Ugaoni kamen odnosa
Kada je temelj buduće kuće ispravno položen i kada mu je dato vreme da se slegne i stvrdne, njena izgradnja može započeti. Na jakom temelju od Božjih sredstava za večne odnose, na poštenom i vernom karakteru upornosti, može se izgraditi trajan i divan odnos sa drugima. Međutim, gradnja zdravog odnosa ne može se raditi sa slučajno izabranim vrednostima i prioritetima. Potrebno je koristiti odgovarajući građevni materijal.
Hrist ugaoni kamen
Pre više godina, kada su se zidovi zgrada zidali, ugaoni kamen ili kamen temeljac predstavljao je početnu tačku izgradnje neke zgrade. Položaj ugaonog kamena je određivao ugao drugih zidova. Ako je ugaoni kamen bio loš. tj. kriv, na kraju bi često i čitava zgrada bila loša, a posledica toga bila je njena nesavršenost koja je smanjivala sigurnost zgrade.
I u izgrađivanju svih naših odnosa sa drugim ljudima postoji ugaoni kamen. Za neke je to ugaoni kamen zvani "društvena korist". U takvim odnosima neko je nekome prijatelj, jer mu se to čini ispravnim ili jer se u tome zadovoljavaju određene uzajamne društvene koristi. Međutim, ovaj ugaoni kamen društvene koristi mali je i slab. Odnosi koji se grade na njemu nikada se ne mogu ispravno razvijati, niti će taj kamen biti u stanju izdrži potrese nevolja koje život često donosi.
Drugi odnosi imaju ugaoni kamen "trenutne lične potrebe". Neko treba ono šta drugi ima, i ovakvim vodećim principom se krene u gradnju odnosa. Čak su i neki brakovi sagrađeni na ugaonom kamenu trenutne lične potrebe. Ali telesna požuda nikada ne može zameniti mesto ljubavi; novac nikada ne može nadoknaditi bogatstvo čestitosti, a bolje društveno prihvatanje nikada nije prava zamena za poštenje. Ugaoni kamen trenutne lične potrebe obeležava neki odnos na predstojeći neuspeh.
Mnoge su vrste i kvaliteti ugaonog kamena odnosa. Neki su stabilniji i lepši od drugih. No, bez obzira koliko otmeno ugaoni kamen izgledao, ako je rođen jedino iz ljudskog truda i želje, on neće potrajati. A oni koji su na njemu nazidani (tj. uključeni, naslonjeni), neće se razvijati kako bi zaista mogli.
Međutim, postoji i jedan savršeni ugaoni kamen. Taj ugaoni kamen je bez napuklina; on podstiče izgradnju odnosa i uvek im daje prostora da se mogu dalje razvijati. Taj ugaoni kamen je večan; odnosi građeni pod njegovim vodstvom mogu odoleti svim olujama žalosti, besnim bujicama straha i mračnim uraganima bespomoćnosti. Taj ugaoni kamen jeste Gospod Isus Hrist.
Hrist je živeo bezgrešnim životom. On je naš najveći primer u svemu šta radimo, posebno u izgradnji naših odnosa sa drugima. Čitanjem Božje Reči - Biblije, mi možemo potpunije sagledati vrednosti, prioritete i principe koje je Hrist učio i praktikovao. Duh Sveti nam kroz molitvu može jasnije pokazati pravac u kojem naš život i naši odnosi se trebaju kretati. Kroz zajedništvo sa drugim vernicima, mi možemo uhvatiti bljesak slave Hrista u drugima, i potpunije razumeti kako Hrist želi raditi kroz nas.
Isus Hrist ne sme biti samo vaš Spasitelj. Isus Hrist ne sme biti samo vaš svakodnevni "brigovođa" - onaj koji se za vas brine svakoga dana, i koji rešava svaki vaš problem. Isus Hrist mora biti i potpuni Gospodar vaših odnosa sa drugima, jer Hrist savršeni ugaoni kamen za gradnju odnosa.
