Dodir Gospodnji
"I odmah Isus oseti u sebi silu što izađe iz Njega, i obazrevši se na narod reče: Ko se to dotače mojih haljina? I rekoše Mu učenici Njegovi: Vidiš narod gde Te turka, pa pitaš: Ko se dotače mene?" (Mk. 5,30-31)
Želim govoriti o ovoj ženi koja je mnogo pretrpela od mnogih lekara, a ipak joj nije bilo bolje, već naprotiv, gore. Tako govori Marko. Kad Luka iznosi ovu priču, on izostavlja tu sitnicu o lekarima, jer je i sam bio lekar. No, Marko otvoreno kaže da su svi njeni pokušaji da bude isceljena - a bilo ih je mnogo - bili najbolji koje je mogla da pronađe, najveštiji i najmudriji doktori. Ali ipak su svi njeni pokušaji ostali bez uspeha, samo muka, samo nada koja je završila u očaju, te joj je na kraju bilo gore nego na početku.
Ova žena predstavlja mnoge od nas. Možda vi žudite za duhovnim isceljenjem, za zadovoljstvom duše, za svetlom. Možda pokušavate da se izvučete iz gliba očaja; možda želite da vam se lanci pokidaju i da se verige slome. Kažete da želite sigurnost oproštenja greha i mir sa Bogom. Verujete da i za vas postoji ono o čemu hrišćani govore; verujete u ono šta Biblija govori o smrti i vaskrsenju Sina Božjega; nekako maglovito verujete da je to i za vas, ali nikako da to i dobijete; jurite za tim, ali nikako ne nalazite; gladujete, a nikako da se nasitite; uvek ste žedni, a nikako da se napijete te "žive vode".
O, sa koliko nadrilekara neki od vas su se savetovali, koliko ste zemaljskih lekova spremni bili da uzmete, koliko ste duhovnih doktora poslušali! A neki od vas su čak čitavo svoje vreme jurili za koje-kakvim religioznim šarlatanima!
U ovom gradu nije bilo propovednika u poslednjih dvadeset godina kojega niste slušali. Hvalite se da nije bilo ni jednog bogosluženja u vašem dosegu na kojem niste bili. Vi ste "sedeli u prvim redovima, grejali klupe, vi religijske lutalice. Ne smejte se, želim da vidite sami sebe. Spremni ste bili da poslušate bilo koga, svaku novotariju, svaku veliku osobu, svaku senzacionalnu priču, svaku poruku koju je stvorio čovek. Ali kroz to niste primili isceljenje, a ako bih ja mogao da vas pogledam kroz Božji mikroskop, mikroskop Golgote, video bih da ste danas gore nego što ste bili pre deset godina bez obzira na sve vaše pokušaje da se spasite. Sa svim svojim nastojanjima da postanete sveti i pravedni, danas ste gore nego ikada.
A sad ste došli da čujete i ovoga propovednika (misli na sebe). Ali dopustite mi da odmah na početku budem jasan. Ja ne mogu da vas spasim. To je van moje moći. Ali poznajem Jednoga koji to može; niko drugi nije poput Njega. On je jedini lekar, On je najveći doktor, On je najdivniji lekar kad preuzme slučaj; On može da izleči svaku bolest. On odlazi do korena bolesti. On ne greši. On se nikada ne vara. On se nikada ne opravdava. On se nikada ne ispričava ako ste svesni greha i žudite za isceljenjem. Predajte Mu svoj slučaj i On će vas izlečiti, potpuno, večno. Svi jadni, propali pokušaji koje ste videli u socijalnim, religijskim i duhovnim reformama, sva otpadništva, padovi i zablude koje ste videli oko sebe, sve je to bilo zato sto Hristos tamo nije dobio svoju šansu. Dajte Hristu šansu i On će vas potpuno isceliti!
Da, prijatelji moji, i vaše je isceljenje u isceljenju ove žene. To možda zvuči staromodno, ali više je istine u tome nego što to možete da shvatite. Poslušajte! Isceljenje te žene jeste i vaše isceljenje. Njeno je isceljenje u stopu pratilo neuspehe drugih. Hristovo isceljenje uvek dolazi tada kada ljudi dođu do kraja svojih pokušaja, tada Isus Hrist pruža svoju ruku, pokazuje svoju Svemoć i potvrđuje se kao silni Spasitelj. On je divan Isus. O, ne trebate vi nadrilekara, vi trebate Specijalistu. Ne trebate vi propovednika, ni misionara, ni lep uticaj misije, ni divne pesme koje pevamo, ni nekog velikog pripovedača, govornika ili briljantnog predavača, ni da se dobro upoznate s knjigama i školama; vi trebate Isusa - i samo Isusa.
