Prorok pod Božjom zaštitom
Jedan od razloga što se ne usuđujemo za radikalan, proročki život je strah od "proročke sudbine". Teške situacije poniženja i fizičke boli koje su Jezekilj, Isaija, Jeremija, Danilo i ostali proroci preživeli, zadaju nam strah. Setimo se Petra, raspetog glavom na dole, Stefana kamenovanog, apostola u areni među lavovima i prirodna je reakcija da svi poželimo da proživimo naš život u miru i stignemo u Nebo bez većih patnji.
Dobro je spomenuti da mučeništvo nije bilo za sve. Niko nam nije obećao oslobođenje od progonstava i izrugivanja ovde na zemlji ali je mučenička smrt nešto što je privilegija samo onih koji su pozvani na to. Zato, strah od toga ne bi trebalo da nas paralizuje.
BOG ŠTITI ONE KOJE JE POSLAO
Ne postoji ni jedan razuman poslodavac koji bi želeo da mu radnici provode dane u bolestima i da budu onemogućavani raznim tragičnim doživljajima već da uspešno rade na svom radnom mestu.
Bog nije ni malo lošiji od ovozemaljskih poslodavaca. "Zaštita na radnom mestu" Božjih radnika funkcioniše bolje nego u bilo kojoj ovozemaljskoj instituciji. Kod Boga je radnik još uvek važniji od mašine. Gospod je obećao svojim prorocima (svoj svojoj deci) svoju zaštitu u onome u što ih on šalje.
Psalam 105,12-15 govori o Božjoj brizi za svoj narod. Izrael je imao obećanu Božju zaštitu dok je poslušno hodao sa Bogom. "Ne dirajte u moje pomazanike, ne nanosite zla mojim prorocima." Kao što svaki otac stoji na strani svog deteta koje napadaju jači od njega, tako naš nebeski Otac stoji na našoj strani u svim situacijama kad smo u Njegovom poslu celog našeg života. Božja zaštita je bila nad Izraelom dok je još bio brojčano mali. Mi ponekad mislimo da moramo da budemo "veliki" da bi Bog imao razloga da učini nešto za nas i da nas posebno čuva. Jedna od poznatih narodnih izreka: "Ko se čuva i Bog ga čuva" često izlazi iz ljudskih usta. Svakako, kušati Boga na taj način a ne živeti po njegovoj Reči, ne garantuje Njegovu zaštitu, dobro je znati da i kada ja nisam tako sposoban da čuvam sebe i sam se izbavim, preostaje On i Njegova zaštita koja je bolja od svih mojih sposobnosti da se sačuvam. Postoje tri jednostavna razloga za naše (potpuno) pouzdanje u Božju zaštitu u našim životima.
1. Njegova smo svojina
Zaharija 2,12 pokazuje koliko visoko Gospod vrednuje svoju decu. On zna koliko je čovek vredan i zato je za čovekovo iskupljenje platio krvlju svog Sina. Zar bi mu manje stalo do nas sada kada smo skupo kupljeni? Ima li čoveka koji skupo plaćeni auto ostavi "na milost i nemilost sudbini?" Ti i ja smo dragoceni u očima Oca nebeskog. Isaija 43,1-5 govori o tome; "Ovako govori Gospod koji te je stvorio: ne boj se... otkupio sam te... poznam te po imenu... ti si moj... dragocen si u mojim očima... vredan si... ja te ljubim..." O, kakvih li očinskih reči! Koliko miliona dece ovoga sveta proživi svoje detinjstvo a da im je uskraćena ova radost sigurnosti očeve ljubavi, a nama je to dostupno svakodnevno. Očevi ovoga sveta, dođite k njemu "od koga je sve što se otac zove", tamo ima ljubavi i za vas i za vašu decu kroz vas.
Rimljanima 5,6-10 govori da nas je ljubio dok smo još bili grešni, da će nas sada, kad je za nas platio tako visoku cenu da bismo postali Njegovi, još sigurnije štititi i čuvati do dana Hristovog. Juda kaže da je On kadar sačuvati nas do kraja.
Znači, Božja zaštita je nad tvojim životom jer si Njegova svojina.