Predanje i ljubav
Za vreme Korejskog rata, jedna mlada trudnica je bežala na jug, u slobodu. Bez prijatelja, hrabro se nosila sa putovanjem kroz hladnoću. Kada je gotovo stigla na kraj svoga putovanja, iznenada je osetila da dolaze trudovi.
S obzirom da je trebala pomoć, htela je dospeti do obližnjeg grada gde je živeo bračni par američkih misionara. No, iako se žurila koliko god je mogla, konačno je morala stati te je pod jednim malim mostom rodila dete. Kad se dečak rodio, očajnički je pokušala utopliti dete, jer je bila oštra zima. Pokrila ga je svojom odećom i telom da bi ga njena toplota održala u životu.
Rano, sledećeg jutra, bračni par misionara prelazio je preko onog malog mosta i ženi se učinilo da čuje plač deteta. Zaustavili su automobil i muž je sišao pod most da istraži. Tamo je našao golu i smrznutu ženu kako u zagrljaju drži mali zavežljaj.
Beba bi sigurno umrla od ledenog zimskog vetra, ali zbog tople odeće u koju je bilo umotano, još je uvek disalo. Nakon što su ženu sahranili na obronku planine, misionari su bebu odneli kući. Tokom godina koje su sledile, podizali su to dete kao svoga vlastitog sina.
A onda je dečak trebao krenuti u školu. Dečak je neprestano zapitkivao usvojitelje o svojim pravim roditeljima. Na kraju su mu rekli šta se desilo sa njegovom majkom. Kad je otkrio svoje pravo poreklo, otišao je pronaći majčin grob. Skinuo je odeću i njome pokrio grob, natopivši zemlju svojim suzama.
Predanje. Za mnoge hrišćane je to samo reč, a stvarna stvarnost za malo njih. Bez pravoga predanja, odnosi se ne mogu ispravno graditi, potpuno razviti i dugo trajati. Predanje, posebno kada je rezultat ljubavi, jedan je od najboljih građevnih materijala korištenih u izgradnji pravoga odnosa. Ono je detence preživelo zbog majčinog žrtvenog predanja. Kroz predanje, životima oko sebe možete darovati jedan novi život.
Hrist je ljubio i bio je posvećen svima koji su dolazili k njemu uprkos njihovim sumnjama i slabostima. On je isceljivao povređene, hrabrio slomljene, hranio gladne, vodio samopravedne u istinu i davao rešenje onima koji su ga trebali. On je svakoga prihvatao onakav kakav mu je dolazio i bio je posvećen tome da ispuni svaku njegovu potrebu.
Hrist je bio predan u svom odnosu sa svojim učenicima, predan da razvije najbolje u svakom od njih. Dok je bio sa njima, davao im je istinu i snagu, a svojom smrću dao im je (nam je) samoga sebe.
Petar je bio jedan od Hristovih učenika koji je Hristovim predanjem bio dodirnut bogatim blagoslovima. Tako je Petar zapisao: "Želite li više Božje dobrote i mira? Onda ga učite upoznati još bolje. Jer kad ga upoznate bolje, on će vam kroz svoju veliku silu dati sve što vam je potrebno da živite zaista dobrim životom; on sa nama deli čak i svoju vlastitu slavu i svoju vlastitu dobrotu! A tom istom snažnom silom on nam je dao i sva druga bogatstva i divne blagoslove koje je obećao" (prafrazirano prema: 2. Pet. 1,2-4).
Hristov primer ljubavi i predanja pokazuje nam kako mi trebamo biti predani (posvećeni) drugima. Moramo ih prihvatiti takve kakvi jesu i takve ih voleti. Moramo biti predani onima sa kojima razvijamo odnos, predani da ispunimo njihove potrebe i da otkrijemo u njima ono najbolje. A to predanje mora uvek imati element žrtve, i mora imati veliku meru ljubavi.
