bi nešto naučio? Da, samo zato što moj prijatelj nije znao uporediti ono što je saznao iz druga dva merila - iz Božje pisane Reči i iz okolnosti.
Većina nas isprva sasvim pogrešno razume ono što Bog kaže. Smesta dolazimo do pogrešnih zaključaka, umesto da čekamo da se i druga dva svetla postave u liniju kao svedoci koji će nam dati čvrsto vodstvo i smer.
Mnogi problemi u hrišćanstvu nastaju zato što u Božjoj Reči pročitamo ono što onde ne stoji (ne piše). Bivamo zavedeni vlastitom maštom. Jednako zbunjuje i uklanjanje delova Božje Reči zato što se ne slažu sa našom crkvenom tradicijom ili zacrtanim naučavanjem.
Tri su svetla onde zato jer je taj deo puta opasan, sa stenama i sprudova na obe strane. Postoje tri izvora vodstva: Bog, Sotona i naš zagrejani duh ili mašta. Sve lepo odlučimo, čujemo i vidimo stvari, ali pogrešno ih razumemo, te zapadamo u velike teškoće.
Neko kaže: "Imao sam viđenje. Video sam anđela!" To je sasvim moguće, ali može li biti lažno? Očekuje li se od nas da sledimo svako viđenje i slušamo svakog anđela?
U 1. Kor. 14:37 Pavao kaže: "Ako ko misli da je prorok ili duhovan, neka razume šta vam pišem, jer su Gospodnje zapovesti!" Sam Duh Sveti pokorava se i klanja se pisanoj Reči Božjoj. On nikada ne deluje izvan Reči ili u suprotnosti sa Rečju Božjom. To je Božje vlastito merilo, tako da možemo prepoznati šta je od Boga, a šta nije. Duh Sveti je onaj koji je nadahnuo celu Reč Božju.
Sreo sam ljude u hrišćanskim krugovima koji su imali čudna viđenja i poruke. Ako sam pokušavao razgovarati sa njima o tome, oni bi se nakostrešili poput ježa.
"Izazivate li ono što mi je Bog rekao?" "Da, a što je s ovim stihom?"
"Šta god da ovaj stih kaže, ja znam samo ono što mi je Bog rekao!"
Bog nikada ne govori u suprotnosti sa svojom pisanom Reči. On vas nikad neće voditi iznad otkrivenja koje je već dao u Isusu Hristu. Nemojte nikada krenuti napred zbog jednog poticajnog vodstva. Ako vam Bog govori, druga će se dva svetla složiti u savršenu liniju, a Bog od vas ne očekuje da krenete dok ne dobijete sigurnost. Postoji zakon u Pismu koji kaže da je nešto uspostavljeno u prisutnosti dva ili tri svedoka. Ako je muškarac bio uhvaćen u preljubi, i onde su bila dva ili tri svedoka koja su to mogla potvrditi, bio je kamenovan bez rasprave. U pogledu vodstva trebamo tri svedoka da bismo bili sigurni: Reč, unutrašnje svedočanstvo Svetoga Duha i spoljašnje okolnosti. Kad se izdvoji jedan od njih, to može biti vrlo varljivo. Pričekajte da se sva tri postave u liniju. Reč Božja nikada ne laže, no stih istrgnut iz konteksta Pisma može lako da zavede.
Postoje tri oblika pogrešnog vodstva, koja nas - iako to ne smemo umanjiti kao mogući oblik - mogu pretvoriti u duhovno beznačajne ljude. Njihov brz i lagan pristup vode nas do opasne navike da ostavljamo po strani ozbiljniji napor koji trebamo uložiti pri traženju istinskog vodstva. Označavam ih kao pokazivanje prstom, pritiskivanje "dugmeta" i kartice sa obećanjima.
Dopustite mi da se požurim dodati kako mi je poznato da su ta tri oblika delovala u određenim okolnostima i u određenim situacijama, no jasno želim reći da trajna zavisnost o njima vodi do prevare (samoobmane).
Da pogledamo pokazivanje prstom. Dvoje mladih ljudi osećalo je poziv za neko misijsko polje, a nije znalo kuda da ide. Otvorili su Bibliju nasumce, uprli prstom u jedan stih i pročitali: "Ostrva na moru čekaju te."
Potom su rekli: "To znači da Gospod želi da odemo na jedno od ostrva u Tihom okeanu."
Vratili su se nakon šest meseci. Žena je provela neko vreme u bolnici za duševne bolesti. Bili su slomljeni u veri i duhu.
Ista opasnost leži u pritiskivanju "dugmeta". Radio sam sa jednim doktorom u Torontu koji je imao pacijentkinju koja je verovala da boluje od raka - iako ga nije imala. Međutim, taj doktor ju je lečio i savetovao.
Jednog dana pošto je otišla rekao sam: "Vi je varate."
