Oproštajna propoved
Džonatan Edvards je ovu propoved održao u Prvoj crkvi u Nortemptonu, posle dobijanja otkaza na mesto starešine te zajednice 1. jula 1750.
Tekst: "Kao što neki i razumeste da smo vam slava kao i vi nama za dan Gospoda našega Isusa Hrista." (2. Korinćanima 1,14)
Tema: Propovednici (sluge) i ljudi koji se nalaze pod njihovom brigom, moraju se sresti pred Hristovim prestolom na dan suda.
Apostol u prethodnom delu poglavlja govori na kakve velike nevolje je nailazio u toku svoje službe. U samom tekstu i u dva sledeća stiha, on objavljuje šta je bila njegova uteha i podrška za vreme svih nevolja sa kojima se susretao. Radi se o četiri pojedinosti:
1. Što je dokazao sebe sopstvenoj savesti, stih 12, "Jer je naša slava ovo: svedočanstvo savesti naše da smo u prostoti i čistoti Božijoj, a ne u mudrosti telesnoj nego po blagodati Božijoj živeli na svetu, a osobito među vama".
2. Druga stvar u kojoj je nalazio veliku utehu je bila da, i pored toga što se dokazao svojoj savesti, dokazao se takođe i savesti svojih slušalaca, Korinćana, kojima piše; i da oni treba da ga priznaju na dan suda.
3. Nada koju je imao u gledanju blagoslovenog ploda svojeg truda i stradanja u službi, u njihovoj radosti i slavi, tog velikog dana konačnog obračunavanja.
4. Što je svojom službom među Korinćanima sebe dokazao svom Sudiji, koji će ga primiti i nagraditi njegovu vernost tog dana.
Ove poslednje tri pojedinosti su naznačene u samom tekstu, a uz prethodni stih i četvrta je sadržana u tekstu. Podrazumeva se da su ga Korinćani priznavali za svog duhovnog oca, kao onog koji je bio veran među njima, i kao osobu koja je predmet njihove buduće radosti i slave na dan suda. Podrazumeva se i da je apostol očekivao da će tada imati veseo susret sa njima pred Sudijom, da će sa radošću posmatrati njihovu slavu kao plod svojeg truda, i da su na taj način oni predmet njegovog radovanja. Podrazumeva se takođe da je Pavle očekivao da bude priznat od strane velikog Sudije, u trenutku kada se zajedno sa Korinćanima bude našao pred Njim, i da bi tada bila potvrđena njegova (Pavlova) vernost, i da bi to bilo predmet njihove slave, i da bi njih Isus tada dao njemu kao krunu radosti. Ali, apostol nije mogao svemu ovom da se nada sve dok prvo nije dobio svedočanstvo sopstvene savesti u vezi sa svojom službom. I zato 12. stih na najubedljiviji način pokazuje da je on sebe svojoj savesti dokazao.
Postoji jedno pitanje koje je sadržano u svakoj od navedenih pojedinosti i u svakom delu teksta, a koja će biti tema mog sadašnjeg govora.
DOKTRINA
Propovednici i ljudi koji su bili pod njihovom brigom moraju se međusobno sresti pred Hristovim prestolom na dan suda.
Propovednici i ljudi koji su pod njihovom brigom moraju se rastati na ovom svetu, bez obzira koliko bili ujedinjeni. Ako se ne odvoje ranije, moraju se rastati smrću, a može se dogoditi da se rastanu iako im se život nastavlja. Živimo u svetu promena gde ništa nije sigurno i stabilno; gde kratko vreme, samo nekoliko obilazaka Sunca oko zemlje, ostvari i donese neobične stvari i iznenadne promene u pojedinim osobama i porodicama, u gradovima i crkvama, u državama i nacijama.
Često se dešava da oni koji izgledaju najujedinjeniji, za kratko vreme postanu najrazjedinjeniji, i to najdalje jedni od drugih. Tako se propovednici i ljudi među kojima je vladao najveći međusobni odnos poštovanja i najstriktnije jedinstvo, mogu ne samo razići u rasuđivanju nekih stvari i otuđiti u ljubavi, nego se čak i otrgnuti jedni od drugih, i da na taj način svaka veza među njima bude prekinuta. Propovednik se može ukloniti na neko udaljeno mesto, pa tako postoji mogućnost da više ništa nemaju jedni sa drugima na ovom svetu. Ali, ako i bude tako, postoji još jedan susret koji moraju imati, a to je susret u poslednjem velikom danu obračunavanja. Ovde želim da pokažem,
I. Na kakav način će se propovednici i ljudi koji su bili pod njihovom brigom sresti na dan suda,
II. Za koje ciljeve,
III. Iz kojih razloga je Bog odredio da se propovednici i njihovi ljudi ponovo sretnu na takav način i za takve ciljeve.
I. Ja ću pokazati, u nekoliko tačaka, na kakav način će se propovednici i ljudi koji su bili pod njihovom brigom međusobno sresti na dan suda.
PRVO, oni se neće sresti tog dana samo iz razloga što će ceo svet morati zajedno da se sastane. Posmatraću ovu razliku u dve stvari:
1. Imaće jasan, stvaran pogled, i tačno međusobno znanje i prepoznavanje.
Iako će tada čitav svet biti prisutan, celo čovečanstvo svih generacija okupljeno u jedan ogroman skup zajedno sa svima onima od anđelske prirode, i svetim i palim anđelima, ipak nema potrebe da smatramo da će svako imati tačno i detaljno saznanje bilo koje druge osobe iz čitavog sakupljenog mnoštva koje će nesumnjivo činiti milioni miliona. Mada će verovatno ljudski kapaciteti biti mnogo veći nego što su u sadašnjem stanju, ipak neće biti bezgranični. Iako će njihovo razumevanje i shvatanje biti veoma prošireno, ljudi ipak neće biti uzdignuti na stepen božanstva. Verovatno će pojedinim osobama biti proširen vidik na različite delove i članove tog ogromnog skupa, a tako i na postupke koji će se odigrati tog velikog dana.
Ali ipak, shodno prirodi ograničenih umova, neke osobe će više obraćati pažnju na pojedine osobe i stvari vezane za njih, nego na ostale. Takođe možemo da pretpostavimo da će svako imati veće interesovanje za pojedine osobe u odnosu na ostale u poslovima tog dana. Postojaće poseban razlog zašto oni koji su imali zajedničke interese u ovom svetu, u stanju probe, i čije zajedničke stvari će tada biti kušane i suđene, treba da budu naročito postavljeni na takav način da se međusobno gledaju. Možemo pretpostaviti ovo, da će se vladari i oni koji su im bili podčinjeni, zemaljske sudije i osobe kojima su sudile, susedi koje su imali zajedničke razgovore, poslove i sporove, glave porodica i njihova deca i sluge, tada sresti i na istaknut način biti postavljeni zajedno. Ovaj slučaj se posebno odnosi na propovednike i njihove ljude. U tekstu je očigledno da će takvi biti postavljeni na takav način da se međusobno gledaju, i da će jasno znati jedan drugog i da će se tada međusobno prepoznati.
2. Oni će se međusobno sresti imajući posebno interesovanje i brigu za velike poslove tog dana. Iako će tada biti sakupljen čitav svet, ljudi ipak neće imati neku neposrednu i posebnu zainteresovanost za sve. Zaista, daleko veći broj onih koji će tada biti sakupljeni činiće ljudi koji nisu imali nikakve međusobne odnose u stanju probe, i kao takvi neće imati zajedničke stvari za koje bi trebalo da im se sudi. Ali, u slučaju propovednika i ljudi koji su bili pod njihovom brigom, oni će spadati u grupu ljudi koji su imali mnogo neposrednih stvari jedan sa drugim. Zato oni posebno moraju da se sretnu i da budu zajedno dovedeni pred Sudiju, sa naročitim interesovanjem za poslove tog velikog dana konačnog obračunavanja. Taj njihov susret će, po svojoj suštini, biti drugačiji od sastanka čitavog čovečanstva ukupno.
