Krštenje Svetim Duhom

pitanje - odgovor
From: "Milos Djuricin"
Subject: Krstenje Duhom Svetim
Date: Monday, February 25, 2008 12:32



Gospod s vama.

Pre svega, zelim da zahvalim Bogu i vama na vasem trudu i beskompromisnom sirenju svetla... Cesto sam blagoslovljen sadrzajem ovog sajta, i zelim vam Bozju blagodat da tako i nastavite.

Moje pitanje se tice krstenja Dugom Svetim. Konkretno, kako da znam da li sam krsten ili ne?

Malo da objasnim pozadinu tog pitanja. Odrastao sam u takvom okruzenju koje veruje da se 'to' desava nakon vodenog krstenja, kad staresine poloze ruke na 'pokajnika', prema dogadjaju iz Dela 8:17, ako se ne varam. Takodje su se uvukla jos neka pogresna verovanja u nasu denominaciju, kao sto je legalizam, koja su doprinela ozbiljnijem istrazivanju pravih istina kod mladjih generacija. Sada je stanje sve bolje, hvala Bogu. Vracamo se polako na izvorne Biblijske doktrine i posvecenje Isusu. To je uzrokovalo malo 'svrljanja' sto se mene tice (sto je inace siva zona za nas), te sam pomnije obratio paznju na verovanje ostalih Hriscanskih denominacija, i jedna od tema koju sam razmatrao je i ta, krstenje Duhom Svetim. Procitao sam vase tekstove, i iz jos mnogo drugih izvora. Dosao sam do zakljucka da ima dva glavna 'verovanja', a to su, da je to krstenje prirodan cin koji dolazi u paketu sa nanovorodjenjem, a da sve sto posle toga dolazi je zapravo ispunjavanje Duhom (ovo se jos deli na dve strane, jedna koja priznaje sve darove Duha, i druga koja drzi da su neki prestali). Drugo verovanje je da je to poseban cin, tacnije iskustvo, koje obavezno prati dar govorenja jezicima. Ima jos jedna nijansa, koja se nalazi negde izmedju, s tim sto tvrdi da nije obavezno govorenje jezicima kao dokaz krstenja Duhom.

E sad, moj problem je sto sad znam sva verovanja, a zapravo ne znam gde se ja nalazim. Nisam u potpunosti siguran ni u krstenje Duhom kao posebno iskustvo, a jos manje u govorenje jezicima kao posledicu toga. Licno verujem da treba temeljiti svoje doktrine na UCENJIMA Isusa i apostola, a ne na samim DOGADJAJIMA. I nije mi jasno, kako to da nigde u poslanicama se ne spominje to krstenje, niti nas apostoli podsticu da se molimo za to. Citao sam knjigu "Krstenje i ispunjenost" (Dzon Stot), koja mi se svidela u tom smislu sto pristupa proucavanju objektivno. Medjutim, opet me nije uverila. Slusam dosta redovno propovedi jednog Indijskog propovednika koji se zove Zac Poonen (cfcindia.com). On podstice sve mlade Hriscane da se mole za to, ali veruje da govorenje u jezicima ne mora da prati krstenje, nego se obazire na dublje posledice, kao sto su snaga za svet zivot, pobeda nad grehom, zivot u sili, 'reke zive vode' itd.

