Naslovna » U Hristu » Propovedi » ....

Gunđanje i prigovaranje

Keith Green
"Posle stade se tužiti narod da mu je teško; a to ne bi po volji Gospodu; i kad Gospod ču, razgnevi se; i raspali se na njih oganj Gospodnji, i sažeže krajnje u logoru." (4. Moj. 11:1-2)

Gunđanje i prigovaranje -
želite li se vratiti natrag u Egipat?

Gunđanje i prigovaranje je nešto što nas u vremenu u kojem živimo ne zabrinjava previše. Mislim, svako gunđa zbog nečega, zar ne? Muževi i žene gunđaju jedno na drugo. Deca se jedni drugima žale kako su im roditelji grozni. Hrišćani gunđaju jedan na drugoga - gunđaju čak i o svojim duhovnim pastirima!

Izraelski narod imao je dugu istoriju gunđanja i prigovaranja. U prvih pet knjiga Starog zaveta možete čitati o bedi u koju su zbog toga upali. Moram iskreno priznati, dugo vremena nisam voleo ovih pet knjiga, jer sam mislio da su prepune Zakona. Božji gnjev može biti prilično strašan. Ponekad je slao razne pošasti ili vatru sa neba. U Četvrtoj Mojsijevoj knjizi, možete pročitati o "pobuni Koreja" kada se zemlja otvorila i progutala 250 živih ljudi, zato što su prigovarali protiv Mojsija i Gospoda. To je teška kazna!

U usporedbi sa Starim zavetom, Novi zavet se čini laganim. Dat nam je novi zakon da ga se pridržavamo. Zakon ljubavi i slobode. Kao mladi hrišćanin, nisam čuo ništa osim "ljubav, milost, oproštenje i milost", što je bilo sjajno, jer bez toga bih bio mrtav kao ekser. Usprkos tome, ja sam nastavio trčati kroz knjige Novog zaveta koje su me činile nespokojnim.

Isus je takođe izrekao nekoliko jakih izreka o pridržavanju Božjih zakona.

U Mateju, Isus je ukorio stanovnike tri grada u kojima je On poučavao i učinio mnoga čudesa. On očito nije pokušavao pobediti na takmičenju popularnosti kada je rekao:

"Teško tebi... Jer da su u Tiru i Sidonu bila čudesa koja su bila u vama, davno bi se u vreći i pepelu pokajali... (I) da su u Sodomu bila čudesa što su u tebi bila, ostao bi do današnjeg dana. Ali vam kažem da će zemlji sodomskoj lakše biti u dan strašnog suda nego tebi." (Mt. 11:21-24)

Drugim rečima, "ako vam Ja ne sudim u svetlu onoga što znate, moraću se izviniti Sodomi i Gomori"!

Ne navodim ove delove Pisma kako bi vam poručio: "Bolje vam je da budete poslušni, ili će vas stići Božja kazna". Božje srce nije takvo. On je "milosrdan Gospod, dugo trpi i velike je milosti" (Ps. 145:8). Ono što želim reći jeste da su oni koji su živeli pod starim savezom imali daleko oštrije kriterije - ali će im i konačni sud biti lakši nego nama koji živimo pod novim savezom. Zašto je tako?

Za vreme starog saveza, Duh Božji se samo spuštao na ljude, osnažujući ih za moćna djela. Ali nikad nije prebivao (živeo) u njima kako bi im pomogao ispuniti zakon. Danas, pod zakonom ljubavi i slobode, Duh Sveti živi u nama kako bi nam pomogao držati se zakona. Jakov kaže:

"Budite, pak, tvorci reči, a ne samo slušači, varajući sami sebe... Ali koji providi u savršeni zakon slobode i ostane u njemu, i ne bude zaboravni slušač, nego tvorac dela, onaj će biti blažen u delu svom." (Jak. 1:22-25)

Ovo želim snažno istaknuti: Bog nas je jednom preko Svetog Duha izbavio iz naših grešnih života, te moramo biti pažljivi da se više na staro ne vratimo.

