Sakriveni u Hristu
"Ako dakle vaskrsnuste s Hristom, tražite ono što je gore gde Hristos sedi s desne strane Boga. Mislite o onome što je gore a ne što je na zemlji. Jer umreste, i vaš je život sakriven s Hristom u Bogu. A kad se javi Hristos, život vaš, onda ćete se i vi s Njime javiti u slavi.
Pomorite dakle ude svoje koji su na zemlji: kurvarstvo, nečistotu, slast, zlu želju i lakomstvo, koje je idolopoklonstvo; Za koje ide gnev Božji na sinove protivljenja; U kojima i vi nekada hođaste kad živeste među njima. A sad odbacite i vi to sve: gnev, ljutinu, pakost, huljenje, sramotne reči iz usta svojih. Ne lažite jedan na drugog; svucite starog čoveka s delima njegovim, i obucite novog, koje se obnavlja za poznanje po obličju Onog koji ga je sazdao: Gde nema Grka ni Jevrejina, obrezanja ni neobrezanja, divljaka ni Skita, roba ni slobodnjaka, nego sve i u svemu Hristos. Obucite se dakle kao izbrani Božiji, sveti i ljubazni, u srdačnu milost, dobrotu, poniznost, krotost, i trpljenje, Snoseći jedan drugog, i opraštajući jedan drugom ako ima ko tužbu na koga: kao što je i Hristos vama oprostio tako i vi." (Kol. 3,1-11)
Hteo bih ovoga jutra da naglasim neke korisne istine, posebno zbog onih koji su se upravo odlučili da slede Gospoda. Kao temelj za svoje izlaganje uzeću tekst iz Kološanima 3,1-11.
Pogledajmo sada 1. stih: "Ako dakle vaskrsnuste s Hristom, tražite ono što je gore..." Drugim rečima, kao da kaže: "Ispovedio si veru u Hrista, koliko god je to bilo moguće jasno si i ozbiljno zauzeo stav i izjavio da si na Njegovoj strani. Uz to, uzeo si na sebe veliko ime Hrišćanin. Sada apostol kaže, "ako je to tako, očekujemo to i da vidimo u tvom životu."
Nije dovoljno zauzeti stav, morate i hodati. Nije dovoljno imati ime, morate imati i život, jer ako je hrišćanstvo išta, onda je ono život koji napreduje. Kad ste jednom prihvatili Isusa Hrista kao svoga Spasitelja od greha, kad ste Ga jednom učinili Gospodom i svojim Carem, onda morate, ako želite da budete odani, iskreni i pošteni, posvete svaki trenutak svog života Njegovoj službi. Morate dozvoliti da svuda bude vidljivo to da sada više niste svoji, već da pripadate Njemu, te da se odluka koje ste učinili neko veče ili pre više godina, kada ste rekli: "Što se mene tiče, služiću Gospodu", da se ta odluka sprovodi i u život.
Svakoga dana u svakom satu ne samo u crkvi, već i kod kuće, u prodavnici, na poslu, u kancelariji, u političkoj areni, javno ili privatno, ja sam Hristov čovek, ja sam Hristova žena i moram se ponašati, moram živeti, moram hodati, moram se držati, moram vršiti svoj posao, moram mislili i moram govoriti kao da je božanski pečat na meni i to vidljiv svuda i uvek. Sa takvim stavom moram živeti svakodnevno: "Vaskrsnuo sam sa Hristom i moji bližnji, moji prijatelji, moje sluge, moj gospodar, moji poznanici i rodbina moraju da vide da je moje srce usmereno na stvari koje su gore."
Kažete da ste kleknuli i molili se sa onima koji su pokušavali da vam pomognu i da ste uistinu na svojim kolenima iskreno tražili da se predate Isusu Hristu. Da li st tada pomislili da se bitka tada završila? Ako je tako, u velikoj ste zabludi. To je bio samo početak. To je bio samo prvi korak, to je bio zaokret, to je bilo predanje, to je bilo priznanje činjenica vašeg stanja. Sada će započeti bitka, prava bitka; biće to sukob odavde, pa do velikog belog prestola. Ali upamtite, niste sami. Onih koji su za vas, više je od onih koji su protiv vas.