Moje stanje je sledece: jedan duzi period sam bio 'hriscanin-surfer'. Bio sam cas na vrhu talasa, sa zarom sluzeci Bogu, i onda je opet sledila dolina. I tako do u nedogled. I pre neka 3-4 meseca bio sam cudno presvedocen da je sila Bozja zapravo ljubav, i bio sam podstaknut da se molim za ispunjenje ljubavlju, povezujuci to sa terminom 'sila sa visine', i podrazumevajuci da je ljubav plod ispunjenosti Svetim Duhom. I proslo je 2-3 dana u mojoj molitvi, i jedno vece sam bio cudno ispunjen tom ljubavlju. Bio sam duboko presvedocen u Bozju ljubav, mogao sam mnogo vise srcem da shvatim vrednost Hristove zrtve i Njegove ljubavi prema meni, Njegovo prihvatanje, itd. Medjutim, ne mogu da kazem da sam nesto 'osetio', ili da sam imao neko 'fizicko' iskustvo, sto sam po ucenju Pentakostalaca (pod cijim sam uticajem tada bio) trebao da dozivim. Taj natprirodni unutrasnji osecaj i svesnost Bozje ljubavi je trajao nekih mesec dana mozda. I od onda vise nema tog 'gore-dole' stanja, vec je vise kao jedna linija koja se polako penje (slava Gospodu!). Ali, s druge strane, kad je to nestalo, za sobom je ostavilo glad u meni. Jednostavno, zelim vise od Boga u mom zivotu, i zato nisam zadovoljan. Ne znam ni sta da trazim od Boga, sto se te stvari tice. Zelim da budem otvoren prema svim darovima i blagoslovima koje nas Otac nebesni ima za mene, i zato govorenje jezicima ili stagod ne predstavlja prepreku mom verovanju. I zaista postujem i cenim svacije verovanje, i ne zelim da ovo pismo bude poziv za bilo kakvu naucnu prepirku. Vidim da ima Bozjih ljudi u svakoj grupi, koji su vodjeni i upotrebljeni od Boga, tako da svako sudjenje moze biti opasno.

Pitanje na koje bih voleo da cujem vas odgovor je sledece: kakve su posledice krstenja Duhom Svetim u mom daljem zivotu? Odnosno, po cemu da prepoznam da li jesam ili nisam krsten Duhom?

Miloše,
hvala ti na javljanju i na ovako iskrenom pismu. O svemu ovome bi mogle da se napišu mnoge stranice, ali ja ću ti "nabaciti" samo neka razmišljanja na ovu temu, za koja se nadam da će ti biti od koristi...

Mnogi hrišćani bi se odmah složiti sa tvrdnjom da: "razumevanje suštine i delovanja Svetog Duha od presudne je važnosti za življenje uspešnog hrišćanskog života". Opet, ova tema izaziva mnoge podeljenosti i nesporazume među hrišćanima, ili kako ti kažeš postaje "siva zona", iako Pismo veoma jasno uči o delovanju Svetog Duha. Neki vernici čak idu tako daleko da naglašavaju kako je to nešto veoma opasno, i čega se treba čuvati. Naravno, sam neprijatelj je onaj koji iz svega ovoga najviše profitira, jer Crkva dobija gomilu vernika koji su na najboljem putu da imaju samo "obličje pobožnosti" ali ne i njenu silu (2. Tim. 3:5). Oni sebe odvajaju od dinamične božanske sile koju im Bog želi darovati, kroz koju bi Hristova prisutnost bila delotvorno manifestovana u svim oblastima njihovog života.

Dok je Isus hodao sa svojim učenicima, On ih je učio, tešio, ispravljao, hrabrio, savetovao, pomagao. Onda im je jednog dana najavio da će otići od njih, što je kod učenika s pravom izazvalo veliku zabrinutost - On više neće biti sa njima (Jn. 14:16-31; Jn. 15:26-27; Jn. 16:5-15). Međutim, Isus im je rekao, "bolje vam je da ja idem, da bi drugi Utešitelj mogao da dođe i On će biti sa vama, ali i u vama". Danas živimo u vremenu kada je "drugi Utešitelj i Savetnik" na delu, i naš duhovni rast, ili služba za Boga, srazmerna je našem uspešno izgrađenom odnosu sa Njim.

