• ¤
• DESK
• MAGAZIN
• BIBLIJA
• U HRISTU
• INTERAKTIVNO
• RAZONODA
• ST plus

Metodi,
hvala ti na javljanju i upućenim pitanjima.

Rasprava oko pitanja: "Zašto je Bog odlučio da neke ljude spasi a neke ne?", stara je koliko i samo hrišćanstvo. U svojim pokušajima da nađu odgovor na ovo pitanje ljudi su napravili "posebna" teološka gledišta, ne bi li tako što bolje sami sebi objasnili ovu dilemu. Tako imamo dva stava po pitanju Božjeg "predodređenja", t.j. "predestinacije". To su teološki pokušaji da se objasni razlika između Božjeg suvereniteta i ljudske odgovornosti u odnosu na spasenje. Svaki stav se sastoji od pet tačaka.

1. Kalvinizam. Kalvinizam je dobio ime po francuskom teologu Džonu Kalvinu (1509-1564).

• a) Potpuna nemoralnost čoveka. Potpuna nemoralnost podrazumeva da je svaki aspekt čovečanstva zaražen grehom, tako da iz toga proizilazi da ljudski rod nije u stanju da dođe Bogu sam od sebe.
• b) Izbor je bezuslovan. Smatralo se da je Bog taj koji bira ljude za spasenje na osnovu samo Njegove volje, a ne nečeg što je prisutno u osobi.
• c) Otkupljenje je ograničeno. Ograničeno otkupljenje je verovanje da je Isus umro samo za izabrane.
• d) Blagodat je neodoljiva. Neodoljiva blagodat govori da kada Bog pozove osobu za spasenje, ta osoba će neminovno doći do spasenja.
• e) Istrajnost svetih. Istrajnost svetih se odnosi na koncept da će čovek, koga je Bog izabrao, istrajati u veri, i nikada se neće odreći Hrista, t.j. okrenuti se od njega.

2. Armijanizam. Ovaj stav je dobio ime po holandskom teologu Jakovu Arminijusu (1560-1609).

• a) Nemoralnost je delimična. Delimična nemoralnost jeste stav da je svaki deo čovečanstva zaražen grehom, ali ne do te mere da nije u stanju da poveruje u Boga sam od sebe.
• b) Izbor je uslovljen. Smatralo se da Bog bira ljude za spasenje na osnovu Njegovog predznanja o tome ko će poverovati u Hrista za spasenje.
• c) Otkupljenje je neograničeno. Neograničeno otkupljenje je verovanje da je Isus umro za sve, ali da Njegova smrt nema efekta dok osoba ne poveruje.
• d) Blagodati se može odoleti. To znači da Bog poziva sve ljude za spasenje, ali da se mnogi opiru i odbacuju ovaj poziv.
• e) Spasenje je uslovno. Uslovno spasenje je stav da se vernik u Hristu može, na osnovu svoje slobodne volje, odreći Hrista i samim tim da izgubi i svoje spasenje.

Ono što se može primetiti u oba ova stava je njihova velika krutost. Tako da ne čudi što mnogi vernici zauzimaju stav koji je nekakva vrsta mešavine ova dva pogleda; ili to možda govori da je istina negde između?

U krajnjem slučaju, ni jedan od ova dva stava ne uspeva da objasni ono što je neobjašnjivo - Božju promisao (Isa. 55:8-9; Ps. 139:6; Rim. 11:33). Ljudska bića su nesposobna da u potpunosti shvate ovakav koncept promisli Božje. Bog je apsolutno suveren i zna sve, i može mu se sve - da nekoga izabere, ili odbaci (Rim. 9:15). Bog nije dužan nikome da polaže račun za svoje postupke (Jer. 18:6; Isa. 45:9; Rim. 9:20-23). Možda sve to izgleda zbunjujuće i surovo za našu sliku o pravednom Bogu, ali za Boga koji na nas gleda iz perspektive večnosti i sveznanja, sve ovo onda poprima savršen smisao i dolazi na svoje pravo mesto.

Treba da uzmemo u obzir i to, da je delovanje Svetog Duha na čovečje srce, tj. Njegovo ophođenje sa njime, za ljude potpuno skriveno, tj. tajna (Prop. 11:5; Jn. 3:8; 1. Kor. 2:11), i zato stavljati sebe u ulogu nekakvog Božjeg arbitra, koji će da procenjuje Božji posao, nije baš i najpametnija ideja (Pri. 25:27).

Najčešća primedba učenju o "predodređenosti spasenja" je ta da ona nije ni malo fer. Zašto bi Bog izabrao samo određene ljude a druge odbacio?

