Naslovna » U Hristu » Propovedi » ....

Grešnici u rukama gnevnog Boga

Jonathan Edwards
"Moja je osveta i plata, u svoje vreme popuznuće noga njihova, jer je blizu dan propasti njihove, i ide brzo šta će ih zadesiti." (5. Moj. 32:35)

U ovome stihu nalazimo jasnu pretnju Božje osvete nad pokvarenim i nevernim Izraelcima, koji su bili izabrani Božji narod i živeli su pod milošću, ali su uprkos Božjim veličanstvenim delima su ostali (kako čitamo u 5. Moj. 32:28) neupućeni i bez razumevanja. Njihov rod koji su donosili je bio gorak i otrovan, kako to čitamo u prethodna dva stiha. Stih koji sam odabrao: "... u svoje vreme popuznuće noga njihova", čini se, tj. iz njega se da mnogo toga naslutiti, u vezi te kazne i uništenja kome su Izraelci bili izloženi, sledeće:

1. Oni su uvek bili izloženi propasti, kao čovek koji hoda po klizavom tlu, on je uvek u opasnosti od pada. To se očituje u načinu njihove propasti, može se očekivati da im noga posrne. Istu misao nalazimo i u Psalmu 73:18, gde čitamo: "Ta na klizavom mestu postavio si ih, i bacaš ih u propast!"

2. Daje nam naslutiti da su oni uvek bili izloženi iznenadnoj i neočekivanoj propasti. Čovek koji hoda po klizavom tlu svakog trenutka može da očekuje pad. On sam ne zna kada će pasti, jer kada pada, pada naglo i bez upozorenja. Što je takođe izraženo u Psalmu 73,18-19: "Ta na klizavom mestu postavio si ih, i bacaš ih u propast! Kako začas propadaju, ginu, nestaje ih od nenadne strahote!"

3. Daje se naslutiti još nešto, oni su skloni da padnu sami od sebe, bez da ih iko gura. Onaj koji stoji ili hoda po klizavom tlu ne treba nikakvu pomoć da bi pao, on to može i sam, jer ga vlastita težina vuče i baca na tlo.

4. Razlog zašto još uvek nisu pali jeste taj što vreme koje je Bog odredio za to još nije došlo. Kada dođe to određeno vreme, pokliznuće se, i doći će dan njihove propasti - pada. Kada taj dan dođe biće prepušteni sami sebi, i pašće pod vlastitom težinom (greha). Bog ih više neće pridržavati na klizavim mestima, pustiće ih da padnu, a oni će odmah pasti u svoju propast, kao onaj koji stoji na klizavom i nestabilnom tlu, na prstima, na samoj ivici provalije. No, takva osoba ne može stajati sama, bez pomoći, i kada joj se pomoć uskrati istog časa pada i izgubljena je.

Želeo bi da razmislimo o ovim rečima: "Grešnike od pakla ne zadržava ništa drugo osim same dobre Božje volje." Pod time se mislim na Božju suverenu volju, proizvoljnu volju, koja nije vezana nikakvim obavezama, smetnjama, bilo kakvim teškoćama, već sama čista Božja volja bez ikakve druge pomoći koja bi makar i na trenutak zadržala grešnika od pakla. Istinitost ovih reči možemo videti kada u obzir uzmemo sledeće činjenice.

1. Bog ima moć i pravo da grešnike u bilo kom trenutku baci u pakao. Ono šta Bog naumi, to ljudske ruke (sila) ne mogu sprečiti. Najsnažniji nemaju snage odupreti se Bogu, niti se mogu izbaviti iz Njegove ruke. Bogu nije samo moguće baciti grešnika u pakao, već On to može i vrlo lako učiniti. Ponekad je kraljevima teško pokoriti pobunjenog podanika, jer se možda povukao u dobro čuvano utvrđenje, ili se okružio velikim brojem pristaša. Međutim, to nije slučaj sa Bogom. Ni jedno utvrđenje nije adekvatno za obranu od Božje moći i sile. Božji neprijatelji, iako se udružuju, ipak završavaju razbijeni u param parčad. Oni su poput pleve koju raznosi vetar, ili poput suvih grančica u razbuktanom plamenu. Nama je vrlo lako zgaziti crva na tlu, isto tako, lako nam je odrezati i tanku nit na kojoj nešto visi. Isto tako je lako i za Boga, ako Mu se prohte, da baci sve svoje neprijatelje u pakao. Ko smo mi onda, i da pomislimo kako možemo stajati pred Onim pred kojim se Zemlja trese i gore ruše?

2. Grešnici zaslužuju biti bačeni u pakao. Božja pravednost nije u suprotnosti sa time niti se protivi uništenju grešnika. Upravo suprotno, Božja pravednost glasno zahteva izvršenje večne kazne zbog njihovih greha. Božanska pravednost zahteva da se drvo koje donosi sodomske plodove poseče. "Poseci je; zašto da još slabi zemlju?" (Lk. 13:7). Mač božanske pravednosti se njiše iznad njihovih glava i ništa ga ne zadržava osim Božje proizvoljne milosti - Njegove volje i Njegovog strpljenja.