DRUGO, njihov susret na dan suda će biti mnogo drugačiji od njihovih međusobnih susreta na ovom svetu.
Propovednici i njihovi ljudi, dok njihov odnos traje, često se sastaju zajedno na ovom svetu. Oni imaju običaj da se sreću iz nedelje u nedelju, a i drugim prilikama, da bi javno služili Bogu, vršili verske obrede, i prisustvovali svečanim službama u Božijem domu. I pored tih susreta, oni takođe imaju priliku da se sreću radi određivanja i vršenja duhovnih poslova, kao i prakse crkvene discipline, i radi rešavanja i regulisanja onih stvari koje se tiču čistote i dobrog reda u javnom upravljanju. Ali, njihov susret na dan suda biće veoma drugačiji i po svojoj suštini i po okolnostima od bilo kojeg susreta ili sastanka koji su imali u sadašnjem stanju. Pokazaću i kako, u nekoliko tačaka.
1. Oni se sada nalaze u pripremnom, promenljivom stanju, a onda će biti u nepromenljivom stanju.
Sada se grešnici u ovoj zajednici sastaju sa svojim propovednikom u stanju dok još imaju mogućnost spasonosne promene, i dok su još sposobni za obraćenje od sotonske sile ka Bogu. Uz Božiji blagoslov na službama i trud njihovog starešine mogu pobeći iz države krivice, osude i gneva, u državu mira i milosti sa Bogom, uživanja privilegija Njegove dece i zvanja večnog nasledstva. A sveti sreću svog propovednika sa velikim ostacima svoje pokvarenosti, i ponekad pod velikim duhovnim teškoćama i nevoljama: i zato kao takvi treba da budu spremni za radosno menjanje svog stanja, za šta imaju razlog da se nadaju zbog pohađanja javnih bogosluženja, za vreme kojih Bog svakako želi da propovednike učini svojim oruđem. Propovednici i njihovi ljudi se sada sreću zato da bi se ostvarile takve radosne promene: oni su od velike koristi koja se traži pri takvim svečanim susretima.
Ali, kada se budu sreli zajedno na dan suda, biće daleko drugačije. Srešće se u nepromenljivom stanju. Grešnici će biti u nepromenljivom stanju. Oni koji su do tada bili pod krivicom i silom greha, i koji su stalno imali gnev Božiji nad sobom, biće tu bez leka i mogućnosti promene, i srešće svoje propovednike bez ikakve nade na oslobođenje, otkup, ili dobijanje bilo kakvog dobra njihovim posredstvom. Isto je tako i za svete - oni će već biti savršeno slobodni od svih svojih pokvarenosti, iskušenja i nesreća svake vrste, i biće zauvek postavljeni van dohvata tih stvari. Tada se neće moći izvršiti ni oslobođenje niti srećna promena posredstvom blagodati, a upravljanjem propovednika. I tada će biti objavljeno: "Ko čini nepravdu, neka čini još nepravdu, ko je pogan, neka se još pogani; i ko je pravedan neka još čini pravdu; i ko je svet, neka se još sveti" (Otk. 22,11).
2. Oni će se međusobno sresti u stanju čistog, pouzdanog i nepogrešivog svetla.
Propovednici su određeni da budu vođe i učitelji, i u Svetom Pismu su predstavljeni kao svetla koja su postavljena u crkvama. Oni se, s vremena na vreme, sastaju sa svojim ljudima kako bi ih poučavali i prosvetljavali, kako bi ispravljali pogrešna tumačenja, kako bi, kada stado krene levo ili desno, bili glas ispred njih koji govori: "Ovo je put, hodajte njim", kako bi ispoljavali i potvrđivali istinu pokazujući odgovarajuće dokaze za to. Oni treba da pobijaju greške, kvare mišljenja, da presvedoče u vezi onoga što je pogrešno, da utvrde one koji sumnjaju. Ali, kada Hristos bude došao da sudi, svako pogrešno i lažno mišljenje biće otkriveno. Svaka prevara i zabluda će nestati pred svetlom toga dana kao što tmina noći nestaje pri pojavljivanju izlazećeg Sunca. Svaka doktrina Reči Božije tada će se pokazati sa potpunim dokazom i niko neće ostati nepresvedočen. Svi će poznati istinu sa najvećom sigurnošću i neće se više pojavljivati pogrešno tumačenje koje bi trebalo da se ispravlja.
Sada propovednici i njihovi ljudi mogu da se ne slože u rasuđivanju nekih stvari koje se tiču vere, i mogu se ponekad sastajati radi međusobnog savetovanja u vezi sa tim stvarima oko kojih se razilaze, da bi čuli razloge koji mogu biti ponuđeni i jednoj i drugoj strani; a sve to na kraju može biti bez efekta bilo kakvog presvedočenja u istinu. Oni se ponovo mogu sastajati i rastajati bez većeg slaganja u odnosu na ranije, i da strana koja je neispravna u svojim stavovima i dalje ostane pri tome. Ponekad su sastanci propovednika sa njihovim ljudima, u slučaju kada postoje neslaganja, propraćeni nesrećnim raspravama i sporovima, i rukovođeni sa mnogo predrasuda i nedostatka iskrenosti; bez težnje za prosvetljenjem i presvedočenjem, već naprotiv za potvrdu i rast tame, utvrđenje opozicije istini i hlađenje međusobne ljubavi. Ali, kada se oni sretnu zajedno na dan suda, pred prestolom velikog Sudije, um i volja Hristova će biti poznati, i više neće biti nikakve diskusije ili razlike u mišljenjima. Dokaz istine će se pokazati iza svih rasprava i svi sporovi će konačno i zauvek biti rešeni.
Sada propovednici sreću svoje ljude da bi prosvetlili i probudili savest grešnika; ukazujući im na veliko zlo i opasnost greha, strogost Božijeg zakona, njihovu sopstvenu zloću srca i životnih navika, veliku krivicu pod kojom se nalaze, gnev koji ostaje na njima, i njihovu nesposobnost, slepoću, siromaštvo, bespomoćnost i nesavršeno stanje; ali sve je često uzalud. Oni ostaju mirni uprkos svemu što propovednici mogu da kažu, glupi i neprobuđeni, nepresvedočeni u savestima. Ali, neće biti tako pri njihovom poslednjem međusobnom susretu na dan suda. Grešnici, kada budu sreli svoje propovednike pred velikim Sudijom, tada više neće biti glupave savesti. Oni će tada biti potpuno osvedočeni u istinu onih stvari koje su ranije čuli od njega, u vezi Božije veličine i Njegovog strašnog veličanstva, Njegove svetosti i mržnje prema grehu i Njegove izvanredne pravde u uništenju toga, u strogost Njegovog zakona i strahotu i istinu Njegovih pretnji, a u svoju neizrecivu krivicu i bedu. I oni više nikada neće biti neosetljivi na te stvari. Oči savesti će tada biti potpuno prosvetljene, i nikada više neće biti zaslepljene. Usta savesti će se tada otvoriti, i više se nikada neće zatvoriti.