Davno ste se priključili crkvi? Učestvujete u Večeri Gospodnjoj i možda vršite neku službu, službu đakona ili učitelja nedeljne škole, te redovito pohađate crkvu? Da li je to sav dokaz da imate nanovo rođeni život? Nemate li ništa drugo reći sami sebi nego da učestvujete u Večeri Gospodnjoj, da dvaput nedeljom idete u crkvu, da ste učitelj nedeljne škole i da povremeno, jer i takva se čuda ponekad događaju, odlazite na molitveni sastanak? Da li je to sav dokaz da ste Carev sin? Ako ste vaskrsnuli s Hristom, pokažite nam vaskrsli život ili nećemo verovati vašem ispovedanju vere. Da sam ja vaš pastor, ne bih verovao u ispovedanje vašeg hrišćanskog života ako po vašem hodanju ne bih znao da vas je Bog spasio od greha i da želite da hodate kao što to traži Jevanđelje.
Pitam se zna li tvoja žena da si se obratio. I pitam se, ženo, zna li tvoj muž da si se obratila. Svaki put kad dođe s posla kući, znaće da li si stvarna hrišćanka; požuriće malo brže kući da bi bacio pogled na tebe. Upravo kao što je sigurno da se sunce diže i sija, i svojim dodirom pretvara zemlju u lepotu, kad Bog dotiče ljudski život, on ga menja iz greha u ljupkost. Nije ni važno koliko je loš čovek sa kojim živiš i nije ni važno koliko je žena koja živi sa tobom loša, ili koliko su loši tvoji saradnici na poslu sa kojima radiš, duboko dole u svojim srcima diviće se lepoti koju Bog stvara. Pitam se zna li tvoj poslodavac da si nanovo rođen, jer ako jesi, on će to znati.
Čovek koji je stvarno nanovo rođen pokazivaće svoju veru u najsitnijim detaljima svoga života. Njegova vera će biti vidljiva u malim stvarima. Svako ko te upozna znaće da si nanovo rođen. Seti se onog divnog događaja u životu Sina Božijega kada je gubavac došao k njemu i rekao: "Gospode, ako hoćeš, možeš me ozdraviti." A Isus mu je rekao: "Hoću. Ozdravi", zatim ga je dotakao i guba je nestala, a Isus mu je rekao: 'Pazi, nikome to ne kazuj! Već idi, pokaži se svešteniku te prinesi dar što ga propisa Mojsije, njima za svedočanstvo." Nije sebi mogao da pomogne. Biti očišćen od gube a da to niko ne zna! Nemoguće. A ako ste i vi novi čovek u Hristu Isusu, kažem vam, svi će to znati. Hvala Bogu za to!
"Tražite ono što je gore." Neka vaš život bude u skladu s vašim ispovedanjem vere. To je ono što to znači. Nije dovoljno samo negde zapisati svoje ime, pridružiti se klubu ili nekoj obrazovnoj instituciji ili nekom socijalnom društvu. To znači živeti život koji će biti u skladu sa zakonom Božijim, koji će proslavljati Boga, koji će častiti Boga, koji će biti svedok Njemu na slavu u svetu u kojem živite, koji će govoriti tiho a da ne kažete ni jedne reči: "Moj je život takav kakvim ga je Bog učinio, a on isto može učiniti i za tebe", prekrasan život, prekrasno čist, pun muzike, pun Boga; takav će život biti najsnažnija propoved i mnogi će ljudi slušati takvu propoved, ljudi koji nikada ne bi slušali propoved sa propovedaonice.
