Njegovo ime je "Divni"
"Jer nam se rodi Dete, Sin nam se dade, kome je vlast na ramenu, i ime će Mu biti: Divni, Savetnik, Bog silni, Otac večni, Knez mirni." (Isa. 9,6)
Želim da u ovom stihu obratimo pažnju na ovu izjavu: "ime će Mu biti: Divni".
Jednom sam odlučio da ću proći kroz Bibliju i izvući sva Hristova imena, te propovedati seriju propovedi o njima. Bili biste zadivljeni nad brojem različitih imena koja su upotrebljena u Bibliji. To jednostavno znači da je Hrist tako divan (čudesan) u svim svojim mnogostranostima, u svoj svojoj lepoti i značenju svoga dela, svoje osobe i odnosa prema ljudskom životu, da je Bog iscrpeo sav ljudski jezik pokušavajući pronaći izraze kojima bi to izrazio kroz imena koja su mu data u Reči Božjoj.
Nazvan je "Izbavitelj". Nazvan je "Spasitelj". O njemu se govori kao o "Svetlu sveta". Nazvan je "Sunce pravde". On je "zvezda Danica", "sjajna zvezda Danica". On je "ruža Saronska", "ljiljan u dolini", "balzam Gileadski", "veliki lekar". "Divni, Savetnik, Bog silni, Otac večni, Knez mirni." On je "zaklano Jagnje". Nazvan je i "sva punina božanstva".
On je "Reč" - Logos. "U početku beše Reč, i Reč beše u Boga, i Bog beše Reč. Ona beše u početku u Boga. Sve je kroz Nju postalo, i bez Nje ništa nije postalo što je postalo. U Njoj beše život, i život beše videlo ljudima." (Jn. 1,1-4).
On je "Dobri pastir". On je "Hrist", Pomazanik Božji, Mesija obećan Jevrejima. On je "žrtvovano naše pashalno jagnje". On je "Car nad careva i Gospodar nad gospodarima".
Dalje i dalje, možemo nabrajati imena kojima je Isus nazvan u Pismu. On je "ženino seme" koje će satirati glavu zmiji. O, Hrist je bez premca, Čudesni Hrist, Spasitelj sveta! "... i nadeni Mu ime Isus; jer će On izbaviti svoj narod od greha njihovih" (Mt. 1,21). Nije ni čudo da su se one noći nebesa tako nisko sagnula i da je mnoštvo nebeske vojske zapevalo: "Slava na visini Bogu, i na zemlji mir, među ljudima dobre volje!" (Lk. 2,14) "ime će Mu biti: Divni..." Zaista, on je Divan!
1. ČUDESAN JE BIO U SVOME ROĐENJU
Nije to bilo obično rođenje. O njegovom se rođenju prorokovalo od onoga dana kad je Bog sišao u edenski vrt, onog strahovitog dana kad je greh ušao u svet i kada su se Adam i Eva pokušali sakriti među drvećem u vrtu, nastojeći pred Bogom sakriti svoju golotinju. U njihovom beznađu i očaju, Bog je šetao vrtom za dnevnog povetarca i pozivao: "Adame, gde si?" A onda su morali otkriti svoj greh i Bog je morao izreći prokletstvo koje je došlo kroz greh. Tada je Bog dao obećanje o Izbavitelju: "Ženino seme smrviće zmiji glavu!" (1. Moj. 3,15). Dakle, u tom proročanstvu se nalazi obećanje devičanskog rođenja Isusa Hrista.
