Čekati na Gospoda
"Posle toga beše judejski praznik i Isus ode gore u Jerusalim. A u Jerusalimu, kod Ovčijih vrata, ima jedna banja sa pet tremova, koja se jevrejski zove Vitezda. U njima je ležalo mnoštvo bolesnika, slepih, hromih, sušičavih, koji su čekali da se voda zatalasa. Jer je anđeo silazio u određeno vreme u banju i zatalasavao vodu; i ko je prvi ušao - pošto se voda zatalasa - bivao je zdrav, ma od koje bolesti da je patio. Beše onde jedan čovek koji je od svoje bolesti bolovao trideset i osam godina. Videvši Isus ovoga kako leži i saznavši da već dugo boluje, reče mu: hoćeš li da ozdraviš? Odgovori mu bolesnik: Gospode, nemam čoveka da me spusti u banju kad se voda zatalasa; dok ja dođem, drugi siđe pre mene. Reče mu Isus: ustani, podigni svoj krevet i hodaj. I odmah ozdravi taj čovek, uze svoj krevet i hodaše." (Jn. 5:1-9)
Kada sam pročitao ovaj odeljak u Svetom Pismu, upitao sam Gospoda zašto je pokazao svoju slavu na ribnjaku Vitezde, radije, nego na nekom drugom mestu u Jerusalimu. No, jednog dana mi je postalo jasno. Jedan od razloga je taj što je Vitezda smeštena kod ovčije pijace. Kad se Izraelac hteo pokloniti Gospodu ili prineti žrtvu za grehe, došao je najpre na tu pijacu da bi kupio ovcu. Nakon što je kupio ovcu, nije ju je mogao prineti prljavu na Božji oltar. Odveo bi svoju ovcu na obližnji ribnjak Vitezdu da je temeljno opere tako da bude sasvim čista.
Isto tako se i mi moramo očistiti ako želimo biti prihvaćeni od Boga. Isus Hrist je prolio svoju krv za nas - i ništa nas ne može očistiti osim Njegove svete "Jagnjeće" krvi. Bez te prolivene krvi ne može se dati nikakvo oproštenje greha. Sve dok još ima nepokajanog greha u tvom srcu, Bog neće slušati tvoje molitve. Čim iskreno načiniš pokajanje - priznaš svoju krivicu pred Bogom - i oni budu, po veri, oprani krvlju Isusovom, Bog je spreman da te usliša.
Ovce koje su bile oprane tamo na ribnjaku, trebale su se žrtvovati na oltaru u Hramu. Da li bi ti hteo doživeti veliko čudo (blagoslov) u svom životu? Želiš li osetiti silu Duha Svetoga? Da li bi hteo iskusiti uslišenje tvoje molitve? Tada moraš kao krvlju oprano dete Božje prineti svoj život na oltar Gospodnji, na žrtvu. Da, to nije nimalo lako! Ali Bog te ne može blagosloviti bez tog koraka.
Kod ribnjaka Vitezde, bolesni ljudi su čekali da se voda pokrene (uzburka). Da bi primio od Gospoda velike darove po milosti, moraš sebi odvojiti vreme i čekati Ga.
Mnogi ljudi dolaze u crkvu i samo površno slušaju reči propovednika. Obične reč ih ipak neće blagosloviti, ili pak veoma malo, u domenu duše (osećanja)! U grčkom jeziku postoje dva izraza za "Reč Božju."
Prvi je reč "logos". "Logos" se odnosi na celokupnu Reč Božju, od knjige Postanja do Otkrivenja. Čitajući Bibliju možemo dobiti znanje o Bogu i Njegovim delima; ali to je opšte, samo razumsko, umno, shvatanje Reči Božje, i ono neće doneti nikakvog ploda u našem duhu.
Druga reč nalaz se u Rimljanima 10,17. Tu kaže: "Vera, dakle, potiče od propovedi, a propoved biva Hristovom rečju." Grčka reč upotrebljena ovde za "reč" jeste "rhema". Razmotrimo ovu grčku reč "rema." Rema ima sledeće značenje: reč upućena određenom pojedincu u posebnoj situaciji.