3. Grešnici su već osuđeni na pakao. Oni, ne samo da pravedno zaslužuju biti bačeni tamo, već ih na to osuđuje i Božji zakon, taj večni i nepromenljivi zakon kojeg je Bog postavio između sebe i ljudi, a taj zakon je protiv njih, tako da su oni već osuđeni na pakao. Jovan 3:18 kaže: "Ko veruje u njega - tome se ne sudi." Dakle, svakom neobraćenom čoveku pripada već pakao, to je njegovo (prirodno) mesto, jer kako i stoji u Jovanu 8:23: "Vi ste od ovoga sveta", tu pripada, na to mesto ga osuđuje Božja pravednost, Božja reč i nepromenljivi Božji zakon.

4. Oni su sada predmet Božjeg gneva koji se očituje u mukama pakla. Razlog zašto nisu bačeni u pakao nije zato jer Bog u čijoj se ruci nalaze, nije se još potpuno naljutio na njih, kao na one koji se već nalaze u paklu, te osećaju i trpe pod težinom Njegova gneva. O da, Bog je daleko gnevniji na brojne ljude na Zemlji - a neki se ne sumnjam nalaze upravo sada i u ovoj zajednici, i bezbrižni su - nego li na one koji se već nalaze u vatrama pakla.

Bog ne zadržava mač svoje pravednosti zato jer nije svestan njihove pokvarenosti ili jer mu ona ne smeta. Bog nije poput njih, iako se njima možda čini da jeste. Gnev Božji polako tinja protiv njih i raste, njihova osuda ne drema, jama je pripremljena, vatra zapaljena, peć je vrela i spremna, čeka na njih, plamen plamti i sja. Sjajni Mač je naoštren i visi nad njima, jama je razjapila svoja usta pod njima.

5. Đavo se sprema sručiti na njih i ugrabiti ih, samo čeka tren kada će mu Bog to dozvoliti. Oni pripadaju đavolu, njihove su duše njegovo vlasništvo oni su pod njegovom vlašću. Pismo ih jasno predstavlja kao njegovo vlasništvo (Lk. 11:12). Demoni ih motre, stoje kraj njih, s njihove desne strane i čekaju poput proždrljivih gladnih lavova koji su ugledali svoj plen i očekuju ga imati, ali za sada su svezani. Kada bi Bog izmaknuo svoju ruku kojom obuzdava demone, ovi bi se isti tren obrušili na njihove jadne duše. Stara zmija, đavo, razvaljuje svoja usta na njih, pakao je razjapio svoje ralje da ih proguta, i ako to Bog dozvoli, progutaće ih i biće izgubljeni.

6. Unutar duše grešnika vladaju paklena načela koja bi se u trenu, da ih Bog ne obuzdava, prometnula u prave paklene vatre. U prirodi telesnog čoveka se nalazi temelj paklenih muka. Ta paklena, pokvarena načela su sami kremen koji je potpalio paklene vatre, za njih određene, oni ih u potpunosti već poseduju, jer paklena načela vladaju njima. Ta načela su aktivna i vrlo snažna u njima i da nije ruke Božje koja ih obuzdava, vrlo brzo bi te pokvarenosti i neprijateljstva bila van svake kontrole. Srca onih, već prokletih duša, u sebi već nose prokletstvo pakla. Duše prokletih Pismo upoređuje sa uzburkanim morem, koje se ne može ukrotiti (Isa. 57:20).

Bog, svojom moći za sada obuzdava njihovu pokvarenost poput pobesnelih talasa na uzburkanom moru govoreći im: "Do ovde možete, ali ne dalje". Međutim, ako bi Bog povukao tu svoju silu, talasi bi ubrzo nosili sve pred sobom. Greh je uništitelj duše i donosi jedino bedu, sama priroda greha je uništavačka i kada bi Bog taj greh ostavio bez nadzora duša bi se neizmerno mučila. Pokvarenost ljudskog srca je velika i snažna, i dok god grešnici žive na ovoj Zemlji oni su poput tinjajućeg požara, ali koji je za sada pod Božjim nadzorom. Ako bi taj požar ostao bez nadzora rasplamsao bi se i spalio sve pred sobom. Ljudsko srce je prepuno greha i da ta srca nisu pod Božjom kontrolom u trenutku bi ljudsku dušu pretvorio u užarenu visoku peć punu sumpora.

