Potpuno istrebljenje
"Zar su mile Gospodu žrtve paljenice i prinosi kao kad se sluša glas Njegov? Gle, poslušnost je bolja od žrtve i pokornost od pretiline ovnujske." (1. Sam. 15,10-23)
Ovaj stih sam uzeo za uvod iako zapravo želim da govorim već od 15. stiha. Vi koji ste upoznati sa ovom pričom, setićete se da su u jednom dugom periodu vremena narod Amalika bili izvor nevolje i muka deci Izraelskoj. Božja strpljivost nije bila duga samo prema Izraelu, već i prema njihovim mučiteljima, zbog toga je Bog zaključio da ti grešnici, Amalik, je trebao da bude kažnjen. U to vreme njihov greh se veoma pogoršao i mera njihove zloće se prelila. Preko proroka Samuila došla je caru Saulu reč Gospodnja da ti grešnici treba da budu kažnjeni, istrebljeni, a on i njegova vojska da budu instrumenti Božjega Suda za kažnjavanje tih buntovnika. Božja milost, naime, ima svoju granicu. Čovek koji se nakanio da se bori sa Bogom, izgubiće. Čovek koji je odlučio uporno da prkosi Bogu, otkriće da čini nešto što će na kraju da završi veoma loše po njega.
Za uništenje jednog naroda, Saul je postrojio vojsku od dvestadeset hiljada ljudi. Bitka je bila završena. Nemam sad vremena govoriti o tome. I ponovo je reč Gospodnja došla proroku, ali ovaj put drugačija. Poslušajte, naćulite uši i čućete nešto neverovatno žalosno: "Saul se okrenuo od mene i nije izvršio moje zapovesti."
Gospod je zapravo rekao: "Čovek kojem sam dao čast, čovek kojeg sam podigao, čovek kojeg sam uzvisio, čovek kojeg sam okrunio i dao mu čudnovate mogućnosti, čovek kojeg sam odabrao među njegovom braćom, čovek u kojeg sam mnogo uložio i od kojeg sam mnogo očekivao, čovek koji je mogao mnogo postići kao moj predstavnik, okrenuo mi je leđa. Saul se okrenuo od mene i nije izvršio moje zapovesti." Kažem vam, te reči kao da svetlucaju suzama razočaranog Boga. "Okrenuo se od mene!"
Kad bi Bog nešto malo zapisao o vama ili meni, pitam se šta bi rekao. O ovom je čoveku imao šta da kaže. Ako bi On nešto rekao o ovom propovedniku, pitam se šta bi rekao. Da Bog mora nešto da napise na mom čelu, ne ono što vi mislite da ja jesam, ne ono što bih ja trebalo da budem, već o onome kakav je moj odnos sa Njim, pitam se, koliko od vas bi me slušali; a Gospod me poznaje.
Pitam se, kad bi Bog trebao nešto da kaže o ovim propovednicima, šta bi rekao, ili o ovim pevačima, ili o ostalima u crkvenoj službi, na primer o učiteljima veronauke. Vi koji učestvujete u Večeri Gospodnjoj i ponosite se svojom verom, pitam se šta bi Bog rekao kada bi trebalo nešto da napise velikim crnim slovima preko vašega lica; pitam se koliko od nas ne bi hteli da to naši bližnji vide. Bog poznaje svakog čoveka i u njegovom najgorem stanju. Možete prevariti propovednika, možete prevariti misionara, a i propovednik i misionar mogu prevariti vas.
Bog sve vidi, Bog zna i Bog sudi ne prema našim jadnim uzorima, ne prema našim vlastitim ograničenim predstavama i zamislima šta je dobrota, svetost, spasenje ili hrišćanstvo, već prema svojim večnim namerama u Hristu Isusu od postanka sveta. Da li bi rekao da ste se okrenuli od Njega? On, naime, vidi u srce. Postoji nešto što se zove otpadništvo srca; nešto što niko ne vidi, ali Bog zna, On vidi. Otpasti možete da to propovednik i ne zna; otpasti možete da to ni vaš poslodavac ne zna; otpasti možete i u dalekom gradu - neverovatno je što ljudi misle da mogu nekažnjeno činiti kad odu iz svoje zajednice u kojoj su poznati.
Kad odu na odmor, onda odbacuju sva ograničenja. "Niko ne zna; mogu činiti štagod mi je volja." Možete li? Ne dok Bog sedi na svome prestolju, jer jednoga dana ćete stati pred veliki beli presto i dati račun za svaku pomisao i za svako vaše delo.