Četiri hiljade godina pre nego što se to dogodilo, Bog je rekao da će devica roditi Isusa. A onda, kako su vekovi dolazili i odlazili, proroci su nastavili prorokovati te iznova i iznova, ukazivali na onaj sveti trenutak, određujući vreme i mesto. Naime, kad je pokvareni Irod hteo otkriti gde se "novi kralj" trebao roditi, pozvao je učitelje Pisma i oni su mu rekli: "U Vitlejemu Judinom." Kada je stari Simon istraživao Pismo, bio je svestan da se približava vreme, jer je Bog utvrdio vreme rođenja Mesije, kao i mesto i pod kakvim prilikama će se on roditi. Simon je počeo moliti Boga da živi dok svojim vlastitim očima ne vidi Cara, a kad su položili to detešce u njegove ruke, rekao je: "Sad otpuštaš s mirom slugu svog, Gospode, po reči svojoj, jer videše oči moje spasenje Tvoje." (Lk. 2,29-30).
To nije bilo obično rođenje; bilo je to najčudesnije i najdivnije rođenje koje se dogodilo od početka sveta. Jer to je bilo utelovljenje Boga svemira u malom detetu. Ono je bilo rezultat zasjenjenja Svetoga Duha kada je u utrobi device Marije začet sam Boga velikog stvaranja.
Verujem čitavim svojim srcem u devičansko rođenje Sina Božjega. Liberalni teolozi kažu: Svejedno je da li verujete u devičansko rođenje ili ne. Prijatelju, nije svejedno, jer to čini veliku razliku! Jer da je začet od bilo kojeg zemaljskog oca i da je imao samo prirodno rođenje, onda ne bi bio Spasitelj. Tada bismo imali samo divan primer velikog čoveka, samo divan život i mučeništvo na kraju, sa neostvarenim nadama i ambicijama uništenima nepravednom smrću. Ako se nije devičanski rodio, onda su njegove kosti istrunule negde u nekoj palestinskoj grobnici. Ali hvala Bogu, on je bio utelovljenje samog Boga i čudesan u svom rođenju.
Najdivnija priča ikada ispričana je priča o pojavi anđela Gavrila onoj mladoj ženi odabranoj od Boga. Ona govori:
"Duh Sveti doći će na tebe, i sila Najvišeg oseniće te; zato i ono što će se roditi biće sveto, i nazvaće se Sin Božji... On će biti veliki, i nazvaće se Sin Najvišega, i daće Mu Gospod Bog presto Davida oca Njegovog; I carovaće u domu Jakovljevom vavek, i carstvu Njegovom neće biti kraja." (Lk. 1,35; Lk. 1,32-33).
Ali čujem skeptike kako govore: "Da ti neka žena danas kaže da je njezin sin devičanski rođen, bi li joj verovao?" Da, verovao bi...
Ako bi rođenje koje se dogodilo bilo predskazano vekovima unapred, verovao bi.
Ako bi mesto njegovog rođenja, njegov život, smrt, sahrana i uskrsnuće vekovima unapred bili predskazani, verovao bi.
Ako bi živeo savršenim životom tako da ni njegovi neprijatelji ne bi mogli naći grešku u njemu, verovao bi.
Ako bi hodao po vodi, utišavao oluje, isceljivao gubavce, podizao mrtve, otvarao slepcima oči i čitao najdublje misli ljudskoga srca, verovao bi.
Ako bi u trenutku njegove smrti sunce, mesec i zvezde odbijale sijati; zemlja se potresla i mrtvi izašli iz svojih grobova, verovao bi.
Ako sva sila Rimskog carstva ne bi mogla zadržati njegovo telo u grobu; ako bi mogao pokidati lance smrti, podići svoje telo i pokazivati se živim četrdeset dana nakon svoga uskrsnuća, verovao bi.
Ako bi neuki ribari propovedali poruku o njegovom uskrsnuću i videli tri hiljade života u trenutku kako su promenjeni, verovao bi.
Ako bi vera i pouzdanje u silu žrtvene smrti toga čoveka na krstu učinili da lopov više ne krade, ubica više ne mrzi, pijanica više ne pije, moralni gubavac više ne greši, verovao bi.
Ako bi gusti mrak, strašan greh i veliko neznanje bili tamo gde ime toga čoveka nije poznato i ako bi svetlo, mir, napredak i pravednost bili gde je ono poznato, verovao bi.