Sada se propovednici sreću sa svojim ljudima, javno i privatno, da bi ih prosvetlili u vezi stanja njihovih duša; da bi im otkrili i primenili pravila Božije Reči, da bi time i sami preispitali svoja srca i spoznali svoje stanje. Ali, sada propovednici nemaju nepogrešivo prepoznavanje stanja svojih ljudi; i najiskusniji među njima su skloni da pogreše, i često promaše u stvarima te prirode. Isto tako, ljudi nisu sposobni da pouzdano znaju stanje svog propovednika, ili stanje neke druge osobe; vrlo često se neki među njima računaju kao sveti, ili čak kao istaknuti sveti, a koji su samo veliki licemeri. U drugu ruku, neki su ponekad osuđeni ili jedva prihvaćeni u svom društvu a koji su zaista Božiji dragulji. I ništa nije toliko zajedničko ljudima kao činjenica da imaju pogrešno mišljenje po pitanju sopstvenog stanja.
Mnogi koji su odvratni Bogu i koji su deca Njegovog gneva o sebi misle visoko, kao da su Njegovi dragoceni sveti i draga deca. Da, postoji razlog da mislimo da oni koji su često najhrabriji u samopouzdanju o svom bezbednom i srećnom stanju, i koji sebe smatraju ne samo istinitim svetima, nego i vrlo značajnim svetima u zajednici, na poseban način samo su dim u Božijim nozdrvama. I takvi se nesumnjivo često nalaze u zajednicama gde se Božija Reč najvernije izlaže, uprkos svemu što propovednici mogu govoriti dušama svojih slušalaca sa najjasnijim objašnjenjem i sa najistraženijim dokazivanjem doktrina i pravila Božije Reči. Ali, na dan suda imaće drugačiju vrstu susreta. Tada će biti pokazane tajne svakog srca, svačije stanje će biti savšeno poznato. 1. Korinćanima 4,5: "Zato ne sudite ništa pre vremena, dokle Gospod ne dođe, koji će izneti na videlo što je sakriveno u tami i objaviće savete srdačne i tada će pohvala biti svakome od Boga". Tada se niko neće prevariti po pitanju ličnog stanja, niti će više biti sumnje u vezi toga. Tada će biti večan kraj svim uobraženjima i lažnim nadama obmanutih licemera, kao i svim sumnjama i strahovima iskrenih hrišćana. I tada će svako znati stanje svog bližnjeg. Ljudi će znati da li je njihov propovednik bio iskren i veran, a propovednik će znati stanje svakog pojedinca među svojim ljudima, i kojima od njih je Božija reč bila miris životni za život, a kojima miris smrtni za smrt.
U sadašnjem stanju često se dešava da, kada se propovednici i njihovi ljudi sretnu zajedno da bi razmatrali i vršili duhovne poslove, posebno u slučaju neslaganja, spremni su da sude i osuđuju poglede, namere, principe i ciljeve jedan drugog, što utiče na svakog; i često veoma greše u svom sudu pa time nanose nepravdu jedan drugome. Ali, prilikom budućeg susreta, stvari će biti razgledane u istinitom i savršenom svetlu, a principi i ciljevi koje je svaki pojedinac imao biće sigurno poznati. Svim greškama te vrste i svim nepravednim osuđivanjima doći će kraj.
3. Na ovom svetu, propovednici i njihovi ljudi se često sastaju zajedno da bi služili i slušali o nevidljivom Gospodu. Ali, na sudu, oni će se sresti u Njegovom najdirektnijem i vidljivom prisustvu.
Propovednici koji sada često sreću svoje ljude da bi im propovedali večnog, besmrtnog i nevidljivog Cara, da bi ih presvedočili da postoji Bog i objavili im veličinu tog bića, da bi ih presvedočili da On vlada i da će suditi svetu, da postoje buduće plate i kazne, i da bi im propovedali Hrista u nebu, sa desne strane Bogu, i ne videći sve to - tada će sresti svoje ljude u najdirektnijem svesnom prisustvu tog velikog Boga, Spasitelja i Sudije koji će se pokazati pred njima i pred čitavim svetom na najjasniji, vidljiv i otvoren način, u velikoj slavi, sa svim svojim svetim anđelima. Oni se tada neće sresti kako bi slušali o odsutnom Hristu, nevidljivom Gospodu i budućem Sudiji; već da bi se zajedno pojavili pred tim Sudijom - u prisustvu tog vrhovnog vladara - u Njegovoj neizmernoj slavi i strašnoj sili, o kojoj su toliko često slušali tokom svojih zajedničkih susreta na zemlji.
4. Poslednjem susretu propovednika i ljudi koji su bili pod njihovom brigom, neće prisustvovati nijedna osoba sa bezbrižnim, nemarnim srcem. Mnoge osobe često prisustvuju sastancima na ovom svetu sa takvim srcem, imajući malo poštovanja prema Onome koga, pretvarajući se, zajedno obožavaju pri svečanim prilikama javnog bogosluženja, malo mareći za misli ili okvire svojih razmišljanja, ne gledajući na stvar u kojoj učestvuju i ne razmatrajući cilj radi kojeg su sakupljeni. Ali, tog velikog dana neće postojati bezbrižno srce: ni spavanja, ni udaljavanja uma od velike teme sastanka, niti nepažnje prema poslu tog dana, niti bezobzirnosti prema prisustvu u kojem se nalaze, ili prema velikim stvarima koje će čuti od Hrista, ili koje su ranije čuli od Njega, preko svojih propovednika za vreme probe, ili koje će sada čuti prilikom propovednikovih objavljivanja stvari u vezi njih, pred njihovim Sudijom.
Videvši ove stvari koje se tiču načina i okolnosti tog budućeg susreta pred Hristovim prestolom na dan suda, u nastavku ću pokazati:
II. Za koje ciljeve će se oni tada sresti.
PRVO, da polože račun pred velikim Sudijom za međusobno ponašanje i vladanje u stvarima kada se nisu slagali na ovom svetu.
Hristos je poslao propovednike da bi radili Njegov posao. Oni su Njegove sluge i ljudi koji prenose Njegove poruke; i kada oni budu završili svoju službu, moraju se vratiti svom Gospodaru da Mu daju račun, šta su radili i zadovoljstvo koje su imali u vršenju svoje službe. Ovo nalazimo u Evanđelju po Luki (Lk. 14,16-21).
Kada je sluga koji je bio poslat da pozove goste na veliku večeru završio određenu službu, on se vratio gospodaru i položio mu račun za ono što je učinio i za ono što je primio. I kada je gospodar, budući ljut, poslao svog slugu drugima, on se opet vratio i položio gospodaru račun svog upravljanja i uspeha. Tako čitamo u Jevrejima 13,17 o propovednicima i upraviteljima doma Božijeg da se oni staraju za duše kao oni koji će dati odgovor, da to s radošću čine a ne uzdišući. I mi vidimo iz ranije spomenutog 14. poglavlja Evanđelja po Luki da propovednici moraju da polože račun svom gospodaru, ne samo za svoje ponašanje u ispunjavanju i izvršavanju obaveza svoje službe, nego takođe i za to kako su ih njihovi ljudi primali i kako su postupali među njima.
Verni propovednici će tada položiti račun sa radošću za one koji su ih primali lepo, i koji su dobro uznapredovali zahvaljujući njihovoj službi, i ti ljudi će im tog dana biti dati kao kruna radosti. U isto vreme, oni će položiti račun i za loše postupke onih koji ih nisu lepo primali kao ni njihove poruke od Hrista. Propovednici će takve susresti, ali ne na način kako su ih sretali na ovom svetu, da bi ih savetovali i upozoravali, nego da bi izneli svedočanstvo protiv njih, kao njihove sudije i Hristovi sudski pomoćnici, da bi ih osudili. Sa druge strane, ljudi će se tog dana podići na sud protiv zlih i nevernih propovednika koji su više tražili svoj interes, nego dobro za duše svog stada.