7. Grešnici se ne bi trebali radovati, jer u sebi misle, kako im ne preti nikakva paklena opasnost. Grešnik se nikako ne bi trebalo uzdati u vlastito dobro zdravlje ili u odsustvo razloga ili nezgoda koje bi ga mogle snaći, ili opasnosti koje bi prouzrokovale njegov odlazak na "drugi svet". Iskustvo i istorija nas uvek iznova uče da se čovek neprestano kreće po samoj ivici večnosti, i da sledeći korak koji napravi bi mogao biti njegov poslednji na ovoj Zemlji. Mnoštvo je nezamislivih načina na koje čovek može napustiti ovaj svet. Paklena jama je prekrivena (zamaskirana) trulim pokrovom koji je na nekim mestima toliko tanak, da tek što se ne raspadne, ta mesta se ne mogu videti, a neobraćeni ljudi hodaju po tom slabašnom pokrovu koji jedva podnosi njihovu težinu. Strele smrti lete brzo i niti najoštrije oko ih ne može opaziti, a niti im se može izbeći. Bog na najrazličitije načine uklanja grešnike sa ovoga sveta i šalje ih u pakao i to ne nekim čudesnim ili neuobičajenim načinima svoje providnosti. Sva sredstva i načini kojima grešnici odlaze sa ovoga sveta su u Božjim rukama i podložni su Njegovoj moći i odluci. Hoće li grešnici u bilo kojem trenutku završiti u paklu ne zavisi ni od čega drugog osim od volje Božje, tako da svi njihovi napori očuvanja vlastitog života ne znače baš ništa, kao da ih i nema.

8. Grešnikova briga i pokušaji očuvanja vlastitog života, ili pokušaji drugih da sačuvaju nečiji život, ih ne čine sigurnima ni na tren. O tome nam svedoči naše iskustvo i božanska providnost. Dokazi da ljudska mudrost ne može sačuvati život i osigurati od smrti su očigledni. Da to nije istina onda bi mudri i razumni uspeli izbeći prevremenu ili neočekivanu smrti za razliku od onih drugih nemudrih. No, da li je to tako? U Knjizi propovednika stoji: "I mudrac umire kao i bezumnik." (Prop. 2:16)

9. Sav trud i izumi koje ljudi izmišljaju kako bi izbegli pakao, dok uporno odbacuju Hrista i istrajavaju u svojoj pokvarenosti (grešnosti), neće ih sačuvati od pakla ni na jedan tren. Gotovo svaki grešnik koji čuje o paklu govori sam sebi kako će baš on, oslanjajući se na svoje vlastite snage, taj pakao izbeći. Laska sebi kako je dovoljno ono što čini, šta je učinio ili šta će jednom učiniti. Svako razmišlja kako će izbeći večno prokletstvo i laska sebi kako se dovoljno dobro pobrinuo za sebe i kako njegovi planovi neće propasti. U propovedima, po crkvama, čuje se kako su tek neki spašeni i kako je veći deo čovečanstva taj koji je do sada umro otišao u pakao, ali ipak misle kako je njihov plan izbavljenja od pakla bolji od planova drugih ljudi. Misle u sebi kako oni neće dospeti na to mesto strašnih muka, jer će preduzeti sve moguće delotvorne mere kako bi njihov plan i uspeo.

O, kako li su jadni sinovi ljudski zavaravajući se vlastitim planovima, pouzdajući se u vlastitu snagu i mudrost koji su samo senka, varka. Veći deo onih koji su umrli, a živeli su pod istim sredstvima milosti, nedvosmisleno su otišli u pakao. Ne zato jer nisu bili mudri kao ljudi koji danas žive, ne zato jer nisu skovali dovoljno dobre planove da se izvuku iz pakla. Kada bi mogli razgovarati sa njima i upitati ih: "Jesi li za života kada si slušao o paklu ikada i pomislio da bi se u njemu moga i naći?" Verujem kako bi svaki odgovorio: "Ne, nisam nameravao dospeti ovamo, imao sam plan i smatrao sam kako ću se već nekako snaći, jer je moj plan dobar. Planirao sam nešto učiniti, ali sve se dogodilo tako iznenada, nisam o tome tada razmišljao i na neki način mi se smrt prikrala, poput lopova. Smrt me je nadmudrila. Božji gnev je bio prebrz za mene. O, prokleta bila moja ludost! Laskao sam sebi, zadovoljavao se ispraznim snovima šta ću učiniti kasnije, i dok sam u sebi mislio kako je sve mirno, kako sam siguran, snašla me ova večna propast."

10. Bog nije vezan ikakvom obavezom, niti obećanjem, da bi morao sačuvati grešnike od pakla makar i na jedan tren. Bog nije obećao večni život niti izbavljenje od večnog prokletstva nigde drugde osim u svom savezu milosti, u kojem su ta obećanja dana po Hristu Isusu, u kojem su sva obećanja "da i Amin". Međutim, udeo u obećanjima saveza nemaju oni koji nisu deca tog saveza, koji ne veruju u ta obećanja i koji nemaju udeo u Posredniku tog saveza.

Dakle, bez obzira šta grešnici mislili i verovali o Božjim obećanjima, bez obzira na njihova iskrena traženja i kucanja, jasno je da svi poduhvati koje grešnici preduzimaju u svojoj religiji, i koliko god se oni molili, sve dok ne prihvate Hrista - Posrednika saveza - Bog ih uopšte nije dužan sačuvati od večnog uništenja.

