Naslovna » U Hristu » Propovedi » ....

Kako se udubiti u veru

Aleksandar Birviš
Treća nedelja pred Uskrs.
Tema: Car i Carstvo - preobražaj.


Uvodno čitanje:

Savršen je sav zakon Gospodnji, vazda daje prosvetljenje duši. Pouzdane Gospodnje pouke mudrost daju neukom čoveku. Pravedne su Gospodnje uredbe, blago srcu koje na njih pazi. Jasno sija zapovest Gospodnja, oba oka ona prosvetljuje. Reč Gospodnja čista je i večni; odluke mu jesu istinite, pravedne su sve odluke Božje; više vrede od čistoga zlata i od mnogog zlata žeženoga; i slađe su od meda čistoga i od saća meda samotoka. Sluzi tvome za nauk su one, ko ih drži taj nagradu prima. (Ps. 19:7-11)

Glavno čitanje:

Posle šest dana Isus uze sa sobom Petra, Jakova i njegovog brata Jovana. I odvede ih na visoku goru gde su bili nasamo. I preobrazi se pred njima; lice mu se zasijalo kao sunce, a odeća mu postade blistava kao svetlost. I gle, pokazaše im se Mojsije i Ilija i razgovarahu s njim. To navede Petra da kaže Isusu:

- Gospode, dobro je za nas da budemo ovde. Ako hoćeš, načiniću ovde tri senice: jednu tebi, jednu Mojsiju, jednu Iliji.

Još dok je Petar govorio, gle, zaseni ih svetli oblak, a iz oblaka progovori glas:

- Ovo je moj voljeni Sin, koji je mio duši mojoj. Njega slušajte!

Kad ovo učenici čuše, pokloniše se licem do zemlje i jako se uplašiše. Isus im priđe, dotače ih i reče:

- Ustanite! Ne bojte se! A kad podigoše svoje oči, nikoga ne videše osim samoga Isusa.

Kad su silazili sa gore, Isus im naredi:

- Dok Sin čovečiji ne ustane iz mrtvih nikom ne pričajte šta ste videli.

Tada ga upitaše njegovi učenici:

- Zašto znalci Svetog pisma kažu da prvo treba da dođe Ilija? On im odgovori:

- Ilija će doći i sve će dovesti u red. Ali ja vam kažem da je Ilija već došao, pa ga nisu prepoznali, nego učiniše sa njim ono što htedoše. Tako isto i Sin čovečiji mora da strada od njih.

Tada su učenici razumeli da im je on govorio o Jovanu Krstitelju. (Mt. 17:1-13)

Hristovi sledbenici žive verom. Sva hrišćanska saznanja se stiču verovanjem. Verovanje je vrlina, sila i negovano blago darovano s neba.

Zato je potrebno produbljivati veru. Plitka vera i nije prava vera. Površnost se ne sme dopustiti ni u svetovnim stvarima. Sme li lekar da bude površan? Sme li građevinar da gradi nemarno? Od površnosti strada privreda, gube se novci i roba, propada školstvo i nastaju saobraćajne nesreće.

Utoliko više vera ne sme da bude površna. Molim da korak po korak vidimo iz Spasiteljevog preobraženja kako valja produbiti veru.

Dopustiti Hristu da nas izdvoji. Neće svaki hrišćanin biti povlašćen da prisustvuje preobražaju Hrista. Nekome će biti određena jedna poslušnost i odgovornost. Drugom nekom će biti naznačena neka druga poslušnost i odgovornost.

Svaki zadatak zahteva određeno izdvajanje. Na pismenim zadacima u školi zabranjuju nam da prepisujemo od drugih. Svako mora da radi posebno, kao da je sam na svetu.

Bog nas udružuje u zajednicu Hristovu. U njoj se ispomažemo i služimo kako Bogu tako i jedni drugima i svetu. Ipak, Bog nastoji da nas osami kako bi nas doveo preda se. Dubina vere se postiže i u zajedničkom bogosluženju i predanosti Hristu, ali je pretežno plod dobrovoljno prihvaćene osamljenosti. Zajednica udružuje pojedince upravo da bi ih naučila i održala kako da postanu Hristovi, kako da izbegnu večna stradanja, kako da se upute na blaženu večnost.

