Očuvati potpunost Duha
Mi smo živi. Bog je nadahnuo naš život. Početna i osnovna sila takvog života je duh. Da nema duha u nama mi ne bismo upoznali Svetog Duha, niti bismo znali kome pripadamo i kamo spadamo. "Jer ne primiste duha ropstva, da se opet bojite; nego primiste Duha usinovljenja kojim vičemo: Ava! Očel Ovaj Duh svedoči našem duhu da smo deca Božija".
Naš duh nam pruža svest o Bogu i svest o sebi. Ja znam da sam Božije dete. To sam svojim duhom primio kao spasonosni sadržaj. Živim tako što znam ko sam, šta sam i do koje mere sam blagosloven u životu.
Nečastivi nastoji da razori naš duh. Njemu se ne sviđa naša sloboda, pogotovu zato što je naš duh oslobođen i može da se bez smetnji obrati ljubaznom, snishodljivom i svagda bliskom nebeskom Ocu. Ja sam ja i to je neuzdrmana činjenica, Ja se obraćam Bogu i to je takođe znak da On zna ko sam ja.
U ovom trenutku neću pitati da li je znak ko je Bog. I tako se u dvadeset prvom veku o Bogu neće znati više nego što se o njemu znalo u prvom veku, "Pošto nam je njegova božanska sila darovala sve što je potrebno za život i pobožnost, poznanjem onoga koji nas pozva slavom i vrlinom."
Važnije nam je saznanje da Bog želi da me očuva onako kako želi da očuva i druge. On zna da ja nisam neko drugi i da u večnosti neću biti neki drugi čovek. Moj duh će učestvovati u svim mojim preobražajjma: biću drugačiji ali neću postati druga osoba.
Kad govorim o potpunom očuvanju duha, onda moram poći od žalosnog stanja duhovnog života kod mnogih mladih ljudi: većina želi da bude neko drugi, a ne da postanu od Boga promenjeni ljudi. Neki bi voleli da budu kao njihovi roditelji. To nije loše, naročito ako su roditelji verni. Međutim, i ti uzorni roditelji bili su to zato što su svedočenjem, zalaganjem i radom Svetog Duha izborili se da budu slični Hristu. Znači, Gospod Isus je jedini naš ugled.
Mnogo više odstupaju od Hristovog lika mladi ljudi kojima za ugled služe uspešni ljudi. Izraz "uspešan čovek" ne postoji u Svetom pismu. Reč Božija obećava napredak onom ko izbegava loše društvo i uživa u proučavanju i izvršavanju Gospodnjeg Zakona: "On je kao drvo usađeno kraj potoka, što rod svoj donosi u svoje vreme, i kome list ne vene, i napreduje u svemu što radi".
Uspeh nije ono što treba postići. Glavna je poslušnost. Hoće li pak biti poslušnosti u dvadeset prvom veku?
Bez poslušnosti se ne može računati na očuvanje duha. Ko misli da mu duh bude potpun pred Hristom, taj svakako mora znati: ja jesam Ja, ali vredim ukoliko priznajem Gospoda koji je rekao: "Ja sam onaj koji jesam".
Kako očuvati potpunost duha? U stalnoj povezanosti s Bogom, stalnim našim čuvarom. To znači: moli se neprestano, proučavaj Sveto pismo stalno i drži se crkve u svim prilikama.
Čovek je na taj način duša. On ima svoj razum i znanja i htenja i osećanja. Ne treba mnogo mudrosti pa da se uvidi koliko je važno da se očuva potpunost duševnog života. Bez pravog duševnog hrišćanin ne bi upoznao ni Boga, ni sebe, ni druge ljude.
U oblasti društvenih kretanja postaje sve očiglednije da se gubi razum. Prosto je neverovatno kakvi beznačajni uzroci se iznalaze da bi se poveli ratovi. Dvadeseti vek je imao dva svetska rata i mnogo, jako mnogo međusobnih ratova i oružanih razračunavanja između država, naroda i plemena. Rane iz tih bojeva i druge njihove posledice imaće da leči dvadeset prvi vek. Kako da ih leči kad je i on obeležen bitkama i napetošću?
Gubitak razuma kod pojedinaca se ne uočava lako. Prvo: razum svih ljudi je oštećen njihovom ogrehovljenošću. "Jer je telesno mudrovanje neprijateljstvo Bogu, pošto se ne pokorava zakonu Božijem, niti pak može" - piše apostol Pavle.
U ovakvom stanju javlja se i nedostatak volje. Sve je više pojedinaca, porodica, pa i naroda i država, koji znaju šta neće, ali ne znaju šta hoće. Nije to zbunjenost. Nisu to neki zbunjeni ljudi i društvo, to su duševni invalidi.
