Pred prestolom i pred Jagnjetom
Četvrta nedelja pred Uskrs.
Tema: Car i Carstvo - patnja.
Uvodno čitanje: Ps. 103:19-22
Glavno čitanje: Otk. 7; Otk. 8; Otk. 9
Na pomolu su velike nevolje. Svet će se smiriti, mnoge će se stvari srediti, ali istinoljubivi i hristoljubivi ljudi neće moći da se usaglase sa svetom obmana, samoobmana i laži. U ovom će svet bivati sve veštiji, tako da će mnogi misliti da svesno i srdačno služe Bogu, a neće mu služiti.
Gde je manje Evanđelja više je nevolja. Što je više nevolja i broj mučenika je veći. Ne treba izbegavati mučeništvo. Gospod ceni mučenike dajući im prednost i učešće u slavi.
I potom videh i gle,
Mučeništvo nije predmet hvalisanja. Trpeti za Hrista nije predstava ili prikazivanje sebe ili bilo kog čoveka.
Božija merila su drukčija. On vidi i najskrivenije misli i pojave. Pred njim je sve jasno i otkriveno. Što preda nj prispe postaje vidljivo za anđele i za proroke. Gospod sasvim spremno izvodi na videlo vešto nanesene nepravde i nevolje. Neduhovni ljudi misle da se zlo i nasilje mogu spretno sakriti prividom i lukavstvom. Ne vredi, Gospod sve sagledava skroz na skroz.
Jalovo je uzdanje u komisije za ljudska prava. Tamo sede ljudi. Možda su oni podstaknuti plemenitim zamislima. Stvarnost samo delimično koristi njihovu plemenitost. Oni su u mrežama koristoljubivih i nesavesnih vlastoljubaca. Oni ih koriste u onoj meri u kojoj to odgovara njihovoj vlastogramzivosti.
Hrišćani se uzdaju u Gospoda koji sve shvata, vidi, zna i razume. On svima pokazuje kakve nevolje dolaze i šta u kom vremenu valja očekivati, a raditi valja u svako doba, jer on reče: "Radite dok ne dođem" (Lk. 19:13).
mnogi narod kog niko nije mogao izbrojati, od svake narodnosti plemena i jezika
Mučenici nisu manjina među hrišćanima. Oni su u velikom broju. Svako doba ima svoje stradalnike za Hrista.
Menjaju se gonitelji i načini proganjanja. Na nekim mestima su to posledice netrpeljivosti prema svemu što dolazi od Gospoda. Kod nekih ljudi postoji strah: hrišćani osporavaju neke njihove umišljene vrednosti. Drugi jednostavno nisu voljni da veruju u živog Boga. Zato neprijatelji Hristovi pribegavaju nasilju. Sotona menja taktiku iz dana u dan, ali svrha mu je ista: pogubiti ljude u paklu.
Hrišćani se ne daju zavesti nečastivim ponudama za uzmicanje pred svetom. Pobednici ne uzmiču. Zato nastaju progoni i odbacivanje hrišćana. Svet ne trpi one koje ne može prinuditi da mrze Spasitelja ili da bar budu ravnodušni prema Hristu.
Mučenici se mogu naći i nalaziće se u svim narodima, narodnostima i plemenima. Mučeništvo ne zavisi od državnih granica, od jezika i narečja, od društvenog uređenja, stepena razvijenosti okoline u kojoj čovek živi. Uvek i svuda naći će se progonitelji i mrzioci, sejači straha i patnji.
Neka nas to ne zastraši. Ne gubimo veru i hrabrost. Nije ugrožena naša sloboda kad se ugrožava bogosluženje. Svet pokazuje svoje pravo lice: strahota, beznadežnost i nasilje. U svetu će biti nevolja i muka i kad svet izgleda prijatan. Hrišćani su trpljeni, ali nisu dobrodošli.
gde stoje pred prestolom i pred Jagnjetom
Bog je udostojio nevoljnike. Našli su se i postoje u Božijem prisustvu. Bog je čist i vrstan. Pred njim ništa ne bi moglo da stoji. Ako pred blizinom sunca ništa ne može opstati nego se topi i isparava, kako li je tek u prisustvu onog koji je stvorio, ne samo sunce nego i zvezde daleko jače i veće od sunca.