Oni će videti živu propoved bez da čitaju Mateja, Marka, Luku, Jovana, Dela, itd. Ali iako neće zavirivati u te stvari, istraživaće vaš život i shvatiti da ste bili sa Isusom. A ono što danas svet sve više želi, jeste istinska propoved koja živi u trgovini, na pijaci, u radnji, u banci, u vozu, u tramvaju; život koji je sličan Hristu. Bog želi da mi tako živimo, i ja se molim Bogu da takav život sve više bude vidljiv u vama i sve više u meni.
Ali apostol ide dalje. Takvim životom morate živeti iz ovog razloga: vaš život, stari, sebičan i grešan život, stari život nevere i greha, stari život sveta, tela i đavola, vaš vlastiti stari život je mrtav. Gospod neka vam pomogne da ga zakopate. Neki od vas ste se zalepili za leš i teglite ga za sobom. Vi ste poput Lazara: izašli iz groba, ali potrebno je da vam se skine posmrtno odelo. Ako ste vakrsnuli s Hristom, stari je život mrtav. Apostol je jednom prilikom rekao: "Hrist je za mene umro." Zatim je ponovo rekao: "Ja sam raspet s Hristom".
Pavle je propovedao samo ono što je razumeo, što je iskusio: "Hrist je zauzeo moje mesto; Hrist je visio na krstu za mene i poneo moju sramotu i prokletstvo; On je platio moj dug. Ljubio me je i dao samog Sebe za mene." O, tajna toga! O, dužina, širina i dubina toga! On je umro za mene. Ali sledeći je korak još divniji: "Ja sam raspet s Hristom!" Stari čovek je umro sa Hristom. A zatim ide dalje i na drugom mestu kaže: "Živim, ali ne više ja, nego Hrist živi u meni." A zatim kaže: "Sve mogu kroz Hrista koji mi snagu daje." I tako, On nije platio samo moje stare dugove, već me stavlja u položaj da više nikada ne moram ući u dug. Daje mi život koji će mi omogućiti da to činim, da hodam pred Njim i da Mu ugađam kako bi imao svedočanstvo da je moj život prihvaćen u Hristu Isusu. "Jer ste mrtvi i vaš je život sakriven s Hristom u Bogu", sakriven u srcu Božjem.
Nikada neću zaboraviti kad sam kao mlad učenik tu misao shvatio prvi put. Ne mogu vam ni opisati kakva je to uteha bila za mene, kakvu mi je to dalo snagu i hrabrost kad sam shvatio da moje spasenje ne zavisi od mojih osećanja, o mojim mislima, okvirima, prilikama, uspehu ili neuspehu, već da moje spasenje zavisi o mojoj živoj veri i mojoj iskrenoj poslušnosti živome Hristu. Hoćete li i vi koji ste upravo poverovali Isusu kao svom Spasitelju to zgrabiti?
Evangelizacija ubrzo prestaje, misionar ubrzo odlazi, a mračni dani dolaze, dani borbe, sukoba, dani kada ćete stajati sami, dani u kojima neće biti svetla. Dolazi dan kad ćete morati da stojite i sami suočavajući se sa neprijateljem, i to bez tuđe pomoći, i kada ćete žestoko morati da se borite ako želite da pobedite. Bez mrvice osećaja i bez ikakvog osećaja radosti ili mira, moraćete da pođete u sukob sa činjenicama pred sobom, sa Božijom neizmenljivom Reči koja će vam gledati u lice i stajati s njom uprkos trpljenju. Kažem vam, u tom će vam trenutku izvor snage biti da možete da zatvorite oči i kažete đavolu, svetu, telu i svemu što će se činiti da je protiv vas: "Vidi, moj je život sakriven s Hristom u Bogu i nije važno kako se osećam i šta sam; sve to zavisi od toga šta je Hrist." Neka vam Bog pomogne da to verujete.
