• ¤
• DESK
• MAGAZIN
• BIBLIJA
• U HRISTU
• INTERAKTIVNO
• RAZONODA
• ST plus

Dejane,
hvala ti na poseti našem sajtu i na postavljenom pitanju.

Tvoje pitanje je jedno od onih sa kojim se mnogi hrišćani muče, jer tu Isus spominje greh koji je neoprostiv (Mt. 12:31-32) i definiše ga kao "hulu na Duha".

Slučaj "hule protiv Duha" u Novom zavetu se spominje na dva mesta u Marku 3:22-30 i u Mateju 12:22-32. Izraz "hula" se uopšteno definiše kao "svojevoljno i prkosno ne poštovanje". Dakle, radi se gresima kao što su svojevoljno proklinjanje Boga ili obeščašćivanje stvari koje su povezane s Bogom. Isto tako, može značiti i svojevoljno klevetanje, tj. ocrnjivanje Boga ili poricanje nekog dobra koje je Bog učinio.

Reči upozorenja, da hule, koje je Isus izrekao farisejima, možemo razumeti samo ako pažljivo pogledamo ceo odeljak, jer samo tako možemo videti i razumeti šta su to oni uradili, kako su "hulili na (ili stali protiv) delovanja Duha Svetoga":

Onda mu doneše jednog demonom opsednutog čoveka, slepog i nemog, i on ga izleči pa nemi čovek progovori i progleda. A sav narod se zadivi, govoreći: "Da ovo možda nije Sin Davidov?"

Kad su fariseji to čuli, rekoše: "Ovaj isteruje demone samo pomoću Veelzevula, demonskog vladara!"

Ali, Isus je znao šta misle pa im reče: "Opusteće svako carstvo koje je protiv sebe podeljeno, i neće opstati nijedan grad ili dom koji je protiv sebe podeljen. Pa ako Satana isteruje Satanu, onda je on protiv sebe podeljen. Kako će, dakle, opstati njegovo carstvo? I ako ja isterujem demone pomoću Veelzevula, pomoću koga ih isteruju vaši sinovi? Zato će vam oni biti sudije. Ali, ako ja demone isterujem pomoću Božijeg Duha, onda vam je došlo Božije carstvo. Ili, kako može neko da uđe u kuću jakog čoveka i odnese mu imovinu ako ga prvo ne veže? Tek tada će moći da mu opljačka kuću. Ko nije sa mnom - protiv mene je. I ko sa mnom ne skuplja - rasipa. Zato vam kažem: biće oprošten ljudima svaki greh i hula, ali im neće biti oproštena hula na Duha. I ako neko kaže nešto protiv Sina čovečijega, biće mu oprošteno. Ali, ako kaže protiv Svetoga Duha, neće mu biti oprošteno ni na ovom svetu ni u budućem." (Mt. 12:22-32 SSP)

Narod koji je bio svedok Isusovog čuda se odmah prisetio reči proroka Isaije i zapitao se: Nije li Isus taj očekivani Mesija - "Sin Davidov"? Jer je Isaija o Mesiji zapisao sledeće, a šta je sam Isus izrekao da se to odnosi na Njega, čitamo:

I daše Mu knjigu proroka Isaije, i otvorivši knjigu nađe mesto gde beše napisano: Duh je Gospodnji [Duh Sveti] na meni; zato me pomaza da javim jevanđelje siromasima; posla me da iscelim skrušene u srcu; da propovedim zarobljenima da će se otpustiti, i slepima da će progledati; da otpustim sužnje; i da propovedam prijatnu godinu Gospodnju.

I zatvorivši knjigu dade sluzi, pa sede: i svi u zbornici gledahu na Nj. I poče im govoriti: Danas se izvrši ovo pismo u ušima vašim. (Lk. 4:17-21 RDK; vidi i Isa. 42:7; 61:1)

Ovakvo razmišljanje naroda je razbesnelo fariseje i oni su počeli da zlo govore o Isusu. Oni su bili svedoci Isusovog čuda i dobro su znali šta je Isaija govori o Mesiji. No, oni su odbili to prihvatiti. Dakle, uprkos svedočanstvu Pisma i onome šta su svojim očima videli oni su počeli to negirati i zlo govoriti, počeli su to čudo pripisati Sotoni umesto Duhu Svetom - Duhu Gospodnjem koji je bio na Mesiji - Isusu.