Međutim, mučeništvo je mučenicima obezbedilo da mogu stajati pred nebeskim prestolom odn. pred preuzvišenom i neuporedivom Božijom vlašću. Kako je to moguće? To ne znamo. Znamo nešto drugo: svakom je moguće da bude mučenik i da se javi pred Gospodom. Mučeništvo nije povlastica. Ono je blagoslov, dar Božiji kojim se prevladava prostor i vreme.
Najdivnije što se može nekom dogoditi je stupanje pred Božiji presto i pred Hrista žrtvovanog za grehe sveta. Bog je toliko ljubio mučenike da im je obezbedio blisko i neposredno učestvovanje u proslavljanju.
Danas se pozivamo na ljudska prava i blaženi smo što nas ne muče zbog Hrista. Kakva samoobmana! Neko i nešto nas uvek muči. Ako je u bilo kojoj meri Hristos uzrok nastalih nevolja u hrišćanskom životu, onda je to dobrim delom učestvovanje u svedočenju i svedočenje po sebi.
Raspeti Hristos (Jagnje) je posebna počast i osobito blaženstvo za sve koji proslavljaju Gospoda. Mučeništvo i svedočenje je usredsređeno na Hrista. Svedočenje i propovedanje ne sme biti bez krsta i uskrsa. Vest o Hristu je samo onda plodotvorna kad dovodi do odluke na život i smrt, kad preko mučeništva vodi pred presto Božiji.
obučeni u bele haljine
Bele haljine predstavljaju pravednost. Mučenici su stradali zbog pravde. Oni su takođe opravdani Hristovom krvlju. Stradati i patiti nije obeležje, to je duhovni uspon. Onima koji nisu mučenici ne treba da je žao, ne treba da se osećaju drugorazrednim hrišćanima. Gospod je jamačno nešto predvideo i za njih. Ako se svesno, doborovoljno i oduševljeno odluče za Gospoda, zadatak je tu, spremni su i protivnici, ali je pripravljena i belina - Gospod daje opravdanje i pristup slavi.
Hrišćanska pravednost je vidljiva za ljude i vidljiva za Boga.
Za ljude je vidljivo ono što pravednost donosi društvu: poboljšane zakone i poboljšano sprovođenje zakona, bezbednost ličnosti, imanja i sloboda, ostvarivanje ljudskih prava i društvenih nesputanosti i sl. Uz ovo spada smanjenje zločina i poboljšanje društvenog položaja onih koje treba zaštititi. Ukratko: to što se vidi je besprekorno društvo (ako takvog ima?) - težnja svih ljudi neopterećenih predrasudama i zlom (ako takvih ima?).
Bog vidi nešto drugo. Objavljeno je u Svetom pismu da u Hristu svako od nas ima opravdanje. Uslov je vera u Isusa Hrista. Verujemo da je on Spasitelj i spasava upravo mene. Ništavni su moji izgledi da se opravdam pred nebeskim Ocem, pred njegovim savršenstvom i pravednošću. Ipak, Svevišnji me proglašava pravednim na osnovu Hristove bezgrešnosti. Čovek pred Bogom ne stiče pravednost, on je dobija od Boga.
Među prvima i na najbolji način ovo su shvatili mučenici. Svet njih ne razume. Svetu je čudno: zašto trpe i čemu se nadaju ako ih Bog na licu mesta ne izbavlja iz muka, zašto ga ne ostavljaju? Svet zaboravlja - a događa se i nekim ljudima slabe vere - da Bog nije Gospod samo u prijatnim trenucima. On je Bog i kad je neprijatno, pa i kad izgleda da je sve teško i neizdržljivo.