Pojam "krštenje u Svetom Duhu" (uzet iz Matej 3:11) izaziva mnoge nejasnoće, što je i razumljivo, jer je sam po sebi apstraktan i može značiti mnoge stvari. Sama Biblija ovaj termin ne koristi, već koristi: "ispunjenje" ili "punina Duha". Mnogi hrišćani pod pojmom "krštenje" ustvari misle na jedan poseban čin "ispunjenja" Svetim Duhom, i to do te mere da se ono "razliva", "teče" i van (Jn. 7:37-39) čoveka u vidu manifestacije duhovnih darova, ili nekom silnom službom kroz koju se mnogi spasavaju.

Dakle, tako neki hrišćani vide "krštenje". Da li je ovo teološki tačno, ili pogrešno, potpuno je sporedno pitanje, jer je činjenica da ljudi koji su "žedni Boga", i dolaze mu sa verom u data Božja obećanja o izliću Duha (Isa. 44:2-3; Joil 2:28; Jn. 7:38; Dela 2:16-18), bivaju od Boga i dotaknuti - Duhom ispunjeni. Hvala Gospodu, da On sa nama ne postupa prema našim krutim denominacionim teologijama, već prema svojoj velikoj milosti i iskrenoj čežnji našeg srca. Opet, problem je što mi od svakog iskustva sa Bogom želimo odmah napraviti "univerzalni teološki obrazac" koji će važiti za sve.

(Dalje u tekstu ako i spominjem "krštenje" i ja takođe mislim na "ispunjenje".)

Veoma je važno razumeti da postoje tri delovanja Svetog Duha, ili sled delovanja Svetog Duha u nečijem životu...

1) Sveti Duh sa nama. Dok je čovek neobraćen ili duhovno mrtav (Ef. 2:1-3; Ef, 2:5), Sveti Duh je kraj njega i pomaže mu da razume i shvati Evanđelje. Pošto čovek biva presvedočen od Duha, a preko Reči Evanđelja (Jn. 16:8-11), u vezi svog spasenja i o svoj potrebi za Spasiteljem. Čovek svojom slobodnom voljom prihvata Hrista a Duh Sveti mu dodeljuje dar vere za spasenje (Ef. 2:8).

2) Sveti Duh u nama. Spašeno stanje čoveka nastupa kada on doživi oproštenje svojih greha. Kada je greh priznat i "pokriven" krvlju Isusa Hrista (Jev. 9:14; Jev. 9:22; 1. Pet. 3:18), tada Sveti Duh ulazi u čoveka i čini u njemu delo novorođenja (Jn. 1:13; Jn. 3:3-8; Tit 3:5), i čovek postaje "živ za Boga", postaje i "hram Božji" (1. Kor. 6:19), jer u njemu sada prebiva Bog svojim Svetim Duhom. Dakle, Sveti Duh je u njemu.

Duh Sveti u nama deluje u dva pravca, i na ovo se može gledati kao na dve strane jednog istog novčića.

a) Sveti duh, nam pomaže u tom pravcu da se možemo osloboditi naše grešne prirode, tj. starih grešnih navika (Gal. 5:19-21). Pomaže nam da "svučemo starog čoveka" (Ef. 4:22), da ne hodamo više po telu, već po Duhu. Dakle, Duh Sveti nas vodi u "posvećenje" (1. Sol. 4:3; Rim. 12:2), da se "utvrđujemo u svom spasenju" (Fil. 2:12; 1. Pet. 2:2; 2. Tim. 3:15; Juda 1:3), da razapnemo starog čoveka, da naša dela i naš život bude u saglasnosti sa onim što i jesmo u Bogu - našim (stvarnim identitetom) zvanjem svete dece Božje, naroda Božjeg (1. Pet. 2:9-12;1. Jn. 3:1-2; 1. Jn. 3:9-10; 2. Kor. 6:18; Otk. 21:7).

b) Sveti Duh nam pomaže da živimo život vaskrsenja (Gal. 5:24-25) ili život "novog čoveka" (2. Kor. 5:17; Ef. 4:24; Gal. 3:27; Gal 6:15; Kol. 3:10). On u nama počinje da proizvodi svoje plodove, umesto plodova tela mi počinjemo da donosimo plodove Duha (Gal. 5:22-23), rezultat toga je taj da "novo stvorenje" ili "Hristolikost" postaje vidljivo u našem životu (Mt. 5:13-16; 1. Pet. 2:12).