DRUGO, propovednici i ljudi koji su bili pod njihovom brigom tada će se zajedno susresti pred Hristom kako bi On sudio sve sporove koji su postojali između njih na ovom svetu.
U ovom zlom svetu često se dešava da nastanu velike razlike i rasprave između propovednika i ljudi koji se nalaze pod njihovom pastirskom brigom. Iako su pod najvećom obavezom da žive u miru, i iako su sporovi i svađe između tako povezanih osoba najnesrećniji i grozni u njihovim savestima, koliko često se to dešava! Ponekad se ljudi prepiru sa svojim propovednicima u vezi njihovih doktrina, ponekad u vezi njihovog rukovođenja i vršenja duhovnih poslova, a ponekad zbog njihove podrške određenim osobama. Ponekad takve prepirke dugo traju, a ponekad se reše još na ovom svetu češće u skladu sa raširenim interesom jedne ili druge strane, nego u skladu sa rečju Božijom i pravim sagledavanjem stvari. A ponekad takvi sporovi nikada ne dobiju odgovarajuće rešenje na ovom svetu. Ali, na dan suda, biće potpun, savršen i večan svršetak toga. Nepogrešivi Sudija, beskrajna fontana svetla, istine i pravde sudiće između osporenih strana i On će objaviti šta je istina, ko je u pravu i šta je prihvatiljivo Njegovom razumu i volji. Iz tog razloga, strane moraju zajedno da stanu pred Njim tog poslednjeg dana, dana koji će biti veliki dan svršavanja i rešavanja svih sporova, i ispravljanja svih nepravilnosti, i poništavanja svih nepravednih sudova, grešaka i zbunjivanja prisutnih među ljudima.
TREĆE, propovednici i ljudi koji su bili pod njihovom brigom tada se moraju međusobno sresti kako bi primili večnu presudu i kaznu od Sudije, u prisustvu jedan drugog, prema ponašanju koje su gajili pri međusobnim odnosima u sadašnjem stanju.
Sudija neće samo objaviti pravdu nego će i učiniti pravdu između propovednika i njihovih ljudi. On će objaviti ono što je pravo između njih, potvrđujući onog koji je bio pravedan i veran, i osuđujući nepravednog. Savršena istina i nepristrasnost zauzeće svoje mesto u presudi koju će On izreći, pri nagrađivanju pravednih i kažnjavanju nepravednih. Biće to slavna plata vernim slugama, onima koji su bili uspešni. Danilo 12,3: "I razumni će se sjati kao svetlost nebeska, i koji mnoge privedoše k pravdi, kao zvezde vazda i doveka", i takođe onima koji su bili verni, ali ipak neuspešni, Isaija 49,4 "A ja rekoh: uzalud se trudih i naprazno potroših silu svoju; ali opet sud je moj u Gospoda i posao moj u Boga mojega"; i oni koji su takve primali lepo i pružali im gostoprimstvo biće slavno nagrađeni, Matej 10,40-41: "Koji vas prima, mene prima; a koji mene prima, prima onoga koji me je poslao. Koji prima proroka u ime proročko, platu proročku primiće; a koji prima pravednika u ime pravedničko, platu pravedničku primiće".
Takvi ljudi i njihovi verni propovednici jedni drugima će biti kruna radosti, 1. Solunjanima 2,19-20: "Jer ko je naš nad ili radost, ili venac slave? Niste li i vi pred Gospodom našim Isusom Hristom o njegovu dolasku? Jer ste vi naša slava i radost", i u tekstu "Vi ste nam slava, kao i mi vama za dan Gospoda našega Isusa Hrista". Ali, oni koji su loše primali Hristove verne propovednike, naročito u stvarima gde su baš bili verni, biće strogo i teško kažnjeni, Matej 10,14-15: "A ako vas ko ne primi, niti posluša reči vaših, izlazeći iz kuće ili iz grada onoga otresite prah s nogu svojih. Zaista vam kažem: lakše će biti zemlji sodomskoj i gomorskoj u dan strašnoga suda nego li gradu onome", 5. Mojsijeva 33,8-11: "I za Levija reče: tvoj Tumim i tvoj Urim neka budu u čoveka tvojega svetoga, kojega si okušao u Masi i s kojim si se prepirao na vodi Merivi; koji reče ocu svojemu i materi svojoj: ne gledam na vas; i koji ne poznaje braće svoje i za sinove svoje ne zna; jer drže reči tvoje i zavet tvoj čuvaju. Oni uče uredbama tvojim Jakova i zakonu tvojemu Izrailja, i meću kâd pod nozdrve tvoje i žrtvu što se sažiže na oltar tvoj. Blagoslovi, Gospode, vojsku njihovu, i neka ti milo bude delo ruku njihovih; polomi bedre onima koji ustaju na nj i koji mrze na nj, da ne ustanu". I sa druge strane, propovednici za koje se ustanovi da su bili neverni će imati najgroznije muke (vidi Jezekilj 33,6 i Matej 23,1-33).
Ovakva pravda će biti učinjena propovednicima i njihovim ljudima i oni će zajedno boraviti do kraja, ne da bi samo za sebe primili pravdu već i da bi videli pravdu učinjenu i drugoj strani. Jer to je cilj tog velikog dana, da se otkrije i objavi pravedan sud Božiji; Rimljanima 2,5. Propovednicima će biti učinjena pravda, a i oni će videti pravdu koja će biti učinjena njihovim ljudima. I ljudi će primiti svoju pravdu od svog Sudije, i videće pravdu koja će biti učinjena njihovom propovedniku. I na taj način će sve stvari između njih biti rešene i zauvek dovedene u sklad. Svako će biti osuđen ili nagrađen prema svojim delima, ili u primanju i nošenju krune večne radosti i slave, ili u podnošenju neprolazne sramote i bola. - Sada sam stigao do sledeće planirane tačke:
III. Da bih dao neke razloge zašto možemo da pretpostavimo da je Bog odredio to da propovednici i ljudi koji su bili pod njihovom brigom treba da se sretnu na dan suda, na takav način i za takve ciljeve.
Postoje dve stvari koje ću sada pokazati:
PRVO, zajednički interesi propovednika i njihovih ljudi su od najveće važnosti.
Sveto Pismo objavljuje da će Bog svako delo izneti na sud, i svaku tajnu, bilo da je dobra ili zla. Interesi i ponašanje svakog pojedinca, i javno i privatno, treba na kraju da budu izneti pred Božiji tron i konačno ocenjeni od strane nepogrešivog Sudije. Naročito je potrebno da bude tako kada je stvar od vrlo velikog značaja.
Sada su zajednički interesi hrišćanskog propovednika i njegove crkve i zajednice od najveće važnosti: u pogledu puno stvari mnogo su većeg značaja od prolaznih interesa najvećih zemaljskih vladara i njihovih carstava ili imperija. Od ogromnog značaja je kako propovednici vrše svoju dužnost i kako se vladaju prema ljudima u poslu svoje službe, i u stvarima koje se odnose na to. Takođe je od ogromne važnosti kako ljudi primaju vernog Hristovog propovednika, kao i kakav napredak i korist imaju od njegove službe. Ove stvari imaju veći neposredni značaj za veliki i poslednji cilj radi kojega je svaki čovek stvoren, kao i za večno blagostanje čovečanstva, nego bilo koji prolazni interesi ljudi, bili oni privatni ili javni. I zato je naročito potrebno da te stvari budu iznesene na sud, da se odluči otvoreno i sredi u istini i pravdi, i da do kraja propovednici i njihovi ljudi budu zajedno pred sveznajućim i nepogrešivim Sudijom.
