Svadbeno ruho
Subject: Simbolika "svadbenog ruha"
Date: 21-12-2015 07:57
Poštovani, molim Vas za objašnjenje stihova iz Jevanđelja po Mateju 22:9-14, konkretnije stihova 11 i 12. Šta predstavlja simbolika "svadbenog ruha"? U stihu 10 piše "... sabraše sve koje nađoše, ZLE i dobre; i stolovi napuniše se gostiju". Da li ta simbolika, možda znači pokajanje, kao jedan od "uslova" za ulazak čoveka u carstvo nebesko? Božji blagoslov!
Hvala vam na javljanju i na postavljenom pitanju.
Suština parabole u Mateju (Mt. 22:1-14) jeste odbijanje jevanđelja (Carstva nebeskog) od strane Jevreja i zbog toga je ono ponuđeno paganima. Jevanđelje sa svim svojim darovima milosti ponuđeno jevrejskom narodu; ali zbog svog ponosa i predrasuda oni su ga odbacili, dok "Radosnu vest" pagani prihvataju u velikom broju. Ovo je opšta istina i Isus je kroz mnoge detalje ilustruje.
Pogledajmo tumačenje 11-12 stiha ove priče iz Mateja.
"A kad je kralj ušao da vidi goste, ugleda onde jednog čoveka koji nije bio obučen u svadbenu odeću, pa ga upita: 'Prijatelju, kako si ušao ovamo bez svadbene odeće?' A ovaj je ćutao." (Mt. 22:11-12 SSP)
Čovek koji nije imao na sebi "svadbeno ruho" se našao u problemu, iako je dobio poziv za svečanost.
U davna vremena, kraljevi i knezovi su uobičavali da poklanjaju nekim izabranicima ili miljenicima skupa odela (npr. 1. Moj. 45:22; 2. Car. 10:22), a ako bi oni ovo odbili to se smatralo kao izraz najvećeg nepoštovanja prema darodavcu. Naravno, očekuje se da će poklonjenu odeću nositi u prisustvu dobrotvora - kao znak poštovanja i ljubavi prema njemu.
U staro vreme, kod naroda, haljine koje su se nosile za praznike ili svečanosti bile su uglavnom duge (jednostavne) bele haljine, i bio je običaj da osoba koja poziva na svečanost sama pripremi takvu haljinu, kao dar za gosta, koju će pozvani nositi za tu priliku. Dakle, ako se ovo razume, onda je jasno zašto je čovek "bez svadbenog ruha" bio tako strašno osuđen. On je došao na svečanost u običnom ruhu, naravno, on je doveden pravo sa ulice i nije imao na sebi ili kod sebe svečanu odeću pogodnu za tu priliku, ali odeća je bila obezbeđena za njega, čekala ga je. Njegovo ne oblačenje pripremljene odeće je bio izraz najvećeg nepoštovanja prema kralju i samom svečanom događaju.
Ponašanje ovog čoveka slikovito predstavlja ponašanje mnogih religioznih ljudi i legalista koji su u crkvi. Naime, mnogi odbijaju do obuku ponuđenu haljinu spasenja koja im se nudi besplatno - po milosti; već rađe biraju da nose prljave krpe svoje samopravednosti i na taj način iskazuju najviši prezir prema Hristovoj žrtvi i Božjoj milosti. Oni odbijaju da budu spaseni na način koji je propisan u jevanđelju i zbog toga će sami snositi krivicu i sud. Sami sebe su već osudili.
Kada ga je kralj nazvao "prijateljem" (kako stoji u našim prevodima), ova reč ne označava nužno i pravo prijateljestvo među njima, već je to pre bilo puko oslovljavanje. Naime, da je ovaj čovek bio zaista kraljev prijatelj on bi nosio pripremljeno mu "svečano ruho", ali pošto ga nije obukao, on time jasno pokazuje da mu kralj nije prijatelj, da ga ne poštuje i ne voli. Na žalost, danas postoje mnogi u crkvi koji su lažni prijatelji Isusu Hristu, koji samo kažu da ga poštuju i vole, ali njihova srca nisu uopšte sa Njime.
Čovek je stajao nem pred kraljem, nakon što je optužen, što znači da je osuđen po sopstvenoj savesti. Tako će biti sa svima onima koji "žive u crkvi" a umiru bez Hrista, neće imati ni jednu jedinu reč da kažu u svoju odbranu kada se nađu na Božjem sudu, neće imati opravdanja:
"Mnogi će mi onoga Dana reći: 'Gospode, Gospode, zar nismo prorokovali u tvoje ime? Zar nismo isterivali demone u tvoje ime? I zar nismo u tvoje ime činili mnoga čuda?' Tada ću im otvoreno reći: 'Nikad vas nisam poznavao. Odlazite od mene, vi koji činite bezakonje!'" (Mt. 13:22-23 SSP)
Dakle, "svadbeno ruho" ima značenje Hristove pravednosti. Ruho koje je za svakog čoveka sam Bog obezbedio kroz žrtvu svoga Sina Isusa Hrista i to je dar Božje milosti. U Starom zavetu imamo predivnu proročku sliku onoga što će Bog jednoga dana uraditi kroz Isusa Hrista:
"Veoma ću se radovati u Gospodu, i duša će se moja veseliti u Bogu mom, jer me obuče u haljine spasenja i plaštem pravde ogrte me, kao kad ženik namesti nakit i kao kad se nevesta ukrasi uresom svojim." (Isa. 61:10 RDK)
Suštinu ove odeće spasenja i pravde, nalazimo u Rimljanima:
"A sada se, odvojeno od Zakona, objavila Božija pravednost - o kojoj svedoče Zakon i Proroci - Božija pravednost kroz veru u Isusa Hrista za sve koji veruju. Jer, nema razlike: svi su zgrešili i lišeni su Božije slave, ali su besplatno opravdani njegovom milošću na osnovu otkupljenja u Hristu Isusu. Njega je Bog postavio da svojom krvlju bude žrtva pomirnica koja se prihvata verom. Time je Bog hteo da pokaže svoju pravednost. Jer, on u svojoj strpljivosti nije kažnjavao ranije učinjene grehe da bi u sadašnje vreme pokazao svoju pravednost - da sam bude pravedan i da opravda onoga ko veruje u Isusa." (Rim. 3:21-26 SSP)
Čovek biva opravdan, tj. dobija pomilovanje, oproštenje, u trenutku svog pokajanja, tj. novog rođenja (Jn. 3:3). No, opravdanje ga ne čini pravednikom (tj. da ne može više da greši), već ga samo proglašava opravdanim (1. Jn. 1:8-10). Njegova pravednost se temelji na njegovoj ličnoj veri u svršeno delo Isusa Hrista. Hristova žrtva pokriva sve njegove grehe i time dopušta Bogu da ga prihvati kao savršenog i bez mane - jer nosi Hristovo ruho pravednosti (Rim. 13:14; Gal. 3:27; Ef. 4:24; Kol. 3:10). Tako je Božja potreba za savršenošću zadovoljena, jer nas On proglašava pravednima - opravdava nas (Zah. 3:4).
Primanje Božjeg opravdanja je prvi korak koji treba učiniti da bi se moglo imati zajedništvo sa Bogom i da bi mi nam se otvorila vrata za sve druge Božje blagoslove.
Božji blagoslov.