Mnogi ljudi ne shvataju ispravno taj odnos između Svetog Duha i čoveka, i zato je veoma važno napomenuti da odnos između Svetog Duha i čoveka se uvek zasniva na principu slobodne volje. Na čoveku je uvek sloboda izbora da li će poslušati (1. Kor. 14:32; Otk. 3:20) neku inicijativu Božjeg Duha, ili neće. Duh Sveti je taj koji je voljan i koji hoće da nam pomogne, ali mi moramo uvek biti ti koji će se Njemu otvoriti, poslušati Ga, potruditi se, uložiti napor u svoj vlastiti duhovni rast, jednom rečju mi moramo biti voljni sarađivati sa Njime.

Vratimo se na našu temu o "krštenju".

Dakle, svaki novorođeni ima Svetog Duha, a time i duhovne darove, pošto su to Njegovi darovi (1. Kor. 12:4-11).

Dok čitamo Dela apostolska vidimo je da su ljudi koji su prihvatali Evanđelje (obraćali se) u isto vreme bivali i "kršteni Duhom" tj. kroz njih su se manifestovali neki duhovni darovi (Dela 10:44-48), čak šta više, stiče se utisak da je ovo bila veoma očekivana pojava u apostolsko vreme. Izveštaj koji je opisan u Dela 19:1-6, govori o obraćenicima koji su bili kršteni Jovanovim krštenjem (vodom), ali nisu ništa znali o vaskrslom Hristu ili o "daru Duha", oni nisu čuli kompletnu poruku Evanđelja (Dela 2:38). Apostoli su ih poučili o ovome i oni su se otvorili za Svetog Duha, primili su "dar Duha" - "krštenje". Isto se može naslutiti i za obraćenike iz Samarije, Dela 8:14-17.

Zašto toga danas ima tako malo ili ni malo, svakako nije greška u Bogu, već pre u nama ljudima. Sveti Duh - Duh Hristov je još uvek onaj isti, On se nije ni malo promenio (Jev. 13:8). Nemamo, jer i ne tražimo. Ne upotrebljavamo duhovne darove, jer o njima ništa ne znamo, jer je to za neke tabu tema, ne želimo da prihvatimo, ili živimo po "telu", ili "žalostimo Duha", itd, itd...

Neke hrišćanske denominacije su od manifestacija opisanih u Delima apostolskim, napravile učenje o "znaku krštenja Svetim Duhom". Iako on može izgledati veoma krut, s druge strane može biti veoma opravdan, jer "znak" rasteruje svaku sumnju po tom pitanju: Da li jesam ili nisam "kršten Duhom"? Opet, neki hrišćani tvrde da je takvo "traženje znaka" ravno iznuđivanju nečega od Boga. To je, naravno, suluda ideja, jer Sveti Duh je suveren i On dodeljuje darove kako On hoće, i koje On hoće, i kome hoće (1.Kor. 12:11).

Moje lično mišljenje je da je "znak govorenja jezika" važan više zbog toga što osobu potpuno otvara za korišćenje duhovnih oruđa - darova - u svom služenju Gospodu, i što iskustvo stečene "punine" može biti veoma isceljujuće, ili očišćavajuće, iskustvo za čoveka. Npr. prema iskustvu (statistici) ljudi koji rade sa zavisnicima, bivši narkomani koji su primili "krštenje" imaju daleko veće šanse da ostanu "čisti", tj. da ne padnu ponovo pred iskušenjima droge, od onih koji to nisu primili.