Hristos te je jamačno izdvojio za neki poseban zadatak. Dobro je da pogledaš do koje mere si razumeo svoj odnos prema Spasitelju i spasenju. Čim te je Gospod Isus pozvao u spasenje, pozvao te je i u neku dužnost. Ako nije apostolstvo, možda je proricanje. Ako nije proricanje, možda je učiteljstvo, nastavnički rad namenjen izgradnji naroda Božijeg. Ako nije učiteljstvo, možda je zastupnička molitva. U svakom slučaju je neki određeni zadatak. Sin Božiji te izdvaja.

Ne izostavljaj Mojsija. Plitka vera jedva čeka da živi bez odgovornosti. "Nismo pod zakonom" - govore neki hrišćani - "mi smo pod milošću, pomilovani smo. Nikakav zakon ne priznajemo".

Ovakve izjave se mogu potkrepiti biblijskim citatima, ali nešto u njima nedostaje: spremnost da se razume i sluša Božija volja. Kao da se ti ljudi ne mole: "Volja tvoja neka bude kako na nebu tako i na zemlji".

Moraju se hrišćani urazumiti. Nije u pitanju kako zapovesti glase, nego šta Bog hoće. Svevišnji jamačno ima svoju volju i ta se volja mora poštovati. Naše je da iznalazimo sve što Bog zahteva. Hristos takođe ima svoje zapovesti. Ako on razgovara s Mojsijem, zašto bismo mi bili netrpeljivi prema njemu?

Bez poslušnosti se vera ne produbljuje. Plitka vera ne zna za poslušnost. Što je vera dublja, to je poslušnost veća i ponašanje smirenije.

Paziti na proroka Iliju. Proroštvo dolazi od Gospoda i namenjeno je jačanju vere. Bog je podizao proroke kad vera opadne. Ilija je prorokovao u vreme kad je bilo idolopoklonstvo u snazi. Njega su progonili, radili mu o glavi, vlast mu bila za petama, a on je morao da beži. Ipak ga je Svevišnji vratio u sili, učinio veliko i zastrašujuće delo povratka veri.

Proroštvo je nadahnuta reč o Božijoj volji i otkrivenje Boga života. Dublja vera je dublje poznavanje Boga. Uskladiti svoj život sa odredbama Božije volje je predmet svakog poučavanja. Tu je i glas. Bog govori posredstvom izabranih ljudi.

Prorocima nije potrebno da ih ljudi obožavaju, da im neko podiže senice odn. oltare. Proročka reč se ne pojavljuje da bi se veličao čovek. Njom se u prvom redu poziva na život pred Bogom. Tu nema mesta trenutnim oduševljenjima. Jedino značajno je prihvatiti i poslušati reč Božiju.

Ilija je stavljao narod pred izbor. Ispravna proročka reč je neumoljiva, nepodmitljiva i nenametljiva. Prorok je prorok zato što ne može da se suprotstavi podstreku Gospodnjem. Međutim, ono što prorok kazuje nije prinuda već izbor što se stavlja pred odgovorne ljude.

Vera neće postati duboka ako se ne prihvate odgovornosti. Moliti se odgovorno, slušati odgovorno, govoriti odgovorno, raditi odgovorno i odmarati se odgovorno. Hrišćanin svaki dan prebraja po savesti, oslobađa se prošlosti i stupa u budućnost. Verni ne žive od istorije nego istorija živi od njih. Zašto? Zato što su živeli odgovorno dok su živeli, a i druge su naučili da odgovorno žive.

Poslušati Sina Božijeg. Nema preobražaja ni pojedinca ni zajednice ako se uporno ne vraćamo poslušnosti Hristu. Užasava me pomisao koliko je malo želje da se razmatra i sluša evanđeoski Hristos. Nebeski Otac ne govori mnogo o promenama i uspesima. On govori o ljubavi prema Sinu i poslušnosti. Kako mogu ljudi da zanemaruju važnije i bolje, a hrle prema nevažnom i lošem? Ne može se reći da ne znaju. Mnogi su upućeni na vreme i dobrano upoznati sa onim što ih očekuje ako zađu s puta pravednosti. Ipak dolazi do duhovnih, duševnih i telesnih padova, jer samo znanje nije dovoljno.