Pretpostavljam da ćete iskreno tražiti da činite pravo, i pretpostavljam da ćete iskreno čuvati svoju veru ukopanu u Bogu; iskreno pretpostavljam da se nećete okrenuti ni nadesno ni nalevo, niti da ćete slušati glas kušača. Ali sada govorim o danima koji će doći, jer oni dolaze svima nama pa i meni, o danima kad nemam mnogo osećaja, o danima kad sam umoran, o danima kad sam sam i kad se sam moram boriti sa đavolom. O, postoje dani kad sam preumoran da se molim, i kad ne bih mogao da se molim ako bi i moje spasenje zavisilo o tome, spuštam li se na kolena i molim li se jedan sat. Gospod zna da to ne bih mogao da učinim.
Nikada nisam prolazio kroz takvu fizičku i duševnu napetost u svome životu kao tokom moje nedavne posete Južnoj Africi; mnoge su noći, kada sam se vratio kući sa posla preumoran, su bile da bih kleknuo i molio se, noći kada nisam mogao ni da spavam. A znate da đavo obično dolazi kad je čovek na tlu i kaže mu: "Gde je sad tvoj osećaj, gde je sada tvoja sreća, gde je sada tvoja radost, gde je sada tvoje ushićeno klicanje?" Znate li šta radim u takvim situacijama kad sam preumoran da se molim? Bacim se na krevet i kažem: "Blagosloveni Isuse, i ti i ja smo u istom poslu; sve je dobro, moj je život sakriven s Tobom u Bogu." Ne bojte se. Isus kaže: "Ja svojim ovcama dajem večni život i niko ih neće moći oteti iz ruku moga Oca." Niko neće moći da ih otme. Ne odlazite napolje. Ostanite na sigurnom mestu!
Đavo može da kuša, ali znate da mu se ne morate predati jer mu se možete odupreti. Isus vas neće spasiti od kušnje, ali će vas spasiti u njoj, sačuvati vas od pakla. Nemojte misliti da imate više kušnji nego što možete da podnesete. Sa svakom kušnjom koja dolazi i Bog dolazi, jer kaže: "Nećete biti kušani iznad onoga što možete podneti, a s kušnjom ja ću stvoriti i sretan ishod." Bog dolazi čim se đavo pojavi. Nemojte misliti da đavo može da trči brže od Boga? Bog je čitavo vreme ispred njega i verovali ili ne, On će vas uhvatiti i sačuvati.
I niko vam ne može oteti tu sigurnost donesete li odluku da ćete čvrsto ići napred sa postojanom verom, sa poslušnom verom. Nikada neću zaboraviti nešto iz mog ličnog iskustva ubrzo nakon obraćenja moga oca. On i njegova dva brata, tri Ciganina, obratili su se u jednoj nedelji. Bila je to retka stvar videti tri Ciganina (moj je otac bio najmanji od trojice, a visok je bio preko metar osamdeset), bila je to zaista retka stvar videti te velike momke promenjene milošću Božjom. Gde god da su bili, ljudi su iznova hteli da ih vide i sluša njihova divna svedočanstva. Bilo je to zaista divno delo milosti koje je bilo učinjeno za ona tri čoveka i u njima.
1874. godine bili su pozvani u Portsmouth na jednonedeljno održavanje bogosluženja, a između Portsmouth-a i Southampton-a toliko su ih voleli da se jedna nedelja pretvorila u dve, tri, četiri, pet. Prošlo i šest nedelja pre nego sto su se vratili kući. A znate, dok je otac bio odsutan iz našeg šatora, ni majke nije bilo, jer nam je on bio oboje. Majka je već umrla. Drugi su šatori imali svoju majku, ali ne i mi, te nam je onih šest nedelja izgledalo veoma dugo vreme, s obzirom da smo bili bez nje. Ali jednoga jutra je došlo pismo da će se vratiti sutradan, te smo bili spremni za njih već u šest sati ujutru. Ništa nismo znali o vozovima i već je bila noć kad su stigli.