2. On nas je pozvao
Koji nas poziva u zadatak izvršenja Njegovog plana taj nas i osposobljava za to, ali ne samo to. On se i brine za nas. Onaj deo plana za koga je odlučio da se ostvari kroz nas, može se ispuniti samo ako nas nešto "nepredviđeno" ne prekine u tome. U Delima 27. je brodolom bio taj događaj koji je Pavla htio sprečiti da ne ispuni Božji plan. Ali, i usred oluje je bio Onaj koji ga je poslao, i st. 24. kaže: "Ne boj se, Pavle! TI TREBA DA DOĐEŠ PRED cara." To je bio Božji cilj i Bog je s njim u svemu do toga cilja.
Isusa su pokušali da "uklone" mnogo puta ali nisu mogli jer "Njegov čas još nije bio došao" (Jovan 7,30-44; Jovan 8,20).
Čak ni u ovom životu i svetu niko drugi do Boga ne odlučuje kada će Njegove sluge otići. Ne. svet ne odlučuje niti onda kada ih kamenuje i razapinje! Naš "poslodavac" koji nije kruti gospodar kome je stalo do materijalnog nego je pre svega Otac nebeski, On odlučuje o broju naših dana. U Luki 22.37 piše da je počelo "da se primiče ispunjenje" onoga što se na Hrista odnosilo. On je znao da se približava Njegov čas. Mojsije je znao kada mu se kraj približavao, Ilija je znao, Pavle je znao. Da, Božje sluge su u ruci svog SVEMOGUĆEG OCA koji jedini odlučuje o broju njihovih dana.
Nije bilo moguće celom svetu razapeti Isusa kada su oni to hteli. Matej 26,55-56 to jasno pokazuje.
Po Njemu, ljubljenom Sinu, i mi smo Njegova ljubljena deca. Ista zaštita je obećana i nama. Živi za Njega, u Njegovoj volji i onda možeš da primeniš izreku koju je neko jednom rekao: "Boj se Boga i nikoga više."
3. Gospodar štiti svoga slugu
Biti veran sluga daje veliku hrabrost. U 1. Timotiju 3,13 piše da "dobro vršenje poverene mi službe daje veliku sigurnost". Jedan od najuverljivijih primera za to je Ilija. Znajući da nije u svom privatnom poslu, Ilija je imao potpuno pouzdanje u onoga koji ga šalje, u Boga. Opkoljen mnoštvom bezbožnih ljudi koji su tražili njegov život, Ilija se okreće onome koji ga šalje. U 1. Carevima 17,1 Ilija se hrabro moli za strahovitu prirodnu promenu jer ima pouzdanje u "Boga kome služi". U 18,15 se opet vidi da je svestan kome služi i odakle dolazi njegova vera u zaštitu. U 18,36 se vidi da ima pravilno razumevanje situacije - on je sluga, ne svojih ciljeva već Božjih i zato se obraća Bogu da On potvrđi Sebe kroz njega kao slugu.
Koliko je opasno "igrati se sa Božjim prorokom" pokazuje možda najstravičniji primer sa Jelisejem. U 2. Carevima 2,24-25 opisan je slučaj kada su ga najednom od njegovih misijskih putovanja deca izrugivala. Medvedi iziđoše u tom trenutku iz šume i rastrgoše ih. Bog štiti svoje sluge.
Svakako. Bog nas ne šalje da, kao što su učenici hteli, "prizivamo vatru sa neba" na one koji su protiv nas, ali se jasno vidi da On, sam Bog, štiti svoje sluge. Ako je Jovanu Krstitelju odsečena glava, to nije bilo zato što je Herod to mogao da učini, već zato što je Jovanovo vreme došlo kraju. Činjenica da su Stefana kamenovali ne pokazuje da ovaj svet može da postupa kako on hoće sa Božjim slugama, već se tako dogodilo zato što je Bog tako dopustio da bi se kroz takvu smrt proslavio. Čak i u samoj smrti je postojala Božja zaštita. Stefan je gledao otvoreno nebo i Sina Božjeg koji ga je već u tom trenutku čekao - njega, vernog slugu, kome i u trenutku smrti pripada zaštita onoga koji ga je kroz celi život štitio na putevima na koje ga je On slao.