Dok sam čitao knjige Starog zaveta, npr. Četvrtu Mojsijevu knjigu, naišao sam na jedan važan znak upozorenja. Ovaj znak vam može reći ako idete unazad, gde vas više Sveti duh ne vodi i ne kontroliše. Može vam reći ako više ne idete sa Bogom napred. To može izgledati kao "beznačajan" greh. U stvari, neki ljudi misle da to uopšte nije greh! Mislim na gunđanje i prigovaranje.

Tri uobičajna prigovora

Razlog zašto sam želeo postaviti solidan temelj pre nego pažljivije pogledamo u Izraelovo ponašanje puno prigovaranja jeste jednostavan, ali vrlo važan. Kao što sam rekao, mislimo da Bog neće biti tako strog prema nama, kao što je bio prema njima (Izraelcima). "Hej, ja sam u milosti! Bog ne pravi listu mojih greha. Posebno ne listu malih povremenih prigovaranja!"

Ali putovanje izraelskog naroda kroz pustinju otkriva stvarna ponašanja koja se kriju iza njihovih prigovaranja - neki ozbiljni gresi! Hajde da se pozabavimo sa tri vrste prigovora koje nas mogu uvaliti u ozbiljnu nevolju. Budi pošten i vidi možeš li se zamisliti u ovim situacijama iz Četvrte knjige Mojsijeve.

1. Prigovori telesne prirode

U 11-om poglavlju Četvrte knjige Mojsijeve data je jasna slika o tome s čime su se Bog i Mojsije morali suočiti dok su pokušavali izvesti narod iz Egipta i uvesti ga u Obećanu zemlju. "Posle stade se tužiti narod da mu je teško; a to ne bi po volji Gospodu..." Ne samo da je Mojsije morao slušati njihove prigovore, nego je i Gospod takođe morao slušati i njihovo svađanje.

Često zaboravimo da Gospod čuje sve što mi kažemo. On čak zna sve ono o čemu razmišljamo. Kao što David kaže: "Ti znaš pomisli moje izdaleka... Još nema reči na jeziku mom, a Ti, Gospode, gle, već sve znaš" (Ps. 139:2; Ps. 139:4). Od Boga ne možeš sakriti loša ponašanja. Bolje je suočiti se sa time u korenu i osloboditi se. Šta je u stvari bio temeljni razlog njihovog prigovaranja?

Izraelci su počeli žudeti za hranom drukčijom od one koju im je Gospod obezbedio. Jecali su:

"A svetina što beše među njima, beše vrlo lakoma, te i sinovi Izrailjevi stadoše plakati govoreći: Ko će nas nahraniti mesa? Opomenusmo se riba što jeđasmo u Misiru zabadava, i krastavaca i dinja i luka crnog i belog."

Kakav li su samo zadah imali od toga? Možemo ga nazvati egipatskim zadahom.

"A sada posahnu duša naša, nema ništa osim mane pred očima našim." (4. Moj. 11:4-6)

Koren njihovog prigovaranja su bila njihova tela. Zaboravili su da ništa nisu zaslužili! Bog im je davao hleb za koji uopšte nisu morali raditi. Bio je džaba. Sve što su morali uraditi bilo je da ga pokupe! No njihov nezahvalan odgovor je bio, "Šta? Opet mana? Sve što ikad dobijemo jest bedan hleb iz raja. Čudesan hleb... Uhh! Želimo natrag u Egipat!"

Hleb života - Opet, nemojte prebrzo osuđivati ove ljude. U Jovanovom šestom poglavlju, u Novom zavetu, nailazimo na jevrejske vođe kako prigovaraju na Isusa. Čak su i njegovi učenici gunđali na Njegove reči. On je izjavio:

"Ja sam hleb života: Koji meni dolazi neće ogladneti, i koji mene veruje neće nikad ožedneti... Očevi vaši jedoše manu u pustinji, i pomreše... koji jede od ovog hleba živeće vavek." (Jn. 6:35; Jn. 6:49-51)

Nakon ovoga, "Od tada mnogi od učenika Njegovih otidoše natrag, i više ne iđahu s Njim." (Jn. 6:66).