Bog zna. On vidi javnog otpadnika, ali i tajnog. On poznaje svaki centimetar staze otpadništva. On to zna i to je tamo gore zapisano. Nemojte misliti da je Bog tako zaposlen upravljajući svetovima, bacajući planete, postavljajući zvezde i nadzirući svemir a da nema vremena da misli na vas. Bog vidi sve što činite. On vas poznaje. Uzoran život kojim On želi da živite, On zna kad je napušten. Bog zna kad ste nezadovoljni, kad ste Ga zaboravili, kad ste se pobunili.
Saul se okrenuo od Njega. Te noći, jadni prorok Samuilo nije mogao spavati. Plakao je pred Gospodom čitave te noći, a i mnogi propovednici imaju to isto iskustvo. Da li znate zbog čega sedi kosa propovedniku? Ne od rada, nego od brige. Rad je zadovoljstvo kad čovek nema brige, bremena, boli i teskobe. Znate li šta ubija propovednika? Znate li šta kopa grob propovedniku? Znate li zašto propovednik izgleda kao starac daleko pre nego sto ostari? Reći ću vam: nezadovoljstvo njegovog stada, otpadništvo nositelja službe i ostalih članova crkve, svetovnost, nedostatak bogobojaznosti - to ubija propovednika.
On vapi Gospodu čitavu noć. Jadni propovednik! Bog žali propovednika koji služi crkvi koja više liči na svet nego na Hrista! Bog žali propovednika čije stado radije trči za svetom nego na molitveni sastanak! Bog žali propovednika koji mora da služi crkvi koja živi površno, bez dodira sa Bogom! To ubija propovednika.
Samuilo je vapio Gospodu čitavu noć i kad je došlo jutro (jer tajne se Gospodnje otkrivaju onima koji ga se boje), Bog mu je ponovo progovorio i rekao: "Saul se vraća kući; ide onim putem, idi i presretni ga." I Samuilo je otišao i presreo otpadnika koji se vraćao, a kad ga je Saul video, učinio je ono što svi licemeri čine: stavio je na sebe religiozno lice. Stavio je na sebe lice koje odlazi na misije i crkvene konferencije. Svi mi više ili manje snosimo tu krivicu, jer je moderno staviti na sebe religiozno lice, licemerni izraz, licemernu boju glasa i licemjeran stav - u oči lagati druge! Praviti se onakvima kakvi nismo! Neki od vas znate sve o tome, razumete šta pričam. Da je Saul imao Bibliju pri ruci, bila bi na stolu da je Samuilo dolazio k njemu u kuću. A i vi bi imali Bibliju na stolu kao da ste je upravo čitali da znate da vam dolazi propovednik. Nikada ni ne pogledate u nju, ali želite da on misli da je vi čitate.
"Blagosloven da si od Gospoda!" rekao je Saul. Čujete li boju glasa? Znate li da je on poznavao "jezik Siona"? "Blagosloven da si od Gospoda! Izvršio sam zapovest Gospodnju." A onda, poslušajte: "Šta je to? Gde si uzeo sve ove ovce? Gde si uzeo sva ova goveda? Ako si izvršio zapovest, ako si imao mač u ruci, ako nisi poštedeo ništa što ti je bilo zapoveđeno da mora umreti, gde si uzeo sve te ovce? Šta znači ovo blejanje ovaca u mojim ušima i mukanje goveda?"
"Ali", rekao je Saul, "nisam ja to učinio, nego narod." Je li danas to zastarelo? Nemojte pokušavati da se prikažete boljim nego što jeste, jer će ovce zablejati i goveda zamukati. Bog ima čudan način da razotkrije licemera. On zna kako, jer čita srca. Kad ste razotkriveni, "budite muško" ako je u vama još nešto od njega ostalo; i nemojte kriviti druge, već priznajte svoje greške.
Mi počinjemo kriviti sve što god možemo, samo da ne iznesemo pravi razlog problema ili priznanje vlastitog greha. Ako dođem k nekome od vas i pitam vas zašto niste vernik, koga ćete okriviti? Znate da Hrist ima pravo na vas. Znate da je umro za vas. Znate da traži vašu ljubav i vašu žrtvu i da želi da budete pravedni i da mrzite greh; On želi da budete izbavljeni od njega, jer je umro da bi mogao da vas učini pravednima. Kako to da niste čisti poput sunčevih zraka, lepi poput kapi rose, divni poput alpskih visina kad ih obasja sunce, čarobni poput zraka u proletnjim jutrima kad anđeo zamahne svojih krilima?