Dakle, grešnici se nalaze u Božjoj ruci, iznad pakla, i zaslužili su taj pakao, i već su osuđeni na njega. Bog je vrlo ljutit, jednako je ljutit na njih kao i na one koji se već nalaze u paklu i trpe punu žestinu Njegova gneva. Oni ni na koji način ne mogu ublažili ili umanjili taj gnev, niti je Bog dužan sačuvati ih makar i tren. Đavo čeka na njih, pakao je rastvorio svoje ralje, vatra već dopire do njih i najradije bi ih dograbila, opekla i progutala, a vatra greha u njihovim srcima se takođe želi rasplamsati. Oni nemaju nikakav udeo u Posredniku, u njihovoj blizini nema ničega što bi im donelo sigurnost. Ukratko, oni nemaju izlaza, nemaju se za šta uhvatiti sve što ih štiti je samo Božja volja koja nije vezana obećanjima saveza, dakle samo neobavezana strpljivost gnevnog Boga.

PRIMENA

Ova strašna tema će možda probuditi neobraćene ljude u ovoj zajednici. Vi koji niste u Hristu, da znate u kakvoj se situaciji nalazite, čeka vas patnja, ognjeno jezero koje se prostire pod vama, čeka vas ognjena jama razbuktanog Božjeg gneva. Pakao je razjapio svoje ralje na vas, a vi nemate na čemu stajati, niti se za šta uhvatiti, ništa vas ne deli od pakla, drži vas tek volja i sila Božja, da ne padnete u njega.

Verovatno niste i svesni toga, jasno vam je kako niste u paklu, ali u tome ne vidite ruku Božju, već gledate na druge stvari. Na primer na svoje dobro zdravlje, koliko ste uspeli osigurati vlastiti život i na sva sredstva koja upotrebljavate kako biste sami sebe sačuvali. Međutim, sve je to postaje ništavno, ako Bog povuče svoju ruku. Sva ta sredstva u koja se pouzdajete vas neće sačuvati od pakla, jer ona su samo poput trulog užeta koje ne može izdržati vašu težinu.

Vaša zloća (gresi) vas čini teškima poput olova koje vas snažno vuče prema paklu i kada bi vas Bog pustio, istog trenutka biste se sunovratili u tu jamu bez dna, zajedno sa vašim zdravim telom i sa svom brigom koju ste ulagali u svoju sigurnost. Svi najbolji planovi i sva vaša pravednost vas ne bi zadržali od poniranja u pakao, kao što ni paukova mreža ne može zaustaviti nalet kamena.

Da nije suverene Božje milosti ne bi ni trena proveli na ovoj Zemlji, jer vi ste joj na teret, čitavo stvorenje jeca pod vama, jer je zbog vaše pokvarenosti ono u okovima (propadljivosti). Zemlja vas nevoljno nosi, sunce nevoljno sja na vas, jer služite grehu i Sotoni. Zemlja vam nevoljno daje svoje plodove, jer njima zadovoljavate svoju požudu. Zemlja je nevoljno pozornica za vaše pokvarenosti, vazduh vam se nevoljno daje za disanje, jer vi provodite život služeći Božjim neprijateljima. Božje stvorenje je dobro, i stvoreno je da zajedno sa čovekom služi Bogu i nevoljno se pokorava svakom drugom zadatku, i jeca kada ga se zloupotrebljava u svrhe koje su u direktnoj suprotnosti sa prirodom i svrhom za koju je stvoreno. Zemlja bi vas najradije ispljunula sa svoga lica da nije suverene ruke Onoga koji ju je podložio u nadi. Crni oblaci Božjeg gneva prepuni strašne oluje i gromoglasne grmljavine, skupljaju se nad vama i da nije Božje ruke koja ih obuzdava sručili bi se na vas u trenu. Božja suverena volja, za sada, obuzdava taj snažan vetar gneva koji bi se rado obrušio na vas svom silinom, i pomeo vas poput vihora koji leti po gumnu raznosi plevu.

Gnev Božji je poput silne vode koja je zaprečena branom, za sada, ta voda raste iz časa u čas sve dok je On ne oslobodi, a što duže bude zaprečena branom to će snažniji biti njezin tok kada se brana jednom podigne. Istina je da vas osuda za vaša zla dela još uvek nije stigla, poplava Božje osvete je još uvek iza brane, ali vaša krivica neprestano raste i svakim danom gomilate protiv sebe sve više gneva Božjeg, voda neprestano raste i postaje sve moćnija. Pritisak gura prema napred i želi da probije branu, koju ne zadržava ništa osim puke Božje volje. Kada bi Bog maknuo svoju ruku, brana bi se širom otvorila i sva voda bi se sručila na vas svom svojom žestinom i svemoćnom silom. Pa da ste deset puta jači nego što jeste, ma da ste stotinu puta jači od najkrupnijeg i najsnažnijeg demona u paklu, ne bi ste imali nikakvih izgleda izdržati tu bujicu.

