Borba i radost spasenja
"Navalite da uđete na tesna vrata; jer vam kažem: Mnogi će tražiti da uđu i neće moći: Kad ustane domaćin i zatvori vrata, i stanete napolju stajati i kucati u vrata govoreći: Gospode! Gospode! Otvori nam; i odgovarajući reći će vam: Ne poznajem vas otkuda ste." (Lk. 13,24-25)
Dopustite da vam pročitam ovaj stih kao što mislim da bi i trebalo da bude pročitan: "Trudite se (teskobno se borite) da uđete na uska vrata, jer mnogi neće uspeti da uđu, jer kažem vam, kad gospodar kuće ustane i zatvori vrata, biće kasno za vas!"
Na neki mi je način dano na znanje da u svom propovedanju stvari činim teškima. Čitate li Novi zavet, otkrivate li da Isus spasenje nikada nije učinio lakim. Svaki onaj koji misli da je lako biti hrišćanin, ne poznaje Isusa, niti učenje Novog zaveta. Siguran sam da ni jedan koji misli da je lako živeti hrišćanskim životom nikada ga nije pokušao ni živeti u svoj njegovoj punini i lepoti. Želim to naglasiti jer ne želim da iko ko i pomisli da krene putem učeništva (sleđenja Hrista), ne bude obmanut u vezi toga šta znači biti hrišćanin.
Ja želim učeništvo da prikažem jasnim kao što ga i Novi zavet čini, teškim kao što ga i Novi zavet čini, lakim kao što ga i Novi zavet čini. Možda ću, kažem, možda, ukloniti mnoge vaše ideje o ovom predmetu, ali spreman sam na to. Možda vam se neće svideti sve što vam moram reći, ali ne poznajem nikoga ko je uživao u nekom hirurškom zahvatu bez anestezije. Očekujete li da ću tražiti od vas da uživate u mojoj službi dok niste u ispravnom odnosu sa Bogom? Svoju poruku želim da vam iznesem tako da se ne bi osećali mirnima pod mojim propovedanjem, dok ne dođete u ispravan odnos sa Njim.
Hiljade su i hiljade koji sami sebe nazivaju hrišćanima, a koji nemaju pravo na taj naziv, na to ime. Mnogi od njih članovi su crkve, a da ne znaju ni zašto, ni šta to znači. Ali dete Božje zna zašto traži zajedništvo sa crkvom i sa narodom Božjim. Čovek koji je nanovo rođen može dati odgovor na pitanje zašto je član crkve. Osoba koja je došla pod silu preporoda Duha Svetoga može dati odgovor. Oni znaju!
Pre nekog vremena, pisala mi je jedna mlada žena: "Upravo sam diplomirala. Odlazim sa fakulteta. Moj pastor želi da se priključim crkvi. Kaže mi da bi to trebala da učinim. I Moji me roditelji neprestano na to nagovaraju. Ali Gipsy Smith, jednom sam vas čula kako propovedate i tada ste rekli da je prva stvar koja je potrebna za učeništvo promena srca. Šta treba da učinim? Treba li da se priključim crkvi da bi udovoljila želji mojih roditelja i zahtevu moga pastora? Šta vi na to kažete?"
Odgovorio sam joj: "Novi zavet govori da moramo nanovo da se rodimo, a ne: Priključi se crkvi - ovoj ili onoj." Članstvo crkve je ispravno kada je na svom pravom mestu. Ono je prirodni sled promene srca, novorođenog duha. Ono je spoljašnji i vidljivi znak te unutrašnje i duhovne milosti, ali ako stavljate članstvo crkve na mesto učeništva, onda se rugate Bogu i varate svoju vlastitu dušu. Ko god da vas nagovara, vrbuje da se priključite crkvi, pastir ili roditelji, bez da se najpre sami ispitate u pogledu svog novorođenja, vodi vas na krivi put koji nigde ne vodi. Ni jedan istinski učitelj sa otvorenom Biblijom u svojoj ruci ne može učiniti takvu stvar. Čuo sam neke kako viču: "Mir! Mir!" gde mira nije bilo i gde mira neće biti, dok prilika za rat (s Bogom) ne mine.
Velika je stvar biti hrišćanin, stvaran hrišćanin. Lako bi bilo uzeti vaše ime, zapisati ga na parčetu papira i staviti taj papir u buđavi orman neke stare crkvene zgrade, nazvavši ga spiskom crkvenih članova. Mogu zapisati vaše ime. Mogu vas i poškropiti u krštenju. Mogu vas i zaroniti u krštenju. Mogu staviti svoje ruke na vas ili moliti nad vama. Mahati tamjanom nad vama. Sve to mogu učiniti, ali je samo Duh Sveti koji od vas može načini dete Božije. To je najvažnije, i prvo iskustvo na putu učeništva.