U dvadeset prvom stoleću nastaviće se s daljim porobljavanjem ljudske volje. Pogledajte šta piše u Otkrivenju Jovanovom:
"I stradah na pesku morskome i videh zver gde izlazi iz mora koja imaše deset rogova i sedam glava, i na rogovima njezinim deset kruna, i na glavama njezinim imena hulna.
I zver koju videh bejaše slična risu i noge joj kao u medveda, i usta njezina kao usta lava. I dade joj aždaja silu svoju i presto svoj i vlast veliku. I videh jednu od glava njezinih kao na smrt zaklanu, i njezina smrtna rana izleči se. I sva zemlja diveći se pođe za zveri i pokloni se aždaji koja dade vlast zveri; i pokloniše se zveri govoreći:
- Ko je kao zver? Ko može s njom ratovati?
I data joj beše usta koja govore ohole reči i huljenja, i dade joj se vlast od zlotvora četrdesetdva meseca. I otvori usta svoja za huljenje na Boga, da huli Ime njegovo, i dom njegov, i one koji stanuju na nebu. I dano joj bi da ratuje protiv svetih i da ih pobedi; i dona joj bi vlast nad svakim rodom i narodom i jezikom i plemenom.
I pokloniše se njoj svi oni koji žive na zemlji, čije Ime nije zapisano u Knjizi života Jagnjeta zaklanog od postanja sveta."
I aždaja i zver u ovom uzbudljivom viđenju su nosioci vlasti. Pominje se ratovanje i pobeda. Ne pominju se pobijeni. Nema reči o zarobljenicima. U odeljku nema ni robova. Prikazani su ljudi koji se dive i klanjaju, podanici čija je volja ubijena. To su težnje novog stoleća: ljudi i žene bez volje, ne znaju šta hoće, ne znaju šta neće, poslušni su proždirućem uticaju televizije i kompjutera. Njima je nametnuta jedna vešto iskazana zapovest: "Sve ovo daću tebi ako padneš i pokloniš mi se".
Pored podrivanja volje, Nečastivi će potkopavati i osećanja. Sve manje je osećanja za nevolje bližnjih. Na primer, nekad je svaki sused, rođak i prijatelj odlazio da izjavi saučešće kad neko umre. Danas i najbliži šalju telegrame ili se javljaju telefonom. Sutra će to činiti posredstvom računara.
Slično će biti i sa rođendanima, venčanjima i drugim domaćim događajima. Ljudi će znati šta je red, a neće saosećati.
Zli duh nagriza osećanja putem umetnosti. Poslušajte savremenu muziku, odnosno pesme uz pratnju instrumenata. Tu se teško razaznaju reči pesme. Često se ljudski glas ne čuje kako treba zato što ga pratnja zaguši. Kad poruka nije jasna ili je dosadna ili joj je sadržaj bezvredan, šta ostaje za osećanja? Ništa. Zašto? Zato što takva muzika nije usmerena prema plemenitosti, nego se koristi da skrene pažnju mladih ljudi napadom na njihove bubne opne.
Nažalost, ovaj način skretanja pažnje se iz kafića i disko-klubova seli i među verne. Uvlači se taj duh: umesto da privučemo grešnike svojom čestitošću i lepim vaspitanjem, mi im pokazujemo koliko smo slični njima u bućnosti i neuzdržanju. Da vam usput napomenem: izraz grupa za slavljenje ne postoji u Svetom pismu.
Da bi se očuvala potpunost duše, neophodno je očuvati potpunost ljubavi. Ljubav neće nestati bez obzira što mnogi govore: "Nema ljubavi! Nema ljubavi!" Reč Božija kaže drugačije: "Ljubav nikad ne prestaje". Ako neko ne voli Gospoda, voleće nekog ili nešto drugo. Piianica će voleti šljivovicu, političar vlast, a oholi čast.
Mnogi mladi ljudi su zaljubljeni u dvadeset prvi vek. To je njihov vek. U njemu će oni biti bez posla, u njemu će ginuti, ali oni će ga voleti. Tako će ih Satana ubijati, ali oni to neće zapažati: taština novog veka će vrlo čvrsto prikovati njihovu pažnju i njihovu ljubav.
Kako očuvati potpunost duše? Isto kao i potpunost duha: molitvom, proučavanjem Svetog pisma i životom u zajednici dece Božije. To su napori i duha i duše. Zato o očuvanju duše govorim ovako opširno. Ne bojte se napora. Svevišnji će dati snagu. To znam "ubeđen u to, da će Onaj koji je otpočeo dobro delo u vama dovršiti ga sve do dana Isusa Hrista".