Mnogo ljudi danas moli "molitvu grešnika" koju nalazimo u trećoj Korinćanima. Kažu: "Isuse, uđi u moje srce. Budi moj Spasitelj. Amen." Onda, nekoliko sedmica kasnije, kada im žena ili novo auto za koje su molili nisu došli na kućna vrata, počnu gledati unazad. Očigledno da nisu razumeli da krst ima dve strane. Stranu smrti i stranu uskrsnuća. Mnogi žele svoje uskrsnuće odmah na krstu. Ili još gore od toga, oni žele mekani krst sa jastukom i noćnom lampom. Da bude stvarno udoban. Nema šanse! Krst boli te ih tera na razmišljanje. "Oh Bože, ovaj mir nije samo prenošenje razumevanja, ovo je prenošenje obaveštenja! Čak to i ne vidim! Gde je moj mir?!"

Vrlo brzo počnu razmišljati. "Mislio sam da će ovo biti radosno iskustvo. Pre no što sam molio da primim Isusa u svoje srce mogao sam imati šta-god sam hteo - a sad mi ovo postaje napor!" Onda počnu prigovarati Gospodu. "Znam da bi Ti trebao biti moj Hleb života, no ja postajem gladan (željan) mojih starih prijatelja, mojih starih navika, mog starog života."

Nije da Bog nema dovoljno strpljenja kada molimo molitve prigovaranja. No, ponekad nam dopusti da upravo i dobijemo ono za šta smo molili! Da, Bog ponekad odgovori na molitve tela. No garantujem vam, krajnji rezultati toga vam se neće sviđati.

Budi pažljiv u molitvi - Izraelci su prigovarali zbog mane i zahtevali su meso, i Gospod im je rekao da će im dati mesa da jedu. Sad vas mogu čuti kako kažete: "Hej, prigovaranje je upalilo! Moramo to češće raditi!" Gospod je rekao:

"Nećete jesti jedan dan, ni dva dana, ni pet dana, ni deset dana, ni dvadeset dana; Nego ceo mesec dana, dokle vam na nos ne udari i ne ogadi vam se, zato što odbaciste Gospoda koji je među vama i plakaste pred Njim govoreći: Zašto iziđosmo iz Misira?" (4. Moj. 11:19-20)

A Gospod je, poznavajući njihova srca, znao da će Ga odbaciti zarad svojih apetita. I dao im je ono za šta su oni mislili da žele. Bog je poslao vetar da donese prepelice s mora kojima je bila pokrivena zemlja sa dva lakta, a dan hoda u bilo kojem pravcu. Grad prepelica! Da ne spominjem sve drugo... znate već... druge stvari koje prepelice nose sa sobom. Mora da je to bio pravi odgovor na molitvu! "I ustavši narod ceo onaj dan i svu noć i ceo drugi dan kupljaše prepelice: i ko nakupi najmanje nakupi deset gomora; i povešaše ih sebi redom oko logora..." Jedan gomer je bio oko 11 merica, tako da je osoba koja je nakupila najmanje, nakupila 110 merica - samo za sebe! Božji narod - personificirano telo (stihovi 31-32)

"Ali meso još im beše u zubima ... a Gospod se razgnevi na narod i udari Gospod narod pomorom vrlo velikim. I prozva se ono mesto Kivrot-Atava jer onde ukopaše narod koji se beše polakomio." (stihovi 33-34)

Ime "Kivrot-Atava" zapravo znači "grobovi lakomosti". Bog je odgovorio na njihove molitve prigovaranja, a oni su na ranu dodali uvredu. Nije bilo milosti, nije bilo zahvalnosti, poverenja, ni vere. Samo lakomost. Mnogo, mnogo ljudi je umrlo od te pošasti.

Jesi li ti ponekad nemiran u svojoj veri, jer nisi vidio odgovor na važnu molitvu? Jesi li gunđao, jer si verovao Bogu da će ti pomoći ispuniti potrebu, a osećaš da ti je nije ispunio? Čezneš li da sve bude kao što je nekad bilo? Jesi li bio nezahvalan na onome šta ti je Gospod dao?

Ne dopusti svome telu da pobedi tvoj duh, jer će te to odvesti u mrtvu veru - ili još gore, u direktno odbacivanje Gospoda.

2. Prigovori zavisti

Četvrta Mojsijeva knjiga otkriva još jedan opasan prigovor koji je zakopan u nama kao opasna tempirana bomba.