Luk Božjeg gneva je napet i strela je spremna da poleti, pravednost je uperila strelu u vaše srce. Luk je spreman i ništa ne sprečava odapinjanje strele, ništa osim Božje volje, volje gnevnoga Boga kojeg prema vama ne obavezuje nikakvo obećanje. Dakle, svi vi koji niste doživeli promenu srca, niste nanovorođeni, niste postali nova stvorenja, koji ste još uvek (duhom) mrtvi u grehu, vi koji niste iskusili svetlost i život, vi se nalazite u rukama gnevnoga Boga. Možda ste promenili neke aspekte svojih života, možda ste postali religiozni, možda čak i predano prakticirate neki oblik pobožnosti, bilo u porodici bilo nasamo, bilo u kući Božjoj (crkvi)? No, uprkos tome, jedino vas ruka Božja štiti od pakla i večnog prokletstva koje vas može progutati svakog časa. Iako možda i niste uvereni u istinitost ovoga što ste čuli, s vremenom ćete postati. Oni koji su se nekad nalazili u sličnim okolnostima u kojima ste vi danas i sami uviđaju istinu, jer propast ih je snašla veoma brzo, kada su joj se najmanje nadali, dok su govorili kako je sve dobro. Sada uviđaju da stvari na koje su se oslanjali za svoj mir i sigurnost nisu ništa već magla i blede senke.

Bog vas drži nad paklenim ognjem, poput čoveka koji drži pauka ili nekog drugog odvratnog insekta iznad vatre. Prezire vas i strašno je isprovociran, Njegov gnev protiv vas gori poput ognja, ne smatra vas vrednima za išta drugo nego da vas baci u tu vatru. Njegov prečisti pogled vas ne može trpeti. U Njegovim očima ste deset hiljada puta odvratniji nego li je to najomraženija zmija otrovnica u vašim očima. Uvredili ste Ga nebrojeno više puta nego li je i najgori pobunjenik uvredio svoga kralja, pa ipak jedino vas Njegova ruka pridržava da svakog časa ne padnete u oganj. Nema drugog razloga što već sinoć niste završili u paklu, i što ste se, nakon što ste sinoć sklopili oči u svom krevetu, ujutro se ponovo probudili na ovome svetu, to je samo zato jer vas je ruka Božja sačuvala. Da, nema drugoga razloga zašto niste završili u paklu, a evo danas sedite u Njegovoj kući vređajući Njegove čiste oči svojom grešnošću i pokvarenošću sedeći na Njegovoj svetoj službi. Da, nema drugog razloga zašto upravo ovoga trenutka ne propadnete u pakao.

O, grešnici! Postanite svesni opasnosti u kojoj se nalazite, na vas čeka užarena i visoka peć gneva. Široka jama bez dna puna ognjenog gneva iznad koje vas drži jedino ruka Božja, a On je ljutit na vas kao i na one proklete koji se već nalaze u paklu. Visite na tankoj niti oko koje plamte plameni jezici Božjeg gneva i spremni su spaliti tu nit svakog trena, a vi nemate nikakvog udela u Posredniku Isusu Hristu, ništa za šta bi ste se mogli uhvatiti i spasiti. Ništa čime bi se mogli obraniti od plamena gneva. Ništa svojega, ništa što ste učinili ili bi mogli učiniti da bi ubedili Boga da vas poštedi makar na trenutak. Morate uzeti u obzir sledeće činjenice:

1. Čiji je to gnev? To je gnev svemoćnog Boga. Kada bi to bio tek ljudski gnev, pa i najmoćnijeg čoveka, još uvek bi bilo neuporedivo. Kraljevog gneva se treba bojati, naročito onog kralja koji poseduje živote svojih podanika koji su u njegovoj moći i raspolaže sa njima kako mu volja. Priče 20:2, kažu: "Strah je carev kao rika mladog lava; ko ga draži, greši svojoj duši." Podanik koji izaziva gnev kralja snaći će najstrašnije muke koje ljudski um može smisliti i ljudska ruka naneti.

Međutim, najmoćniji zemaljski vladari u svem svojem veličanstvu i snazi, opremljeni najstrašnijim mučenjima su jadni, prezira vredni crvi u poređenju sa velikim, svemoćnim Stvoriteljem - Carem neba i zemlje. Malo je toga što ljudi mogu učiniti, pa čak i kada su i najljući i gnevni do krajnjih granica. Pred Bogom svi kraljevi zemaljski su poput skakavaca, ništa su, manji su od ničega. Njihova mržnja je slaba. Gnev Cara nad carevima je toliko strašniji i veći, a Njegovo veličanstvo toliko veće od njihovog. Čitamo u Luka 12:4-5: "Ali vam kažem, prijateljima svojim: ne bojte se od onih koji ubijaju telo i potom ne mogu ništa više učiniti. Nego ću vam kazati koga da se bojite: bojte se Onog koji ima vlast pošto ubije baciti u pakao; da, kažem vam, Onog se bojte."

2. Izloženi ste punoj žestini Njegovog gneva. Često čitamo o Božjem gnevu kao u Isaiji 59:18: "Po delima, po delima da vrati gnev protivnicima svojim, platu neprijateljima svojim, ostrvima da plati." I u Isaiji 66:15: "Jer, gle, Gospod će doći s ognjem, i kola će Mu biti kao vihor, da izlije gnev svoj u jarosti i pretnju u plamenu ognjenom."