Traženje baš "znaka govora u jezicima" je opravdano ako se razume da je to jedini dar koji je dat za našu "ličnu izgradnju", tj. kao oruđe za jačanje našeg molitvenog života. Pismo podstiče sve verne da traže ovaj dar za sebe, tj. da se mole u Duhu (1. Kor. 14:2-5; 1. Kor. 14:14-15; Rim. 8:26-27; Ef. 6:18; 1. Kor. 14:39).

3) Sveti Duh na nama. Treće delovanje, to je "oblačenje u silu Svetog Duha" (Isa. 11:2; Mt. 3:16; Lk. 24:49), ili kako neki kažu "pomazanje Duha" (1. Jn. 2:20; Dela 10:38). Njega Bog daje čoveku kada se od njega traži ispunjenje posebnog Božjeg zadatka, ili misije (Lk. 1:35; Lk. 4:18-19). U Starom zavetu ova sila Božja je bila privilegija odabranih, i Bog ju je pojedincima dodeljivao s vremena na vreme. Danas je ona dostupna svakom novorođenom, jer je svakom detetu Božjem data zapovest poslanja, zadatak da propoveda Evanđelje nespašenima, da se bude Hristov svedok (Mk. 16:15). Zato Hristos pre svog vaznesenja govori svojim učenicima da čekaju u Jerusalimu (Dela 1:8; Dela 2:2-4) dok se ne "obuku u silu" a onda "da idu", jer im je za uspešno ispunjenje tako zahtevnog i opasnog zadatka bila potrebna i božanska sila.

Mnogi verni nemaju ovo iskustvo "oblačenja" u silu Svetoga Duha, jer ga ne traže, ili ne znaju ništa o tome, ili ništa ni ne rade (neaktivne i lenje sluge), te im ono nije ni potrebno. Iako Bog svoje "pomazanje" (silu) želi dati svakome, On se sa njome ne razbacuje, jer ovo pomazanje se tiče direktno Njegove svetosti, slave i imena. Nositi Njegovo pomazanje znači predstavljati Njega - biti Njegov opunomoćeni poslanik.

To bi bilo ukratko o "krštenju Duhom" ili delovanjima Duha, šta i kako razumeti, misliti ili razmisliti...

Pitaš: "Kako da znaš da li si 'kršten u Duhu' ili ne?" Pošto si se obratio, Sveti Duh živi u tebi. Da li imaš i kakvu imaš "puninu Duha", to je već drugo pitanje. Zašto kod tebe nema vidljive manifestacije duhovnih darova? Ja to zaista ne mogu znati, to je nešto što je između tebe i Boga (1. Kor. 2:11), kao i pitanje tvoje "punine", a što god bi ti rekao da mislim može biti pogrešno, ili nedovoljno jasno. Božja uputstva po pitanju duhovnih darova su veoma jasna: 1. Kor. 14:1; 1. Kor. 14:5; 2. Tim. 1:6; 1. Tim. 4:14.

Mnogi vernici mešaju plodove i darove Duha. Ljubav je rod Duha a ne dar Duha. Ljubav je nešto što Bog želi da proizvede u nama a pošto je to jedna od glavnih Božjih karakternih osobina (1. Jn. 4:8), ona je zato i najveća (1. Kor. 13:13). Za ljubavlju treba konstantno da težimo a za duhovne darove da se "staramo", da ih tražimo i razvijamo. Plodovi se tiču našeg karaktera a darovi naše službe. Darovi Duha mogu da se dobiju momentalno a plodovi Duha da bi postali "lepi i vidljivi" u našem životu, mogu sazrevati i puno godina.

Sledeća greška koja se čini jeste da se darovi uzimaju kao dokaz nečije duhovnosti, ili zrelosti. Međutim, to uopšte nije tako (Mt. 7:21-22). Npr. crkva u Korintu je bila jedna veoma nezrela, telesna crkva (1. Kor. 3:1-4) a ipak u njoj su obilovali raznorazni darovi Duha. Svakako, znak nečije duhovnosti se vidi plodovima Duha - u njegovom karakteru (Lk. 6:43-45).