Pozitivno odobravanje
Kao što dudova gusenica gradi svoju čauru vlaknima iz svojih usta, tako i vi gradite svoje odnose svojim rečima. Ako uvek kritikujete i prigovarate, iznoseći negativne misli i stavove, vaš će odnos trpeti. U izgrađivanju čvrstih odnosa morate se služiti pozitivnim rečima i odobravanjima. Morate druge jačati, pokazujući im njihovu pravu važnost i dajući im na znanje da ste zahvalni za njihovo prijateljstvo.
Moja žena me jednom gotovo napustila. Svakog dana kad bi se vratio kući, počeo bi je kritikovati: "Draga, kuća nije čista. Draga, peškiri u kupatilu su prljavi. Draga..."
A kad bi ušao u kuhinju, rekao bi: "Draga, pa šta ti to radiš? Sudovi nisu dobro oprani. Pogledaj ovu kašiku! Nije baš čista. Šta ti zapravo radiš celi dan?"
Mislio sam, da je moje kritikovanje veoma konstruktivno. Kao glava kuće, smatrao sam da je moja, takva kontrola ispravna - na mestu. Ali je ubrzo osmeh sa lica moje žene počeo nestajati. Postajala je sve potištenija, i htela me napustiti.
Počeo sam moliti: "Gospode, dajem joj mnogo novca. Kupujem joj lepu odeću. Dao sam joj lepu kuću i dobro je hranim. Zašto je tako potištena? Zašto ne može biti srećna?"
A onda, Duh Sveti je progovorio mojem srcu: "Čo, ti si grešnik, zašto onda želiš da tvoja žena bude savršena? Budeš li neprestano merio svoju ženu svojim merilima savršenosti, ona više uopšte neće moći stajati u tvojoj prisutnosti. Tvoja žena ne treba samopravednog muža. Tvoja žena treba dobrog muža. Ona treba reči pozitivnog odobravanja, ako ti je stalo da se vaš odnos razvija."
Od tog vremena, počeo sam se ponašati prema svojoj ženi drugačije. Kad bi ušao u kuću, rekao bi joj nešto lepo o njenom teškom radu. Divio sam se kako je lepo postavila sto i koliko je truda uložila da bi kuća bila uredna. Rekao sam joj kako lepo izgleda i koliko mi mnogo znači.
Ona je odgovorila na moje reči pozitivnog odobravanja. Na njenom se licu ponovno pojavio osmeh. Naš odnos se istrgnuo iz negativnog građenja i sada je bolji nego ikada pre.
Pozitivna akcija
Isto tako, naučio sam da dok su reči pozitivnog odobravanja od ključne važnosti u građenju dobrog odnosa, one još uvek nisu same po sebi dovoljne. Moje reči treba da slediti i pozitivna akcija. Ja isto tako moram svojim delima pokazati da cenim i volim svoju ženu. Kad su reči i dela spojeni, rezultati su mnogo potpuniji.
Jedan Jevrejin je silazio iz Jeruzalema u Jerihon kada su ga napali razbojnici. Oteli su mu sve što je imao. Uzeli su mu svu odeću i izubijali ga, ostavivši ga golog i gotovo mrtvog da leži na putu.
Zatim mu se približio neki čovek. Umirući čovek je očekivao da će mu putnik pomoći. Kad se putnik približio, ranjenik ga je prepoznao kao sveštenika. Ali mu taj sveštenik, predstavnik Zakona, nije pomogao.
Zakon sprovodi kaznu i smrt. Ako mi, poput sveštenika, u našim odnosima postajemo drugima zakon, nećemo im biti od ikakve pomoći. Zapravo, nas u tome sprečava naša vlastita pobožna strogost, a ovo sam ja itekako naučio u svom odnosu sa svojom ženom.
Zatim se drugi čovek približio ranjenom čoveku. Možda je tada čovek u nevolji zavapio: "Gospodine, pomozite mi!" Kad se drugi putnik približio, čovek ga je prepoznao kao Levita. Leviti su služili u hramu Božjem. Ovaj Levit je predstavljao rituale, spoljašnje oblike jedne isprazne religiozne tradicije.