Kad je otac ušao u stari šator, svi smo se odmakli da bi najpre naša mala sestrica došla do njega, kao što je bio naš običaj. Seo je i zagrlio je svojim rukama, poljubio i podigao. Bila je još malo dete, a on je nije video šest nedelja. Ostali smo čekali da dođe naš red, ali je ona predugo imala tatu samo za sebe, kao što smo neki od nas mislili. Zatim je došao moj red i mislim da mi je to bilo i više nego olakšanje; moje je dečačko srce čeznulo za ljubavlju i saosećanjem, jer nikada nisam prežalio smrt svoje majke. Čeznuo sam za dodirom ruke i srca moga tate, a ruka se nikako nije ispružila te sam na kraju, jer više nisam mogao izdržati, rekao: "Hajde, hajde, sada je moj red!" Sestrica me pogledala svojim crnim očima i rekla: "Ako možeš, iščupaj me iz zagrljaja moga tate." "Pa dobro", rekao sam, "mogao bih, ali kod njega postoji još dovoljno mesta pa dolazim i ja", te sam mu se uvukao u krilo. O kakva je radost ušla u moje dečačko srce kad sam
osetio drage ruke oko sebe! Brate moj, sestro moja, ruke Božije, ruke tvog nebeskog Oca biće oko tebe budeš li to samo verovao. Tvoj je život sakriven sa Hristom u Bogu.
Sada kad vidimo da je to tako, hteo bih da posebno zapazite ovo: ovde je za Pavla rečeno nešto vrlo direktno, bez kićenja, bez nastojanja da se poštede ljudski osećaji ili predstave. On koristi skalpel bez pitanja da li sme. Pavle je divan duhovni hirurg i on započinje operaciju bez pitanja. On govori: "Usmrtite, učinite mrtvim svoje udove koji su na zemlji."
Dok vam Duh sve više otkriva Isusov život i dok se upoznajete sa Njegovom Rečju, kad načinite sledeći korak te ponizno hodate sa svojim Bogom, a u svom srcu i životu otkrijete ostatke zla ili bilo kakav koren gorčine, kad otkrijete neposlušne udove, zle udove u svom životu, Duh Sveti kaže kroz ovoga divnog apostola: "Usmrtite ih", ubijte ih, stavite nož na njih, zakoljite, učinite mrtvim, ne štedite ih, to je ono šta to znači. Ubijte svoje JA, ubijte svet, ubijte telo, ubijte đavola, usmrtite, učinite mrtvima svoje udove koji su na zemlji."
A onda daje crnu listu: bludnost, (pazite, govori deci Božijoj), bludnost, nečistotu, požudu, zle želje, lakomstvo, srdnju, naglost, zloću, nečiste misli, sramotne reči. Iako možda izgledaju lepo, ubijte ih, pogubite ih. Vaš život treba da bude klanica za sve ono na šta Bog mrzi. "Jer zbog tih stvari", kaže on, "gnev Božji dolazi na grešnika i na nepokornoga." A ako iko dopusti da ijedna od tih stvari živi u njegovom životu, svakom će Amaliku biti dopušteno da podigne svoju zlokobnu glavu u njegovom životu te će, upamtite, ovca zablejati i govedo zamukati, i neko će umreti. Vi i ja moramo umreti grehu ili umreti sa grehom. Ili greh ili ja moramo umreti. Duh Sveti i greh prošlosti ne mogu živeti u istom srcu. Jedan mora izaći. Zbog toga Pavle kaže: "Usmrtite!"
To je naš posao. Moramo se okrenuti od stvari koje smo nekada voleli, a kojih se danas stidimo čak i u mislima. Moramo se sa prezirom i gađenjem okrenuti od njih te hodati ispravnim životom sa Sinom Božjim.
Zatim u 8. stihu Pavle daje ovu izjavu: "Odbacite od sebe sve ovo." Kako je Pavle temeljit! Ništa ne ostavlja. Ulazi u svaki detalj. "Odbacite od sebe srdnju; ne smete se srditi; trebate da budete blagi i nežni, puni osmeha, puni sunca; ne smete da se mrgodite; ne smete da se srdite; ne smete da lupate vratima, bacate stvari ili jurite kroz kuću kao da je zemljotres, jer to nije poput Isusa.