Takođe, postoji mišljenje da je "krštenje Duhom" samo jedan neponovljiv događaj. Bilo bi zaista lepo da je to tako, da možemo jednom dobiti "ispunjenje Duhom" i tu "puninu" imati do kraja života. Međutim, Pavle zapoveda da se "ispunjavamo Duhom" (Ef. 5:18). Reč "ispunjavati" je nesvršen glagol, što znači da je to stalna radnja. Takođe, i sam Isus govori o ovom principu u Mateju 25:1-13, kroz priču o "pet mudrih i pet ludih devojaka".

Ti opisuješ svoje iskustvo sa Božjom ljubavlju i pitaš se da li je to bilo "krštenje"? Shvati, da ja to ne mogu znati. Ja samo razumem da si od Gospoda doživeo poseban dodir milosti na svom srcu. To može biti "krštenje", a može biti da ti je iskazana i neka druga milost, jer nam Gospod služi na mnoge načine.

Kada pitaš: "Kakve su posledice 'krštenja Svetim Duhom'?" Onda, pretpostavljam da misliš na "život sa Duhom" ili "hodanje po Duhu". O ovome je već malo rečeno iznad. Sveto pismo je po ovom pitanju veoma precizno, i to na brojnim mesta: Rim. 8:14; Rim. 12; Ef. 4:22-32; Gal. 5:16; Fil. 1:27; 2. Kor. 6:4-7; 1. Jn. 3:24; 1. Tim. 4:12-14.

Verujem da i dalje razmišljaš o svom "krštenju" ili "oblačenju u silu", jer opisuješ svoju težnju, tj. postojanje žeđi za "još nečim više" u tvom hodanju sa Isusom. Savetujem ti da "podsećaš" Gospoda na ovo Njegovo obećanje u svojim molitvama, i očekuj da ga On ispuni na tebi. Dok čekaš "hodaj u Duhu" i budi poslušan Gospodu - Njegovoj Reči. Znaj da Sveti Duh za našu izgradnju uvek koristi Reč Božju, i zato tvoje lično čitanje i studiranje Biblije treba da bude uvek na prvom mestu, a tek onda čitanje ostalih knjiga.

Dobro je da si otvoren za Boga, i da želiš od Njega uzeti sve što ti On pruža. Mnogi vernici, nažalost, nemaju ovakav stav i puni su predrasuda i sumnji prema ovoj oblasti delovanja Svetog Duha, i tako sami sebe lišavaju nekih blagoslova i pobeda (Jak. 1:17).

Otvaranja Svetom Duhu se ne treba bojati. Uostalom, naš stav prema Njemu najviše govori o nama samima: Da li potpuno verujemo Bogu Ocu ili ne (Lk. 11:11-13)? Da li mu se zaista želimo potpuno i u celosti predati, ili ne? Bez potpunog predanja nema ni ispunjenja.

Dakle, važno da sebe držiš potpuno otvorenog za Boga, a Gospod će već znati na koji način i kako da ti priđe, to je potpuno na Njemu.

Želimo ti da te Gospod blagoslovi i dalje vodi tvom duhovnom rastu.

"Ateizam je bolest duše, pre nego što postane greška u razumevanju."
- Platon

ZA DANAS

IZDVAJAMO




ANKETA

INDEKS TAGOVI

PRATI NAS

Posete/Statistika
Danas: 227
Ukupno: 2601020
Generisano za: 0.004''

W3C XHTML 1.0
W3C CSS

Internet izvor: http://siont.net/u-hristu/pit-odg/milos.php
Ovaj tekst je preuzet/odštampan sa sajta SIONSKE TRUBE - http://www.siont.net/.
Uslovi i prava za korićenje ovog materijala su dati na stranici: http://www.siont.net/garancije.php.