Novorođenje nije stvar čovečije telesne volje. To je delo Duha Svetoga u vama. Nikakva organizacija to ne može postići. Nikakvo veroispovedanje to ne može izvršiti. Ono je za vas učinjeno sa prestolja Svevišnjeg Boga. Poslušajte! To nikada nećete iskusiti bez borbe, nikada to nećete postići bez truda, svog vlastitog truda. Vaš pastir bi možda to hteo da učini za vas. Vaš otac i vaša majka se možda mole da to dođe na vas; i vaš muž ili vaša žena možda se isto mole, ili neko drugi ko vas voli možda želi tu stvar, ali samo vi i Bog to možete učiniti. Ništa se ne može učiniti dok se vi i Bog ne nađete zajedno. Ako ikada uđete kroz vrata od bisera, ako ikada vidite Cara i Njegovu lepotu, ako ikada budete svedok slave onih službenih anđela koji čekaju na Boga, ako ikada prođete zlatnim ulicama i udišete vazduh beskrajnog raja, biće to zato sto ste imali dovoljno htenja, pameti, volje i odlučnosti da sredite tu stvar sa Bogom i sa samim sobom.
To me dovodi do sledeće stvari. Biblija ne govori da činite ovo ili da činite ono i da ćete onda biti hrišćanin. Ona govori: "Morate se nanovo roditi!" "Ali", vi se tome bunite, "nije li delo iskupljenja ljubavi već postignuto?" "Da! Delo iskupljenja ljubavi, ali ne vaše. Bog nikada nije učinio vaše delo, bude i vaše spasenje, niti će to ikada učiniti.
Vi ste slobodan posrednik. On vas potiče na akciju i očekuje vaš odgovor. Čitava stvar počiva na vama. Kažem to sa strahopoštovanjem: Bog za vas ne može učiniti više od onoga što je već učinio, ne dok ne odgovorite na taj veliki poziv. Želim da razmislite o ovoj mojoj izjavi, jer ako ne razmislite o njoj, nigde neću moći da vas odvedem. Želim da vaša savest i vaš um zajedno rade na ovom predmetu, jer što to dublje budete razmatrali, sigurnije je da će to iskustvo i postati vaše. Ljudi koji su u duhovnim stvarima površni, koji žive na površini velikih duhovnih događanja, nikada ne mogu da budu zadovoljni. Ljudi koji stiču (grabe) najviše, oni su koji rone u dubine, koji prodiru u samo srce stvari. Isus nikada i nikome nije učinio put spasenja lakim. Setite se, bio je jedan čovek koji je došao Isusu i pronašao Ga usred velikog posla isceljivanja raznih ljudi i blagosiljanja. Međutim, taj je čovek imao snagu volje da dospe do Isusa.
Ovde je na primer, jedan znatiželjan čovek. Tu na njegovom području dvadeset godina nije bilo propovednika kojega on nije čuo. On ide od crkve do crkve. Sva vera koju ima nalazi se u đonovima njegovih cipela. On je čovek sklon mozganju te kaže: "Mnogo je ljudi koji se kreću oko Hrista, a izgleda i prema Njemu, ali koliko će se od njih stvarno obratiti? Koliko će od njih ostati verni za narednih šest meseci?" Mi propovednici, svi mi, znamo takvog čoveka i čuli smo ga kako iznova i iznova to govori. Poznavao sam ljude koji su mi neko vreme nakon velikog probuđenja dolazili i govorili: "Gde su vaši obraćenici sada?" U odgovoru na to, ja sam im rekao: "Oni su tamo gde ste ih vi oterali!"
Da li je malo onih koji će biti spaseni? Poslušajte odgovor! Isus je rekao: "Spasite se!" Pustite druge koji se trude da uđu kroz uska vrata, jer će oni tražiti da uđu i neće moći kad jednom gospodar kuće zatvori vrata. Šta to znači? Uđite dok možete! Biće kasno i nakon deset sekundi, pošto je voz već napustio stanicu. Nemojte da izgledate ozbiljno i žalosno kao da vam je njegov odlazak slomio srce. Nemojte da tražite grešku u železnici i kazete da je voz otišao pre vremena. Uđite dok je voz još na peronu, dok čeka. Vreme je ograničeno. Potrudite se da uđete! Trudite se do tačke krvi i smrti ako je potrebno da uđete kroz uska vrata. Izgubite sve ostalo na svetu ako vas ono sprečava da postignete ovaj cilj. Borite se da to postignete! Neće biti lako! To je borba na život i smrt! Potrudite se!
