Slavljenje
Subject: pismo
Date: Tuesday, July 04, 2006 02:15
molim vas ako mozete da mi napisete nesto o slavljenju Boga.mozda da mi preporucite neku knjigu,kako to danas treba raditi a da je ugodno Bogu?ako to radis sam kod kuce,mislim na sviranje gitare i pevanje,ako sam smisljas pesme.da li je u redu to deliti sa nekim i sa kim?ljudi u mojoj crkvi su cini mi se nezainteresovani neznam zasto ili sam ja nesto umislila.potrebna mi je pomoc,mozda neki savet u vezi toga da li treba da iskazujem taj talenat ili ne.mogu li biti sama u slavljenju,da li je to u redu?
Za svakog hrišćanina ili crkvu, veoma je važno da razume principe "biblijskog slavljenja", jer samo tako će moći da iz njega uzme što više blagoslova. Pošto se radi o VEOMA ŠIROKOJ temi, odgovoriću ti samo ukratko, analizirajući samo (po)neke aspekte ove teme.
Biblija mnogo toga govori na temu muzike ili njene upotrebe u svrhu obožavanja Boga, a kako mi to danas popularno nazivamo "slavljenje".
U Starom i Novom zavetu muzika/pevanje igraju veoma važnu ulogu u opštem i duhovnom životu ljudi. Tekstovi pesama koji se pevaju, najčešće sadrže neke temeljne i važne doktrine ili učenja o Bogu i veri. Na ovaj način, pesme/muzika postaju moćno oruđe koje podstiče duhovni rast vernika. U Pismu se spominju se tri vrste pesama: Psalmi, himne i duhovne pesme.
Dva velika odeljka u Novom zavetu se bave "slavljenjem", u poslanici Efescima 5:14-21 i Kološanima 3:12-17.
Reč "psalam", dolazi iz grčke reči "psalmos" i ukazuje na Knjigu psalama u Starom zavetu. Značenje je reči "psalam" nosi u sebi značenje: "udaranje po žičanom instrumentu" (parafrazirano). U Novom zavetu glagol "psallo" ima značenje pevanje himni u svrhu obožavanja i proslavljanja Boga.
Reč "himna", dolazi iz grčke reči "humnos" i znači: "svečana pesma namenjena veličanju" Boga.
Dalje, to su "duhovne pesme", ili grčki "pneumatikos ode". Od grčke reči "ode" dolazi i naša reč "oda", i govori nam da se tu radi o pesmama namenjenim raznim prilikama ili aspektima vere. Stari grci bi svojim odama znali opevati razne događaje iz života, kao napr. imali bi pesmu u čast pobede, pesmu u čast nekog festivala, pesmu u čast žetvi i sl. Naravno, "ode" koje su se pevale u crkvi su drukčije one su "duhovne", jer nose duhovnu poruku. Ali, i više od toga, jer one proizilaze iz službe Svetoga Duha u Crkvi. To su pesme koje veličaju i uzvisuju Boga, ali i pozivaju i upozoravaju vernika na njegov život sa Bogom. Ova treća vrsta pesama je onda a i danas najverovatnije najpopularnija vrsta pesama među vernima.
Dakle, novozavetna crkva (Ef. 5:19-20) koristi pevanje tj. muziku da bi sa njom obožavala (slavila) Boga - kada peva Bogu, i da bi se poučila i ohrabrila - kada pevaju jedni drugima. Dakle, ovo su dve različite vrste pevanja u crkvi.
Pošto ti želiš više znati o slavljenju, tj. "pevanju Bogu", dalje ćemo samo o tome razmišljati.
Sve što se danas peva po crkvama ne mora da znači da je i slavljenje, kao ni to da svaka pesma u crkvenoj pesmarici jeste pesma slavljenja. Prva crkva je "Gospodu pevala u srcu svome", to nije bila pesma usmerena na čoveka, već ka Gospodu. To je bio sadržaj koji je opisivao Gospoda, ne čoveka. Oni su znali obožavati Boga i tako su uzimali najveći blagoslov iz svog slavljenja. Bog je bivao proslavljen i očitovao se sa svojom prisutnošću na njihovim sastancima.
Život slavljenja rane crkve nas opominje da razumemo, šta u stvari pravo slavljenje jeste a šta nije. Evo nekih zaključaka:
- Da bi se Bog ispravno slavio, tj. da bi On prihvatio nečije slavljenje, dotična osoba mora biti u ispravnom odnosu sa Bogom, jer Bog se može slaviti samo "u duhu i istini" (Jn. 4:24). Ovo je Božja definicija (temelj) slavljenja.
- Nečije lepo pevanje ili muziciranje ne mora značiti i posedovanje "pomazanja", tj. da ta osoba slavi Boga "u duhu i istini", već ono samo može pokazivati nečije urođene talente. Trebamo razumeti, da je slavljenje duhovan posao i da ono ne može biti urađeno samo u našoj telesnoj snazi/umeću - tako nešto Bog neće nikad prihvatiti. Dakle, da bi naše slavljenje, naše umeće bilo i bogougodno, ona mora biti prožeto Svetim Duhom - da proistekne kao plod Njegovog delovanja u našem životu.
