Osnažen Duhom
"Nego ćete primiti silu kad siđe Duh Sveti na vas; i bićete mi svedoci i u Jerusalemu i u svoj Judeji i Samariji i sve do kraja zemlje." (Dela 1:8)
ISKUSTVO PRVE CRKVE
Pavle je pitao vernike u Efesu da li su primili Svetog Duha pošto su primili Reč Evanđelja. Bez obzira koji prevod koristiš, Sveto pismo jasno govori da postoji iskustvo sa Svetim Duhom koje je drugačije od onog kada se spasiš.
Kada je Filip otišao u Samariju, mnogi su verovali i bili su kršteni. Kada je Jerusalemska crkva saznala da su Samarjani primili Evanđelje, poslali su Petra i Jovana: "Koji sišavši pomoliše se Bogu za njih da prime Duha Svetoga; jer još ni na jednoga ne bese došao, nego bijahu samo kršteni u ime Gospodina Isusa." (Dela 8:15-16). Ponovo tu vidimo jedno iskustvo sa Svetim Duhom koje se razlikuje od iskustva kada se neko spasi.
U drugoj glavi Dela Apostolskih, kada su ljudi pitali: "Šta ćemo činiti, ljudi braćo? A Petar im reče: pokajte se, i da se krstite svaki od vas u ime Isusa Hrista za oproštenje greha, i primićete dar Svetoga Duha." (Dela 2:37-38). Pavle je išao u Damask ali je kasnije Ananija došao i spustio ruke na njega da bi ponovo progledao i primio Svetog Duha. (Dela 9).
TRI ODNOSA
Vidimo tri vrste odnosa između vernika i Svetog Duha. Taj odnos dolazi od predloga koji su na Grčkom: "para", "en", i "epi".
U Jovanu 14, Isus govori učenicima: "I ja ću umoliti oca, i daće vam drugoga utešitelja da bude s vama uvek; Duha istine, kojega svet nemože primiti jer ga ne vidi niti ga poznaje, a vi ga poznajete jer u vama stoji, i u vama će biti." (Jovan 14:16-17). Izraz "s vama" je "para" - što znači da je pored njih. Za "u vama" koristi se reč "en" što znači "u", kao na primer "On će da prebiva u tebi."
Sveti Duh prebiva sa čovekom i pre nego što se on obrati. Sveti Duh osuđuje čoveka zbog greha i ubeđuje ga da je Isus jedino rešenje u njegovom životu. Sveti Duh neprestano svedoči o grehu, pravednosti i sudu koji dolazi. Takođe, verujemo da Isus odnosi grehe čoveku tog trenutka kad prihvati svedočanstvo Svetoga Duha. Kada osoba prihvati Isusa u svoje srce, prihvati Ga da vlada nad njegovim životom. Verujemo da tada Sveti Duh uđe u život te osobe. On je sa svima nama i vuče nas ka Isusu a kada prihvatimo Isusa onda Sveti Duh počne da prebiva u nama.
Pavle je rekao: "...ne znate da su telesa vaša crkva Svetoga Duha koji živi u vama, kojega imate od Boga, i nijeste svoji? Jer ste kupljeni skupo." (1. Korinćanima 6:19-20) On je takođe rekao Efescima: "I ne opijajte se vinom, u kojem je kurvarstvo, nego se još ispunjavajte duhom." (Efescima 5:18) Zbog toga verujemo da svako nanovo rođeno Božije dete ima Svetoga Duha koji prebiva u njemu. Takav čovek je pod uticajem Svetog Pisma kako bi podredio svoje telo vodstvu Svetog Duha i kako bi bio neprestano ispunjen Njime.
Sveti Duh daje snagu verniku za pobedu nad telom i grehom. Učeni smo da hodamo po Duhu a ne po telu. Onaj koji hoda po Duhu neće ispuniti požudu tela. Sveti Duh je silniji od našeg tela i daje nam silu nad našom palom prirodom. On je sila koja nas menja u obličje Isusa Hrista. "Mi pak svi koji otkrivenijem licem gledamo slavu Gospodinovu, preobražavamo se u to isto obličje iz slave u slavu, kao od Gospodinovog Duha." (2. Korinćanima 3:18) Tako da možemo uočiti dinamičnu silu Duha u nama kada prihvatimo Isusa. On počne da nas menja u obličje - sliku Isusa Hrista.
Vernik može imati još jedan drugačiji odnos prema Svetom Duhu koji se razlikuje od predhodna dva. U Delima 1:8 nalazimo ovo obećanje: "Nego ćete primiti silu kad siđe Duh sveti na vas." Ovaj odnos je kada Sveti Duh siđe na tebe. Grčka reč koja se koristi je "epi", koja znači "siđe na" ili "nad". Ja naginjem ka prevodu koji objašnjava ovu reč kao "izvor" jer verujem da ovo iskustvo dopusta Svetom Duhu da tače, izvire iz našeg života. Tada naši životi nisu samo posude koje sadrže Sveti Duh već postaju kanal preko kojeg Sveti Duh doseže svet. Takođe, verujem da je ovo objektivni rad Duha. Prvi rad je subjektivan, kada se u meni desi promena. Kada doživim "silazak", to iskustvo pruža objektivni dokaz dinamične sile Svetog Duha koji nam omogućava da budemo efektivni svedoci Isusa Hrista. To je Božiji cilj, On želi da moj život bude instrument preko kojeg može da dosegne svet, dok se Sveti Duh izliva, dok dinamika Duha izvire iz mog života.