2. ČUDESAN JE BIO U SVOME ŽIVOTU
Ateisti, skeptici, nevernici, agnostici i vernici svi se slažu u jednome: Isus je imao najčudesniji život. Reči koje su pale s njegovih usana, su takve reči kakve nikada i nijedan čovek nije izgovorio; a život, priča je koja je ispričana tako jednostavno i veličanstveno da svi jednoglasno kažu: Nijedan se smrtnik među sinovima ljudskim s njime ne može porediti; on je lepši od svih koji su se ikad rodili.
Njegov je život bio takav da nijednom nije sagrešio. Nijednom nije izgovorio reč koju bi morao povući. Nikada se nizašto što je rekao ili učinio nije izvinjavao. Čak ni njegovi najžešći neprijatelji koji su ga u svom lukavstvu dan i noć sledili pokušavajući ga uloviti u zamku, nisu mogli pronaći ništa za šta bi ga mogli optužiti. A on ih je sve mogao izazvati: "Koji me od vas kori za greh?" (Jn. 8,46). I niko ga nikada, čak ni sa svojim lažnim svedocima, nije mogao optužiti za neki greh. Čak i onaj koji ga je izdao, koji je dolazi sa svojim krvavim novcem i bacio ga do nogu Velikoga veća, priznao: "Izdao sam nevinu krv." Čak je i onaj koji je sedeo na sudnoj stolici i koji mu je izrekao presudu, za njega potvrdio: "Ja na njemu ne nalazim nikakve krivice."
3. ČUDESAN JE BIO U SVOJOJ PONIZNOSTI
Zadivljujuće je kako se Sin Božji potpuno lišio svoga božanstva da ni jedan jedini put nije primenio silu koja mu je s pravom pripadala. Tako se potpuno lišio svega, da je Pavle rekao:
"Koji, ako je i bio u obličju Božijem, nije se otimao da se uporedi s Bogom; Nego je ponizio sam sebe uzevši obličje sluge, postavši kao i drugi ljudi i na oči nađe se kao čovek. Ponizio sam sebe postavši poslušan do same smrti, a smrti krstove." (Fil. 2,6-8)
O, kako je neverovatna poniznost Sina Božjega, koji je rečju svoje sile stvorio svetove! Jer Bog je rekao: "Sve je kroz Nju (Njega) postalo, i bez Nje ništa nije postalo što je postalo." (Jn. 1,3).
Sin Božji koji sve održava rečju svoje sile tako je ponizio sam sebe da je u naručju svoje majke počivao kao bespomoćno dete. Zatim, kad je odrastao, a posebno u svojoj službi, tako je ponizio sam sebe da ga čujemo kako govori onima koji ga slede: "Lisice imaju jame i ptice nebeske gnezda; a Sin čovečiji nema gde glave zakloniti." (Mt. 8,20). On koji je bio bogat postao je siromašan da bismo mi kroz njegovo siromaštvo mogli postati bogati. Malo odeće šta je imao, obezbedile su mu ruke male grupe žena. Hranu koju je jeo sigurno su pribavili drugi. Morao je spavati na zemlji ili u tuđem krevetu. Hranjen je bio za tuđim stolom. I sahranjen je bio u tuđem grobu pa i umotan u povoje koji su pripadali nekom drugom. O, kako je to čudesno, da se večni Bog spustio tako nisko da bi čoveku postao Spasitelj!
4. ČUDESAN JE BIO U SVOJEM SAOSEĆANJU
Pogledajte ga kako ide okolo i dotiče se ljudi! Gledajte ga, i osetite snažno kucanje njegovog srca koje je puno saosećanja dok posmatra mnoštvo koje "luta kao ovce bez pastira"!
Posmatrajte ga dok hoda među onima koji trpe i muče se u grehu. Nikada nije preumoran da ne bi poslužio mnoštvu koje trpi i odgovorio na svaki vapaj onih u potrebi. Nikada mnoštvo nije otpustio gladno; uzeo je hlebove i ribu i nahranio ih.