S obzirom da je Bog sve to stvorio, On i vas može da stvori tako lepim. To je Njegova namera. Golgota znači upravo to da Bog želi da vas učini lepim kao što je lepom stvorio svu prirodu, pa čak i njenom krunom. Kako to da vi niste takvi? Kažete li vi to meni: "Pa, gospodine, nisam baš dobro započeo; da ste vi imali detinjstvo kakvo sam ja imao, i vi biste bili isto ovako loši i u haosu..."
"Moja majka nije bila dobra, a ni otac, imao sam loše roditelje", rekao mi je neki jadnik dok smo jedne zimske noći na peronu čekali voz. Propovedao sam u Lidsu. Uhvatio sam tog jadnika i razgovarao sa njim. Bio je trgovački putnik i rekao mi je: "Nije dobro da razgovarate sa mnom, gospodine, ja sam pijanica", a i izgledao je i mirisao kao jedan od njih. Rekao je: "Gospodine, piće me zahvatilo; nema nade za mene. Moja je majka umrla od pića; moj je otac umro od pića. Rođen sam sa tim đavolom u sebi." "Ali, ti se možeš nanovo roditi", rekao sam, "i to ovaj put bez đavola u sebi."
Isus se prihvatio vašeg slučaja; On je prijatelj grešnika; On je Spasitelj grešnika. Da ste savršeni, ne bi Ga trebali. On dolazi onima koji su loši. Nije važno koliko ste loši, Isus Hrist se može nositi s vašim slučajem. Iako to možda može biti teško, On ipak može od vas da načini novo stvorenje, jer On je silan Spasitelj. Ne krivite svoje roditelje, ne krivite svoju okolinu; jer da ste živeli u palati, bez novog srca od te palate bi načinili mesto bede.
Poznajem čoveka koji se obratio i promenio svoje mesto boravka tri puta za godinu dana, svaki put u bolju četvrt i u veću kuću. Što je čovek iznutra, to je spolja. On stvara svoj vlastitu okolinu. Greh nije započeo u mestu bede, on je započeo u predivnom vrtu. Govorim o prekrasnom vrtu. Kad bi čovek imao korist od svoje okoline, Adam bi je sigurno imao. Ne krivite svoju okolinu ako niste vernik; ne krivite svoju majku, ne krivite svoga oca. Možda ste imali loš početak, ali nećete biti odgovorni za svoj početak, već za svoj kraj. Nećete biti odgovorni za ono što su vaši roditelji radili, već za ono što ste vi radili i uradili. Ne krivite društvo, jer vi ste deo društva, a ako društvo nije ispravno, vi budite ispravni i pokažite društvu što vi mislite kakvo bi ono trebalo da bude.
Ne krivite ni crkvu; većina od vas to, naime, uporno čini. Vi kažete: "Pronađi mi savršenu crkvu i ja ću joj se odmah pridružiti." Pa, iselite se; pođite do nekog malog ostrva u Južnom moru gde nema stanovnika i osnujte crkvu, ali kad vi dospete tamo, ona neće biti savršena, ni pet minuta. Niko od nas nije savršen u crkvi. Ako vi nađete savršenu crkvu u ovoj zemlji, ja neću smeti u nju da uđem, jer zasigurno nisam savršen, ali se pouzdajem u savršenog Spasitelja.
Ne radi se tu o tome što sam ja, već šta je On. Ja nisam ono šta sam bio; znam da postoji razlika. Nisam ni ono šta bih hteo da budem. Nemojte kriviti crkvu, ona je mesto gde bi trebalo da dolazite ljudi koji žele učiti kako da budu bolji i kako da veruju u silu Svemoćnog Boga koji će ih učiniti novim stvorenjima. Nemojte kriviti ni pastire. Nemojte nas kriviti, jer smo i mi ljudska bića, a ako vi mislite da mi još ne znamo ono što vi znate o veri, pokažite nam to; ako nam pokažete išta bolje od onoga što mi imamo, spustićemo se do vaših nogu i slušati vas.
Nemojte kriviti ni đavola, jer đavao može samo da vas kuša, on ne može da vas natera da učinite greh. Niko ne greši dok se sam ne odluči da to učini. On vas može kušati, ali vas ne može primorati da učinite greh.