U Četvrtoj Mojsijevoj 12:1, stoji: "I stadoše vikati Marija i Aron na Mojsija radi žene Madijanke, kojom se oženi..." Na prvi pogled, čini se da je njihov prigovor bio upućen Mojsiju što je izabrao nejevrejku za ženu. No mi znamo da je Mojsije bio čovek molitve koji je imao odnos sa Bogom licem-u-lice - i kako izgleda Bog je Mojsiju dao dozvolu da se oženi njome. U stvari Marija i Aron su osuđivale Mojsija i kad su se počele svađati, pokazali su se njihovi stvarni prigovori. U sledećem stihu kažu, "Zar je samo preko Mojsija govorio Gospod? Nije li govorio i preko nas?"

Ne morate kopati duboko kako bi videli greh zavisti. Bog je uzdigao Mojsija na tron vođe, časti i poštovanja. Ali ni njegov brat i sestra to nisu mogli podneti! Njihov prigovor nije došao iz telesnog apetita, kao što je to bio slučaj kod ljudi koji su tražili meso. Oni su prigovarali zbog svojih gladnih ega!

Nažalost, njihova ega nisu nestala završetkom Starog zaveta. Hrišćani Novog zaveta poput nas, imaju probleme ega Novog zaveta. Time mislim reći da smo i mi ponekad zavidni i prigovaramo na naše braću i sestre u Gospodu. Video sam ovu vrstu zavisti među bliskim prijateljima koji se uključe u službu u isto vreme. Jedan od njih je postavljen na starešinsku poziciju, te bi bilo normalno za očekivati da će se drugi radovati zbog njega, jer kao što Pavle kaže: "Radujte se s radosnima, i plačite s plačnima." (Rim. 12:15)

No prečesto je odgovor povređeni ego. A onda krene gunđanje. "Zašto on vodi pouke iz Biblije? Ja sam hrišćanin duže od njega. Ja sam ga doveo Gospodu! Sinoć mu je trebalo pet minuta da pronađe Ageja!"

Tužno, ali jedan razlog zašto postajemo zavidni na hrišćanske propovednike, učitelje ili izvođače, jeste taj što vidimo druge kako im poklanjaju im pažnju. Trebamo biti uvređeni, no ako makar neko od nas bude iskren, priznaćemo takođe, da mi želimo isto to poštovanje i divljenje. Možda to nikad niste posmatrali na ovaj način, no ponekad i mi želimo biti u centru pažnje!

Isus je morao rešiti ovaj problem među svojih 12 najbližih prijatelja, noć pre no što je bio razapet. Već im je bio rekao da će uskoro da umre, i oni su žalili, zar ne? Pogrešno. Nedelju dana pre su gledali kako Ga pozdravljaju kao Cara dok je ulazio u Jerusalim i sada su se prepirali ko će biti najveći u Njegovu Carstvu! (Lk. 22:24). Ja bih otišao u potragu za 12 novih učenika! No, Isus je uzeo peškir i lavor vode, te im jednom po jednom oprao noge, poput običnog domaćinskog sluge. A potom im je rekao:

"Znate li šta ja učinih vama?

Vi zovete mene učiteljem i Gospodom; i pravo velite: jer jesam...

Kad dakle ja oprah vama noge, Gospod i učitelj, i vi ste dužni jedan drugom prati noge."
(Jn. 13:12-14)

Žalite li se, jer niko ne prepoznaje vaše darove? Ciljate li na mane vaših starešina? Mrmljate li jer neko do vas ne dobiva pažnju i slavu?

Pavle je upozorio jednu grupu hrišćana: "Ali ako se među sobom koljete i jedete, gledajte da jedan drugog ne istrebite." (Gal. 5:15). Prigovori iz zavisti su kao razoran rak.

Bog je dozvolio Mariji i Aronu da osete rako-razorne posledice njihovih prigovora protiv Mojsija. U ljutnji, Bog je pogodio Mariju gubom - rakom tog vremena (4. Moj. 12:10). Iako ju je očistio od gube, i njoj i Aronu je bilo zabranjeno ući u Obećanu zemlju "zbog pobune" (4. Moj. 20:24).