Morate biti poput Njega. Odbacite ljutnju. Ako milost ne može da omekša vašu ćud, onda ne može mnogo da se učini. Vodite brigu o svojoj ćudi. Drži žvale u njenim ustima i pritegni je uzdom. Psalmista na jednom mestu govori: "Ne budite kao konj ili mazge, bez razuma: divljinu im krotiš vođicama i uzdom..."
A postoje neki ljudi kojima su potrebne i žvale i uzde, u nazivaju se hrišćanima. "Odbacite srdnju." Video sam ljude koji su se zacrveneli u licu, oznojio im se vrat i grizli su usne; kakva je samo oluja besnela u njima! Ali su uspeli to da zadrže u sebi, u tišini, a kad je stvar prošla, rekli su: "Nisam ništa rekao, zar ne?" Ne, ali izgledali su poput bodeža i učinili su više štete sa tom tihom petominutnom eksplozijom, nego dobra za godinu dana svog hrišćanskog života.
To je razlog zašto osoba koja živi sa vama ne može da postane hrišćanin; to je ono što vas sprečava da zadobijate duše za Hrista, a zadobili biste ih kada bi bili staloženi i mirni i kada bi milost obavila svoje savršeno delo u vama. Ako vas je Bog spasio od velikih greha, može vas spasiti i od vašeg besa. Znam da može. Pouzdajte se u njega i za to. Odbacite gnjev, srdnju. Koja je razlika između gnjeva i srdnje? Postoji razlika, vrlo velika razlika. Gnjev je srdnja u svoj svojoj strahoti; u gnjevu govorite stvari, vičete i dali bi svoju desnu ruku da te stvari niste rekli. Pre više godina zadali ste ranu koja nikada nije zacelila, načinili ste provaliju koja se nikada nije premostila one vruće oštre gnjevne reči učinile su što se nikada ne može opozvati sa ove strane vrata od bisera. Mogu biti oproštene; ali nikada povraćene.
Odbacite gnev (bes). Postoje članovi crkve koji žale za izgubljenim prijateljima, dragim prijateljima. Radije biste izgubili desnu ruku nego njih da izgubite, a izgubili ste ih oštrim rečima koje nikada niste spremno povukli. Otišle su visoko, otišle su ravno u samu dušu vašeg prijatelja i pogodile su ga u srce. Vaša reč ga je ošinula i učinila zlo. Odbacite gnev.
Još nešto. Šta je to zloća? "Odbacite zloću!" Postoji li neka razlika između srdnje i zloće? Da, zloća je ohlađena srdnja, pretvorena u šta? U mržnju, ubistvo. A niko ne može biti dete Božije sa ubistvom na duši! Knjiga govori da ako mrzim svoga brata, ubica sam. Učinili ste upravo to delo u sebi ako nekoga mrzite te ste ubica. Odbacite srdnju, odbacite gnjev, odbacite zloću te budite privlačni, ljubazni, puni Isusovog duha: "U ustima mu se ne nađe prevara." Morate biti poput Njega.
Zatim Pavle daje još jednu izjavu: "Ne lažite jedan drugome." Govorite vernicima! Budite iskreni, ne govorite nikakvu laž, ni na poslu, ni u društvu, ni bilo gde; ni belu, ni crnu. Najbelja laž koju sam ikada čuo bila je crna kao đavo. Ne lažite! Ne stavljajte u svoj izlog: "Davanje uz veliku žrtvu", ako nije tako. To može biti žrtva za onog drugog, ali ne za vas.