DRUGO, zajednički interesi propovednika i njihovih ljudi su posebno povezani sa glavnim stvarima koje se odnose na dan suda.
Oni imaju poseban odnos prema velikoj i božanskoj osobi koja će se tada pokazati kao Sudija. Propovednici su ljudi koji prenose Njegovu poruku, koji su poslati od Njega, koji u svom zaduženju i vršenju poslova među svojim ljudima zastupaju Njegovu osobu, stoje na Njegovom mestu, kao oni koji su poslati da objavljuju Njegovo mišljenje, da rade Njegov posao i da govore i deluju u Njegovo ime. I zato je posebno potrebno da Mu se oni vrate i polože račun za svoj rad i uspešnost. Car je sudija svih svojih slugu a oni su mu svi odgovorni. Ali, naročito je potrebno da se careve sluge, kojima je posebno povereno upravljanje poslovima njegovog carstva i koje su poslate u neko posebno posredovanje, vrate njemu i da mu polože račun o ispunjavanju obaveza koje su im poverene, kao i o prijemu na koji su naišli.
Propovednici nisu ljudi koji samo prenose poruke One osobe koja će se u poslednji dan pojaviti kao Sudija, već i da bi posao na koji su poslati, i stvari koje su im učinjene kao Njegovim propovednicima, na najjasniji mogući način promovisale Njegovu čast i interes Njegovog carstva. Svrha rada na koji su poslati jeste da predstave namere Njegove uprave i vlade, i zbog toga je takav posao sa ljudima blisko povezan sa danom suda. Jer veliki cilj toga dana je da se potpuno srede i ustanove predmeti Njegovog carstva, i da se usklade sve stvari koje su toga tiču, i da sve što je protivno interesima Njegovog carstva bude uklonjeno, a sve što doprinosi celovitosti i slavi tog carstva bude usavršeno i potvrđeno, da bi taj veliki Car mogao da primi dužnu čast i slavu.
Dakle, zajednički interesi propovednika i njihovih ljudi imaju direktnu vezu sa stvarima koje se tiču dana suda, kao što je posao propovednika sa svojim ljudima da promoviše večno spasenje čovečijih duša i izlaz iz večnog prokletstva. Dan suda je dan koji je određen za taj cilj, da otvoreno odluči i reši večno prebivalište ljudi, da postavi neke u stanje večnog spasenja i da njihovo spasenje dovede u krajnje dovršenje, a da ostale postavi u stanje neprolaznog prokletstva i najsavršenije bede. Zajednički interesi propovednika i ljudi imaju najdirektniju vezu sa danom suda, kao što je jedina svrha rada u toj službi spremanje ljudi za taj dan. Propovednici su poslati da ih opomenu na približavanje tog dana, da ih unapred upozore na strašnu rečenicu koja će tada biti objavljena zlima, i blagoslovenu rečenicu koja će biti objavljena pravednima, i da ih upute da izbegnu gnev koji će doći na bezbožne, i da dobiju platu koja će se tada darovati svetima.
I pošto zajednički interesi propovednika i njihovih ljudi imaju toliko blisku i direktnu vezu sa tim danom, te stvari trebaju biti sređene i odlučene, i iz tog razloga propovednici i njihovi ljudi treba da se zajedno sretnu i pojave tog dana pred velikim Sudijom.
PRIMENA
Ovu temu sam izabrao iz razloga da bi ljude, ovde prisutne, koji su bili pod mojom pastirskom brigom, naveo na razmišljanje i da bi im dao neki savet prikladan našim trenutnim okolnostima, a u vezi svega što je ranije učinjeno u vezi sa našim stanjem razdvojenosti, ali u očekivanju budućeg susreta pred velikim prestolom na dan suda.
Duboko i ozbiljno razmatranje našeg budućeg najsvečanijeg susreta je sigurno najpogodnije za situaciju u kojoj se trenutno nalazimo. Nedavno učinjene stvari će najverovatnije (što se tiče odnosa u kojima smo se do sada nalazili) biti propraćene našim večnim odvojenjem!
Kako često smo se sretali zajedno u domu Božijem u takvim odnosima! Kako često sam vam govorio, savetovao vas, upozoravao, upućivao i hranio, i upravljao duhovnim poslovima među vama - ljudima koji su bili povereni mojoj brizi i čije dragocene duše je trebalo da čuvam i pazim! Ali, najverovatnije, to više neće biti slučaj.
Prorok Jeremija 25,3 daje svojim ljudima do znanja koliko dugo se trudio među njima u poslovima svoje službe: "Od trinaeste godine Josije sina Amonova cara Judina do danas, za ove dvadeset i tri godine, dolazi mi reč Gospodnja, i ustajući rano, govorio sam vam...". Ne želim sebe da upoređujem sa prorokom Jeremijom, ali u tom smislu mogu reći kao on da sam vam propovedao reč Božiju dvadeset i tri godine, ustajući rano i govoreći. 15. februara ove godine bilo je tačno 23 godine od kada sam počeo da služim kao starešina ove crkve i zajednice. I, iako je moja snaga bila slabost, radeći uvek pod velikom slabošću tela, pored svoje nedovoljnosti za tako veliku odgovornost, sa druge strane ipak nisam štedeo svoju slabu snagu nego sam je koristio za dobro vaših duša. Mogu da vam se obratim kao apostol Pavle svojim slušaocima, Galatima 4,13: "A znate da vam u slabosti tela najpre propovedih evanđelje".
Proveo sam glavni deo svog života i snage u poslovima za vaše večno blagostanje. Vi ste svedoci da snagu koju sam imao nisam prepustio besposlenosti, niti sam je trošio za obavljanje svetskih planova i vršenja prolaznih radova, ili radi porasta svoje imovine, i veličanja sebe i svoje porodice. Naprotiv, dao sam sebe u posao službe, radeći dan i noć, rano ustajući i posvećujući se tom velikom radu za koji me je Hristos odredio. Uverio sam se da je posao moje službe među vama bio zaista veliki rad, rad ogromne brige, truda i teškoća. Mnogi ste bili težak teret koji je uvek trebalo da nosim, iako moja snaga nije uvek bila jednaka. Bog me je pozvao da nosim taj teret; i ja blagosiljam Njegovo ime što me je toliko podržavao i čuvao da ne tonem pod tim teretom, nego je učinio da se Njegova snaga pokaže u mojoj slabosti. Tako, iako sam često bio u nevoljama na sve strane, ipak nisam bio pritešnjen; u nedoumici, ali ne beznadežan; srušen, ali ne i uništen. - Ali sada imam razlog da mislim da je moj posao, koji je trebalo da radim kao vaš propovednik, završen: vi ste me javno odbacili i moj rad među vama prestaje.