Poruka je jasna. Ponekad naši prigovori dolaze od naših gladnih ega koje nismo predali Gospodu. Ako si prigovarao, jer niko nije prepoznao tvoje darove, predaj svoj ego Gospodu, pre nego što postane kao rak, uništavajući tvoju braću i sestre i tvoj vlastiti duh.

Tvoje potpuno predanje će omogućiti Bogu da te očisti. Onda ćeš biti spreman da zauzmeš svoje mesto u Njegovom Carstvu.

3. Prigovori iz nevere

U 4. Mojsijevoj 13, nailazimo kako su se prigovori protiv Mojsija i Arona stvarno razbuktali. Ono što je ključno za nas, je način na koji su se oni sa time nosili.

Na Božju zapovest Mojsije je izabrao 12 ljudi da potajno izvide zemlju hanansku. Nije poslao neke neiskusne sluge, već vođe plemena. Jošua (Isus Navin) i Halev su ih vodili preko reke Jordan da izvide je li zemlja plodna i koliko teško bi bilo osvojiti je. Vratili su se sa gomilom grožđa toliko velikom da su dva čoveka bila potrebna da je ponesu. Takođe, su se vratili sa različitim izveštajima. Halev je bio pun vere. Rekao je, "hajde da idemo da je uzmemo, jer je možemo pokoriti." (stih 31)

Ali drugi koji su išli sa Jošuom i Halevom "dali su sinovima Israelovim loš izveštaj rekavši: Zemlja ...koja proždire svoje stanovnike, i sav narod koji videsmo u njoj jesu ljudi vrlo veliki." Izvukli su i neke priče starih baba o plemenima divova Nefilim rekavši da su oni bili nalik skakavcima u odnosu na njih. U potpunosti su izgubili Boga iz vidokruga i podneli su loš izveštaj o Obećanoj zemlji.

No, jedna stvar koju su Izrelci znali jako dobro bilo je prigovaranje, i proveli su celu noć radeći to. Ujutro su već svi gunđali protiv Mojsija i Arona. Hteli su ga ubiti, i izabrati novog vođu, i vratiti se u Egipat. Kako glupo. Jesu li mislili da bi Bog opet za njih otvorio Crveno more? Ili da bi Egipćanima bilo drago da ih ponovo vide nakon što su im uništili celu armiju?

U svakom slučaju, ljudi su pošli da ubiju Mojsija i Arona, i taman pre nego što je kamenje počelo da leti "ali se pokaza slava Gospodnja svim sinovima Izrailjevim u šatoru od sastanka." (4. Moj. 14:10). Bog nudi Mojsiju da reši problem rekavši mu, "Udariću ga pomorom, i rasuću ga; a od tebe ću učiniti narod velik i jači od ovog." (Stih 12). Bog je Mojsiju nudio isti savez koji je bio sklopio sa Avramom! Ovo je bila Mojsijeva velika šansa!

Ali šta je on uradio? Počeo je da moli za narod koji se protiv njega bunio i prigovarao! Rekao je, "Oprosti bezakonje ovom narodu radi velike milosti svoje, kao što si praštao narodu ovom od Misira dovde", (Stih 19). Mojsije je uradio upravo ono šta je nama Isus zapovedio da uradimo kad je rekao:

"A ja vam kažem: ljubite neprijatelje svoje, blagosiljajte one koji vas kunu, činite dobro onima koji na vas mrze i molite se Bogu za one koji vas gone; da budete sinovi Oca svog koji je na nebesima." (Mt. 5:44-45)

Sećate li se Savla? Šta mislite ko je molio za njega na putu za Damask? Savle je bio jedan od najsvirepijih ubica hrišćana i oni su najverovatnije bili na koljenima plačući u njegovo ime. Bog je Savla pretvorio u novog čoveka sa novim imenom. A kad je Isus bio na krstu, kada je prolazio kroz najgore ovozemaljske patnje, popljuvan i ostavljen od svojih najbližih prijatelja, On je molio: "Oče! Oprosti im; jer ne znadu šta čine." (Lk. 23:34)

Postoji velika razlika između ljudi koji kažu da su sledbenici Isusa i onih koji Ga uistinu i slede. Mojsije je tražio od Boga da oprosti izraelskom narodu, i podsetio ga je na Njegovu milost. Drugim rečima, "Ne bi bilo dobro za Tvoju slavu kad bi ubio ovaj narod." Ovo je čovek koji se nesebično raspravlja sa Bogom. Treba li Boga podsećati na njegovu narav? Ne, ali Ga treba podsećati da mi verujemo u Njegovu narav. Bog nije pobio narod, no Jošua i Halev su bili jedini kojima je od te generacije bilo dopušteno da uđu u Obećanu zemlju.

