Kremacija
Subject: Kremacija
Date: 28-06-2014 21:42
Jeli kremacija antihriscanska?
Veliki pozdrav!
Nikola
Smrt oduvek izaziva nedoumice, mnoga pitanja i negativna osećanja u čoveku. Smrt je nametnuta čoveku kao rezultat njegovog greha. Naši praroditelji, Adam i Eva nisu poslušali Boga (1. Moj. 2:16-17) i krajnja posledica toga je bilo duhovno odvajanje od Boga. Čovek je postao duhovno mrtav a i telesno, počeo je da umire - telo je počelo da stari i propada, da bi na kraju umrlo i raspalo se (1. Moj. 3:19). Tako, u Rimljanima 5:12 kaže se: "Stoga, kao što je greh ušao u svet preko jednog čoveka, a preko greha smrt, tako je smrt snašla sve ljude jer su svi zgrešili..."
Šta da se uradi sa mrtvim telom?
Reč "kremiranje" potiče od latinske reči "crematus" ili "cremare" što znači "da izgori". Danas, tradicionalni Jevreji zabranjuju praktikovanje kremacije. Pravoslavna i još neke fundamentalne hrišćanske denominacije takođe su protiv kremacije, kao i islamska vera.
Kremacija se praktikovala u biblijsko vreme, ali ne i među Izraelcima. U kulturama biblijskog vremena uobičajeni način da se sahrani mrtvac je bilo ostavljanje (polaganje) tela u grobnici, pećini ili zakopavanje u zemlji (npr. 1. Moj. 23:19; 1. Moj. 25:9; 1. Moj. 35:8; Dela 5:10). Iako je takva sahrana bila uobičajena praksa, Biblija nigde ne govori da je to i jedini ispravan način da se sahrani telo.
Biblija ništa ne govori o kremaciji, kao načinu sahrani tela pokojnika a možda jedina naznaka se može naći u 1. Sam. 31:12. Mojsijev zakon je propisivao spaljivanje kao smrtnu kaznu za određene prestupe (3. Moj. 20:14; 3. Moj. 21:9), ali to nije isto što i sahrana. Iako u Starom zavetu ima zapovest i primera ljudi koji su bili spaljeni (npr. 1. Car. 16:18; 2. Car. 21:6) i ljudskih kostiju koje su spaljene (2. Car. 23:16), no, sva ova mesta opet nisu primeri sahrane kao kremacije. Dakle, Pismo nigde ne daje zabranu da se mrtvo telo ne sme spaliti, niti izriče bilo kakvo prokletstvo ili sud nad onim koji je kremiran ili nad onima koji ga kremiraju. Očigledno je, da Bog daje potpunu slobodu onima koji vrše sahranu tela, na koji način će to i da obave.
No, uprkos nedostatku jasnih biblijskih činjenica, oduvek su postojale hrišćanske grupe koji su se protivile praksi kremacije. Njihovi argumenti se zasnivaju na konceptu biblijskog učenja da će jednoga dana tela onih koji su umrli u Hristu, biti vaskrsnuta - biti ponovo oživljena. Njihovo razmišljanje pretpostavlja da ako je nečije telo uništeno u vatri, da je onda nemoguće da ono kasnije ponovo vaskrsne i u njemu ponovo prebiva duša i duh preminule osobe.
Međutim, činjenica da je telo bilo kremirano ne znači da je Bogu teže ili nemoguće da vaskrsne to telo. Mnoga tela hrišćana koji su umrli pre hiljadu godina, do sada su se pretvorila u prah. A ovo svakako neće sprečiti Boga da vaskrsne njihova tela. On ih je sazdao, i Njemu neće biti problem da ih ponovo stvori (Ps. 139:13-16). Kremacija samo ubrzava proces pretvaranja tela u "prah zemaljski". Bog je podjednako dovoljno moćan i u stanju je da vaskrsne ostatke osobe koja je bila kremirana i ona koja nije. Ako Bog nije u stanju ovo da uradi, onda svi vernici koji su umrli kao mučenici, tj. bili spaljeni na lomačama ili stradali u požaru su onda bez nade da će jednoga dana dobiti novo - nebesko telo (1. Kor. 15:35-55).
Odluku na koji način će biti obavljena nečija sahrana, da li sahranom ili kremacijom, Bog je to ostavio da o tome sami odlučujemo. To je stvar slobodnog izbora pojedinca, tj. porodice preminulog, no, činjenica je da na odluku veoma često utiču mnogi faktori: klima, uslovi, kultura, sentimentalnost, mišljenje okoline, sujeverje, finansije itd...
Pozdrav i svako dobro.