Još jedan čovek je došao Isusu. On je došao do glavnog stručnjaka za ovakva pitanja i zapitao ga: "Šta moram dobro činiti da dobijem život večni?" Isus je rekao: "Hajde, prodaj šta imaš i daj novac siromasima... zatim dođi, uzmi svoj krst i sledi me." To je bilo preteško za njega. Nije to učinio. Otišao je žalostan. Ali Isus nije spustio standard niti za tog mladog bogataša kojeg je ljubio. Isus se nije pogađao, On se ne cenka sa nama.
Pogledajte jednog drugog čoveka iz unutrašnjeg kruga, jednog od knezova crkve onog vremena, nosioca službe u crkvi, ali jednog koji nije bio nanovo rođen. Bio je to čovek koji se mogao pohvaliti plaštem verskog znanja i molitvenim remenjem fariseja. Rekao je: "Rabi, znamo da si od Boga došao kao učitelj." A Isus je tom čoveku odgovorio: "Zaista, zaista, ti kažem, ko se odozgo ne rodi, taj ne može videti carstvo Božje." Isus učeništvo nije učinio lakim, čak ni za jednog glavešinu u Izraelu.
Bio je još jedan čovek koji je rekao: "Gospode, ja ću te slediti kuda god pođeš." Isus je znao da je taj čovek izračunao cenu učeništva te je rekao: "Lisice imaju jazbine i ptice nebeske gnezda, a Sin Čovečji nema gde skloniti svoju glavu." "Ustvari", rekao je Isus, "mene neće biti lako da se sledi. Ako te oko navodi na greh, iščupaj ga. Ako te ruka ili noga navode na greh, odseci ih. Bolje ti je ući u život šepav ili sakat, nego imati obe ruke i obe noge i biti bačen u večni oganj." To ti govori tvoj Gospodar. Čuj ga! On učeništvo nikada nije učinio lakim. Mi smo ti koji smo pojeftinili hrišćansku veru; mi smo je pojednostavili do apsurda. Na našu sramotu, mi smo se nagodili sa duhom ovoga sveta, te anđeli Božji drhte do vrhova svojih krila dok sve to gledaju. Neka nam Bog oprosti!
Rekao sam to onoj dragoj devojci koja mi je tražila savet: "Ne priključuj se ni jednoj crkvi dok ne dođeš u ispravan odnos s Bogom." To je moja poruka svim ljudima i ženama koji traže zajedništvo sa drugim hrišćanima. Kakva korist od crkvenog članstva bez novoga rođenja? Kakva korist od učešća u Večeri Gospodnjoj, ako ste još u ratu sa Bogom? Kakva korist od bilo kakve službe u crkvi ako niste izmireni sa Bogom, za kojeg tvrdite da mu služite ili pripadate? To je čisto bogohuljenje, činiti takve stvari. Za mnoge ljude priključenje nekoj crkvi znači nešto malo više od priključivanja (učlanjenja) u neki klub. A nisam baš siguran da to uvek i toliko znači. Ništa osim novog srca i predanog života neće zadovoljiti vašu savest i um i doneti vam svetlost uskršnjeg jutra, i ništa manje od toga neće vam doneti mir i oslobođenje.
Bez truda nećete dostići svoj cilj. Moraćete se malo "boriti" da bi ste ušli u posedovanje svog Božjeg nasleđa! Morate biti u stanju ljudima da kazete da želite da postanete hrišćanin bez obzira na cenu, da vas ne zanima šta ljudi misle o vama, i da ćete svojoj duši dati priliku, i Bogu priliku na deluje. Morate biti dobar hrišćanin. Morate staviti prste u uši i okrenuti svoje lice prema krstu Golgote i potrčati.
Učeništvo neće doći kao nešto jeftino. Naš svirač klavira nije naučio da svira na njemu bez mnogo vežbe i truda, bez "redovnog brušenja". Nije to pokupio na nekom ćošku ulice ili dok je plesao. Niti je razvio finu osetljivost muzičara slušajući jednolične udarce bubnja. Morate imati dušu muzičara da biste razvili osetljiv dodir za klavir, da bi i anđeli bili očarani i poleteli prema vama u želji da vas slušaju.
Ljudi i žene ne napreduju na putu duhovnog napretka bez borbe. Bez truda ljudi ništa ne mogu izučiti, a učeništvo je najveće učenje, najteže učenje, učenje koje uzima najviše iz ljudske duše da donese rezultate potvrđene od Boga kojih radnik ne mora da se posrami. Većina dečaka i devojčica danas ide u školu. Ja sam bio ciganski dečak koji nikada nije išao u školu, i sa 16 godina još uvek nisam znao da čitam. Šta mislite, kako sam naučio engleski jezik? Šta mislite, kako sam uspeo da ga savladam? Noćima sam sedeo pod svećom na flaši umesto svećnjaka i pohlepno čitao Bibliju i rečnik, obe knjige zajedno, dok svetlost novoga dana nije svanula, i ujutru sam bio zadovoljan. Upoznao sam Boga još više. Upoznao sam Njegovu volju. Ta spoznaja me je koštala mnoge sate nespavanja, iz noći u noć. Često bih čitav dan propovedao i čitavu noć učio. Blagosloven neka je Bog, trud mi se isplatio. Nemojte misliti da ćete dospeti u nebo na krevetu od ruža. Na taj način sigurno ne.