Fariseji su odbili priznati očigledan znak Mesije, oni su odbili verovati svedočanstvu Duha i ispunjenju Pisma na Isusu, i tako osudili sebe da ostanu u svojim gresima, i umru u njima, i da ne nađu oproštenje "ni na ovom ni na onom svetu", tj. čeka ih samo "večni sud" (Mk. 3:29).

Rekao sam vam da ćete umreti u svojim gresima. Ako ne poverujete da Ja jesam, umrećete u svojim gresima." (Jn. 8:24 SSP; uporedi sa 2. Moj. 3:14)

Dakle, "hula protiv Duha" jeste u suštini odbijanje svedočanstva Svetog Duha, Isus objašnjava: "Kad dođe pomoćnik koga ću vam ja poslati od Oca, Duh istine, koji od Oca izlazi, on će svedočiti za mene." (Jn. 15:26 DS). "I kad on dođe, dokazaće svet da ima greha, pravednosti i suda. Greha, što ne veruju u mene." (Jn. 16:8-9 SSP; uporedi sa Jn. 8:58 i 2. Moj. 3:14)

Sveti Duh svedoči Božje istine grešnom ljudskom srcu (budi savest). Međutim, ako čovek odbija da u njih poveruje, on odbija da prihvati svedočanstvo Duha, odbacuje ga, ili u krajnjoj liniji počinje i da otvoreno huli protiv Duha Božjeg, onda za njega nema oproštenja, jer odbija da mu se oprosti.

Rad Svetog Duha je da probudi savest ljudima koji se nalaze u grehu, da otkrije čoveku Božji odgovor za njegov greh, da mu pokaže na Isusa Hrista. Bog je napravio samo jedan uslov za oproštaj greha. Samo jedan uslov za sticanje oproštenja greha i brisanje krivice, i taj uslov nam je dat kroz Sina Božjeg - Isusa Hrista. Služba Svetog Duha je da nam svedoči o tome. Za čoveka postoji samo jedan način da može imati oproštaj svog greha, a to je po primanju Sina Božjeg, Isusa Hrista kao svog Spasitelja i Gospoda.

Čovek u svome neznanju može svašta reći i huliti na ime Isusa Hrista, i to mu može biti oprošteno, kada se pokaje. Kada prihvati svedočanstvo Duha, koji ga dovede Spasitelju - Hristu. Dakle, veoma je jednostavno: Prihvatiš svedočanstvo Duha, prihvataš i Spasitelja i imaš oproštenje i spasenje. Ne prihvataš li svedočanstvo Duha, ostaješ i umireš u svojim gresima, nemaš oproštenja.

Može li vernik učiniti ovakav neoprostiv greh?

Ne, NOVOROĐENI VERNIK ne može da počini ovakav greh. Kako može neko ko je prepoznao Isusa kao svoga Spasitelja - Sina Božjeg, koji je nanovo rođen (Jn. 3:7) od Duha Božjega, i postao novo stvorenje (2. Kor. 5:17), i dobio večni život (Jn. 10:27-28), da počini neoprostiv greh?

To je nemoguće, jer sve te Božje blagoslove koje takav vernik ima, ima ih na osnovu toga da prihvata Isusovo božanstvo i poslanje - svedočanstvo Duha. Čovek prosvetljen Duhom nije u sukobu sa Isusovim osobenošću, sa onim šta je On i ko je On - po Pismu.

U Pismu ne postoji stvarna podrška da bi se pokazalo da neki novorođeni vernik čini neoprostiv greh, već upravo suprotno tome, da od svakog greha može dobiti očišćenje (1. Jn. 1:9). "Neoprostiv greh" znači gubitak spasenja i moje lično mišljenje je da se ovo može dogoditi samo odricanjem Hrista, tj. ne hteti biti više spašen. No, kakva je verovatnoća da se neko ko je iskusio Božju ljubav i darove, se ovako drastično okrene protiv svega toga? Takav verovatno nikada ni nije upoznao Hrista? (1. Jn. 2:19)

Božji blagoslov.