I na mnogim drugim mestima, na primer u Otkrivenju 19:15: "... i On gazi kacu vina i srdnje i gneva Boga Svedržitelja." Ove reči su veoma strašne, da je samo rečeno gnev Božji bilo bi strašno, ali ne to je uskipeli, ljuti gnev Božji. Vrela Božja srdžba! Gnev Boga Svedržitelja! O, kako li je to strašno! Ko može i zamisliti šta sve ove reči nose u sebi! Međutim, to je srdžba i gnev Boga Svemogućega. Izgleda kao da će se u toj žestini Njegova gneva očitovati sva Njegova nadmoćnost, kao da će Njegova svemoć biti gnevna i uzrujana. Kao kod ljudi kada napinju svim snagama u svome besu. O, kakve će posledice iz toga proizaći! Šta će biti sa jadnim crvima koje će to snaći? Ko ima snažne ruke koje bi izdržale tako nešto? Čije srce to može podneti? U kakvoj se strašnoj, nezamislivoj dubini jada mora nalaziti biće koje će otrpeti tako nešto!

Shvatite sledeće, vi ovde prisutni, a još uvek neobraćeni: Bog će žestinu svoga gneva ispoljiti bez imalo sažaljenja. Kada Bog pogleda na vašu nezamislivu patnju i vidi koliko su vaše muke u nerazmeri sa vašom snagom i vidi koliko je vaša jadna duša smrvljena i tone u beskonačnu tminu (greha) neće imati milosti prema vama. Neće se uzdržavati kazniti vas ili vam imalo olakšati patnje. Neće biti obzira niti milosrđa, Bog neće zaustaviti vihor. Neće Ga biti briga za vaše dobro, niti će se obazirati patite li možda previše u bilo kojem drugom smislu, osim da ne patite više ili manje negoli to stroga pravednost zahteva.

Ni jedna patnja vam neće biti uskraćena, jer vam je nju preteško podnositi. Jezekilj 8:18, kaže: "Zato ću i ja učiniti u gnevu, neće žaliti oko moje, niti ću se smilovati, i kad stanu vikati glasno u moje uši, neću ih uslišiti."

Bog je spreman sažaliti se nad vama danas, danas je dan milosti, zato zazovite Boga, jer upravo sada imate prilike zadobiti Njegovo milosrđe. Međutim, kada dan milosti prođe, tada svi vaši vrisci i krici i najbolniji plač će biti uzaludan. Bićete potpuno izgubljeni i odbačeni od Boga, kojeg neće biti više ikakva briga za vaše dobro. Bog vas neće moći upotrebiti za išta drugo osim za patnju i jad, postojaćete samo zato kako bi služili kao posuda za Božji gnev, pogodna jedino za uništenje, i ta posuda neće služiti ničemu drugome osim da bude napunjena Božjim gnevom. Bog se neće smilovati ni mrvicu nad vama dok Ga budete zazivali, već će vam reći, kao što je i zapisano: "Što zvah, ali ne hteste, pružah ruku svoju, ali niko ne mari, nego odbaciste svaki savet moj, i karanje moje ne hteste primiti; zato ću se i ja smejati vašoj nevolji, rugaću se kad dođe čega se bojite." (Pri. 1:24-26)

Kako li su strašne reči koje nalazimo u Isaiji 63:3, "... ali ih izgazih u gnevu svom i potlačih u ljutini svojoj; i krv njihova poprska mi haljine i iskaljah sve odelo svoje." Nemoguće je i zamisliti reč koja u sebi manifestuje tri stvari: prezir, mržnju i žestok gnev. Kada budete vapili Bogu da vam se smiluje, neće se smilovati nad vašom nesrećom niti će obratiti pažnju na vas, već će vas samo zgaziti. Dok vas gazi bićete svesni kako ne možete podneti težinu Njegove svemoći, ali neće mariti za to, zgaziće vas u prah bez milosti, zgaziće vas tako žestoko da će vaša krv prskati po Njegovim svetim haljinama. Neće vas samo mrzeti, već će vas toliko prezirati da će jedino mesto prikladno za vas biti pod Njegovim nogama - zgaženi poput blata na ulici.

3. Beda i patnja kojoj ćete biti izloženi imaće samo jednu svrhu, pokazati celom svemiru šta znači gnev Gospodnji. Bog je i anđelima i ljudima želeo pokazati koliko je predivna Njegova ljubav, ali i koliko je strašan Njegov gnev. Ponekad zemaljski kraljevi požele pokazati svoj gnev strašnim kaznama nad neposlušnim podanicima. Navuhodonosor moćni i bahati kralj Haldejskog carstva, pokazao je svoj gnev nad Ananijom, Misailom i Azarijom, te je zapovedio da se peć naloži sedam puta jače nego inače, ta je peć, zasigurno, bila naložena koliko je to ljudsko umeće znalo i moglo izvesti (Dan. 3:19-22). Međutim, veliki Bog je takođe spreman pokazati svoj gnev i svoje strašno veličanstvo i silnu moć kroz užasne patnje svojih neprijatelja. U Rimljanima 9:22, čitamo: "A kad htede Bog [tj. što se onda usuđuješ prigovarati] da pokaže gnev svoj i da objavi silu svoju, podnese s velikim trpljenjem sudove gneva koji su pripravljeni za pogibao."