Kad uđeš u "divljinu vere", to je karta u jednom smeru. Ili umreš u divljini ili uđeš u Obećanu zemlju. Ne možeš se vratiti natrag u svet - Egipat.

Mnogo ljudi misle da mogu, ali više jednostavno nisu isti. Oni su umorni, cinični, sarkastični. Neki postanu beskurpulozni. Ne govorim o vraćanju na staro, govorim o kompletnom napuštanju Gospoda i čak poricanju. Oni duhovno umiru u divljini.

Da te upitam ovo: Jesi li spreman oprostiti onima koji te povrede? Ili prigovaraš, ogovaraš i uzvraćaš? Tražiš li od Boga da "ih dohvati" ili moliš za milost? Mojsijeva molitva je spasila narod Izraela od potpunog uništenja. Naša molitva može promeniti srca naših neprijatelja. Kao rezultat, oni čak mogu promeniti svoju večnu sudbinu.

Možemo biti poslušni Bogu, ili se ponašati u skladu sa našim telom. Najbolji plan za pobedu nad našim neprijateljima jeste molitva. Molitva pokazuje našu veru u milost i Božju snagu. Ako odbacimo Božju Reč, odbacujemo Boga samoga. Kad prigovaramo o nekome ko je pogrešio umesto da molimo za njega, mi ispadamo gubitnici. Gunđanje i prigovaranje je očiti dokaz naše nevere u Božju suverenost i Njegovu mogućnost da promeni stvari na svoju slavu i naše dobro.

Na kraju

Hajde da napravimo "inventar odnosa".

Nosiš li u sebi uvrede? Ogorčenost? Takmičiš li se sa nekim ili si u sukobu sa nekim? Hodaš li u neveri? Možda ti je telo otvorilo vrata duhu nezahvalnosti. Traži Božije oproštenje za tvoje gunđanje i prigovaranje istog trenutka. On može smekšati tvoje srce i dati ti duh kao što je Njegov, spreman da se bori u duhu - čak i za tvoje neprijatelje.

Hvala Ti Gospode, što si nam dao Tvoga Duha, koji ne silazi samo na nas, nego živi unutar nas po Tvojoj Reči. Gospode Isuse, pomozi nam da verujemo u Tebe i u druge. Pomozi nam da podnesemo dobar izveštaj o svim muškarcima i svim službama. I Gospode, mi Te molimo za oproštenje, za gunđanje, mrmljanje i prigovaranje, jer znamo da to mrziš. To je najbolja potvrda naše nevere. Bože, mi želimo biti vernici, ne samo u reči, već i u delu. Ošamari nas brzo ako mrmljamo i prigovaramo, pre nego to preraste u greh poput onog Izraelovog - i pošalji Svoj blagoslov vere na nas. Volimo te Gospode Isuse.

Preveo: Ante Miliša, Sarajevo.
"Koji se odreče mene, i ne prima reči moje, ima sebi sudiju: reč koju ja govorih ona će mu suditi u poslednji dan."
- Jovan 12:48

ZA DANAS

IZDVAJAMO




ANKETA

INDEKS TAGOVI

PRATI NAS

Posete/Statistika
Danas: 739
Ukupno: 2385559
Generisano za: 0.004''

W3C XHTML 1.0
W3C CSS

Internet izvor: http://siont.net/u-hristu/propovedi/kg_gundanje.php
Ovaj tekst je preuzet/odštampan sa sajta SIONSKE TRUBE - http://www.siont.net/.
Uslovi i prava za korićenje ovog materijala su dati na stranici: http://www.siont.net/garancije.php.