Starozavetni kanon

pitanje - odgovor
From: "Metodi Petrovski"
Subject: pitanja-odgovori
Date: Sunday, January 13, 2008 11:01



Mnogi su starozavetni proroci bili proganjani, cak i pogubljeni od strane Jevrejskih vodja. Zanima me kako su onda rabini (fariseji, knjiznici) uvrstili njihova prorocanstva u kanon Starog zaveta?
Nek vas Bog i dalje vodi u vasem daljem radu na Njegovu slavu, a meni je ST stvarno od velikog blagoslova svaki dan. Pozdrav iz Bitolja

Poštovani,
hvala vam javljanju i na ovako interesantnom pitanju. Pokušaćemo da vam damo što razumljiviji odgovor.

Pre svega, da se prisetimo ko su bili fariseji i književnici...

Fariseji (izdvojeni), bili su članovi jednog pokreta (stranke) kome su pripadali ljudi različitih zanimanja, pa i mnogi učitelji zakona. Nakon izvesnog vremena provedenog u iskušavanju (test-perioda), a prilikom stupanja u stranku, oni su se obavezivali da će se strogo pridržavati propisa o desetku, kao i odredbi, koji se odnose na čisto i nečisto. Oni su bili dužni da u svom svakodnevnom životu izvršavaju ne samo ono što je zapisano u Mojsijevom zakonu, nego i usmeno predanje strogog i tačnog tumačenja zakona, tzv. "predanja starih", odnosno starijih učitelja zakona. Nasuprot sadukejima verovali su u vaskrsenje mrtvih. Stihovi iz Jn. 7:45; Jn. 9:13 nagoveštavaju da su fariseji zajedno sa vodećim sveštenicima bili članovi Sinedriona; ovde se, očigledno, imaju u vidu učitelji Zakona.

Književnici, (učitelji Zakona) naziv nastao u vreme Jezdre, odnosi se na učitelje vešte starozavetnom Zakonu; imali su odgovarajuće obrazovanje i počasnu titulu - "Ravi". Književnici su bili teolozi i pravnici; njihova su tumačenja uskoro prerasla u skup propisa koji su izučavani paralelno sa Zakonom. Sačinjavali su poseban, veoma uticajan stalež, i bili su bliski različitim frakcijama, napr. farisejima, sadukejima, esenima. Novi zavet književnike često spominje zajedno sa farisejima (Mk. 7:1), jer su mnogi od njih bili fariseji. Sveštenici uglavnom nisu bili književnici. Učestvovali su u zaveri protiv Isusa zajedno sa farisejima (Mk. 14:1). Pa ipak, nisu svi književnici bili i neprijatelji hrišćana (Dela 5:34).

Drugo, treba razumeti i to da nisu sve jevrejske vođe bili "loši momci". Među njima je uvek postojao bogobojazni "ostatak" (1. Car. 19:18), koji je Bog upotrebljavao u svom planu očuvanja Božje Reči - u stvaranju Starozavetnog kanona. Iz same Biblije možemo zaključiti da je u vreme Davidovo i Solomonovo postojala određena zbirka - kanon - Svetih spisa. Isto tako i u vreme Jezdre i tadašnjeg Sinedriona. Međutim, čak i pre ovog vremena Tora (Mojsijevo Petoknjižje) je bila prihvaćena kao inspirisana Reč Božja data preko Mojsija, i koristila se u verskim pitanjima i praksi. Konkretno, Stari zavet govori o prihvaćenim "religijskim spisima" i to na više mesta.

Druga knjiga Carevima, navodi određenu zbirku knjiga poznatu kao "Knjiga Zakona", koja je stvorila temelje za versku reformu u vreme cara Josije, 621. god. stare ere (2. Car. 23:2-3). Dalje, sledeće važno spominjanje "kanona" je 458. god. stare ere, kada je Jezdra došao u Jerusalim da preuzme brigu oko verskih poslova. Osnova njegove religijske reforme je bila Tora (Nem. 8:1-3). Kada su se nekoliko godina kasnije od jevrejske zajednice odvojili Samarjani i otišli, jedina knjiga koju su sa sobom poneli je bila Tora.

Prema Ireneju i mnogo kasnije Eliji Levitskom (1538), Jezdra je sabrao Svete spise (Pisma) i podelio ih u tri dela: (a.) Zakon, (b.) Proroke i (c.) Ostale knjige. Čini se da je kanon završen sa Prvom i Drugom Dnevnika, koje je napisao Jezdra i koje zaokružuju Stari zavet.