Poslušajte. Vi ste odrastao čovek i sve se ove godine odupirete Bogu Ocu; Bogu u Njegovoj svetosti, Bogu na Njegovom prestolu, Bogu sa svom Njegovom silom, sa svom Njegovom mudrošću, sa svom Njegovom strahovitom čistoćom. Odupirete se Njemu, odupirete se Sinu Njegove ljubavi, žrtvi Njegovog srca, izmirenju krsta, krvi koja spašava i oprašta. Tome se odupirete. Odupirete se Duhu Svetom koji čini novo srce. Uspešno se odupirete Trojstvu, a kad biste hteli, odupreli biste se i đavolu istom snagom volje. Vi možete i činite šta hoćete.
Molite se za želju da se večeras možete pogledati ravno u lice, da se možete podići, okrenuti, suočiti sami sa sobom i prisiliti na poslušnost Bogu. Uz sve ostalo, pogledajte se u lice. Ako niste slični Hristu, ako niste dobri i sveti, ako ste u ovom trenutku zli, nečisti, lažljivi, nepošteni i besni, ako je to vaše stanje, ono je takvo, jer volite da budete takvi i zadovoljni ste njime. To je vaša vlastita greška, a ne greška vašeg bližnjeg, vašeg gospodara, vašeg sluge, ljudi oko vas, crkve, vašeg oca, Boga, Njegovog Sina ili Njegovog Duha. Tako je, jer imate srce koje je prevarno iznad svega i beskrajno zlo. To je sva istina; neka vam Bog pomogne da to uvidite.
Ako malo podrobnije pročitate ovaj izveštaj, videćete šta Bog misli kad kaže: "Vojuj na njih do istrebljenja." Sva nevolja, svo odbijanje i sav gubitak za Saula i carstvo za ono vreme i za svu večnost leži u tome: on nije bio voljan na smrt da uništi. Ne, on je morao da poštedi najbolje ovce i najbolja goveda. Pa kakva je šteta ako ostane nekoliko dobrih ovaca? Kakva je šteta ako ostane nekoliko krava? Nikakva. Ali Bog je jasno rekao: "Istrebi, potpuno uništi."
Zar isti duh ne izjeda život u nama otimajući nam čitavo vreme, silu, život i službu jer nismo voljni da se pokorimo Bogu? Šta znači taj zahtev?
"Znam da treba da budem spašen", rekao je pisac jednog zahteva za molitvu poslanog mi u obližnju misiju, "ali nisam voljan i podneti toliku žrtvu." Onda za tebe nema spasenja dok ne budeš voljan sve da predaš Bogu. Moraš istrebiti, moraš uništiti do smrti. Ako je to kockanje (kladionice) - a kod nekih jeste - uništi do smrti.
Ako se radi o piću i kockanju, ja bih iskorenio oboje. Ja bih to uništio zauvek radi nerođenih naraštaja. Ovde su neke majke koje ne žele da ostave piće kako bi spasile svoju decu da ne postanu pijanice i da im kćeri ne postanu bludnice! Ovde su neki očevi koji se ne žele da prestanu da se kockaju kako bi zaštitili svoje sinove da ne postanu ubice! Ali na Sudnji ćete dan biti odgovorni za decu koju ste roditi! To su bolne reči, ali su istinite. Možda mislite da je strašno što ih izgovaram, ali je još strašnije tražiti da ne budu izgovorene. Strašnije je biti grešnik. Vaše opijanje i kockanje mora nestati i vaš ponos, sebičnost, zloća, bes, nesličnosti sa Hristom, mora nestati. Na smrt uništite svoju ljubav prema zadovoljstvu, svoju ljubav prema predstavi, svoju ljubav prema predstavljanju samog sebe višim nego sto jeste. Bog želi da budete mili i ljupki i providni poput daha nebeskog jutra. To je Božja namera. Iskorenite!
A ako neko od vas i ovo mora učiniti, izbacite ono što imate u svojim džepovima, jer neki od vas žive od onoga što pripada drugim ljudima. Neki od vas rade što ne bi smeli da rade. Neki od vas živite dvostrukim životom, a istrebljenje na smrt znači razotkrivanje, priznanje, iskrenost pod bilo koju cenu i uništenje do smrti. Hoćete li da se suočite sa tim? To nije pevanje, odlazak u crkvu ili izgovaranje nekoliko reči molitve, a zatim život kakav je i dosad bio. Takav je život bogohulstvo, ismejavanje Boga.
Poslušnost - ovo je ogromna reč - poslušnost je bolja od žrtve. Postoji nešto bolje od pričesti. Postoji nešto bolje od odlaska u crkvu; postoji nešto bolje od opreznog hodanja crkvom u nedeljno jutro ostavljajući dojam da ste svetac. Da, moguće je živeti ispravno; to je vera. To nije svileni šešir, fini kaput i lepa haljina; to nije odlazak na nedeljnu crkvenu paradu ili predstavu - jer to je prevara i licemerje pred očima ljudi koji uopšte ne ispovedaju veru. To je biti sličan Hristu sada i za svu večnost.
