Večni Car - večno Carstvo
Nedelja četvrta pred Uskrs.
Tema: Car i carstvo - patnja.
Glavno čitanje: Dan. 4:2-3 (izjava cara Navuhodonosora)
Svide mi se da objavim znake i čudesa što mi učini Bog višnji. Znaci njegovi kako su veliki i čudesa njegova kako su silna! Carstvo je njegovo carstvo večno i vlast njegova od kolena do kolena.
Bog se sa svoje strane vazda služio znacima i čudesima. Čovečije reči su ponekad vrlo siromašne. Sve što o Bogu govorimo ostaje nedorečeno. Reči su nam ograničene budući da su proizvod ograničenih ljudi. Umovi ljudski daleko dopiru, ali ipak ne dosežu u beskraj. Kazivanja su proizvod osećanja, zadivljenih i zapanjenih pred beskonačnošću, ali nikad sposobnih da sve u potpunosti shvate.
Apostol Pavle kaže: "Jer delimično saznajemo i delimično prorokujemo" (1. Kor. 13:9 - prevod Emilijana Čarnića). Mi smo svi delimični. Voleli bismo da budemo potpuni, da budemo celoviti, ali uvek nešto nedostaje.
Svako od nas je u nečemu prikraćen, ima neki nedostatak. Nečiji su nedostaci veći, nečiji manji. Takođe, sva naša znanja, pogotovu znanja o Bogu, delimična su i potrebno nam je da ih neprestano upotpunjavamo, doterujemo i ispravljamo.
Ovaj naš čas je jedno takvo upoznavanje. Krenuli smo od onog što je Bog dao, što je otkrio nama, što je otkrio drugima, pa su oni iz svog oduševljenja to napisali, pretočili u reči i muziku. Omogućeno nam je da na taj način upoznamo Božije znake i čuda, kako bismo i mi mogli da damo slavu Bogu i da objavimo njegovo Carstvo.
Tri su osobine Carstva Božijeg koje možemo uočiti u Navuhodonosorovom kazivanju u Knjizi proroka Danila:
Prvo. Carstvo Božije je silno. Čovek treba da se zamisli. Mi obično silu povezujemo sa nasiljem. Ne postoje dobroćudne siledžije. Kad se kaže da je nešto sa silom, pomišlja se na provođenje nasilja, prinude. Međutim, Božija sila je energija (da se poslužim iz fizike), sposobnost da se nešto uradi. Bog čini što nije učinjeno, on prelazi put što ga drugi ne mogu preći, obavlja posao koji inače izgleda težak, pa i nemoguć. Zbog Božije svemoći valja znati da njegovo Carstvo ne može da se osvoji nekom drugom silom. Ono je iznad svih carstava, ne zavisi od tzv. političke ili vojne moći. Bog je potpuno nezavisan i niko se njemu ne može nametnuti.
Ljudima je teško da veruju tako nešto. Koliko je danas zahteva da se veronauka dekretom vrati u škole. Da li je Bogu potrebna školska vlast ili bilo koja druga vlast? Treba li ministar prosvete da naredi da deca veruju? Ljudi ne primećuju koliko su tu smešni i kako svoju veru svode na nešto što nije vera i što ponižava Svevišnjeg. Treba shvatiti da Bogu nisu potrebni ljudi da bi nešto sproveo. Čoveku treba da je čast ako sarađuje s Bogom, jer Gospod sve može učiniti sam.
Vrhunsko učilište mudrosti je ovde, u crkvi. Ovamo se treba uputiti. U zajednici dece Božije se primaju svi blagoslovi Božije ljubavi, ne samo mudrost, nego i poklonjeno spasenje. Jedino se u Božijem domu može naučiti mir i radost i Božija pravednost u Duhu Svetom.
Svemoćni nam daje silu da budemo opravdani te da bez straha i zazora stanemo pred Njega i budemo radosni.
Sve su to veliki darovi što nam ih Bog daje iz svoje sile. On ih daje sa svih strana PoTrebna je samo vera, i to ne neka velika vera, ne vera čudotvorna, nego jednostavno prihvatanje. Verujemo u divne istine što nam se ovde saopštavaju tokom cele godine od jednog do drugog bogosluženja, iz godine u godinu. Ovde dobijamo posebne darove Gospodnjeg Carstva.
Drugo. Carstvo Božije je večno. Carstva ovog sveta su prolazne države. Ljudi ginu za njih. Radi nekih imperija, pa i nevelikih zemalja žrtvuju se čitavi narodi. Međutim, države i narodnosti žive i umiru kao i ljudi, kao i svaka druga organska tvar. Dođe, pojavi se i nestane. Ostanu tragovi. Gde je danas Vavilon? U muzejima. Gde je danas drevni Egipat? Tamo su objekti za turiste. Gde je naš slavni srednji vek? Na prostorima koje su zaposeli drugi ljudi i drugi narodi. Bilo je i više nije. Događalo se sve i svašta, sad se događa nešto drugo. Živelo se i više se tako ne živi.
Međutim, Božije Carstvo traje od veka do veka i nikad neće prestati. Bog je car. On caruje na svom prestolu od kolena do kolena On neće prestati da caruje. Svi koji su njegovi neće prestati da dolaze preda nj i da mu se klanjaju i da žive s njim i da budu u njegovoj blizini.