Ne trebate vi Bibliju, jer "slovo ubija". Možete je dobro poznavati, možete je pročitati ne znam koliko puta, ali dok ona ne prođe kroz vas, nimalo nećete biti bolje. Ne radi se tu o odlascima i dolascima u crkvu i iz crkve. Niti se radi o nekom izvođenju, o religioznom ritualu. Isceljenje se nalazi u Isusovoj prisutnosti, u Njemu samom.
Ubrzo nakon obraćenja moga oca, naši su šatori stajali u predgrađu Cambridgea. U onim danima moj otac nije mogao da čita Bibliju; on je bio samo grub Ciganin, ali je bio spašen i činio je najbolje što je znao sa svojom decom koja su rano ostala bez majke. Tako, pre nego sto je odlazio u krevet; imao je običaj da peva i da se moli svake večeri. I znate, kad je on sa svojih petoro dece zapevao, moglo nas se čuti poljima daleko. I sad mogu da vidim i svoga oca kako jedne mračne, zimske noći kaže: "Pre nego sto odemo u krevet, dragi moji, otpevaćemo pesmu ili dve", i počeo bi da peva. Nismo imali pojma da ljudi preko polja čuju naše pevanje i da dolaze bliže da čuju o čemu pevamo i da se zaustavljaju dok se molimo. Bilo je čudno čuti Ciganina da se moli u svom šatoru. Ljudi to nisu očekivali.
Jedna žena, čuli smo kasnije, u svojoj je savesti bila pogođena radi greha, te je rekla: "Ovaj grub Ciganin se moli; ne moli se da ga ja čujem, jer ni ne zna da sam ovde, niti se moli za druge ljude da ga čuju, jer ne zna da ga iko može čuti. Ovaj Ciganin se moli. Kako to? Ja sam odrasla na veronauci; moja je majka bila dobra žena; dolazim iz hrišćanskog doma; ja sama sam majka i nikada se ne molim za svoju decu." Strela presvedočenja probola je njenu dušu te je otišla kući s bolom u srcu, s bolom koji ne nestaje tako lako. Neko vreme nikome ništa nije o tome govorila, ćutala je, ali je podnosila nešto od one muke koju je David osećao kada je rekao: "Prećutati sam hteo, ali mi kosti klonuše... Danju i noću ruka me tvoja tištala, snaga mi se trošila ko za letnih žega..."
A kažem vam, kad svetlo Božje svetosti zasja u duši punoj krivice, ono stvara muku. Jedne je večeri njen muž došao s posla kući i video da se nešto događa. Primećivao je to već nekoliko dana, te je zapitao: "Maro, šta se događa?" Nije odgovorila. "Maro, jesi li bolesna?", pitao je opet. Ali je ona i dalje ćutala. "Znam da je tako jer već nekoliko dana vidim promenu u tebi, rekao je, "poći ću po lekara", i otišao je. Čim je izašao, ona je poslala sina do našeg starog šatora, a kad je došao, rekao je mome ocu: "Gospodine, moja vas je majka pre nekoliko nedelja čula kako se molite i otada više nije srećna. Želi da zna da li biste hteli da dođete i da se molite za nju."
Naš otac je rekao: "Svakako", i otišao je, a kad je stigao tamo, našao je jadnicu kako vapi za milošću. Ubrzo nakon što joj je predočio Božji plan spasenja, i ona je počela da se raduje u Hristu. Prihvatila je Hrista i njeno je breme spalo. Njene su suze postale "teleskopi" kroz koje je mogla da vidi Isusa. U međuvremenu je došao lekar sa njenim mužem. Pogledala je u lekara i rekla: "Doktore, pronašla sam ga, pronašla sam ga!" A on je zapitao: "Dobra moja ženo, koga ste to pronašli?" "O, gospodine", rekla je, "moja je jadna duša bila gladna Isusa i sad sam Ga pronašla!" "Dobro", rekao je lekar, "onda ne trebate mene, jer imate najboljeg Lekara kojega je svet ikada video."
I to je upravo ono što vam želim reći; vi ne trebate ovu ili onu jadnu stvar, već samog Isusa. Ne trebate vi propovednike. Mi smo samo prsti koji pokazuju, mi smo samo glasovi koji vape, ali neka je blagosloven Bog, mi vam pokazujemo i vapimo i govorimo jedinim glasom u ovom trenutku: "Samo Isus može učiniti bespomoćnog grešnika dobrim!" Samo Isus; sva vaša vlastita nastojanja na kraju bedno završavaju. Možete slušati propovednike, možete izgovarati molitve, možete ići u crkvu, možete prisustvovati Večeri Gospodnjoj, možete slušati šarlatane, možete juriti za nadrilekarima, možete čitati knjige, možete čeznuti za isceljenjem, žudeti za mirom i pitati se kad će to stići do vas. Nikada neće doći do vas dok ne dođete Hristu. Pet iskrenih minuta s Isusom Hristom isceliće vaše nevolje - ništa drugo. To je prva stvar koju želim reći.