To je ono što je Bog naumio i odlučan je pokazati koliko je strašan, nesputan i žestok gnev Gospodnji. Ono što će se tada desiti biće toliko strašno za sve prisutne. Kada gnevni Bog izvrši svoju strašnu osvetu nad jadnim grešnikom i prokleti budu neizrecivo patili pod strašnom težinom Njegova prezira, tada će Bog pozvati čitav svemir da gleda tu strašnu i veličanstvenu moć. Isaija 33:12-14, kaže: "I narodi će biti kao peći krečne, izgoreće ognjem kao trnje posečeno. Slušajte koji ste daleko šta sam učinio, i koji ste blizu poznajte moć moju. Grešnici u Sionu uplašiće se, drhat će spopasti licemere, i reći će: Ko će od nas ostati kod ognja koji proždire? Ko će od nas ostati kod večne žege?"

Tako će biti sa vama koji se još niste obratili. Svemogući Bog će na vas sručiti svu strahotu svoje beskonačne moći i veličanstva uzrokujući vam neizrecive patnje. Vaše patnje će gledati anđeli, Jagnje Božje i svi stanovnici neba, svi će oni videti u kakvom se strašnom stanju nalazite i videće šta znači žestina Božjeg gneva, a kad vide, pašće na kolena i dati slavu toj moći i veličanstvu. Isaija 66:23-24, govori: "I od mladine do mladine, i od subote do subote dolaziće svako telo da se pokloni preda mnom, veli Gospod. I izlaziće i gledaće mrtva telesa onih ljudi koji se odmetnuše od mene; jer crv njihov neće umreti i oganj njihov neće se ugasiti, i biće gad svakom telu."

4. Taj gnev je večan - traje zauvek. Osetiti žestinu gneva Božjeg makar i na jedan tren bilo bi strašno, ali vi će te ga trpeti čitavu večnost. Vašim strašnim mukama neće biti kraja. Kada podignete pogled videćete jedno dugačko zauvek, neprekinuto trajanje, pomisao na to će vam zaokupljati misli i zaslepeti dušu. Očajavaćete, jer neće biti nikakvog izlaza, neće biti kraja, olakšanja, nikakvog odmora. Bićete svesni da morate izdržati godine, milione miliona godina, rvajući se i boreći sa svemoćnom, nemilosrdnom osvetom. Kada to shvatite i kada toliko vremena i provedete u tim patnjama znaćete da je to bio samo tren u poređenju sa onim šta vas još čeka. Vaša kazna će uistinu biti beskonačna. Ah, ko može i zamisliti u kakvom je stanju duša u tim okolnostima! Sve što možemo zamisliti i izreći je samo bleda senka onoga što ih zapravo čeka, patnje koje su nezamislive i neizrecive, jer "ko će izmeriti žestinu Božjeg gneva?"

U kakvom strašnom stanju se nalaze oni koji iz dana u dan, iz sata u sat su izloženi opasnosti tog velikog gneva i te beskrajne patnje! Međutim, u tom jadnom stanju se nalazi svaka duša bez obzira koliko moralna, trezna i religiozna bila, ako nije nanovorođena. Bili mladi ili stari uzmite ovo upozorenje ozbiljno! Nije nerazumno pretpostaviti da će se čak i neki koji se nalaze sada u ovoj zajednici i slušaju ovu propoved, naći u mukama o kojima govorim. Ne znamo ko su oni ili na kojim mestima sada sede ili o čemu razmišljaju. Možda se ne uzrujavaju i ne brinu dok slušaju ovu propoved i laskaju sebi kako sve ne govori o njima, uveravaju sebe kako će oni takvu sudbinu izbeći.

Užasno bi bilo kada bi znali da makar jednu osobu u ovoj zajednici čeka takva grozna sudbina! Kada bi znali ko je ta osoba bilo bi nam teško i gledati u nju. Koliko bi ova zajednica plakala i naricala za tom osobom! Ali, jao! Koliko će vas se setiti ove propovedi o paklu? Pravo čudo će biti ako neki od vas koji tu sedite ne završite ubrzo u paklu, ili do kraja ove godine. Neće biti neobično ako neki od vas koji ovde sedite zdravi, mirni i sigurni, ne dočekate sutrašnji dan. Oni koji ostanu na Zemlji i ne odu u pakao, a ustraju u grehu, opet, u času se mogu tamo naći. Vaša osuda ne drema, doći će brzo i vrlo sigurno, uskoro po mnoge od vas.

Pitate se kako to da već niste u paklu? Gledajući neke ljude koje poznajete za koje ste smatrali da su uveliko bili bolji od vas i sve do nedavno su bili među živima, kao i vi, a sada više za njih nema nade, jecaju i vape podnoseći najstrašnije muke, ali ti si još uvek živ i nalaziš se u domu Božjem (crkvi) i pruža ti se mogućnost spasenja. Šta sve one jadne duše ne bi dale da mogu barem na jedan dan uživati ovakvu priliku kakvu ti upravo sada imaš!