Evo ilustracije za to:
Pre više od 10 godina održavala je jedna misionarka veliku konferenciju na jednom brežuljku. Došli su mnogi mladi i primili blagoslov. Za vreme konferencije padala je kiša i reka je preplavila obale. Uskoro s podnožja tog brežuljka nije više bilo nikakvog mosta prema gradu Seulu. Nekoliko devojaka je odlučilo da ode u grad: ali kada su došle do reke izgubile su hrabrost da idu dalje, tri devojke rekoše: "Zašto ne bismo prešle preko vode? Petar je hodao po vodi, jer je verovao Isusu. Mi možemo takođe verovati: Petrov Bog je i naš Bog."
Kleknule su i iskreno se pomolile. Ustale su, uhvatile se za ruke i zagazile u uzburkanu vodu. Bujica ih je odnela. Nekoliko dana kasnije nađena su njihova tela i to je sa pravom imalo veoma negativan uticaj na crkvu. Mnogi su došli i pitali me: "Zašto Bog nije pazio te devojke? Zašto ih On nije spasao, ipak su verovale Njemu?" Bog nije nikada obećao odgovoriti na njihovu veru temeljenu na "opštem" poznavanju Božje Reči.
One su znale da je Petar mogao hodati po vodi, ali se nisu setile toga da je Isus direktno i posebno govorio Petru. A Bog tim devojkama nije ništa direktno rekao dok su molile za to da mogu hodati po vodi. Petru je bila upućena "rema," dok su devojke imale samo "logos!"
Mnogi dolaze u crkvu i slušaju samo "logos". Jednog dana će Sveti Duh ipak pokrenuti njihova srca. Čim je tvoje srce dublje zahvaćeno, "logos" se pretvara u "remu". Kad reč kaže nešto tebi posebno, onda je to vreme, trenutak, u kojem se od Boga može očekivati čudo. Zbog toga moraš pažljivo čekati na Gospoda.
Moli i pusti da dođe Sveti Duh i da ti govori. Tada - i samo tada - doživećeš čudo, jer ćeš delovati po Njegovoj volji.
Otprilike pre 18 godina, kada sam započinjao moju prvu službu, došao sam jedne nedelje u šator u kom smo održavali naša bogosluženja. Počeo sam da propovedam; nisam uopšte osećao nikakvo Božje pomazanje i bilo mi je kao da moram umreti. Mucao sam i zapinjao u govoru, a ljudi su počeli da dremaju.
Nakon te jutarnje pobožnosti bio sam toliko potišten i želeo sam dati ostavku u crkvi. Gotovo da sam pomislio da me Bog nije pozvao u službu. Izgubio sam želju za jelom i nisam mogao ni da ručam. Pripremio sam se temeljno za večernje bogosluženje, jer sam hteo da ono bude uspešnije. Ipak, to veče je bogosluženje bilo još gore nego jutarnja pobožnost. Osećao sam se užasno, utučeno i mrzeo sam samog sebe.
Umesto da odem u krevet, uzeo sam pokrivač i ostao napolju. Bilo je hladno zimsko veče; ali sedeo sam i molio. Osećao sam takvu potištenost, da sam mislio da molitva neće uroditi nikakvim plodom. Iznenada sam začuo buku - neki mladić mi je prilazio šepajući. Bio je bogalj, pa sam pretpostavio da je došao da prosi. Umesto toga, pitao je za pastora. Rekao sam mu, da sam to ja. Tada mi je rekao da je došao da bude isceljen.
U ovom stanju, nakon što sam jedva mogao održati i propoved, upitao sam se kako bi se mogao moliti za bilo koga?
Pitao sam ga odakle dolazi. Ispričao mi je da je prosio na ulicama Seula i neki čovek ga je pozvao da dođe u moju crkvu. Rekao mu je da kad bi se pastor molio za njega, on bi mogao biti isceljen.
Tada me je upitao: "Kako mogu biti spašen?" Uputio sam ga. On je primio Isusa, te je bio blagoslovljen na natprirodan način. Posle toga mi je rekao: "Gospodine, spreman sam." Krenuo sam da se pomolim za njega. Sve vreme sam gledao njegova kolena i mislio da čak ni sam Isus ne bi mogao učiniti takvo čudo - toliko je bilo teško oštećenje!
Bilo mi je strašno i nestala mi je čak i vera koju sam inače imao. Kada sam položio ruku na njega i počeo moliti, jedva sam otvarao usta. Tako da sam mrmljao veoma tiho: "Oče, u ime Isusovo, ozdravi ga." - Nisam uopšte verovao, ali zamolio sam mladića da pokuša da ustane. Kada sam mu pomogao u ustajanju, ljuljao se kao lutka.