Istina je, ne uzimamo za sebe dovoljno vremena kako bi negovali svoj verski život, preče su nam neke druge stvari. Stalno smo u gužvi. Bojimo se da budemo sami. Bojimo se Boga, ali i samih sebe. Tako se plašimo Boga i stvari Božjih da ni ne uzimamo vreme da se suočimo sa njima. Duhovne stvari duhovno se razabiru i duhovno razumeju. Ne možete razumeti zvezde dok nešto ne naučite o astronomiji. Ne možete razumeti lepotu i slavu cveća dok nešto ne znate o botanici. Ruža se razume botanički, zvezde se razumeju kroz astronomiju. Bog je Duh i oni koji ga poštuju moraju Ga poštovati u duhu i istini. Duhovne stvari razumeju se duhovno. Učeništvo je bitka, borba, sukob. To je duhovni rat. To je rat protiv duha ovoga sveta koji ne razume, koji zlostavlja i ruga se onima koji žele predano da slede Isusa! To znači: zauzeti stav protiv nepoznatih sila, biti borac i imati čvrsti stav u svim situacijama i reći: "Ja želim Hrista!"
O takvom učeništvu uči Novi zavet. U vezi s njim ništa nije senzacionalno niti nepristojno. Bez truda nikada nećete postati i ostati hrišćanin. Vera i učeništvo, to nije jeftino ni malo. Najplemenitija stvar sa ove strane neba jeste čovek ili žena sa Duhom Isusa Hrista. Bog vas nije mogao pozvati na ništa više nego da budete Njegovo dete. Zato, trudite se da budete dostojni svoga visokog poziva, da opravdate Ime, koje kažete da nosite.
Vrata su otvorena, uska vrata učeništva, te se trudite da uđete dok možete. Ovde i sada postoji put do tih vrata, i nikakvi pakleni đavoli i nikakva sila na zemlji ne mogu vas sprečiti da uđete kroz njih ako to stvarno želite. Vrata su otvorena i put je ravan i prav. Imate li dovoljno hrabrosti i snage da uđete? Kroz njih možete ući pod jednim uslovom: morate biti voljni da ostavite svoje grehe sa ove strane. Sve u vašem životu što je ružno, opako i zlo, mora ostati ovde. Ovaj svet morate ostaviti napolju. Morate se rešiti svega što Isus ne odobrava, a niko ne zna šta je to osim vas samih. Morate mu se približiti, a što mu se više približite, više ćete spoznati Njegov um i Njegovu volju.
Nije me briga ko ste, kakvog ste morala i kakvog duhovnog stanja, u šta ste sve upleteni i kakva vam je prošlost. Danas možete ući kroz uska vrata oproštenja, života, pomirenja, mira, pobede i neba ako imate dovoljno hrabrosti, dovoljno je da kažete samo: "Hoću!"
Svoje prve zamisli o Bogu nisam dobio iz knjiga, jer nisam mogao da ih čitam, već sa usana svoga oca. Bilo je to poput otvaranja ruže u rano junsko jutro. Nisam imao majku koja bi me volela jer je već umrla. Sećam se kako sam kao mali dečak imao običaj da sedim na ogradi i čeznem, i placem za majkom, ali kada sam shvatio da me Isus ljubi, stari, hladni i samotni svet postao je novi svet za mene. Dobro se sećam prve molitve koju sam izgovorio. Bila je samo ovo: "Blagosloveni Isuse, učini moje srce svojim domom!" I znate šta? On je to i učinio, zaista je to učinio.
Kako i zašto, ne mogu da objasnim, kao što ne mogu da objasnim ni miris ruže. On ni ne traži da to objasnim. On je jednostavno ušao i pravo je čudo da tamo i ostaje. O da, On u njemu ostaje! Budete li i vi molili tu molitvu i mislili šta sam i ja mislio, budete li se i vi predali kao što sam se ja predao, On će i vaše srce učiniti svojim domom, ali nećete dospeti do toga bez truda. Za svoj put kući moraćete da se borite. Neka vam Bog pomogne da to učinite, jer je vredno svake muke i odricanja. Dakle, potrudite se da uđete.