Pruža ti se jedinstvena prilika, danas je Hrist širom otvorio vrata milosti i glasno zove grešnike, danas je dan kada se mnogi grešnici odazivaju tom pozivu i ulaze u Božje carstvo. Mnogi dolaze s istoka, zapada, severa i juga, i svi su bili u groznom stanju u kakvom se i sam nalaziš, a sada su srećni, srca ispunjenih ljubavlju prema Onome koji ih je prvi ljubio i vlastitom krvlju oprao od greha i sada se raduju u nadi slave Gospodnje. Kako li je strašno biti ostavljen po strani u taj dan! Gledati kako se mnogi vesele dok ti veneš i nestaješ! Videti kako pevaju i raduju se, dok ti tuguješ žalosna srca i naričeš uvela duha!

Kako iko može biti miran, makar i na tren, u takvom stanju? Nisu li vaše duše vredne kao i duše ostalih u našem gradu Sufildu (Suffield) gde ljudi svakodnevno dolaze Hristu?

Nisu li mnogi ovde već poodmakli u godinama, a još uvek nisu nanovorođeni? Zato su otuđeni od zajednice Izraelove i za čitavog života nisu učinili ništa osim što su gomilali Božji gnev na sebe. Gospodo, nalazite se u velikoj opasnosti, vaša krivica je velika i vaše srce tvrdo. Ne vidite li kako osobe vaših godina ostaju među živima zahvaljujući Božjoj čudesnoj milosti? Probudite se i pobrinite se za sebe. Ne možete podneti žestinu Božjeg gneva. Vi mladići i devojke, hoćete li odbaciti ovu dragocenu priliku koja vam je pružena ili ćete se pridružiti vašim vršnjacima koji se odriču mladalačkih taština i hrle ka Hristu? Sad vam se pruža prilika, ali ako ju odbacite i vama će se dogoditi što i onima koji su svoju mladost proveli u grehu, i sada su postali tvrda srca i duhovno slepi.

Vi neobraćeni, ne znate li da idete pravo u pakao gde vas čeka Božji gnev, Boga koji je svakim danom sve bešnji na vas? Želite li biti deca đavolova, kada su tolika druga deca obraćena i sada su srećna i sveta deca Cara nad carevima?

Neka svaki koji još uvek nije u Hristu i visi iznad otvorene paklene jame, bilo da ste mladi, srednjih godina, stari ili deca, poslušajte jasan glas Božje reči i providnosti. Upravo ovo danas, ovaj naročiti dan Gospodnji će nekima biti na spasenje, a drugima, pak na osudu. Zbog dana kao što je ovaj ljudima koji zapostave svoje duše i otvrdnjavaju svoja srca i čija se krivica gomila. Opasnost od otvrdnjavanja srca i slepoće uma nikada nije bila tako velika, kao danas. Čini se kako Bog žurno okuplja izabrane po svim krajevima Zemlje i verovatno će najveći broj spašenih biti sakupljen u ovo kratko vreme, i biće kao i na dan izlivanja Svetoga Duha na Jevreje, u apostolsko vreme. Odabrani će biti sakupljeni, a ostali ostavljeni. Ako se to dogodi vama, večno ćete proklinjati ovaj dan i dan kada ste se rodili, kada vidite kako se Božji Duh izliva, želećete da ste radije umrli i otišli u pakao, jer ste to gledali ali vas same je ta milost mimoišla. Danas je, bez sumnje, kao i u vreme Jovana Krstitelja, sekira je već položena na koren stablima i svako drvo koje ne rađa dobrim plodom će se poseći i u vatru baciti.

Stoga neka se svaki koji nije u Hristu probudi i umakne gnevu koji dolazi. Nesumnjivo, gnev Božji visi nad mnogima u ovoj zajednici. Neka svaki od vas pobegne iz Sodome, "Bežite i ne osvrćite se, bežite prema planinama da ne budete uništeni."

Grešnici u rukama gnevnog Boga (Sinners in the Hands of an Angry God) je najpoznatija propoved Džonatana Edvardsa (Jonathan Edwards, 1703-1758).

Džonatan je uobičavao čitati svoje propovedi, i dok je čitao ovu, mnogi koji su je slušali su bili toliko prestrašeni da su glasno plakali, jecali, preznojavali se i čak glasno vikali u pomoć, tako da je Džonatan mnogo puta morao zastati i tražiti od slušatelja da se umire. Propoved je bila štampana i širena po celoj zemlji, uticala je da se mnogi odluče spasiti od "ralja pakla" i stanu uz Hrista.
"Navodne kontradikcije u Bibliji vidimo samo zbog manjkavosti našeg znanja i informacija."
- nepoznati

ZA DANAS

IZDVAJAMO




ANKETA

INDEKS TAGOVI

PRATI NAS

Posete/Statistika
Danas: 247
Ukupno: 2338796
Generisano za: 0.010''

W3C XHTML 1.0
W3C CSS

Internet izvor: http://siont.net/u-hristu/propovedi/edwards_gresnici-u-rukama.php
Ovaj tekst je preuzet/odštampan sa sajta SIONSKE TRUBE - http://www.siont.net/.
Uslovi i prava za korićenje ovog materijala su dati na stranici: http://www.siont.net/garancije.php.