Uvek kada on nailazi na grešnika umorna od greha, čujemo ga reći: "Sine, oprošteni su ti gresi." On ulazi u bolesničku sobu i isceljuje bolesnika. Susreće gubavca i ozdravlja ga. Susreće mnoge slepce i vraća im vid; gluve i vraća im sluh. Ulazi u mrtvačnicu i vraća mrtvaca u život. On sa ožalošćenima odlazi na groblje te s beskrajnom saosećanjem plače zajedno sa njima i poziva mrtvaca, i vraća ga njegovim ljubljenima. O, Hrist je pun saosećanja!
Kada bi sreo preljubnicu ili preljubnika, on bi ih prigrlio i otpustio kao čiste i oproštenih greha ako su se pokajali. Čak su i oni koje je religiozni svet odbacio rekavši: "Učitelju, Zakon naređuje da takve treba kamenovati", su zadobili saosećanje njegovog srca. Kad je preljubnica bila dovučena pred njega u predvorje hrama, čujemo ga kako govori: "Ženo! Gde su oni što te tužahu? Nijedan te ne osudi? A ona reče: Nijedan, Gospode! A Isus joj reče: Ni ja te ne osuđujem, idi, i odsele više ne greši." (Jn. 8,10-11).
Pogledajte ga kod Jakovljevog studenca! Dok je sedeo kod studenca, zaboravio je na svoju vlastitu slabost, te je svojim srcem punog saosećanja posegnuo za bezimenom grešnicom. Kad je ona shvatila ko je on, ostavila je svoj krčag da ispriča priču o božanskoj milosti i da čitav grad dovede k onome za kojega je rekla: "Da on nije Mesija?"
O, saosećajan Hrist koji ne želi da iko propadne! ''Jer Bogu tako omile svet da je i Sina svog Jedinorodnog dao, da nijedan koji Ga veruje ne pogine, nego da ima život večni." (Jn. 3,16).
5. ČUDESAN JE BIO U SVOJOJ SMRTI
Njegovo rođenje nije bilo obično, ni njegov život nije bio običan, a ni njegova smrt nije bila obična. Čujmo ga kako kaže: "Ali sam radi ovoga i došao." Sin Čovečji imao je vlast položiti svoj život i vlast ponovno ga uzeti natrag. Njegova smrt je bila prorečena još u edenskom vrtu. Ta je smrt prikazana u Edenu u slici kad je Bog uzeo nevinu žrtvu i ubio je prolivši krv, te od krzna načinio odeću za prve grešnike. O, Jagnje Božje koje je bilo zaklano ne samo za one u vrtu; to je Jagnje Božje koje je iz večnosti imalo okrenuto svoje lice prema Golgoti i dragovoljno dolazi položiti svoj vlastiti život! "Niko ga ne uzima od mene, nego ga ja sam od sebe polažem. Imam moć da ga položim, a mogu da ga opet uzmem, - ovaj nalog sam primio od svog Oca." (Jn. 10,18).
Kad su ga došli uhvatiti, istupio je napred i rekao: "Koga tražite?" Rekli su: "Isusa Nazarećanina." Zatim čujemo dve reči koje padaju s njegovih usana s takvim veličanstvom i s takvom snagom da su vojnici koji su ga došli uhvatiti ustuknuli i pali na zemlju oduzeti i bespomoćni u njegovom prisustvu. Te dve reči su one reči koje je čuo i Mojsije na Sinaju, kad je rekao Bogu: "Šta ću im reći, ko me poslao?" A Bog mu je rekao: "Ovako kaži Izraelcima: 'Ja jesam' posla me k vama." A kad Isus, večni "Ja sam", u svom poniženju izgovara ove reči, takva je snaga da vojnici padaju na leđa potpuno bespomoćni. Nijedan mu vojnik ne bi mogao svezati ruke. Sve vojske sveta ne bi mu mogle staviti lisice na ruke, da Sin Čovečji nije sam tako hteo, a on je "došao da da svoj život" (Jn. 20,28). "Kao jagnje na zaklanje vođen bi i kao ovca nema pred onim koji je striže ne otvori usta svojih..."
