Savet
Subject: potreban mi je vas savet
Date: Monday, December 31, 2007 12:21
Srecna vam Nova godina i predstojeci Bozic!
Postoje pitanja u mojoj glavi na koja ne mogu sama sebi da odgovorim pa vas molim da mi pomognete u tome ako pronadjete malo vremena za to, bicu vam jako zahvalna.
Pre dve i po godine postala sam hriscanka a da toga nisam zapravo ni bila svesna. Uvek sam znala da nesto postoji izvan ovog zemaljskog sveta, neka sila koja upravlja nama i svim oko nas, ali nikada nisam mogla da budem sigurna da je to bas Bog. Osecala sam u sebi uvek neku przninu, postojalo je nesto sto mi je nedostajalo, nisam bila cela, nisam imala zivot u sebi... A onda, posle faze sopstvene samospoznaje i spoznaje o sopstvenoj gresnosti, dozivela sam trenutak ponovnog rodjenja i to je nesto sto ce zauvek ostati urezano u mojoj dusi, usla sam na neko vreme u Bozije carstvo i to je zaista nesto sto se recima tesko moze opisati, ali za onoga ko to dozivi, to je osecaj neuporediv sa bilo cim drugim, potpuni osecaj slobode, mira, ljubavi, cistote i svega ostalog sto Bozije carstvo sobom nosi. Bila sam svesna da se samnom nesto dogodilo, nesto snazno, ali nisam znala sta, nisam pronalazila odgovor. Neke stvari su pocele sasvim drugacije da se desavaju, moj zivot je dobio neki drugi smisao, neki snovi su bili na pragu da se ostvare,i naravno kao i svakom ljudskom gresnom stvoru koji ne zna za Boga, ponos je i u meni proradio, energija je pocela da opada, zivot je izgubio svoju punocu i sjaj,pitala sam se u cemu je problem i gde je nestala ona radost s pocetka, a onda sam sasvim "slucajno",(uz Boga nista nije slucajno), uzela da citam Bibliju, koju sam ranije vise puta bezuspesno pokusavala da citam, procitala sam Novi testament i sve shvatila, odjednom mi je postalo kristalno jasno sta se samnom dogodilo, bila sam ponovo rodjena,bila sam vracena na put s kojeg sam jednom davno skrenula(i to bas 1.septembra 2005., a to je datum kada po verovanju Bog vraca zalutale na pravi put, sto sam saznala mnogo kasnije) ali sam pala grehom neposlusnosti, iz neznanja,nisam sledila Hrista gde me je vodio,gordost je nadvladala neznog Hrista koji me je blago pozivao da ga pratim. Shvativsi sta sam ucinila, brzo sam se pokajala i greh mi je bio oprosten, kajuci sa zaklela sam se da cu ga slediti samo da opet progovori sam nom i samo da mi opet ukaze na put kojim trebam da idem... I ucinio je to, ponovo je progovorio, ponovo me je uputio, ali ovoga puta zadatak je bio pretezak, nisam mogla...pala sam, nisam poslusala, pogazila sam zakletvu,svesno, zbog tezine zadatka...
I sad sam u mraku, ponovo, smrt je opet ovladala mnome,Hrist cuti, naravno,kao da mi vise ne veruje, ili ja vise ne verujem samoj sebi, a plasim se da obecam bilo sta iz straha da opet necu biti u stanju da ucinim sto bude trazio od mene.
Izgubila sam svetlost, izgubila sam jedinog vodica kroz svoj zivot i ne znam kuda dalje. Bez njega ne umem ni korak da napravim, stojim u mestu i bojim se da me je zauvek napustio...
Moje pitanje vama-da li me je zaista zauvek napustio, da li ce mi oprostiti, da li ce ponovo progovoriti samnom, da li ce me ponovo uputiti na koju stranu da krenem, da li ce me ikada vratiti na pravi put? Da li ja ista mogu da ucinim sada ili samo da cekam da mi se obrati, ako mi se obrati?
Nalazim se u kompletno teskoj zivotnoj situaciji, ali Hristova ljubav je nesto sto najvise okupira moje misli, to je nesto sto mi je najpotrebnije, jer sada shvatam da od toga zavisi ceo zivot. Samo zelim da mi pomogne da budem onakva osoba kakva on zeli da budem, zelim da nastavi da me uci, zelim da mi ponovo bude prijatelj...
sta se desava posle pada? Kada nesvesno napravimo gresku, brzo ustanemo, ali koliko to traje kada je greska svesno ucinjena? Da li ce mi oprostiti, i da li ce ponovo biti samnom da mi pomogne da ostvarim svoj zivot, svoj san, da ostvarim sebe...po njegovoj volji?
Hvala unapred! Savet mi je zaista potreban, a znam da vi imate pravi odgovor na ovakva pitanja...
Danice,
hvala ti na ovako otvorenom pismu.
Vidimo da je Gospod na čudnovat način pronašao put do tvoga srca, i da te On sam vodio u dublje poznanje sebe.
Ti nigde ne spominješ da li si za svo ovo vreme pohađala neku crkvu, tako da možemo pretpostaviti da je odgovor negativan. Ovo može biti "slaba tačka" u tvom "hodanju sa Isusom", neprijatelj to dobro zna i ume to da veoma vešto da upotrebi protiv tebe.