Druga je ovo: postoji ogromna razlika između guranja oko Isusa i dodirivanja Isusa. Šest stotina hiljada ljudi napustilo je Egipat i krenulo u obećanu zemlju, a da nikada nisu u nju stigli. Samo su je dva čoveka iz toga mnoštva ugledala. Oni su je dodirnuli; drugi su se samo gurali oko nje, ali su ostavili svoje kosti u pustinji. Mnogo je ljudi bilo kod ribnjaka Vitesde, ali je samo jedan ušao u njega kad se pokrenula voda koja je isceljivala, drugi su se samo gurali oko njega. A ovde se u isto vreme oko Isusa guralo mnoštvo ljudi; neki su bili radoznali, drugi uzbuđeni, treći Ga kritikovali, ali svi su se gurali. Jedna žena Ga je samo dodirnula i to je sve učinilo drugačijim - njen život se promenio.
Koji ste od njih vi? Jeste li ga dodirnuli ili Ga samo gurate? Neki od vas Ga guraju samo nedeljama, neki Ga guraju samo na veronauku ili u crkvi. Gurate ga barem neki od vas, dok vam kosa ne posedi. Za ime Božje, kažem vama - to vam kažem da vas podstaknem, da vas probudim - za ime Božje govorim vama, "slatkim" polaznicima crkve, "laktašima", vi Ga nikada niste dodirnuli; mnogi od vas Ga nikada nisu dodirnuli. Da ste Ga dodirnuli, vaš bi život bio drugačiji, jer šta god Isus dotakne, proslavi se i promeni se.
Koji ste vi? Duboko u svom srcu to znate. Nemojte se izvinjavati, nemojte se vrpoljiti; nemojte lepo vas molim, odmaknuti od glavne stvari. Jeste li došli do živog, spasiteljskog dodira Sina Božijega? To bi ste, naime, znali da jeste. Ja ne verujem u onu nauku koja govori da ste hrišćanin a da to ne znate. Ja verujem da je sredstvo ućutkivanja vaše savesti kad se govori mir, a mira nema. Ne možete biti probuđeni, a da to ne znate; ne možete jesti, a da to ne znate; ne možete ići u crkvu, a da to ne znate; ne možete mi reći da neko može biti nanovo rođen, biti "novo stvorenje", biti oslobođen od lanaca greha, da mu noć bude pretvorena u dan, slepoća u vid, pakao u nebo, a da to ne zna. Poslušajte! Ova je žena to znala, a i vi ćete znati kad Ga se zaista i dotaknete.
To je jedna od najsigurnijih stvari u Božijem svetu da čovek, koji pogleda u Isusovo lice i po veri kaže: "Ti si moj Spasitelj", dobija u svojoj dušu radost radi koje će jednoga dana nebo odzvanjati "alelujama". Čovek koji može da pogleda u Isusovo lice i kaže: "Ti si moje svetlo i moja pesma; moji su gresi uklonjeni; moji su lanci slomljeni; moj Gospod i moj Bog", u svetlu je dolazeće slave. Ako nije na nebu, onda je u predvorju neba i sigurnost kao da je tamo već bio hiljadu godina, jer kad Bog dohvati jednog čoveka, On ga ne ispušta iz svog zagrljaja. Gospod Bog Svemoćni vas čuva!
Jeste li Ga dotakli? Znate li to? Ne pitam vas šta još znate, ali jeste li sigurni u tu jednu stvar? Blaženo jamstvo! Verska sigurnost jeste sigurnost vere. To je temelj, podloga, čvrsta stena ispod čovečjih nogu na kojoj može stajati i reći svetu: "Besni, drmaj, zavijaj, udaraj, ječi poput groma i munje, ali to je samo ljuljanje kolevke dok se uspavljujem u rukama Onoga koji me je spasio i koji me čuva po svom milosrđu." Jeste li shvatili? Znate li to? Jeste li sigurni u to?To je ono na šta vas je On pozvao.
Kažete: "Ne govoriš li nam nešto što nije u toj priči." Ne, sve je to tamo. Žena je ušla u mnoštvo odostraga; mogu je čuti dok dolazi polako, zgrbljena. Jedva hvatajući dah tako da ne može glasno ni govoriti te gotovo bez glasa šapće, ali ipak govori: "Kad bi samo mogla dotaći skuta Njegovog ogrtača, bila bih isceljena." Kao da govori: "U vlaknima Njegovog ogrtača dovoljno je sile da spasi jednu ženu." To je vera koja pobeđuje Božanstvo. "Samo da dospem do Njega i biću nova žena."