ZAŠTITA OSOBE U POTPUNOSTI KROZ CEO ŽIVOT
1. Jovanova 5,18: "Znamo da ni jedan koji je rođen od Boga ne živi u grehu, NEGO GA ROĐENI OD BOGA ČUVA, I ZLI GA NE MOŽE DOHVATITI." Haleluja! Dok smo bili u carstvu tame bili smo podložni "prirodnim silama sveta", Galatima 4,3. Ali smo danas u carstvu Njegovog ljubljenog Sina. Tu Bog odlučuje! On je Car celog sveta! Sakriveni smo u Hristu. Bog nas čuva savetom da se čuvamo i uklanjamo, 1. Carevima 17,3. Čuva nas svojim Duhom Svetim, 1. Carevima 18,2. Njegova je ruka nad nama da nas čuva kao Jezdru, (Jezdra 7,28; Jezdra 8,18-22; Jezdra 8,31. On šalje anđele da nas štite. 1. Mojsijeva 19,5-11 nam pokazuje anđeosku zaštitu nad Lotom kada su ga nasilni homoseksualci napali.
Psalam 34,8 kaže: "Anđeo Gospodnji tabor podiže oko Njegovih poštovalaca da ili spasi." Anđeli su službenici onima koji su nasledili spasenje, kaže Božja reč, Jevrejima 1,14. Oni nisu samo mala "slatka bića" koja čuvaju malu dobru decu, nego silni vojnici Božje vojske koji štite i sarađuju sa Božjim narodom u onom zadatku koji im je Bog dao. Oni su svi spremni službenici koji u svakoj situaciji kada smo u volji Božjoj, na Njegovom zadatku, spremno deluju u našu korist. Oni su u zatvorima, na putovanjima u pustinjama da nas hrane, svuda, kako bi pomogli svetima da ustraju i izvrše ono na šta su poslani.
I na kraju, ne samo da nam je ostavio obećanja o zaštiti i brizi za nas i da nam daje anđele zaštitnike kao što je Izraelu dao Mihajla (Danilo 10,21), nego Sam štiti svoj narod. Psalam 125,1-2 kaže: "Ko se uzda u Gospoda, on je kao brdo Sion: ne pomiče se, ostaje dovijeka. Bregovi okružuju Jeruzalem: JAHVE OKRUŽUJE NAROD SVOJ ODSADA I DOVEKA." Amen!
Da, Bog je to učinio prilikom izlaska iz Egipta, u svim vekovima posle toga i u Hristu Sinu svojemu je pokazao da se ne menja, taj silni čuvar naroda izraelskog i svakog onog ko u Njega stavi svoje pouzdanje. "Pa nek padaju tisuće kraj tebe, deseci tisuća s desne tvoje, tebi se neće primaći... Jer anđelima svojim zapovedi da, te čuvaju na SVIM putevima tvojim" (Psalam 91,7-11).
To je Reč Istinitoga Boga, tvog i mog Oca nebeskog. Predajmo se dnevno Njegovim obećanjima i Reči. Psalam 91,2 je ključ da živimo u tome: "...reci Gospodu: 'Zaklone moj! Utvrdo moja! Bože moj u koga se uzdam.'". Naše predanje Njegovoj Reči i istinitost obećanja čini tu reč delotvornom u našim životima i stavlja "službene duhove", Njegove anđele u akciju u našu korist.
Na kraju jedan događaj iz Rusije. Pastora dovode u milicijsku stanicu i zahtevaju od njega da se odrekne Hrista, te će ga onda pustiti slobodnog. On ne pristaje na to. Šef stanice, iznerviran verom "tog primitivca" u "nekog Isusa Hrista", vadi svoj pištolj i kaže pastoru: "Ne znaš li da imam vlast nad tvojim životom?" i podiže pištolj prema licu pastora. S Božjim mirom u srcu ovaj hrišćanin odgovara: "Ti nemaš nikakve vlasti nad mojim životom. Moj život je skriven u Isusu Hristu." Na te reči dotični šef pada mrtav pred "golorukim" hrišćaninom čiji metod odbrane nije "zlo za zlo" već jednostavno pouzdanje u Stvoritelja neba i zemlje. Onaj koji nas je pozvao VERAN je! "Vernost je Njegova štit i odbrana" (Psalam 91,4) za tebe i mene, Njegovu decu koju ljubi On koji nas je iskupio skupocenom krvlju Isusa Hrista.