Međutim, treba razumeti da niko od nas ne zaslužuje da bude spašen. Svi smo zgrešili (Rim. 3:23) i svi smo zaslužili večnu kaznu (Rim. 6:23). Ako bi Bog odlučio da nikoga ne spasi, On bi u svojoj odluci bio savršeno pravedan. Međutim, ako je Bog izabrao da spase samo neke od nas, On opet ne bi bio nepravedan prema onima koji nisu izabrani, jer oni dobijaju ono šta su i zaslužili. Time što Bog bira da bude milostiv prema nekima ne znači da je nepravedan prema ostalima. Niko ne zaslužuje bilo šta od Boga - samim tim, niko nema ni pravo da se buni ako od Boga ne dobije ništa. Spasenje je suvereno delo milosti suverenog Boga.

Pretpostavi, da ti imaš 10 hlebova, koji su samo tvoji. Ti sa tim hlebovima možeš da učiniš šta ti je volja. Ako odlučiš da te hlebove daš gladnima kojih ima nekoliko stotina, i daš svakom po malo, to će biti mrvice koje neće uspeti da spasu ničiji život. Zato odlučuješ da daš hleb samo nekima - biraš decu i trudnice. Napravio si svoj kriterijum odabira na osnovu nekih svoji zaključaka. Da li bi ostali mogli opravdano da se bune i nazivaju te nepravednim? Ne, nikako. Ti nikome od njih nisi bio dužan da daš svoje hlebove, ti si jednostavno sam odlučio da samo prema nekima budeš milostiv. Ova ilustracija je svakako nedovoljna, ali ipak barem malo baca svetlo na celo ovo pitanje oko Božje suverenosti i izbora.

U Rimljanima 8:29-30 čitamo: "Jer koje je unapred znao, njih je i predodredio da budu saobrazni liku njegovog Sina, da on bude prvenac među mnogom braćom. Koje je pak predodredio, te je i pozvao; a koje je pozvao, te je i opravdao, a koje je opravdao, te je i proslavio." Dok u Efescima 1:5 i 11 se kaže: "... odredivši nas unapred u ljubavi, blagonaklonošću svoje volje, da nas Hristovim posredstvom usini.u kom smo i mi postali naslednici, pošto smo unapred određeni odlukom onoga koji sve čini shodno savetovanju svoje volje." Mnogi ljudi imaju jak stav neprijateljstva prema doktrini predodređenja. Međutim, "predodređenje" je ipak biblijska doktrina a ključ razumevanja je da se shvati šta ta predodređenost biblijski i znači.

Reč koja se prevodi sa "predodređen" u Pismu, a koja je gore pomenuta je od grčke reči "proorizo", što znači "određen unapred", "ordiniran" ili "odlučiti pre vremena". Dakle, predodređenost jeste činjenica da je Bog unapred odlučio da se neke stvari dogode. Šta je to Bog odredio unapred? Prema Rimljanima 8:29-30, Bog je odredio da će neki ljudi biti saobraženi liku Njegovog Sina, da će biti pozvani, opravdani i proslavljeni. Bezbroj stihova iz Pisma se odnosi na to da su verni u Hristu izabrani (Mt. 24:22; Mt. 24:31; Mk. 13:20; Mk. 13:27; Rim. 8:33; Rim. 9:11; Rim. 11:5-7,28; Ef. 1:11; Kol. 3:12; 1. Sol. 1:4; 1. Tim. 5:21; 2. Tim. 2:10; Tit 1:1; 1. Pet. 1:1-2; 1. Pet. 2:9; 2. Pet. 1:10). Dakle, Bog je u svojoj suverenosti izabrao određene ljude da budu spašeni.

Međutim, nameće se sledeće pitanje: "Ako Bog bira ko će da bude spašen, da li to umanjuje i ograničava našu slobodnu volju da izaberemo i poverujemo u Hrista?"

Biblija kaže da svi imamo izbor slobodne volje - sve što treba da uradimo je da verujemo u Isusa Hrista i bićemo spašeni (Jn. 3:16; Rim. 10:9-10). Biblija nikada ne govori da Bog odbacuje nekog ko veruje u Njega, ili da se okreće od nekog ko ga traži (5. Moj. 4:29). Nekako, po nekoj Božijoj tajni, predodređenost izgleda da ide ruku pod ruku sa time da je osoba ipak privučena od Boga (Jn. 6:44) i njenim verovanjem za spasenje (Rim. 1:16). Iako je Bog predodredio one koji će biti spašeni, ipak oni sami moraju da izaberu Hrista da bi bili spašeni.

Obe činjenice su podjednako istinite. Tako Pavle u Rimljanima 11:33 uzvikuje: "O, dubino bogatstva i mudrosti i znanja Božijeg! Kako su nedokučivi njegovi sudovi i neistraživi njegovi putevi!"

Božji blagoslov tebi i tvom domu.