Koliko nam je sada zbog toga postalo uzvišeno razmatranje tih trenutaka kada budemo morali da se međusobno sretnemo pred vrhovnim Pastirom! Kada ja budem morao da položim račun svog upravljanja u službi koju sam vršio, prijem i ophođenje koje sam imao prema ljudima kojima me je On poslao. A vi morate položiti račun za svoje ponašanje prema meni kao i koliko ste uznapredovali za ove dvadeset i tri godine moje službe. Jer tada se i vi i ja moramo zajedno pojaviti i položiti račun, kako bi nam se nepogrešivo, pravedno i večno presudilo od strane Onog koji će suditi sve što smo govorili ili radili u našim susretima ovde, i sva naša međusobna ophođenja u Domu Božijem i na bilo kojem drugom mestu. On će ispitati naša srca, obelodaniti naše misli, i principe i okvir našeg razuma. On će presuditi sve sporove koji su postojali između nas, sa najstrožom nepristrasnošću, i On će ispitati naše međusobno postupanje u tim sporovima.
Nema ničeg sakrivenog što se neće otkriti, niti tajnog što se neće doznati. Sve će biti ispitivano pretraživačkim, prodornim svetlom Božijeg veličanstva i slave, i Onim čije su oči kao plamen ognjeni. Istina i pravda će se otvoreno pojaviti, skidajući svaki veo. A sve zablude, neistine, nepravde i povrede će se otvoreno pokazati uklanjajući sva prerušavanja. Svako prividno ubedljivo pretvaranje, sve sitničarske kritike i cepidlačenja, i svako neispravno zaključivanje nestaće u trenu, nesposobno da izdrži svetlost tog dana. I tada će se naša srca u unutrašnjosti preokrenuti, i sve tajne će se na mnogo jasniji i očigledniji način pojaviti nego što se to vidi iz naših postupaka sada. Tada će se pokazati kojim ciljevima smo težili, kakvi su nam bili upravljački principi po kojima smo postupali, kakav karakter i kakvu narav smo imali u svojim crkvenim polemikama i sporovima. Tada će se pokazati da li sam postupao ispravno i zaista savesno, oprezno se brinući za svoju dužnost prema velikom Gospodu i Gospodaru, u tim ranijim crkvenim sporovima koji su propraćeni veoma nesrećnim okolnostima i posledicama.
Tada će se pokazati da li je bilo ijednog pravednog razloga za ljutnju koja se javljala kod pojedinih u tim prilikama. I tada će svaki detalj i okolnosti našeg poslednjeg velikog spora, u vezi kvalifikacija koje su neophodne za pristup kompletnim privilegijama članova Hristove vidljive crkve, biti ispitivan i suđen, i sve će se predstaviti u jasnom, sigurnom i savršenom svetlu. Tada će se pokazati da li je doktrina koju sam propovedao i objavljivao po pitanju tih stvari bila sama Hristova doktrina, da li će On to prisvojiti kao jednu od dragocenih istina koje su izašle iz Njegovih usta, i kao takvu je dokazati, opravdati i uzvisiti pred celim univerzumom. Tada će se pokazati šta znači "čovek neobučen u svadbeno ruho", o kome se govori u Mateju 22,13 gde se za takvog kaže: "Svežite mu ruke i noge, pa ga uzmite te bacite u tamu najkrajnju; onde će biti plač i škrgut zuba".
I tada će se pokazati da li mi je, u objavljivanju te doktrine i u postupanju shodno njoj i u svom opštem ponašanju u poslovima, bilo stalo do bilo kakvog prolaznog sopstvenog interesa, ili časti, ili želje da se pokažem mudriji nego ostali, da li sam postupao iz bilo kojih zlih i telesnih mišljenja; ili to što sam uradio nije bilo iz pažljive, stroge i nežne brige prema volji mog Gospoda i Gospodara, i zato što se nisam usuđivao da Ga povredim, već sam se zadovoljavao samo onim što je bila Njegova volja, posle dugog, marljivog, nepristrasnog i molitvenog istraživanja. Tada će se videti da li sam neprestano imao u vidu i planovima da se zauzmem za dugotrajno staranje i brigu, a ne za brzopleto odlučivanje po pitanjimaa, da takva odredba ne bi bila na moj privremeni interes, nego uvek nasuprot toga, noseći duge periode velikih teškoća, koje su me gurale u ponor nevolja i žalosti.
I tada će se pokazati da li su moji ljudi izvršavali dužnost prema svom starešini sa poštovanjem; da li su pokazivali pravu narav i duh u tim prilikama; da li su mi učinili pravdu slušajući, pazeći do kraja i promišljajući o tome što je trebalo da govorim i dokazujem u skladu sa onim što sam verovao i naučio, prihvatajući to kao deo saveta od Boga; da li sam bio prihvaćen sa tom nepristrasnošću, iskrenošću, i poštovanjem koje vam je pravedni Sudija odredio za dužnost; i da li su, u mnogim koracima koji su učinjeni, i u mnogim stvarima koje su rečene i učinjene u toku tog spora, pravda, milost i hrišćanska pristojnost bili očuvani; ili je, ako je drugačije, prema toliko velikom značaju tih stvari, učinjen prekršaj. Tada će svaki korak ponašanja svakog pojedinca u tom poslu, od prvog do poslednjeg, i duh koji smo gajili u svemu, biti ispitivan i iskazan, i naše savesti će govoriti jasno i glasno, i svako od nas će biti presvedočen, i svet će znati; i nikada više neće biti nikakve neispravnosti, lažnog predstavljanja ili zablude u vezi te stvari do večnosti.
Taj spor nas je verovatno sada doveo do međusobnog odvojenja u ovom svetu. To je proizašlo iz događaja pretprošle nedelje, ali moraće se doneti druga odluka tog velikog dana koji će sigurno doći, kada ćemo se vi i ja ponovo sresti pred velikim sudnjim prestolom. Zato ja ostavljam to ovog trenutka i više neću govoriti o tome. - Ali sada bih se još posebno obratio određenim grupama ljudi.
I. Onima koji su učitelji Božije reči među vama
Ja bih vas sada pozvao na ozbiljno razmatranje tog velikog dana u kojem ćete morati da sretnete onog koji je ranije bio vaš starešina, pred Sudijom čije su oči kao oganj plameni. - Ja sam, prema svojim najboljim sposobnostima, nastojao da istražujem Reč Božiju, i da propovedam o iskrenoj pobožnosti na takav način da osobe koje slušaju najbolje mogu otkriti svoje stanje i najsigurnije i najjasnije suditi o sebi. I ta pravila i standarde sam s vremena na vreme namenjivao i vama, propovedajući Reč prema svojim najvećim mogućnostima, i na najjasniji i najistraživaniji način za koji sam bio sposoban, da bi razotkrio prevarene licemere, a utvrdio nadu i utehu iskrenih. Ali, ipak imam razloga da strahujem da, posle svega što sam uradio, sada napuštam neke od vas u prevarenom, obmanutom stanju. Jer ne treba pretpostaviti da među nekoliko stotina učitelja niko nije prevaren.
Dakle, ja više nisam u mogućnosti da se brinem i budem odgovoran za vaše duše, da ih ispitujem i istražujem. Ali vas ipak još molim da se setite i uzmete u obzir pravila koja sam vam često prilagao za vreme svoje službe, imajući u vidu budući dan kada se vi i ja moramo zajedno sresti pred našim Sudijom, kada će pitanja koja ste čuli od mene ponovo biti ponovljena pred vama, i kada će moja pravila biti isprobana; i tada će se pokazati da li su bila dobra ili ne. Takođe će se pokazati da li ste vi to nepristrasno slušali, i da li ste isprobali sebe po tome. Sam Sudija, koji je nepogrešiv, okušaće i mene i vas. I posle toga, niko se neće varati u pogledu stanja sopstvene duše.
