Služeći Gospoda
"A sveštenici Leviti sinovi Sadokovi, koji izvršavahu šta treba u mojoj svetinji, kad sinovi Izrailjevi zađoše od mene, oni će pristupati k meni da mi služe, i stajaće preda mnom prinoseći mi pretilinu i krv, govori Gospod Gospod. Oni neka ulaze u moju svetinju i oni neka pristupaju k stolu mom da mi služe i neka izvršuju šta sam zapovedio da se izvršuje. I kad ulaze na vrata unutrašnjeg trema, neka obuku lanene haljine, i ništa da ne bude na njima vuneno kad služe na vratima unutrašnjeg trema i u njemu. Na glavama neka im budu kape lanene i gaće lanene po bedrima, i da se ne pašu ničim oda šta bi se znojili." (Jezek. 44:15-18)
Jedno subotnje poslepodne, jedan je propovednik sedeo i studirajući Pismo, veoma se trudio da pronađe temu za svoju novu propoved. Dok je pokušavao da smisli temu za propoved, njegov mlađi sin je došao kod njega i zapitkivao ga, tako da je situaciju učinio još gorom.
Propovednik je na kraju zgrabio makaze i u male detalje isekao mapu sveta iz jednih novina i rekao sinu: "Sastavi ovu mapu sveta i ja ću ti dati nešto". Bio je siguran da će sinu trebati najmanje nekoliko sati da obavi ovaj posao, ali na njegovo iznenađenje sin se vratio posle nekoliko minuta. Doneo mu je mapu potpuno sastavljenu. Zaprepašćen, propovednik je upitao: "Kako si uspeo da to tako brzo uradiš?" Dečak je odgovorio: "Tata pogledaj, na poleđinu karte i videćeš da je tamo slika nekog čoveka. Tako, umesto toga da ja pokušavam 'napraviti svet', ja sam samo obnovio ljudsku sliku i onda kada sam okrenuo tog gotovog čoveka naopako, tu je bila i kompletna mapa sveta."
Dok je slušao reči svog sina, istovremeno je primio i veliku inspiraciju, te je glasno rekao: "To je zaista tako! Da, to je to! Samo obnovljeni čovek čini savršeni svet". Kroz ovu lekciju od svoga sina on je primio poruku za svoju nedeljnu propoved.
Da, samo promenjeni čovek može da donese dobre promene i u svetu. Koja je to vrsta promene? Šta to mora da se desi čoveku? Biblija nam otkriva tu tajnu. Mi, kao ljudska bića smo rođeni sa dve misije. Prvo, da služimo Gospodu, drugo da služimo ljudima i svetu.
Biblija tako jasno govori u Mateju 6:33: "Tražite prvo carstvo Božje i Njegovu pravednost". Naša primarna misija i odgovornost je da vršimo našu službu prema Gospodu. Mi moramo da prvo služimo Bogu, zatim drugima, a sebi, tek na kraju. Čovek je stvoren za slavu Božju i da služi Bogu iznad svega, ali od pada Adama i Eve čovek je počeo da živi sebičnim, egoističkim životom. On je počeo da služi čoveku i svetu, ali je zaboravio služenje nebeskom Ocu. Zbog toga, stvari se ne dešavaju u harmoniji i postoje velike muke i ratovi u svetu.
Biblija govori da je Bog ljubav. Kao što znate ljubav ne može postojati u usamljenosti. Ljubav mora imati partnera, da mu daje i da od njega prima ljubav. Ljubav može da postoji samo između dve ili više osoba. Pošto je Bog ljubav, Bog treba nekoga da voli i On želi da bude voljen.
Zbog toga nas Bog poziva u zajedništvo sa sobom. Bog je svemoguć, ali Bog ima potrebu za zajedništvom i ljubavlju. Ta je potreba i u nama i ona je odraz Božje ljubavi, Bog želi i treba tebe, želi da ga voliš. I On želi da ima zajedništvo sa tobom. Ti si važan pred Bogom. Bog želi zajedništvo sa tobom i On želi tebe da mu priđeš i da mu služiš.
U Mateju 6:33 takođe piše: "i sve ove stvari će ti biti nadodane". Da, ako ti celim srcem služiš Bogu, onda će On iz svog uživanja i radosti da izlije svoje blagoslove na tebe. Mi trebamo da imamo prioritete u svojim životima i služiti Bogu je najveći prioritet, on je iznad svega u životu.
U Luki 17:7-8, čitamo:
"Koji će od vas, kad ima slugu koji ore ili čuva stado, pa se on vrati kući s polja, reći: dođi odmah i lezi za trpezu. Zar mu neće reći: spremi mi šta ću večerati, zapregni se i služi mi dok jedem i pijem, pa posle toga jedi i pij?"
