Crkvena zajednica
Subject: crkvena zajednica
Date: 14-07-2014 22:49
Poštovani,
molim vas da mi odgovorite, šta da čovek koji je prihvatio Gospoda radi po pitanju crkvene zajednice, gde i kome da ide, ako u njegovoj sredini postoji samo pravoslavna crkvena zajednica i eventualno adventistička crkva, za adventiste ne znam, ali znam da je pravoslavna protiv bilo kakve veze sa zajednicama izvan njenog okrilja, i čovek najčešće tamo može čuti puno toga što bi ga uveravalo u to da su svi osim pravoslavnih na pogrešnom putu (u zabludi), kao da je sva eksluziva jedino kod njih. Ne postoji ništa bliže od 80-ak km do neke evanđelske zajednice. Sa druge strane u sadašnjoj ekonomskoj situaciji nema načina da čovek priušti sebi takav luksuz kao što su troškovi putovanja. Da li ipak ići u najbližu pravoslavnu zajednicu i ne praviti se da ne čujem sve što se tamo priča ili se naviknuti na život bez crkvene zajednice dok Gospodu ne bude milo da se sama situacija promeni?
Hvala!
Antonije,
hvala ti na poseti našem sajtu i na javljanju.
Za svakog novorođenog hrišćanina je od izuzetne važnosti pohađanje i pripadanje lokalnoj crkvenoj zajednici. No, ponekad to nije moguće a razlozi za to mogu biti razni. Sam sam živeo nekoliko godina bez crkve i mnogo mi je nedostajalo zajedništvo vernih. Želim da ti kažem, da situacija u koj se nalaziš nije retkost, i s vremena na vreme mi dobijamo ovakva ili slična pitanja.
No, kako se ponašati ili postupiti u takvoj situaciji? Ja lično, se ravnam prema dvema istinama.
(1) Nije sve Crkva što sebe naziva crkvom.[1] Na žalost, to je tako. Dakle, ponekad je bolje u neke crkve ne ući, jer ono šta se tamo može naći i dobiti ne služi na ohrabrenje i izgradnju. Nema smisla biti deo nečega gde se tvoj duh ne oseća dobro. Nije rešenje "praviti se da ne čuješ", jer to ti je kao onaj eksperiment sa žabom u loncu sa vodom koji se polako zagreva na šporetu. Žaba se navikava na sve topliju vodu dok se na kraju u njoj i ne skuva - ugine.
(2) Bog je voljan i kadar da te sačuva u svim okolnostima. Naravno, ovo se neće desiti po nekom automatizmu, već se očekuje od tebe izbor i delovanje po Božjoj volji. Bog će uraditi svoj deo, ali On od tebe očekuje da i ti učiniš svoj. To prvenstveno znači da ti sam moraš da uložiš mali napor u svoj duhovni rast, da razviješ disciplinu redovne molitve i čitanja Svetog pisma, a zatim i druge hrišćanske literature. Ti si prvi i jedini odgovoran za svoj duhovni rast, a koliko ovo ozbiljno shvataš i primenjuješ toliko ćeš i rasti. Crkva ti može biti od pomoći u tome, ali ona nije presudna u tome, jer kao što rekoh, atmosfera u nekim crkvama ne doprinosi rastu.
Na kraju još par reči ili saveta tebi, ali i drugima koji imaju sličan problem...
Pri izboru crkve važno je izabrati zajednicu koja veruje i propoveda čisto i puno Evanđelje, jer na taj način, kroz Reč koju ćeš tu slušati, otvara ti se put (vera, Rim. 10:17) za mnoge blagoslove i rast u Hristu. Na žalost, koliko ja razumem, ti takvu crkvu nemaš u svome gradu ili blizini. Smernice o tome kako izabrati crkvu ili koje kvalitete treba imati jedna evanđeoska crkva, možeš čitati u seriji članaka: "Kako prepoznati zdravu crkvu, Ričard De Han".
U tvom duhovnom rastu od izuzetne pomoći ti može biti i Internet, npr. na našem sajtu imaš obilje literature. Takođe, postoje i drugi evanđeoski sajtovi, kao i radio programi, tj. audio i video materijali.
Dalje, preko društvenih mreža možeš upoznati druge hrišćane i sa njima razmenjivati svedočanstva, iskustva, misli... Ko zna, možda baš na taj način upoznaš nekog u tvojoj neposrednoj blizini ko ima sličan problem sa nedostatkom crkve, a sa kime ćeš se moći i susretati. Isus je rekao: "Jer gde su dva ili tri sabrani u ime moje onde sam ja među njima." (Mt. 18:20 RDK) I evo, to je zajednica, možda i način da nastane nova crkva u tvom gradu.
Naravno, mi imamo slobodu da izaberemo i pohađamo koju god crkvu, ali i da snosimo posledice svoga izbora, kao i ona žaba što je odlučila da uprkos svemu ostane u loncu. Kada se govori o izboru crkve, neki vernici često znaju pametovati, pa, npr. kažu: "Nema savršene crkve..." No, ovo je delimična istina i zagovaranje kompromisa. Da, nema savršene crkve, jer je sačinjavaju nesavršeni ljudi. Međutim, crkva (vernici) treba da teže k savršenstvu (Mt. 5:48), a ako ovakva težnja i delovanje u nekoj crkvi ne postoji, tj. ako je ona zadovoljna sa Status Quo stanjem, onda je bolje ne biti deo toga. Crkva mora biti u konstantnom progresu i menjanju na bolje - da raste u posvećenju i predanosti Hristu i Njegovoj volji, da izvršava Božju volju. Opet kažem, ako toga nema u crkvi, onda je bolje ne biti deo toga, jer je više negoli očigledno da je to mlaka ili mrtva crkva (Otk. 3:1, Otk. 3:15).
Bog veoma dobro razume tvoj problem i vidi tvoju dobru želju. On te ne osuđuje, niti primorava na nešto što se tebi ne dopada ili što bi naškodilo tvom duhovnom razvoju. Kao što ni jedan roditelj ne bi smestio svoje dete u lošu školu, u kojoj nema grejanja, učenici su bez discipline, učitelji loši a nastavni program površan... Koliko onda više je Bogu Ocu stalo do toga da Njegovo dete bude u najboljoj mogućoj sredini - u crkvi u kojoj će moći pravilno da raste i služi.
Neka te Gospod vodi i čuva.