Često sam vam napominjao da, kakve god bile vaše težnje za iskustvima, otkrivenjima, utehama i radostima, tog dana će svako biti suđen prema svojim delima, i vi ćete tada to saznati. Vi možete da imate propovednika sa većim poznanjem Božije reči, i boljim prepoznavanjem stanja duše, i boljom spretnošću u obraćanju dušama, čije propovedi mogu biti dublje i više presvedočavajuće, da bi se onima koji su bili zahvaćeni brzom prevarom pod mojim propovedanjem, otvorile oči: da ne bi ostali prevareni tog velikog dana.
Ono što vam znači i pomaže za upućivanje i samopreispitivanje, koje ubuduće možete imati, je nesigurno. Ali, jedna stvar je sigurna: da je vreme kratko, vaša mogućnost za ispravljanje grešaka u toliko važnoj stvari će uskoro biti privedena kraju. Živimo u svetu ogromnih promena. I sada se dešava velika promena. Vi ste sami odstupili od moje službe, pod kojom ste bili toliko godina. Ali vreme dolazi, i uskoro će doći, kada ćemo svi preći iz vremena u večnost!
Veći deo vas koji ste učitelji (koristim izraz apostola) 'upoznali ste me, delom': priznavali ste me ranije za svog duhovnog oca, za instrument najvećeg dobra za vas koje se može dobiti od sinova ljudskih. Razmišljajte o tom danu kada ćemo se vi i ja sresti pred našim Sudijom, kada će se ispitati da li sam vas tretirao onako kako sam bio dužan prema svojoj duhovnoj deci, i da li ste me vi tretirali kako treba da se tretira duhovni otac. - Kao što deca imaju veliku obavezu prema roditeljima, tako mnogo više i sa mnogo više strana, oni čiji razgovori i večno spasenje treba da dokazuju da ih je Bog učinio svojim oruđem, imaju obavezu prema svom duhovnom ocu. 1. Korinćanima 4,15: "Jer, iako imate trista učitelja u Hristu, ali nemate mnogo otaca. Jer vas ja u Hristu Isusu rodih Evanđeljem".
II. Sada takođe želim da se još jednom obratim ljudima koje ostavljam u stanju bez Hrista i bez milosti, i želim da ih pozovem na ozbiljno razmišljanje o tom svečanom danu kada će oni i ja morati zajedno da se sretnu pred Sudijom sveta.
Moje odvajanje od vas je, iz više razloga, poseban način tužnog odvajanja. Napuštam vas u najpotištenijim okolnostima, zato što vas ostavljam u žuči gorčine, i okovima bezakonja, imajući gnev Božiji nad sobom, i prebivajući pod osudom večne bede i uništenja. Videći da vas moram ostaviti, bila bi utešna i srećna okolnost našeg rastanka ako bih vas ostavio u Hristu, bezbedne i blagoslovene u tom sigurnom utočištu i slavnom pokoju svetih. Ali, nije tako. Ja vas ostavljam u drugačijem stanju, kao došljake i strance, bedne sluge i zarobljenike greha i sotone, zatvorenike osvetoljubive pravde: bez Hrista, i bez Boga na svetu.
Vaša savest mi svedoči da kad god sam imao priliku nisam propuštao da vas upozoravam i da vam predstavim vašu opasnost. Trudio sam se da prikažem bedu i neminovnost vaših okolnosti na najjasniji mogući način. Pokušavao sam, na svaki način koji mi je dolazio na um, da probudim vašu savest i da vas učinim osetljivim za neminovnu potrebu vašeg napretka, da vas ubrzam u begu od gneva koji dolazi, ka spasenju i bezbednosti. Marljivo sam nastojao da pronađem i koristim najsnažnije motive kako bih vas presvedočio da se brinete za sopstveno blagostanje i spasenje. Nisam samo nastojao da vas probudim, da bi bili pokrenuti strahom, već sam i koristio svoje najveće sposobnosti da bih vas osvojio: tražio sam prihvatljive reči da vas, ako je moguće, nagovorim da ostavite greh, i obratite se Bogu, i prihvatite Hrista kao svog Spasitelja i Gospoda. Vrlo mnogo svoje snage potrošio sam na te stvari. Ali ipak, imajući u vidu vas kojima se sada obraćam, nisam bio uspešan, pa imam ovog dana razlog da se žalim ovim rečima: Jeremija 6,29 "Izgoreše mehovi, oganj sažeže olovo, uzalud se pretapa, jer se zla ne mogu odlučiti".
Imam razloga da strahujem da sav moj trud prema mnogima od vas, nije poslužio ni za bilo kakav drugi cilj, osim da vas otvrdne, i da reči koje sam vam propovedao umesto da budu miris životni za život, budu miris smrtni za smrt. Ipak, ja neću morati da polažem nikakav račun za budućnost takvih jer sam se otvoreno i odlučno povukao iz svoje službe zbog nepoverenja koje mi je ukazano, ali ipak vas podsećam da morate položiti račun za sebe, i za vašu brigu za svoju dušu, i za vaš napredak u svakom smislu u prošlosti i budućnosti, kroz čitav život. Samo Bog zna šta će postati od vaših jadnih, umirućih duša, u kojim stvarima ćete u budućnosti uživati, ili u kojim nezgodama i iskušenjima ćete se nalaziti. Neka Bog u svojoj milosti učini da, koliko god vam prošlost bila neuspešna, zadobijete buduće namere koje će stvoriti novi efekat, i da se reč Božija, koja će vam se i dalje izlagati, pokaže kao vatra i malj koji razbija kamen u delove. Međutim, dopustite mi da vas sada, pri rastanku, podstaknem i zamolim da ne zaboravite upozorenja koja ste dobijali u toku moje službe. Kada se budemo sreli na dan suda tada ćete ih se setiti. Kada tom prilikom budete videli mene, vašeg bivšeg propovednika, ona će se probuditi u vašem sećanju, i to na vrlo dirljiv način. O, ne dozvolite da to bude prvi put da vas moja upozorenja tako probude.
Vi i ja se sada međusobno rastajemo na ovom svetu. Potrudimo se da ne budemo odvojeni posle našeg susreta na dan suda. Ako sam bio vaš veran starešina (taj dan će pokazati da li jesam bio ili ne), onda ću ja biti opravdan, i uzneću se sa Hristom. O, učinite vaš deo posla, da se tada ne bi večno odvojili od mene, i svih koji su bili verni u Hristu Isusu. Ovo je tužno odvajanje, ali ono će biti još tužnije. - Ovo odvajanje ćete možda podneti bez osećaja potresenosti, ako možda niste srećni zbog toga; ali odvajanje onog dana će vas najdublje, najosećajnije i najstrašnije potresti.
III. Obratio bih se i onima koji su pod nekim probuđenjem.
Blagosloven Bog što ima i takvih, i da (iako imam razlog da strahujem zato što mnoštvo ljudi u ovoj velikoj skupini ostavljam u stanju bez Hrista) ipak ne napuštam sve u totalnoj tuposti i bezbrižnosti za svoje duše. Neki od vas, za koje imam razlog da se nadam, su pod određenim probuđenjem i upoznali su me sa svojim okolnostima. Sada vas napuštam imajući specifičnu brigu za vas. Šta će biti predmet vašeg budućeg zanimanja uma, ja ne znam, ali saznaće se tog dana kada se vi i ja budemo sreli pred sudnjim prestolom Hrista. Zato i sada budite mnogo u razmišljanjima o tom danu.