Naš Gospod Isus Hrist nam je pokazao kroz ovu ilustraciju da naša sama služba svetu i ljudima, nikada neće zadovoljiti srce našeg Oca nebeskog. I pošto provede celo dan na polju, radeći pod žegom sunca, a kada dođe kući, njegov gospodar mu neće reći da se opere i da jede. Ne, njegov gospodar traži od njega da dođe i da mu služi i pošto gospodar završi sa jelom i pićem, može sluga da posluži sebe samog.
To je red prioriteta u životu i bez obzira što bi neki ljudi na to, to je nešto što naš Bog od nas traži. Ako mi poštujemo ovaj Božji zahtev, onda ćemo imati veoma sređen i srećan život.
Nije pitanje koliko ti mnogo radiš za Gospoda i koliko marljivo ti služiš Gospoda u crkvi - služeći ljudima. Te stvari ne mogu da zamene tvoje lično služenje Bogu. Ti moraš uvek da služiš Gospodu iznad svih stvari. Biblija nas jasno uči putu služenja Gospodu. Ona nam pokazuje tri koraka kako da služimo Njemu. U Jezekilju je zapisano: "i oni će doći blizu mene".
Luka 10:38-42 piše:
"A kad su putovali, uđe u jedno selo; neka žena po imenu Marta primi ga u svoju kuću. Ona je imala sestru po imenu Mariju, koja je sela kraj nogu Gospoda i slušala njegovu besedu. A Marta se mnogo trudila da ga što bolje posluži. Ona priđe i reče: Gospode, zar ne mariš što me je moja sestra ostavila samu da služim? Reci joj, dakle, da mi pomogne. A Gospod joj odgovori i reče: Marta, Marta, brineš se i uznemiravaš se za mnogo, a jedno je potrebno. Marija je, naime, izabrala dobri deo koji joj se neće oduzeti."
Mnogi ljudi ne prave ispravnu razliku između službe Gospodu i službe ljudima ili rada za Gospoda. Čak su i sluge Gospodnje zamenile poslove kao što su posete i Biblijska proučavanja, pokušavajući da rade takve stvari umesto svog ličnog služenja Gospodu. Ali Bog ne gleda na te stvari kao na direktno - lično - služenje Njemu.
Istina, mnogi obavljaju dobar posao služeći ljudima obavljajući takve poslove, ali Bog želi da ti dođeš i da provedeš sa Njime, svoje lično, sam, samo Ti i On. To je služenje Gospodu. Kada mi čitamo priču o Marti i Mariji, vidimo da je Marta radila i veoma teško pripremala Isusu i njegovim učenicima hranu. Ali ona nije bila i pohvaljena za takav posao. Ona je bila nezadovoljna zbog svog napora i žalila se, i čak se pokušala raspravljati sa Isusom Hristom.
Ali njena sestra je sedela do Isusovih nogu i slušala je njegovu Reč. I to je zadovoljilo srce Isusovo. Tako da je Isus više pohvalio Mariju nego Martu, čak iako se Marta više fizički trudila. Isus je rekao da Marijino služenje Gospodu neće biti uzeto od nje. Braćo i sestre, i vi trebate da sebi uzmete vremena i da dođete Isusu Hristu.
Mi živimo u danima jurnjave. Mi jurimo od jutra do u kasnu noć. Sve je instant. Mi pravimo instant kafu, instant čaj, imamo instant doručak, onda brzi ručak - sendviče i TV večere. Sve je brzo, instant. I kada mi dođemo k Isusu, našem nebeskom Ocu, mi želimo da i to obavimo na brzinu. Međutim, Bog nije zadovoljan sa svom tom našom jurnjavom.
Često u našim poslovima mi kažemo: "Oče, ja sam sada veoma zauzet i molim te da mi odgovoriš brzo, odmah. Ako ne možeš da mi odgovoriš u roku od pet minuta onda zaboravi na sve to."
Bog ne radi na takav način. Bog želi da mi odvojimo vreme za Njega i da čekamo na Njega i da mu služimo. Ova generacija je izgubila umetnost čekanja na Gospoda. Mnogi teško da mogu ostati u službi molitve i od jednog sata. To je razlog zašto su mnogi izgubili mir i pomazanje sa neba i nemaju više radosti u svojim srcima i domovima.
Bog te želi da dođeš blizu Njega, i da odvojiš vreme, stavljajući sve drugo na stranu i da čekaš na Njega. Tada ćeš ti moći da imaš zajedništvo sa Njime i da mu zadovoljiš srce. Biblija nam takođe kaže da dođemo i da mu prinesemo "salo i krv" kao žrtvu.