Vi ne postojite i ne živite za dobrotvorna dela. Recite istinu. Ne govorite ljudima da ste srećni što ih vidite, ako niste. Ne tražite ljude da ostanu na večeri ako ih ne želite, i ne tražite ljude da vas nazovu i posete jer je to pristojno, ako u svom srcu to ne mislite. Ne lažite! Mnogi ljudi u crkvi Božijoj ne mogu da napreduju u svom duhovnom životu zbog svoga duha laganja, pretvaranja. Nemojte govoriti propovedniku da ste uživali u njegovoj propovedi, ako niste. Ako ste uživali u propovedi, recite mu to tako da mu pomogne da sledeći put propoveda još bolje. Ali ne lažite. Budite iskreni. Radije ne recite ništa, nego da govorite dvosmisleno i licemerno. A to znači, budite iskreni. "Ne lažite," znači istinitost u životu i karakteru kao i u rečima. To znači plaćanje dugova. To znači popravljanje stvari.
Nakon što sam prvu nedelju propovedao u Johanesburg-u, neki gospodin je u ponedeljak ujutru ušao u kuću nekog vodećeg Holanđanina, izvadio je iz svog džepa zlatan sat i rekao: "Ovaj je sat vaš. Ukrao sam vam ga pre osam godina. Juče sam slušao Gipsy-ja Smith-a i obratio se; zbog toga sada moram da vratim ovaj sat. On ne pripada meni." To je vera!
Pre nekoliko godina, na evangelizaciji u nekom selu u Yorksiru, obratio se neki grub čovek, pijanica, psovač i kockar i pridružio se metodističkoj crkvi. Jedan od njegovih prisnih prijatelja od ranije nazvao ga je i rekao mu:
"Džek, čuo sam da si se obratio?"
'Da", rekao je, "jesam."
"I priključio si se crkvi?"
"Da, i priključio sam se crkvi."
"Dakle, Džek", rekao je prijatelj, "sećaš li se da si pre mnogo godina pozajmio od mene zlatnik?"
"O da", rekao je Džek, "dobro se toga sećam."
"Dakle", rekao je ovaj, "sada kada si hrišćanin, očekujem da mi taj zlatnik vratiš."
"O", rekao je Džek, "Gospod mi je oprostio mnoge grehe, a ovaj je jedan od njih."
Nije mi dugo trebalo da nađem Džeka, i onda sam mu rekao: "Džek, Jevanđelje je vrlo praktična stvar; ako si hrišćanin, vratićeš tom čoveku zlatnik makar ostao i bez kaputa."
Zatim je apostol rekao još nešto: "Izbacite iz usta svojih psovku i sramotne reči, hulu i prljave razgovore." Poslušajte ponovno: ako ste hrišćanin, nikada više nećete ispričati nekakvu prljavu priču. Ako ste hrišćanin, nikada nećete slušati prljavu priču. Ako si hrišćanin, mladi čoveče, mlada ženo, nikada više nećeš slušati prljavu šalu (masni vic). Desetine i stotine mladih ljudi, a tako i starih, izgubili su svoj dodir sa Bogom i postali otpadnici, jer su popuštali prljavštini.
Izbacite prljave razgovore iz svojih usta. Ne govorite ništa što bi trebalo da se šapće. Ne slušajte ništa što ne bi hteli da čuje i vaša majka. Ne slušajte ništa što ne bi želeli da čuje i Isus. Ne govorite ništa što ne bi hteli da čuje i Isus. Ne govorite ništa o svojim bližnjima što im ne biste smeli reći u lice. Čuvajte svoj jezik, čuvajte svoj govor, čuvajte svoja usta, čuvajte svoje srce, čuvajte svoj jezik, čuvajte svoj život Isusa radi.
A on koji vas je pozvao k divnom večnom životu, zakriliće vas svojim krilom budete li se pouzdavali u Njega i bili Mu poslušni. Tada će udahnuti u vas svu snagu, i svu silu, i svu mudrost, i sve što je slično Hristu, te ćete za Njega činiti samo dobro i za sve oko sebe biti na blagoslov. Amin.