Isus je čudesan i dok visi na onom stašnom krstu. Čudesan je u onom satu svoje smrti. Vidimo ga dok gleda na besnu svetinu i čujemo ga kako s njegovih usana padaju reči kakve nikada ranije nismo čuli. Poslušajte! To je molitva! "Oče, oprosti im, jer ne znaju šta čine." (Lk. 23,34).
Kad dolazi do kraja, podiže svoju glavu i gleda ravno u Očevo lice te se čuje poklič pobede koji dolazi iz njegove duše, poklič kakav nikada ranije ljudsko uho nije čulo. Nije to slab, iscrpljeni vapaj mučenika koji umire. To je poklič pobednika. I dok ga izgovara, zemlja na kojoj se ovaj prizor događa, se trese od silnog zemljotresa, poljuljana i zavitlana u svojoj osi. Stene pucaju i valjaju se u doline kada se začuo poklič: "Svršeno je!"
"Seme ženino" je došlo izbaviti palog čoveka. Jagnje Božje je položilo svoj život. Za greh je plaćeno. "Ugaoni kamen" onog velikog zdanja iskupljenja koje je Bog podizao vekovima je stavljen na svoje mesto. Temelj je bio položen i pre nego je Čovek bio stvoren. Obećanje je bilo dano u edenskom vrtu. Naveštanje toga vidljivo je bilo u svakom krvavom oltaru od Avelja do Golgote. Sada je bilo svršeno. Ovo nije bila obična smrt. Sam Bog Svevišnji uzeo je na sebe greh pale rase. Vreme smrti je bilo prorečeno. Svaki njen detalj unapred je bio predskazan.
"Mučen bi i zlostavljen, ali ne otvori usta svojih; kao jagnje na zaklanje vođen bi i kao ovca nema pred onim koji je striže ne otvori usta svojih... Odrediše Mu grob sa zločincima, ali na smrti bi s bogatim, jer ne učini nepravdu, niti se nađe prevara u ustima Njegovim... Zato ću Mu dati deo za mnoge, i sa silnima će deliti plen, jer je dao dušu svoju na smrt, i bi metnut među zločince, i sam nosi grehe mnogih, i za zločince se moli." (Isa. 53,7; Isa. 53,9; Isa. 53,12).
Taj dan je bio određen hiljadu pet stotina godina unapred. One noći kad je u Egiptu bilo zaklano pashalno jagnje, određen je bio datum kada će Sin Božji umreti. Kada se približilo vreme, farizeji su rekli: "Samo neka ne bude na Pashu, da se ne bi podigla buna." Ali je Bog hiljadu pet stotina godina ranije rekao da to mora biti na Pashu, određujući sat kada će naše pashalno Jagnje morati biti zaklano, i na Pashu se i dogodilo. "Gle, jagnje Božije koje uze na se grehe sveta." (Jn. 1,29)
Njegova smrt i otkupljenje naših greha je ona krv koja je simbolički prikazana tamo u edenskom vrtu. To je krv koja je simbolički bila izražena u Aveljovoj žrtvi te, "kroz nju on mrtav još govori." (Jev. 11,4). To je slika krvi koja je one Pashe bila na dovratnicima i na nadvratniku domova u Egiptu. To je ona krv bez čijeg prolivanja "nema oproštenja" greha. To je krv iskupljenja. I, hvala Bogu, ovoga jutra ja čitavim svojim srcem verujem u iskupljeničku dovoljnost krvi Isusa Hrista. Kao grešnik, svu svoju nadu čvrsto polažem u Hristovu krv za sada i za svu večnost.