- Svrha slavljenja nije da zajednicu odobrovoljava i pruža joj "veselo vreme", čineći da se ona duševno lepo oseća. Slavljenje treba da bude mentalni stav zajednice, koji čvrsto stoji na biblijskim istinama/učenjima. Dobar primer toga je dat u Delima 16:22-26. Pavle i Sila, pevaju u tamnici - slave Boga - bez obzira na okolnosti. Oni su to mogli činiti, jer su (po)znali ko Bog jeste.
- Slavljenje je stav srca. Srca koje se obraća direktno Bogu i samo Bogu. Zbog toga, moramo razumeti da nije moguće baš sa svakom pesmom u crkvenoj pesmarici ovo postići. Pesma slavljenja slavi Boga, Njemu se obraća, veliča Ga i uzvisuje za sve ono što On jeste. U Pismu možemo veoma često naići na moćne scene slavljenja. Napr. "posle prelaska Crvenog mora", 2. Moj. 15. ili Otk. 14:2-3. Tako, kada Bogu pevamo iz srca, onda je to svaki put za nas i za Njega jedna "nova pesma", jer u te zvuke i reči mi unosimo ono što tada osećamo prema Njemu, dok se On u našem srcu otkiva na jedan nov način (nova milost).
- Slavljenje, molitva i učenje Reči Božije su tri veoma važna elementa koja se međusobno prepliću i postaju moćna oruđa koja izgrađuju celu crkvu i vernike pojedinačno. Slavljenje Boga pomaže našem duhu da se što više otvori prema Njemu, i čini nas, spremnijima za prihvatanje Njegove Reči (učenja). Dok, naše molitve postaju iskreno "izlivanje" naših srca, i daju šansu Bogu da se proslavi odgovarajući na njih.
- Samo slavljenje nije svrha zbog koje se zajednica hrišćana treba okupljati, već je to prvenstveno zbog učenja iz Reči Božije. Što dublje poznajemo Reč, time više i bolje upoznajemo Boga. A samim time, u nama se dešava promena, mi postajemo kadri da Ga više volimo, cenimo i verujemo mu. Posledica svega toga bude i ta, da i naše slavljenje Njega postaje "ono pravo" - bogougodno - duboki i ponizan stav našeg srca, koji nas uvodi pred sam Božiji presto u nebu.
To bi bilo ukratko, o nekim opštim principima slavljenja, a dalje ću pokušati da ti odgovorim i na tvoja druga pitanja.
Razumem da ti sama imaš talenta za muziku, pošto navodiš da sviraš gitaru i pevaš. Ako ti je Gospod dao takvu sposobnost (talenat) onda svakako ga trebaš upotrebiti na Njegovu slavu. Vežbaj svoj talenat i razvijaj ga, ali u isto vreme nastoj da tražiš što više Boga - razvijaj svoj molitveni život i svoje poznavanje Biblije. A sam Gospod će te onda voditi u tvom slavljenju, oblikovaće ga i daće ti svoga pomazanja za to - bićeš blagoslovena i blagosiljaćeš druge. Tako, ohrabrujem te, da istraješ u razvijanju svoga talenta. Gledaj na Isusa, ne na ljude!
Kažeš, da i sama pišeš pesme. To je predivno. Sama znaš da je car David pisao pesme (psalme) i tako je izlivao svoje srce pred Gospodom. Svoje pesme ti možeš naravno da podeliš sa onima koji ih žele čuti, tu nema ničeg lošeg. Opet, treba da razumeš da nikoga se ne može naterati na slavljenje Boga, jer kao što sam ti već gore objašnjavao to je stvar (stav) srca. Ali, u jedno sam siguran: ako dozvoliš da tvoj talenat vodi i oblikuje Sveti Duh, oni koji traže Boga će to prepoznati i priključiti ti se u slavljenju. Tako, nemoj se mnogo brinuti šta sada ljudi misle, ti nastoj izgraditi sebe i svoj talenat u Hristu, a Bog će sve to na kraju potvrditi - očitovaće se.
Tako, ohrabrujem te, da u svojoj ličnoj pobožnosti (tihom času) sviraš i pevaš Bogu, učini to svojom molitvom, svojim vapajem srca za Njegovom prisutnošću. Upotrebi svoj dar i uz pomoć njega ga traži i dođi pred Božje lice.
Na žalost, nije nam poznato da li na našem jeziku postoji neka knjiga koja bi se detaljnije bavila temom "slavljenja" tj. pevanjem i muzikom u crkvi. Tako, kao dodatak ovom tekstu, možemo ti preporučiti samo našu stranicu: SLAVLJENJE - Vočman Ni, na kojoj možeš pronaći još po neku informaciju u vezi ove teme.
Nadam se, da sam ti barem malo ovim odgovorom pomogao, da izađeš iz svoje dileme slavljenja 
. Pogled gore i slavi Ga!
"Slavite Gospoda, jer je dobar; jer je doveka milost Njegova." (Ps. 139:1)
Božji blagoslov.