Tako nas uči Božija Reč. Potrebno je da se povinujemo zahtevima Božije volje. Ipak, njegovo Carstvo nije carstvo prinude. U njega stupa ko hoće i ko veruje. Ko hoće može iz njega istupiti kad hoće. Blago onima koji dobrovoljno i oduševljeno idu za Hristom kao slobodne ličnosti, želeći da u tom carstvu ugode Bogu kako ih on uči. Bogu se ugađa verom (Jev. 11:6). Ko veruje ide za dobrima što mu ih Gospod pruža. Tad čovek ne gleda "šta će svet reći" i još manje brine kako će se svet poneti prema njemu. Svet i slava ovog sveta prolaze, a Božija Reč ostaje. Apostol Petar piše: "Jer je svako telo kao trava, i svaka slava čovečija kao cvet travni: osuši se trava i cvet njezin otpade; ali Reč Gospodnja ostaje doveka. A ovo je reč što je objavljena među vama" (1. Pet. 1:24-25).
Večno Carstvo Božije zasnovano je na večnoj Božijoj Reči. Iz poučenja o ovako postavljenoj večnosti značajno je sledeće:
1. U Carstvu Božijem je jedan Car. Nema drugog i nikad ga niko neće zameniti ni smeniti. Nema prestolonaslednika. Nema drugih careva koji će doći na Božije mesto. Carstvo je večno i car je večan.
2. Carstvo je prostorno neograničeno. Ono ne zavisi od granica. Granice postavljaju ljudi ili su ljudi dužni da uvaže ono što je postavila priroda. Božije Carstvo jedino neće da utiče na tvoju volju i na tvoju veru. Nema potrebe za pasošima, vizama, carinskim pregledima, ni bilo čim. Bog te prima i pripušta sebi.
3. Božije Carstvo je carstvo blagoslovenog napretka. Blagoslov - kako to strano zvuči. Čovek ne shvata da je Božija Reč dobra, da Bog ispunjava svoja obećanja. On jedini može da ispuni svoja obećanja bez obzira na okolnosti. On to i hoće.
Mi stojimo pred tim Carstvom. Živimo u njemu. Ono je za mnoge zagonetka. Međutim, Hristos ima "ključ Davidov" (Otk. 3:7). On otvara vrata Carstva. Svakom je moguće da u tom carstvu bude i da u njemu živi.
Treće. Carstvo Božije je carstvo najsavršenije vlasti. Reč vlast se ne prima rado. Vlast se često zloupotrebljava. Malo je onih koji ostaju pošteni kad se dograbe vlasti, a još je manje vladalaca koji se nisu dograbili vlasti. Shvataju li ljudi šta je vlast? Kad kažemo "vlast" obično mislimo na policiju, sudove, zatvore, vojsku i sl. Ljudi teško razumeju šta stvarno znači kad kažemo da Bog vlada i da ima svoje Carstvo. Zašto?
Prvo, zato što smo navikli da tako mislimo. Niko nam nije pružao neko ispravnije i drugačije gledanje na vlast.
Drugo. I ono što nam Bog pruža u Svetom pismu ljudi shvataju vrlo površno. Međutim, biblijske reči su neuobičajene. Gospod ruši naše navike, jer većina njih nije njemu po volji.
Treće. Bog vlada zato što je neodoljivo privlačan. On ne sprovodi prinudu ni nametanje. Njegova je ljubav savršena, njegova je lepota savršena, njegova je milost savršena, njegova je dobrota savršena, njegova plemenitost je savršena. Sve Božije osobine su savršene.
Četvrto. Za hrišćanina i hrišćanku ne postoji drugi izbor. Bog je jedan. Velika je greška i čovek se grdno zapetljava kad ne želi tog jedinog Boga, nego sebi izmišlja razne bogove, neprikladne i vrlo nezgodne: ljudi, stvari, ideje, rukotvorine, umotvorine - a sve to nije Bog.
Brate i sestro,
Pristali smo na Božije Carstvo. Odlučili smo se za njega. On je naš Vladar od početka do kraja.
Ima jedna igra-pitalica kojom Jevreji završavaju svoju obrednu večeru za praznik pashe. Preneću vam onako kako sam je slušao među njima:
"Jedan. Ko zna šta je jedan? - Ja znam šta je jedan: jedan je Bog naš koji je na nebu.
Dva. Ko zna šta je dva? - Ja znam šta je dva: dve su tablice Zakona. Jedan je Bog naš koji je na nebu.
Tri. Ko zna šta je tri? - Ja znam šta je tri: tri su praoca (patrijarha). Dve su tablice Zakona. Jedan je Bog naš koji je na nebu".
Tako se sve nabraja do trinaest. Onda se kaže:
"Trinaest. Ko zna šta je trinaest? - ja znam šta je trinaest. Trinaest je osobina Božijih. Dvanaest je plemena Izrailjevih. Jedanaest je sazvežđa. Deset je Zapovesti. Devet je meseci iščekivanja deteta. Osam je dana do obrezanja. Sedam je dana u nedelji. Šest je delova Mišne. Pet je delova Tore. Četiri su pramajke. Tri su praoca. Dve su tablice Zakona. Jedan je Bog naš koji je na nebu".
Jedan je Bog naš na nebu i na zemlji. On vlada, on caruje i on tebe poziva. Nemoj da ostaneš gluv za njegovu reč. Potraži njegovo Carstvo. To je jedino carstvo pripravljeno za tebe, ne samo po tvojoj meri nego i za sve tvoje potrebe.
Beograd, 29. 03. 1992.