Mi smo često Leviti, jer pokušavamo tradicionalnim metodama izgrađivati odnose. Muškarci nerado svojim ženama kupuju cveće. Prijatelji laskaju prijateljima, a onda ih iza leđa ogovaraju. Šefovi hvale zaposlene da dobro rade, ali im odbijaju dati povišicu i stvarno priznanje. To su Leviti, puni spoljašnjeg pokazivanja, ali bez stvarnog saosećanja - pozitivne akcije.
I treći čovek je naišao putem iz Jerihona u Jeruzalem, i on se približio umirućem. Bio je to milosrdni Samarićanin, čovek pozitivne akcije.
Probuđen dubokim saosećanjem, Samarićanin je odmah pristupio umirućem čoveku. Kleknuo je uz ovog ranjenog Jevrejina, pomazao mu rane lekovitim uljem i previo ih. Onda je stavio ranjenika na svoga magarca, odveo ga u gostionicu i negovao tokom noći. S obzirom da je morao otići, platio je vlasniku gostionice da se lično pobrine za čoveka, sa obećanjem da će mu platiti i više bude li potrebno.
Ovo je priča o ranjenom Jevreju prema kome su ostali Jevreji imali obavezu da mu pomognu. Međutim, sveštenik sa svim svojim strogim smeš i ne smeš, emocionalno je bio nesposoban mu pomoći. A Levit je sa svom svojom tradicijom bio zarobljen spoljašnjom ispraznošću.
Ali Samarićanin, iako ga ništa nije obvezivalo da pomogne unesrećenom, bio je čovek pozitivne akcije, čovek saosećanja, i bio je spreman ispuniti potrebe ranjenika. Zbog njegove brige i predanja, ranjeni Jevrejin je preživeo.
Životnim putem idu mnogi ranjeni neuspehom i izudarani izdajom. Emocionalno i duhovno su blizu smrti. Neki od tih ljudi čak su naši poznanici i prijatelji.
Njima ne treba zakon: šta smeju i šta ne smeju. Njima ne trebaju obredi, forme i prazne tradicije. No, oni trebaju prijatelje, prijatelje koji će biti voljni predati sebe njima, prijatelje koji govore reči pozitivnog odobravanja, prijatelje pozitivne akcije.
Oproštenje
Nijedan odnos nije potpuno gladak i bez poteškoća. Štaviše, čini mi se, da što odnos postaje prisniji, povrede se iz dana u dan povećavaju.
Neoproštenje za nanesene povrede je verovatno najveći razlog za uništenje odnosa. Dozvoli li se, da se povreda zagnoji, ona tim postaje sve dublja. Između dvoje ljudi se podiže zid koji samo oproštenje može srušiti. Čak ako se neko i potpuno opravdano oseća povređenim, nastaće uvek samo šteta ako ta povreda ostane neoproštena.
U Bibliji je izveštaj o jednom oduzetom čoveku kojeg su prijatelji doneli Hristu da ga isceli. No, Hrist mu nije odmah pristupio da ga isceli. Umesto toga, rekao je oduzetom: "Ne boj se, sinko, opraštaju ti se gresi tvoji." (Mt. 9,2). Možda je fizičko stanje tog čoveka bilo prouzrokovano njegovom potrebom za opraštanjem, jer je iza tih reči sledilo njegovo ozdravljenje. Ova priča nam je podsetnik: svaki put kada sebi dozvolimo da ne oprostimo nanete nam povrede i uvrede, mi prouzrokujemo da naši odnosi budu paralizovani.
Priča o izgubljenom sinu jedna je od najistaknutijih priča u Bibliji (Lk. 15,11-32). Pismo prikazuje sliku jednog dobrog oca i njegova dva sina. Sve je bilo dobro dok jedan od sinova nije odlučio poći svojim vlastitim putem.