"Ne, ona je pritiskivač dugmeta", rekao je. "To znači: ako je ja ne budem lečio od bolesti koju misli da ima, nastaviće zvoniti na vratima drugih lekara sve dok ne bude čula ono što želi čuti. Na taj način je lečim bezazlenim tretmanom prevare, dok bi je neko drugi iskoristio.
Iskreni ali nepromišljeni hrišćani često osećaju da bi se vodstvo moglo dobiti ispitujući mnoge duhovne vođe, pastore i putujuće evanđeliste. Često nastavljaju ispitivati sve dok im neko ne kaže ono što žele čuti.
Ista opasnost leži u upotrebi kutijice sa obećanjima kao vodstva. Kutijica sa biblijskim stihovima dobra je stvar na stolu za doručak i pridonosi ugodnoj pobožnosti. Međutim, može biti vrlo opasna ako se uzme kao vodstvo. Sva su Božja obećanja stvarna, no izvađena iz konteksa iz kutijice sa obećanjima mogu nas lako zavesti.
Možda jednoga dana počnete vapiti Bogu, jer imate mnogo potreba: treba platiti stanarinu, niste platili dug u prodavnici sa prehrambenim proizvodima. Zagrabite u kutijicu tražeći neko obećanje. Tamo je, hvala Bogu: "A moj će Bog ispuniti u Hristu Isusu svaku vašu potrebu raskošno prema svom bogatstvu." Aleluja, ne trebate ni o čemu brinuti! Samo čekajte, i Bog će to učiniti.
No, samo trenutak! U kojem je kontekstu Pavle uveravao Filipljane o Božjoj voljnosti da ispuni sve njihove potrebe? Pavle je upravo bio primio njihove dobrovoljne darove i desetine. Filipljani su učinili ono što se od njih zahtevalo: ispunili su Božje uslove. A jeste li i vi? Možda je vodstvo koje vam je trebalo toga jutra bilo iz Priča 3:9-10: "Poštuj Gospoda imanjem svojim i prvinama od svega dohotka svog. I biće pune žitnice tvoje obilja, i presipaće se vino iz kaca tvojih."
Neki ljudi čitaju najneverovatnije stvari u Reči Božjoj. Sećam se da sam čuo o mladiću koji se želeo oženiti sa devojkom po imenu Grace (milost). Molio se da mu Bog pokaže je li ona prava. Otvorio je svoju Bibliju na Poslanici Filipljanima 1:2 i pročitao: "Milost (grace) vam i mir od Boga. Oca našega, i Gospoda Isusa Hrista!" Kako slabi temelj za vodstvo da se uđe u zamršenost braka koji traje celi život!
Iskustvo iz prošlosti naučilo me da ne žurim ispred Boga i ne kupujem kola kad za to nije vreme, no došlo je vreme kad sam zaista trebao novo prevozno sredstvo. Molio sam se: "Gospode, želim automobil samo onda kad ti odrediš vreme. Čak i onda ti ćeš morati naći neka kola za mene i učiniti da i okolnosti dođu na svoje mesto."
Toga sam jutra pročitao u Bibliji: "Teši se Gospodom, i učiniće ti šta ti srce želi." (Psalam 37:4) Gospod je znao da je jedna od želja moga srca nov automobil, zato sam rekao: "Slava Bogu; radovaću se u njemu i neću brinuti ni o čemu drugom."
Kasnije, istoga dana, vozio sam se ulicom i primetio lepa mala kola parkirana pokraj benzinske pumpe. Osetio sam lagano podrhtavanje u duhu.
"To su ta kola!"
Zaustavio sam se i zamolio čoveka da pogledam auto. Divan osećaj mira govorio mi je da je taj auto za mene.
"U redu. Gospode." rekao sam pomalo uzbuđeno. "Vidim dva znaka: tvoju Reč ovog jutra i sada mi Sveti Duh govori da kupim ova kola, no čekaću dok se ne poklope i okolnosti. Ti ćeš morati prodati moja stara kola, pre nego što ja kupim ova nova."
Tada sam već bio i pomalo uzbuđen. Video sam kako se dva svetla poklapaju u liniju i čekao sam treće. Otišao sam kući, nazvao jednog čoveka, i on je odmah kupio moj stari auto. Slava Bogu! To je bilo treće svetlo.
Kupio sam kola i do sada sa njima sam prešao preko 80.000 km, a popravci su me stajali samo nekih četrdeset dolara, za razliku od starih kola koja sam kupio bez Božjega vodstva, i gde su me popravci koštali celo bogatstvo.
Kad se sva tri svetla vodstva postave u liniju, Bog očituje jasno svoju volju. Na to se uvek možemo osloniti. Božje vodstvo nije nešto nejasno, slučajno, nekakvo nagađanje. Ono je sigurno - može biti vrlo delotvorno i u našim svakodnevnim životima.