Sada, kada se rastajem sa svojim stadom, ja bih vas još jednom obasuo savetima koje sam vam i ranije dao, da mnogo obratite pažnju na veliku stvar koja je pred vama, u koju ste se ozbiljno upustili, da se čuvate da ne padnete opet u greh, da se čvrsto držite i da izdržite do kraja. I mnogo vapite Bogu da ove velike promene koje se dešavaju unutar ove crkve i zajednice ne bi prouzrokovale vaš pad. Ima mnogo iskušenja u tome, i đavo će nesumnjivo gledati da ih iskoristi za svoj cilj ako je moguće, kako bi vaša sadašnja presvedočenja i nastojanja zaustavio. Veoma vam je potrebno da udvostručite vašu marljivost, da stražite i da se molite da ne bi bili nadvladani iskušenjem.
Ko god da bude postavljen kao vaš sledeći duhovni vođa, moja želja i molitva je da veliki Pastir ovaca i dalje ima posebnu brigu za vas, i da bude vaš vodič (jer niko ne uči kao On), i da bi Onaj koji je beskrajna fontana svetla otvorio vaše oči da se obratite od tame k videlu, i od oblasti sotonine k Bogu, da primite oproštenje greha i dostojanje među osvećenima verom u Isusa Hrista; da bi se tako tog velikog dana, kada se budemo ponovo sreli pred našim Sudijom, suočili u radosnim i slavnim okolnostima, i više se nikad ne bi odvojili.
IV. Obratio bih se i mladima u zajednici.
Od kada sam bio postavljen u posao službe u ovom mestu, uvek sam imao specifičnu brigu za duše mladih ljudi, i želju da vera bujno cveta među njima; i posebno sam se zalagao za to. Zato što sam znao za naročitu priliku koju su imali pre ostalih, i da obično oni kojima je Bog namenio milost, Njega su se pobojali i zavoleli Ga u svojoj mladosti. I to mi je uvek izgledalo kao naročito draga stvar da vidim mlade koji hodaju putevima predanosti i hrišćanske pobožnosti, držeći svoja srca očišćenim i zaslađenim principima božanske ljubavi. Kako bi bilo izvanredno divno i korisno za ukras i sreću grada, kada bi mladi bili presvedočeni da, kada se sretnu, treba da razgovaraju kao hrišćani i kao Božija deca, izbegavajući nečistotu, lakomislenost i preteranost, čvrsto se držeći pravila ponašanja, i međusobno pričajući o stvarima o Bogu, Hristu i nebu!
To je ono za čime sam težio, i bilo mi je strašno žalosno kada sam umesto toga slušao taštinu i nered među našom mladeži. I ako dobro poznajem svoje srce, od tada sam počeo da dovodim ovu crkvu do nekih mera, gušeći razvrat među našim mladima, što je predstavljalo veoma veliku uvredu, i radi čega sam postao tako nepodnošljiv i odvratan. Tražio sam dobro, a ne uvrede za mlade. Želeo sam njihovu najistinitiju čast i sreću, a ne sramotu i poniženje: znajući da istinita vrlina i vera nije težila samo slavi i blaženstvu mladih u onom svetu, već njihov najveći mir i napredak i najviše dostojanstvo i čast u ovom svetu. I iznad svih stvari, želeo sam da im zasladim, da učinim ugodnim i radosnim njihove dane mladosti.
Ali, da li sam vas više ili manje voleo i tražio dobro vaših duša, to sada predajem Onom koji mi je jednom poverio pastirsku brigu za vas - ništa drugo mi ne preostaje, osim (dok vas sada napuštam) da vas iskreno zamolim, iz ljubavi prema vama, ako nemate ništa protiv mene, da ne zanemarite i ne zaboravite upozorenja i savete koje sam vam tako često davao. Sećajte se dana kada ćemo se morati ponovo sresti pred velikim Sudijom, kada će se pokazati da li su saveti koje sam vam davao bili dobri, i da li sam zaista tražio vaše blagostanje i da li ste vi imali dobar napredak mojim nastojanjima.
Ja sam vas s vremena na vreme iskreno upozoravao protiv zabavljanja i nekih drugih slobodnih stvari koje se tako lako preuzimaju od mladih iz ove zemlje. I šta god neki mogu reći u vezi osuđivanja takvih navika i običaja, i smejati se na upozorenja protiv toga, ja vam ostavljam svoje oproštajno svedočanstvo protiv takvih stvari, ne sumnjajući da će ih Bog potvrditi i dokazati onog dana kada se budemo sreli pred Njim.
V. Obratio bih se još i deci ove zajednice, jaganjcima ovog stada, koji su toliko mnogo bili pod mojom brigom.
Ja sam baš sada rekao da sam imao naročitu brigu za mlade, i u tome nisam imao nameru da isključim vas. Vi ste u mladosti, u najranijoj mladosti. Zato sam bio svestan da ako oni koji su mladi imaju dragocenu priliku za dobro svojih duša, vi koji ste vrlo mladi, sa mnogo razloga imate naročito dragocenu priliku. I shodno tome, nisam vas zanemario. Ja sam nastojao da radim delo vernog pastira, da hranim jaganjce isto kao ovce. Hristos mi je, kao propovedniku, poverio brigu za vaše duše, i vi znate, draga deco, kako sam vas učio, i upozoravao s vremena na vreme. Vi znate kako sam vas često pozivao zajedno tom cilju, i neki od vas su ponekad izgledali potreseni time što sam vam govorio.
Ali, bojim se da to nije imalo spasonosni efekat za mnoge od vas, koji ste ostali u nepromenjenom stanju, bez ikakvog stvarno spasavajućeg dela napisanog u vašim dušama. Presvedočavao sam vas na vaš greh i bedu, podsticao da vidite veliko zlo greha, i da žalite zbog toga i mrzite ga iznad svega, a davao sam vam svest o uzvišenosti Gospoda Isusa Hrista, dovodeći vas do toga da celim svojim srcem budete verni Njemu kao svom Spasitelju, a odbijete vaša srca od sveta, i osvešćavajući vas da ljubite Boga iznad svega i da se radujete u svetosti više nego u svim ugodnim stvarima ovog sveta. I ja vas sada moram napustiti u bednom stanju, bez udela u Hristu, i tako pod strašnim nezadovoljstvom i gnevom Božijim u opasnosti da upadnete u jamu večne bede. - Sada moram da se oprostim sa vama. Moram da vas predam u Božije ruke. Ne mogu ništa više da učinim osim da se molim za vas. Samo želim da ne zaboravite, i da često mislite na one savete i upozorenja koja sam vam dao i koliko sam nastojao da bi vaše duše bile spasene od večnog uništenja.
Draga deco, ostavljam vas u zlom svetu, koji je pun zamki i iskušenja. Samo Bog zna šta će postati od vas. Sveto Pismo nam kaže da će biti malo spasenih, a mi imamo bogatu potvrdu toga iz onoga što vidimo. Vidimo da deca umiru isto kao i ostali. Mnoštvo umire pre nego što odraste, a od onih koji odrastu, jako mali broj pruža dokaz spasavajućeg obraćenja Bogu. Ja se molim da vam se Bog smiluje, da se brine za vas, i da obezbedi najbolje stvari za dobro vaših duša, i da bi sam Bog preuzeo na sebe odgovornost da bude vaš nebeski Otac i moćni Iskupitelj vaših besmrtnih duša. Nemojte da zanemarite da se molite za sebe. Obratite pažnju da ne budete u broju onih koji odbacuju sveti strah i uzdržavaju se od molitve Bogu. Stalno se molite Bogu u tajnosti, i često se sećajte tog velikog dana kada ćete morati da se pojavite pred Hristovom sudskom stolicom Hrista i tamo da sretnete vašeg propovednika koji vas je toliko često savetovao i upozoravao.