S palmama u rukama
Palme su velika radost i pozdrav Bogu koji nastupa. Mučenici susreću Pobednika i zato nisu tužni. Mnogi su u smrt odlazili pevajući i hvaleći Boga. Muke im nisu oduzele radost. Nebesko prosvetljenje ne zavisi od ovozemaljskih tmina. Ono neće zgasnuti pred svirepošću.
Iz čega se sastoji mučenička radost?
Zajamčeno je da mučenici nisu koristoljubivi. Oni se raduju zato što ne dobijaju prema ulogu i predračunima, nego prema određenju Gospodnjem. Stradalnici su se povinovali volji Božijoj, ništa nisu ostavili svojoj volji. Zato nisu ništa izgubili, sve im je dobitak i sve utiče na umnožavanje radosti.
U radost spada i nepomućena vedrina. Mučenici nisu bili neozbiljni, ali nisu bili ni utučeni. Progonitelje i mučitelje izluđuje što ne mogu da nateraju sledbenike Evanđelja da se ponašaju i uzbuđuju onako kako se to događa u svetu. Hrišćane niko ne može da optuži za ravnodušnost, ali im niko ne može nametnuti raspoloženja ovog sveta.
Radost takođe sadrži slobodu i nezavisnost. Mučenici su živi dokaz da u svetu nema prave slobode sve dok ljudi ne budu bili spremni radije da umru nego da se podrede zlu. Ropstvo nije samo robovanje stranim vojnim silama. (I sopstvena vojna sila je prinuda, te ni ona nema slobode u sebi. Velika je obmana kad se misli da vojska čuva slobodu. Ona čuva sebe, a sloboda i mir su sporedni proizvodi njene želje da živi lagodnim i povlašćenim životom). Robovanje počinje tamo gde se ljudi najmanje nadaju, na pr. u slobodnom tržištu: čoveka toliko obuzme sloboda sticanja da on robuje novcu, uglavnom novcu što ga želi steći. Tako on uobražava da je slobodan i nezavisan, a sebe je upleo u okove još neostvarenih dobitaka. Okovi su zlatni, ali su ipak okovi i ova vrsta ropstva nije ništa manja od neprijateljske okupacije. (Uostalom, prijateljska okupacija ne postoji).
Ne treba misliti da je siromaštvo samo po sebi nosilac slobode i nezavisnosti. Siromah takođe želi. Budući da svoje želje teško ostvaruje on im teško i robuje. Neprijatelj i porobljivač ne samo da se ne vidi nego i ne postoji. Ipak, ropstvo je stvarno.
Molimo se za ljude i žene koji su danas mučenici i mučenice. Neprijatelj jasno zna da mu nema mesta u srcima Hristovih privrženika. Zato ih i muči. Hvala Bogu što postoje stradalnici i stradalnice kojima je ljubav prema Hristu preča od života.
U svojim nastojanjima moramo se založiti za ostvarenje ljudskih prava, za svet u kom neće biti mučenika. Međutim, ne smemo se zavaravati: sve dok Hristos ne sveže Sotonu, mučenika će biti. Borimo se u našim molitvama za hrišćanstvo sazdano od pravih ljudi koji ne žele da čine ustupke.
Hristos dolazi. Svima su potrebne bele i neuprljane haljine. Svima je poklonjena grančica radosti. Zamahnimo njome u času naših molitava. Odbacimo smetnje. Ištimo silu za dosledni život u veri.
Neka nam Gospod da snagu da volimo svoje mučitelje, da im se ne svetimo, nego da se molimo za njih. Neka i oni upoznaju istinu o Hristu, istinu o sebi i neka uzveruju za spasenje.
Slava nek je živom Bogu koji obitava u nebeskom sjaju, koji spasava i vodi. On poznaje krv mučeničku i suze stradalničke. Poklonimo se njemu, Bogu koji nam je darovao opravdanje verom i mir u njemu samome.
Beograd, 29. 03. 1992.