Šta to"salo" znači? "Salo" označava najdragocenije blago u nečijem životu. Matej 26:6-13, nam govori o tome:
"A kada je Isus bio u Vitaniji u kući Simona Gubavog, priđe mu žena sa sudom od alavastra, punim skupocenog mira, i izli ga na glavu njegovu dok je bio za trpezom. Kada to videše učenici, negodovahu govoreći: čemu ova šteta? Ovo se moglo skupo prodati i dati siromasima. Ali Isus razume i reče im: što pričinjavate neprijatnosti ženi? Dobro delo mi učini; jer siromahe svagda imate sa sobom, a mene nemate svagda; kada ona, naime, izli ovo miro na moje telo, za moju sahranu to učini. Zaista vam kažem, gde god se uspropoveda ovo evanđelje po celom svetu, kazaće se i to šta ona učini, za sećanje na nju."
Po Jevrejskom običaju, kada se devojka želela venčati, ona je trebala da donese jednu alabasternu posudu sa dragocenom pomasti. Ako bi ona donela alabasternu posudu punu pomasti, onda je imala dobru dobrodošlicu u domu svog muža. Ali ako je imala samo malu posudu sa samo malo pomasti ona ne bi bila tako toplo primljena. Tako da je alabasterna posuda sa pomašću puno značila devojci koja bi htela da se venča.
Tako je i Marija ovu alabasternu posudu pripremala dugo vremena, štedeći malo ovde, malo onde. Ali kada je susrela Isusa, njeno srce je krenulo za Njim u obožavanju. Ona ga je toliko volela, da kada je On bio u Vitaniji ona je ponela svoju najveću dragocenost, alabasternu posudu punu pomasti. Otvorivši je, ona je izlila pomast na Njegovu glavu i noge i obrisala je njegove noge sa svojom kosom.
Mnogi ljudi dolaze u crkvu na ritualno-religiozan način. Oni dolaze po navici, ili iz običaja, ili iz neke porodične tradicije. Oni tu provedu sat vremena i misle da su izvršili svoju dužnost i službu Gospodu. Međutim, Bog neće da prihvati takvu vrstu obožavanja. Bog želi vaše "salo". Bog želi vaše blago, vaše srce, Bog želi vas. Ako vi ne donesete vaše "salo" Gospodu, onda Gospod ne može da prihvati vašu službu.
Ubrzo pošto je Marija izlila svoju pomast na Isusa, Juda Iskariotski i drugi učenici su postali ozlojeđeni govoreći: "U kakvu svrhu je takvo prosipanje? To se moglo skupo prodati i dati siromasima." Ali Isus je odgovorio: "Siromasima uvek možete davati". Isus je uživao u ovom "prosipanju" i u njenoj službi Njemu. Mi se ne trebamo bojati svetog "prosipanja" u našoj službi Gospodu. Ništa što je dato Gospodu nije uzalud prosuto!
Dajte vaša srca Gospodu Isusu. Dajte mu svoje vreme i svoj novac. Ovo prosipanje učiniće da Hrist uživa u vama. Juda Iskariotski je sledio tri godine Isusa, ali mu nikada nije ponudio svoje "salo". To je razlog zašto je izdao gospoda, kada su se pojavile poteškoće. Bog takođe traži da ti prineseš "krv", kada mu priđeš, da mu služiš.
U Jevrejima 10:19 piše: "Imajmo zbog toga, braćo, hrabrost da uđemo u svetinju nad svetinjama po krvi Isusovoj". Opet Biblija kaže "Bez prolivanja krvi nema oproštenja greha". Mi smo svi grešnici. Sa našim ličnim delima i sa našim ličnim znanjem mi nikada ne možemo prići blizu našeg Oca Nebeskog. On je pravedni Bog i mora izvršiti sud nad grehom. Tako da našim borbama, naporima i različitim aktivnostima, mi nikada ne možemo da priđemo Bogu.
Ali Bog je stvorio način kada je poslao svog Jedinorodnog Sina. Bezgrešni Sin Božji je bio razapet na krstu i On je tu umro krvareći umesto tebe i mene. On je uzeo naš greh i odneo našu nečistoću kroz svoju smrt i vaskrsnuće, da bi mi imali bezuslovno oproštenje od greha. Biblija nam o tome govori u Rimljanima 5:9:
"Stoga ćemo mnogo pre mi, opravdani sada njegovom krvlju, njegovim posredstvom biti spaseni od gneva."
Kada Bog vidi krv Svoga Sina, Njegov sud gneva radi naših greha nas mimoilazi i Njegova večna ljubav i milost nas susreću.
Liberalni, modernistički hrišćani ne vole da pominju krv Isusa Hrista. Oni čak kažu da spominjanje krvi ili žrtve Isusa Hrista loše utiče na psihu kod male dece, te oni pokušavaju da izbrišu reč krv iz Biblije ili iz pesmarica. Međutim, kako oni izbrišu reč "krv", tako i Duh sveti napušta njihove crkve i njihove lične živote. Gde nema krvi, tamo nema ni milosti, ni ljubavi Božje a tamo neće ni biti prisutnosti Svetoga Duha.