Činjenica je da je kanon Starog zaveta bio uspostavljen mnogo pre vremena u kojem su živeli Novozavetni fariseji i književnici. U Novom zavetu Isus navodi citate iz gotovo svih knjiga starozavetnog kanona, ali ne i iz apokrifnih knjiga. Isus, a i apostoli, upotrebljavaju izraze kao što su: "Sveto pismo", "Zakon Mojsijev", "Proroci", "Psalmi"... Očigledno je da su mislili na određene zbirke koje su sačinjavale delove Starozavetnog kanona (Lk. 24:27; Lk. 24:44; 2. Tim. 3:15).

O kanonu Starog zaveta se može još mnogo toga reći, ali ovo je dovoljno da zaključimo - da je "kanon" Starog zaveta postojao već u Isusovo vreme. Dakle, nisu fariseji i književnici o kojima čitamo u Novom zavetu uvrstili proroke u kanon (spise) Starog zaveta, već je to učinjeno mnogo pre njih. Oni su samo nasledili postojeće stanje.

Treće, Isus je na neki način postavljao slično pitanje/zaključak kao i vi. On je ukazao farisejima i književnicima na njihovu versku nedoslednost, tj. istakao je njihovu veliku versku plitkost - religioznost.

"Tako i vi spolja se pokazujete ljudima pravedni, a iznutra ste puni licemerja i bezakonja. Teško vama književnici i fariseji, licemeri, što zidate grobove prorocima i krasite rake pravednika. I govorite: Da smo mi bili u vreme svojih otaca, ne bismo s njima pristali u krv proroka. Tim samo svedočite za sebe da ste sinovi onih koji su pobili proroke. I vi dopunite meru otaca svojih. Zmije, porodi aspidini! Kako ćete pobeći od presude u oganj pakleni?" (Mt. 23:28-33; vidi celo poglavlje Mt. 23)

"I On im reče: O bezumni i sporog srca za verovanje svega što govoriše proroci!" (Lk. 24:25)

Oni su se zdušno pozivali na "tradiciju otaca" i na držanje "proroka", ali ne po unutrašnjem presvedočenju tj. verom koja dolazi iz čistog srca. Da su zaista verovali u "Pisma" onda bi prepoznali, i znali, da je Isus taj prorečeni Mesija iz "proroka". Njih zbog zloupotrebe i obezvređivanja vere čeka strašni Božji sud.

Religioznost je najgora vrsta "vere". Ona je ubijala proroke, raspela Isusa, vodila krstaške ratove, sprovodila inkviziciju... Ona je činila, i dalje čini, mnoga zla dela, i nikada se ne kaje zbog njih, jer je ubeđena u svoju samopravednost i samodovoljnost. Svaki iskreni sledbenik Isusa Hrista se mora čuvati toga da ne padne u zamku religioznosti, i da ne krene stopama fariseja i književnika, putem lažne pobožnosti. (2. Tim. 3:2-5)

Onima koji su od nje progonjeni, Isus poručuje u svojoj propovedi na gori:

"Blago prognanima pravde radi, jer je njihovo carstvo nebesko. Blago vama ako vas uzasramote i usprogone i kažu na vas svakojake rđave reči lažući, mene radi. Radujte se i veselite se, jer je velika plata vaša na nebesima, jer su tako progonili proroke pre vas." (Mt. 5:10-12)

Apostol Pavle na ove reči Hristove nam ostavlja obećanje: "A i svi koji pobožno hoće da žive u Hristu Isusu, biće gonjeni." (2. Tim. 3:12)

To bi bilo naše kratko razmišljanje na vaše pitanje.
Božji blagoslov vama i vašem domu.

Tagged: stari_zavet| kanon|
"Ko veruje Sina, ima život večni; a ko ne veruje Sina, neće videti život, nego gnev Božji ostaje na njemu."
- Jovan 3:36

ZA DANAS

IZDVAJAMO




ANKETA

INDEKS TAGOVI

PRATI NAS

Posete/Statistika
Danas: 704
Ukupno: 2599719
Generisano za: 0.004''

W3C XHTML 1.0
W3C CSS

Internet izvor: http://siont.net/u-hristu/pit-odg/metodi.php
Ovaj tekst je preuzet/odštampan sa sajta SIONSKE TRUBE - http://www.siont.net/.
Uslovi i prava za korićenje ovog materijala su dati na stranici: http://www.siont.net/garancije.php.