Kada kažeš da si se "zaklela" da ćeš slediti Isusa, nismo sigurni kako tj. na koji način si to učinila, ili šta je bilo uključeno u ovu tvoju zakletvu. Veoma dobro razumemo da je tvoje gaženje date zakletve Hristu u tebi prouzrokovalo loša osećanja i saznanje da se Isus udaljio od tebe.
Razumemo da si veoma mlada u veri, da ljubiš Isusa i da ga želiš slediti. Ovako nešto poželi skoro svaki novopečeni hrišćanin koji se susretne sa Hristom, i doživi Njegovu ljubav i oproštenje greha, te oseti slast prisutnosti Svetog Duha u svom srcu.
U takvom oduševljenu i žaru mnogi "početnici" se brzopleto zaklinju i daju velika obećanja Bogu. Međutim, oni još ne znaju da je "duh je srčan, ali (da) je telo slabo" (Matej 26:41). Ne razumeju ni to, da još žive u telu koje je podložno grehu i iskušenjima. To je iskusio i sam apostol Pavle:
"Znam, naime, da u meni, to jest, u mome telu, dobro ne obitava; jer hteti - toga ima u meni, ali činiti dobro - toga nema. Jer ne činim dobro koje želim, nego zlo, koje ne želim, to činim. A kad činim ono što ne želim, to već ne činim više ja, nego greh koji u meni obitava." (Rimljanima 7:18-20)
Kada znamo ove osnovne istine o sebi samima, onda svako nećemo brzati da dajemo neka velika obećanja Gospodu, uostalom - On to od nas i ne traži. On traži samo naša srca, da ga ljubimo, i da tako nastojimo da živimo svaki dan našeg života.
Verovatno si čitala o tome kako se Petar odrekao Isusa, to se nalazi u Mateju 26:69-75. Neposredno pre ovog događaja, dakle pre nego što su uhapsili Isusa, Petar je dao veliko obećanje Isusu: "ako se svi sablazne o tebe, ja se nikada neću sablazniti... i ako treba da umrem s tobom, neću se tebe odreći" (Matej 26:30-35). Ovo je bila Petrova zakletva - zakletva koju je izrekao u žaru, bez mnogo razmišlja. Kasnije je spoznao groznu istinu o sebi, shvatio je da je slab, i da nije u stanju ispuniti dato obećanje.
Šta misliš kako se Petar tada osećao?
Posle svog vaskrsenja, Hrist se susreo sa Petrom i rešio je da se sa njime pozabavi, da razreši njegovu muku koja ga je pritiskala u duši, i da mu pruži odgovor na pitanje koje mu je stalno bilo u glavi: "Da li me Isus još voli i želi?" U Jovanovom evanđelju čitamo taj njihov razgovor koji su vodili na plaži:
"A kada završiše doručak, reče Isus Simonu Petru: Simone Jovanov, ljubiš li me više od ovih? Reče mu: da, Gospode, ti znaš da te volim. Reče mu: napasaj moje jaganjce. Reče mu opet, po drugi put: Simone Jovanov, ljubiš li me? Reče mu: da, Gospode, ti znaš da te volim. Reče mu: čuvaj moje ovce. Reče mu po treći put: Simone Jovanov, voliš li me? Petar se ražalosti što mu po treći put reče: voliš li me? I reče mu: Gospode, ti znaš sve, ti znaš da te volim. Reče mu Isus: napasaj moje ovce." (Jn. 21:15-17)
Ovoga puta se Petar više ne zaklinje, niti se pravda, već samo priznaje: "Ti sve znaš Gospode, skroz me poznaješ, i znaš da te volim."
Petar je na bolan način upoznao samog sebe, i shvatio da Gospod potpuno poznanje Njegovo srce. Shvatio je da Gospod traži samo njegovu ljubav, i naučio je, kako je Hrist uvek spreman da mu pomogne i oprosti greh - tj. da obnovi svoje zajedništvo sa njim.
Hrist je voljan da oprosti svaki naš greh - u to ne smemo sumnjati ni malo. Ako imamo bilo kakve sumnje u vezi sa tim, onda to svakako nije od Boga. To đavo pokušava da nas, što je moguće duže, drži što dalje od Hrista. Što smo dalje od Hrista, to bivamo sve slabiji i slabiji... Stavi svoje pouzdanje u Reči:
"... krv Sina njegova Isusa Hrista čisti nas od svakoga greha... Ako ispovedamo svoje grehe, on je veran i pravedan - da nam oprosti grehe i očisti nas od svake nepravednosti." (1. Jovanova 1:5-10)
Nadamo se, da si već sada shvatila šta je rešenje tvog problema. Ono je u priznanju i pokajanju od "tvoje izrečene (nepromišljene) zakletve" Gospodu.
I učini to što pre, jer kako vreme prolazi to će ti izgledati sve teže, a Hrist će ti izgledati sve dalji i dalji...
PS.
Kao dodatak ovom našem pismu, pročitaj i stranicu: "Šta se zbiva kad hrišćanin sagreši".