Poslušnost je božanska zapovest. Neki od vas moraće sada da se odluče. Odlučiti se između krave, ovce, Amalika Agaga, sveta, tela i đavola sa jedne strane, i Isusa, trpljenja, krsta i neba sa druge strane. Šta ćete izabrati? Morate se sami odlučiti, Bog čeka na vašu odluku.
Ovaj čovek Saul odlučio se za goveda i ovce, izgubio je krunu, carstvo i Boga. Carstvo i kruna nije tako mnogo, ali izgubiti Boga, to je pakao. Ako imate Boga, možete podneti da mnogo izgubite, ali ako izgubite sve pa i Boga, to je pravi pravcati pakao od života. Neka vas Bog spasi da ga ne izgubite! Dakle, šta ćete odabrati?
Pre nekoliko godina propovedao sam na tu temu i na završetku sastanka došla je k meni žena jednog propovednika i rekla mi: "Ovde je jedna mlada žena koja želi da razgovara sa vama. Odbija da ode. Izgleda da niko ne može da joj pomogne; želi da razgovara sa propovednikom." Rekao sam: "Poći ću s vama", i ušao u prostoriju gde je bila ona. Otišao sam do drugog kraja prostorije, do tog jadnog stvorenja. Rekla mi je: "Gospodine, želim da priznam jedan strašan greh. Majka sam, a pripisala sam moje dete jednom nevinom čoveku. Studirao je na teološkom fakultetu želeći da postane propovednik, a ja sam ga ocrnila i upropastila njegov život. Odvela sam ga na tri suda i dobila sve tri presude u moju korist, ali sada u sebi imam pakao. On je bio oteran sa fakulteta i osramoćen, a nevin je. Šta da činim?"
"Činite?" rekao sam, "učinite šta je pravo."
Rekla je: "Nemam mira."
"Nećete ga nikada ni imati", rekao sam joj. "Na ovom svetu možete steći pomilovanje, ali za vas ne postoji takva stvar kao što je mir, jer sebi nikada nećete oprostiti tu krivicu." Nisam hteo da je štedim i zavaravam. Morao sam da budem iskren da bih joj pomogao. Rekao sam: "Tu ljagu morate javno da skinuete sa njega kao što ste je i javno stavili na njega."
"O, gospodine", rekla je, "on će me strpati u zatvor Rekao sam: "Ako to znači zatvor i vi završite u njemu, poći ćete tamo svesni da ste učinili iskreno nastojanje da ispravite krivo; ali vaš je put u nebo preko tog priznanja. Za vas ne postoji nešto tako kao što je radost i mir u Bogu bez da uzmete svoj krst."
Nikada neću zaboraviti utisak koji su moje reči ostavile na tu jadnicu. Savila se i pala na pod. Srce me je zabolelo, ali nisam se usudio da stavim malo melema na ranu te jadnice. Morao sam da budem iskren. Dok sam se spuštao na svoja kolena, rekao sam joj: "Budete li voljni da učinite sve što je u vašoj moći kako bi ispravili nepravdu, Bog će vam pomoći i neće vas ostaviti."
Zagrizla je u usnu dok nije prokrvarila, a zatim je udarila rukom o sto pred sobom i rekla: "O, Bože, učiniću to, pa makar to značilo i zatvor."
Ovo nije bio lak put za tu nesrećnicu, ali je hrabro pošla njime. Vratila se na sud - govorim ono što je bilo u svim londonskim novinama - vratila se na sud i obnovila čitav slučaj. Kad su je u onoj prepunoj sudnici pitali zašto je učinila to priznanje, rekla je: "Zato što sam predala svoje srce Bogu. Morala sam to da učinim da bi očistila svoju savest od krivice."
Njeno je priznanje joj je oslobodilo srce od bremena krivice, očistilo nevinog čoveka i ostavilo utisak na onaj grad koji se tamo i dan danas oseća. Jedini put mira jeste put pravednosti.
Istrebite, uklonite zlo, pokorite se Bogu. Stavite Ga na pravo mesto, i radost i mir doći će u vaše srce!
Hoćete li to učiniti sada? Hoćete li se pokoriti Njegovoj Reči ili je odbiti?
Šta ćete učiniti? Saul je odbio i izgubio carstvo. A ako i vi ne budete pažljivi, možete izgubiti i svoju dušu.