PRIMITI OBEĆANJE
U Novom zavetu nalazimo kako je Isus dunuo na svoje učenike i rekao: "primite duh sveti." (Jovan 20:22) Verujem da su učenici tada primili Svetog Duha.
Neki ljudi tvrde "a, to je samo simbolizam." Pokaži mi u Pismu gde piše da je ovo samo simbolizam! Zašto Jovan nije rekao "pa, On je tu samo simbolično dunuo..." Pismo nigde ne podržava izjavu da je ovo bilo samo simbolično. Verujem da su se učenici u tom trenutku Božijim Duhom, nanovo rodili.
Tada im je Isus rekao da čekaju u Jerusalemu dok ne prime Očevo obećanje o kojem im je On govorio. "Jer je Jovan krstio vodom, a vi ćete se krstiti Duhom Svetim ne dugo posle ovih dana." (Dela 1:5) Takođe, im je rekao: "Nego ćete primiti silu (dunamis) kada siđe Duh sveti na (epi) vas" (Dela 1:8). Nama je potrebno to "izviranje" Duha da bi efektivno služili Gospoda.
O ovom iskustvu govori Isus kada je u Jovanu 7 stajao pred ljudima i vikao: "Ko je žedan neka dođe k meni i pije. Koji me veruje, kao što pismo reče, iz njegova tela potećiće reka žive vode." (Jovan 7:37-38) A Jovan objašnjavajući ovo govori, "A ovo reče za Duha kojega posle primiše oni koji veruju u ime njegovo: jer Duh sveti još ne beše na njima, jer Isus još ne beše proslavljen." (Jovan 7:39) "Silazak" se naziva "krštenje Svetim Duhom" ili "tečenje Duha". Kakvo je to tečenje? To je poput reke žive vode koja ističe iz života vernika.
Tako, postoji razlika jedno je kada se ispuniš Duhom a drugo je kada Duh ističe iz tvog života. Ulazak - primanje Duha, prilikom obraćenja je dinamično i moćno ali potrebno je imati i izlivanje Duha iz svog života, da bi dosegao ljude oko sebe.
Isus nam je dao tri obećanja u vezi Duha:
1. On je sa vama.
2. On će biti u vama.
3. Primićete silu kada On siđe na vas.
Sveti Duh je sa nama još dok se nismo obratili. On ubeđuje svet o grehu, pravdi i sudu. Sveti Duh donosi osećaj krivice. Sveti Duh te privlači Isusu Hristu i pokazuje ti da je Isus jedino rešenje tvom grehu. Sveti Duh je taj koji nakon što te privuče ka Isusu i ti otvoriš svoje srce, počinje da prebiva u tebi. Kada sila Svetoga Duha prebiva u tebi, ona te menja da budeš sve više nalik na Isusa. Sveti Duh ti pomaže da živiš svoj hrišćanski život i menja te da budeš kao On. On čini ono što ti sam ne možeš.
Kao što je Pavle rekao: "Mi pak svi koji otkrivenijem licem gledamo slavu Gospodinovu, preobražavamo se u to isto obličje iz slave u slavu, kao od Gospodinova Duha." (2. Korinćanima 3:18). On je takođe rekao: "Ili ne znate da su telesa vaša crkva svetoga Duha koji živi u vama, kojega imate od Boga, i niste svoji? Jer ste kupljeni skupo. Proslavite dakle Boga u telesima svojim i u dušama svojim, što je Božije." (1. Korinćanima 6:19-20). Kroz Božije delo spasenja moje telo je postalo hram Svetoga Duha. On prebiva u meni. On ima silu da me promeni da budem poput Isusa Hrista.
POSTANI IZVOR ŽIVE VODE
Bog želi da On izvire iz mog života. Jedno je sipati vodu u času a drugo je prosuti vodu. Jedno je kada Sveti Duh uđe u tvoj život a drugo je kada Sveti Duh izvire iz tvog života. Ova dinamika je neophodna za službu. Čak ni apostolima nije bilo dozvoljeno da se predaju službi dok nisu primili dinamiku Duha. "I sabravši ih zapovedi im da ne idu iz Jerusalema, nego da čekaju obećanje očino, koje čuste, reče, od mene." (Dela 1:4) "Očevo obećanje" je dinamika Svetog Duha. To je "epi" doživljaj, silazak.
Ovo iskustvo se obično razdvaja od spasenja, ali može da se desi zajedno sa spasenjem, kao što je to bilo u Kornelijevoj kući. Dok je Petar govorio, Sveti Duh je sišao "epi" na njih i počeli su da govore jezicima. Tako da su apostoli odlučili da se ti ljude krste vodom pošto ih je Bog krstio Svetim Duhom (Dela 10).
Postoji u iskustvo koje se razlikuje od spasenja i prebivanja Duha. Neki to zovu krštenje, neki ispunjenje Svetim Duhom. Kako god mi to nazvali, to je kada izvire Sveti Duh iz nas. Možeš napuniti čašu vodom ali ako nastaviš da je puniš, voda će početi da se izliva iz nje.
Ovo je drugačije iskustvo od ispunjenja, to je iskustvo kada Duh Sveti se počne izlivati - teći iz tebe. Neki to nazivaju dar Duha, neki primanje sile Duha, krštenje u Svetom Duhu. Nije važno kako to nazivaš već je važno da to imaš. Mogli bi smo u nedogled raspravljati o teološkim terminima, ali to iskustvo je opisano kao kada "živa voda" koja izvire iz tvog života. Nazivi nisu važni. Ono šta treba da se upitamo u vezi ovog neophodnog iskustva je: da li sam ja to doživeo?
Izabrani delovi, parafrazirano.