Osećao sam se tako jadno i počeo sam da tražim izgovor za neuspeh. Rekao sam mu: "Sedi tu, ja odoh da se molim za više vere." Otišao sam kod oltara i počeo da molim. Umesto da se molim, tražio sam Gospoda i rekao mu: "Gospode, zašto si mi poslao ovog mladića u crkvu? Ti znaš da mu ja ne mogu pomoći. Moraš mi dati više vere."
Zatim sam počeo ponavljati sva mesta iz Pisma o iscelenjima. Te reči bile su za mene samo "logos." Bile su to samo informacije, koje sam znao i mogao citirati. Nisam osećao ništa - nikakvu "remu!" Ipak otišao sam ponovo do mladića i rekao: "Pokušajmo još jednom." Položio sam ruke na njega i rekao: "Budi isceljen, u ime Isusa Hrista! Sada pokušaj da ustaneš." Uhvatio sam ga za ruku, ali ponovo se samo gegao. Tada sam mu rekao da ponovo sedne. Posle toga sam se vratio i dalje molio Bogu svim srcem: "Gospode, ako mi ti ne ojačaš veru, ostaću ovde radije sedeti i umreti."
Tako sam čekao na Gospoda. Satima sam tamo sedeo, mislio na Svetog Duha, molio se i čekao Ga. Tada sam iznenada osetio Božjeg Duha kako je počeo da dolazi na mene. Baš kao što je anđeo pokretao vodu u ribnjaku Vitezda, tako je zahvaćeno moje srce Duhom Svetim. Moja vera je počela da raste. Konačno je postala toliko jaka da sam mislio da bih mogao pokrenuti Zemlju. Kada sam se posle toga okrenuo hromom mladiću i pogledao ga, činilo mi se da nije veći od "pileta". Moliti se za njega sad za mene nije bilo ništa. Pošao sam prema njemu - a u istom trenutku ušli su neki lopovi u crkveni prostor da bi ukrali vredne predmete. Doviknuo sam im: "Momci, dođite i uhvatite ovog čoveka; nameravam da molim za njega da ozdravi."
Iz radoznalosti su ostali i čvrsto ga uhvatili. Položio sam ruku na njegovo koleno i rekao: "U ime Isusa Hrista, budi zdrav!" Tada sam odskočio; bolesne kosti su počele da pucaju, a mladić je počeo da viče: "Upomoć, ovaj čovek me ubija!" Lopovi su zapali u takav strah da su pobegli. Kada sam pomogao mladiću da se digne, ljuljao se još uvek tamo-amo; ali Gospod je učvrstio moju veru. Držao sam ga čvrsto i još jednom ponovio: "U ime Isusa Hrista, hodaj!" Tada sam ga ponovo ohrabrio, odgurnuo ga malo i zažmurio. Bojao sam se da pogledam šta će se dogoditi. Uskoro sam začuo topot. Kad sam otvorio oči, video sam mladića kako trči okolo po celoj crkvi! Tri lopova su se vratila, plakala su i molili su Boga za oproštenje. Sva trojica su se spasila, i pošla kasnije u biblijsku školu, a sada su poznate Božje sluge u Koreji.
Sledeće nedelje došao je jedan poznati lekar u crkvu i potvrdio otvoreno da je Bog ozdravio hromog mladića. Doktor je takođe spašen, a sada je jedan od starešina u mojoj crkvi.
Možeš ići u crkvu, slušati propovedi, a ipak ništa ne doživeti. Ipak, ako služiš Gospodu i tražiš Boga, tada će jednoga dana njegova Reč postati za tvoje srce "posvećena voda" - a "logos" će postati specijalno za tebe "rema". Tada će Bog izliti veru u tvoje srce, i ti ćeš moći verovati Bogu za određene stvari! Gospod je obećao da će se sve ovo dogoditi, samo ako veruješ, tražiš Ga i čekaš na Njega.
Gospodar neba i zemlje želi da ti pokaže svoju silnu snagu. Probudi se iz svog sna! Pouzdaj se u Gospoda za velike stvari. Gospod želi da čuje tvoj odgovor. Da li ćeš prihvatiti Njegov poziv? Upotrebi svoju veru, proširi njen vidokrug. Dopusti da Bog uđe, i dozvoli da čitav svet vidi Božja čuda!