Moja nada spasenja ne stoji ni na čemu drugom, već samo na Isusovoj krvi i pravednosti; ne usuđujem se ni u šta drugo pouzdati, već samo u Isusovo ime. Na Hristu, čvrstoj steni stojim; jer sve drugo je živi pesak, sve drugo je živi pesak.
"Ime će Mu biti: Divni..." O, nije li čudesno biti hrišćanin? Biti Isusov? Nije li to čudesno biti opran u njegovoj krvi, rođen od njegova Duha, začet od neraspadljivog semena, biti "baštinik Božji, a subaštinik Hristov"! Živeti u nadi slave Božje da ćemo jednoga dana biti poput njega!
6. ČUDESAN JE BIO U SVOJOJ SNAZI
Čudesan je u svojoj snazi da spasi. "Pogledajte u mene, i spašćete se svi krajevi zemaljski; jer sam ja Bog, i nema drugog." (Isa. 45,22). "Hodite k meni svi koji ste umorni i natovareni, i ja ću vas odmoriti." (Mt. 11,28). "Ako gresi vaši budu kao skerlet, postaće beli kao sneg; ako budu crveni kao crvac, postaće kao vuna." (Isa. 1,18). "Krv Isusa Hrista, Sina Njegovog, očišćava nas od svakog greha." (1. Jn. 1,7).
Nije bilo moguće da krv bikova i jaraca oduzme grehe, ali hvala Bogu, na kraju vremena pojavio se on da jednom za svagda prinese sam sebe kao žrtvu koja će uzeti greh i ukloniti svaku ljagu. Divni Hrist, koji može posegnuti u jamu pokvarenosti i podići grešnika iz blata te ga oprati na belo u izvoru krvi koja je potekla iz Emanuelovih vena. Čudesan je on u svojoj sili da spasi i one najveće grešnike koji po njemu dolaze Bogu.
Divan je on u svojoj snazi da sačuva. Divan je u svojoj snazi da "ispuni u Hristu Isusu svaku vašu potrebu raskošno prema svom bogatstvu." Divan je on u svojoj snazi da uzme ljudski život i učini ga veličanstvenim, divnim, srećnim, dubokim, slatkim i blagoslovljenim. "... i uveren sam da je on kadar sačuvati do onoga dana dobro koje je meni povereno." (2. Tim. 1,12).
Divan je on u svojoj sili da preporodi ljudske živote. Divan je on u svojoj sili da promeni ljudski život i da stavi pesmu i slavu Božju u dušu za sve preostale dane života. A ona sila koja je njega podigla iz mrtvih, jednoga će dana pozvati i naša zaspala tela iz praha zemaljskog te ćemo se probuditi slični njemu i ostaviti ovo mesto gde je i on na trenutak počivao. Izaći ćemo pevajući i kličući: "Gde ti je, smrti, žalac? Gde ti je, pakle, pobeda? A žalac je smrti greh, a sila je greha zakon. A Bogu hvala koji nam dade pobedu kroz Gospoda našeg Isusa Hrista." (1. Kor. 15,55-57).
Jednoga će dana on doći u svoj svojoj slavi i svi sveti anđeli sa njime. Greh će tada biti uništen, a onaj koji ima vlast nad smrću biće bačen u bezdan i zaključan. Tada će se "zemlja ispuniti spoznajom Gospodnjom kao što se vodom pune mora" kad on dođe od Oca jašući na belom konju, a na svome pojasu napisano: "Car careva i Gospodar gospodara."
"Ime će Mu biti: Divni..." Kada se toga setim, iz srca mi navre veličanstvena stara pesma:
Pozdravljam silu Isusova imena!
Anđeli neka pred njim padnu!
Iznesite carsku krunu i krunišite ga
kao Gospodara nad gospodarima!
Svako koleno i svako pleme
na ovoj kugli zemaljskoj
njemu svo veličanstvo neka pripiše
i kruniše ga kao Gospodara nad gospodarima!