Poslušajte! Ona je znala da nije isceljena, a ipak je rekla: "Biću", i dotakla Ga se. Šta je sledilo? Bila je isceljena. Naredni stih govori: "Isus odmah oseti u sebi da je sila izašla iz Njega, okrenu se..." Šta nas to uči? Da će ova, brate moj, staromodna i prezrena nauka vaskrsnuti crkvu; da Njegov Duh govori mom duhu da sam rođen od Boga. To je nauka. To nije nova priča. Isus je to znao i žena je to znala. Isus će znati i vi ćete znati kad se progurate kroz gomilu - što god ta gomila za vas bila - i ustrajete da ga dotaknete.
Jeste li Ga dotakli? Znam da ste član crkve, ali jeste li se dotakli Isusa? Znam da ispovedate veru, no posedujete lek?
Imate li to iskustvo? Pozvani ste da stavite nogu neprijatelju na vrat i da od sreće skačete. Jeste li dotakli Isusa? Ako niste, malo mu se više primaknite.
A ako ste Ga dotakli, to me vodi do sledećeg. Ako ste ga dotakli, morate Ga priznati. Ne postoji nešto tako kao što je biti isceljen, a zatim se stideti lekara. Čovek koji se stidi lekara nije vredan isceljenja. Tu se ne možete "prošvercovati", ovde se ne možete igrati žmurke. Morate Ga priznati; to On od vas traži. Ako želite dobiti sve što On ima za vas, On od vas traži da prihvatite sve Njegove uslove. Žena je krenula u gomilu odostraga, a završila na svojim kolenima pred Njim gde završavaju sve zahvalne duše. On je rekao: "Gde je ona koja me je dotakla?" i pogledao je oko sebe da vidi onu koja je to učinila. Kad se okrenuo, video je ženu. Vidite li da to uopšte nije bilo tako teško kao što je mislila? Ona je mislila da će Mu prići s leđa, a On se licem okrenuo k njoj, te se spustila do Njegovih nogu i ispričala mu svu istinu. Niko je nije sprečio, niko je nije proveravao. Izlila je svoje srce i svoje suze i sve mu ispričala. On je pažljivo slušao, a kad je
završila i sve mu ispričala, On je znao da mu je sve ispričala - rekao je: "Kćeri, tvoja te vera ozdravila! Idi u miru..."
Želite li mir kao pratnju, mir kao prijatelja i saputnika, mir poput pupoljka i cveta, poput neopisive melodije u svom životu - dopustite da Isus dođe i zauzme prestolje i dobićete mir.
Muškarci i žene, izađite iz svojih skrovišta. Ne gledajte na mnoštvo; Hrist je ovde i možete Ga se dotaći ako želite. Možete doći u Njegovu prisutnost jer uvek ima mesta za još jednog, do Njegovih nogu. On će napraviti mesta ako niko drugi i neće. On će učiniti da dobijete mesto upravo ispred Njega ako donesete odluku da ćete se izboriti za Njega.
"Ali, kažete, "šta mogu da učinim?" Šta je ona žena mogla? Ona bez napora ne bi bila isceljena, a ni vi nikada nećete biti spaseni bez napora. Ona je dohvatila svoju priliku. Hoćete li i vi? Hrist je prolazio. Ona je učinila i On ju je primetio. Samo je morala dotaći skute Njegovog ogrtača, ali je u tom dodiru bilo više nego što možete da zamislite. Gospod neka vam pomogne da ga dotaknete na isti način, pa ćete i vi biti isceljeni. Vaša će se noć pretvoriti u lepu zoru, beda u muziku, suze u dragulje, glavobolja u uznesenje duše; vaša će dugačka agonija završiti u radosti zbog prisustva vaskrslog Hrista.
O, dotaknite Ga se! Nemojte se i dalje samo gurati oko Njega. Sve to završava na jedan način - da otera neuspeh, da otera gubitak, da otera agoniju. Dodir znači život. O, kako sam ja zahvalan Bogu što sam Ga se dotakao! Ja ne znam toliko koliko neki od vas znaju, ali znam ovo: ja nisam imao vaše šanse, vaše prilike, ali sam dobio jednu i nikada neću zaboraviti kako sam kao mali ciganski dečačić klečao i govorio: "O, Bože, želim da Te ljubim, želim da budem spasen, želim da budem dobar; spasi me i slediću Te". Ne znam kako, ali sam Ga u tom trenutku dotakao i On me je prihvatio, i On me je dotakao.
Neka vam Bog pomogne da Ga se dotaknete na isti način, i milost koja je pretvorila ciganski šator moga oca u carsku palatu promeniće i vaš život iz bede i jada u lepotu i slavu, zauvek.