Sina Božijeg poštujemo i slušamo zato što je istiniti Bog i život večni. Pred njim smo skrušeni, jer se niko s njim ne može porediti. Od njega dobijamo sve i zahvalni smo mu za sve. Posebno smo mu blagodarni za žrtvu na krstu. U vreme pred Uskrs o tome osobito razmišljamo.

Večera Gospodnja u ovim uslovima ima posebno značenje. Nalazimo se u zajednici sa Spasiteljem koji ima iskustvo smrti i pobede nad smrću, iskustvo života i gubitka života, iskustvo davanja sebe i iskustvo vraćanja života.

Paziti na reči. Spasitelj je tražio od učenika da ne pričaju o slavi što su je videli tokom Hristovog preobraženja. Svedočenje nisu mnoge reči nego prave reči potvrđene delima. Duboka vera je više ćutanje nego pričanje. Produbiće svoju veru hrišćani koji na vreme shvate da sva iskustva nisu za pričanje. Neka Bog da silu svakom od nas da nađe pravo ćutanje isto onako kao što daje sposobnost za izbor pravih reči.

O čemu ćutati? Piše u pričama Solomonovim (Pri. 25:27): "Jesti mnogo meda nije dobro, i istraživati slavu nije slavno". Mnogi bi da se naslađuju slavom Božijom i da se hvale posebnim saznanjima i otkrivenjima. Približavamo se trenutku Hristovog ponovnog dolaska. Naš Gospod nas je poučio da u danima koji prethode ovom javljanju njegove slave budemo strpljivi. On kaže: "Budite istrajni i tako ćete steći pravi život" (Lk. 21:19). Međutim, najveći deo hrišćana se dao u "istraživanja". Umesto strpljenja, istrajnosti i straženja, oni se bave datumima, zaplašivanjima i razmatranjima koja ih ne uvode u smirenost.

Dokle ćutati? Dok se slava ne pojavi. Kad ugledamo Hrista i kad nas bude privukao sebi, onda ćemo se priključiti horu slavljenika. Tada će se otvoriti naša usta da govorimo divne stvari. Misao će biti jedinstvena, radost će biti jedinstvena i slavljenje Boga će biti jedinstveno. Jedan je Bog i slava je njegova jedna.

Neka je slava jedinom Bogu: Ocu i Sinu i Svetom Duhu! Amin.

Zaključno čitanje:

O dubino bogatstva i premudrosti i razuma Božijeg!
Kako su neispitivi sudovi njegovi i neistraživi putevi njegovi!
Jer: ko poznade um Gospodnji?
Ili: ko mu bi savetnik?
Ili: ko njemu prethodno dade da mu bude vraćeno?
Jer je od njega i preko njega i radi njega sve.
Njemu slava u vekove. Amin. (Rim. 11:33-36)


Beograd, 05. 04. 1992.

Izvor: Birviš, Aleksandar. SAGLEDAVANJA - Evanđeoske poruke u naše vreme. Beograd: Alfa i Omega, 199?.
Tagged: učeništvo| vera|
"Bog je beskrajna sfera čije je središte svuda, a periferija nigde."
- Augustin

ZA DANAS

IZDVAJAMO




ANKETA

INDEKS TAGOVI

PRATI NAS

Posete/Statistika
Danas: 270
Ukupno: 2387097
Generisano za: 0.004''

W3C XHTML 1.0
W3C CSS

Internet izvor: http://siont.net/u-hristu/propovedi/birvis_udubiti.php
Ovaj tekst je preuzet/odštampan sa sajta SIONSKE TRUBE - http://www.siont.net/.
Uslovi i prava za korićenje ovog materijala su dati na stranici: http://www.siont.net/garancije.php.