Bog ti nikada neće poželeti dobrodošlicu zbog toga što mu ti prilaziš sa velikim crkvenim poslom ili visokim teološkim znanjem ili pak sa delima samoopravdanja. Sve to je kao "prljava haljina" pred Bogom. Bog jedino želi da vidi krv svoga Sina i ako mu ti dolaziš noseći krv oko svog srca, po veri, Bog će te tada prihvatiti i dati ti svoj blagoslov.
Dalje, Bog je Izraelcima rekao da se ne odevaju ničim što izaziva znojenje, znoj je znak prokletstva.
Čitamo u 1. Mojsijevoj 3:17-19:
"Pa onda reče Adamu: Što si poslušao ženu i okusio s drveta s kog sam ti zabranio rekavši da ne jedeš s njega, zemlja da je prokleta s tebe, s mukom ćeš se od nje hraniti do svog veka. Trnje i korov će ti rađati, a ti ćeš jesti zelje poljsko. Sa znojem lica svog ješćeš hleb, dokle se ne vratiš u zemlju od koje si uzet; jer si prah, i u prah ćeš se vratiti."
Tako Biblija izjavljuje prokletstvo nad zemljom i životom Adama zbog njegove pobune u slamanju zapovesti Božjih. Simbol prokletstva je znoj. Zbog toga Bog ne voli da vidi znoj i kada želiš da služiš Bogu, Bog želi onda da prvo skine znoj sa tebe. Bog želi da skine prokletstvo iz tvog života.
Biblija kaže u 3. Jovanovoj, u 2. stihu:
"Dragi moj, želim da ti u svemu bude dobro i da budeš zdrav, kao što je tvojoj duši dobro."
Bog je dobar Bog. On želi da ti da samo dobre stvari. Ako ti služiš Njemu, On će služiti tebi. Kroz Njegovo prokletstvo i kroz Njegovu patnju, Bog želi da skine sa tebe sve što prouzrokuje znojenje. Ti moraš da promeniš svoju odeću, menjajući svoju odeću razmišljanja i odbacujući stare negativne, prokletstvom nošene misli.
Da li ti znaš da tvoj budući život proizilazi iz tvog razmišljanja? Biblija kaže da pazimo svoja srca iznad svega drugog. Jer život izlazi iz tvog srca. Tako puno ljudi je prepunjeno sa negativnim, depresivni i prokletim mislima, da postaju ljudi sa negativnom svešću. Ako zadržiš takav način razmišljanja, Bogu neće biti ugodno da bude u tvom društvu.
Takav način razmišljanja postaje stara, prljava odeća koja proizvodi svaku vrstu "znoja" u tvom životu. Tako, kada postaneš hrišćanin koji želi služiti Gospodu, ti moraš promeniti svoje razmišljanje kroz Reč Božju. Ispuni svoj um sa obećanjima Božjim. Kada Reč bude vladala u tvom umu On će ti dati inspiraciju i imaćeš poznanje Boga u svom životu, tako da ćeš biti sposoban da razmišljaš onako kako On što razmišlja. Ti možeš živeti onako kako Bog želi da živiš i da činiš Ono što On želi da ti činiš.
Danas, ja te izazivam da promeniš svoj sadržaj razmišljanja. Odloži stari negativan način razmišljanja i promeni svoj govor. Odloži gubitnički i pesimistički rečnik. Koristi Božji rečnik i govori onako kako Bog želi da govoriš. Nemoj da kažeš: "Ja ne mogu to da uradim", nego kaži: "Ja to mogu da uradim po Božjoj milosti". Nemoj da kažeš: " To je nemoguće" već kaži: "sve je moguće uz pomoć Božju.
Upotrebljavaj jezik Biblije, govori Božju reč. Skloni u stranu reč "nemoguće" u svom razmišljanju i govoru. Da, jer ništa nije nemoguće onome koji veruje. Bog je svemoguć. On ima svu moć na nebu i na zemlji. I ako ti služiš Njemu, On će služiti tebi. Ti si spašen, otkupljen, i postao si dete Božje. Bog uživa da te obuče u svoje blagoslove.
U zaključku da ponovim, kada je mlađe dete propovednika ispravno namestilo isečenu ljudsku figuru, tada je i svet automatski došao na svoje mesto. Kadgod, mi Božija stvorenja, ljudska bića, dođemo u ispravan odnos sa Nebeskim Ocem, tada i naši domovi, društvo, i svet biva automatski ispravljen - popravljen. Da bi to učinio mogućim, ti treba da učiniš službu Bogu svojim centralnim životnim prioritetom.