Na Istoku, to je bila sramota za čitavu porodicu. Umesto da sačeka dok mu otac ne umre, sin je odmah hteo svoj deo porodičnog nasleđa. Sebično je uzeo svoje stečeno bogatstvo i trošio ga na raznolike vlastite užitke.
Na kraju je novac potpuno nestao. Glad je pogodila onu zemlju i on je morao čuvati svinje, što je najponižavajuće zanimanje za jednog Jevreja. Bespomoćan i gladan, odlučio se vratiti kući, smislio je govor kojim će, nadao se, izmamiti oproštenje od svoga oca. U mislima su mu bile ove reči: "Oče! Sagreših Nebu i tebi, i već nisam dostojan nazvati se sin tvoj: primi me kao jednog od svojih najamnika." I tako je krenuo prema svojoj kući, no, njegov ga je otac primetio još izdaleka.
Ponašanjem svoga sina, otac je bio duboko povređen. U nekom smislu sinovljeva prevremena želja za nasledstvom je bila želja za očevom smrću. Možemo tek zamisliti seljane koji su mnoge sate naklapali priče o lošem ponašanju izgubljena sina i o velikoj boli njegovog oca.
Njegov otac je bio važan član zajednice. Ako bi dozvolio da mu se sin vrati kući puzeći od očaja, dopuštajući da njegov bes dovede sina do potpunog pokajanja, to bi bio ispravan stav. No, otac je duboko voleo svog sina, kao što i naš nebeski Otac ljubi nas. Umesto da ga pusti da sa strahom dođe kući, umesto da se drži dostojanstveno, ljuto i ponosno, otac se sažali, te potrči, i pade mu oko vrata i izljubi ga (Lk. 15,20).
Sin je pred njime pokušavao izgovoriti mnogo puta u sebi ponavljan govor, ali nije ga završio. Nije bilo ni potrebe. Oproštenje njegovog oca, već je slobodno poteklo preko njega. Otac je naredio da sinu koji se vratio, donesu najbolju haljinu, prsten i sandale. "... da jedemo i da se veselimo. Jer ovaj moj sin beše mrtav, i ožive; i izgubljen beše, i nađe se. I stadoše se veseliti." (Lk. 15,23-24)
Otac je bio potpuno predan svome sinu u želji da ispuniti svaku njegovu potrebu. Obnovio je sinovljevu sliku o samom sebi rečima potvrđivanja. A njegove su reči sledila i dela.
Zbog očevog oproštenja, odnos sa sinom mogao se u potpunosti obnoviti. Svaka povreda, bez obzira koliko mala bola, treba oproštenje. Ako odbijemo oprostiti, odnos će biti poremećen, a proces izgradnje će kasniti.
Uvek moramo biti spremni oprostiti, nikada ne tražeći oproštenje za sebe. "Snoseći jedan drugog, i opraštajući jedan drugom ako ima ko tužbu na koga: kao što je i Hristos vama oprostio tako i vi." (Kol. 3,13). Neka ovaj izričiti nalog za opraštanjem, glasno zvoni u našem srcu i neka isceljujuća sila opraštanja slobodno teče u našem životu!
Ako želite graditi dobar odnos, započnite sa čvrstim temeljom. Potrudite se, da uvek posedujete pošten i veran karakter u upornosti. Budite sigurni da ste uključili sva Božja sredstva večnoga odnosa i trajnu nadu.
Pažljivo koristite ispravan građevinski materijal. Gradite sa predanjem da biste ispunili potrebe drugih i da bi ste im pomogli da se najbolje razvijaju. Gradite rečima pozitivnog odobravanja. Gradite sa saosećanjem u pozitivnoj akciji - delima. Gradite sa neprestanim stavom opraštanja. A iznad svega, neka Hrist bude vaš ugaoni kamen.
Upamtite, Bog želi da imate bogate odnose sa ljudima, i u kojima ćete uživati. Njegova su vam sredstva na raspolaganju. Iskoristite ih, i uživajte u kvaliteti odnosa za koji nikada niste ni pomislili da je moguć!
