Sila Carstva Božjeg
Subject: Pitanja-odgovori
Date: 12-03-2015 12:33
Poštovani,
molim Vas za objašnjenje sledećih stihova iz Korinćanima poslanica prva 4:20 "Jer carstvo Božije nije u riječi nego u sili". Ako je kroz reč Božiju sve nastalo, kako da tumačimo ovaj stih?
Božiji blagoslov
Hvala vam na javljanju.
Carstvo Božije je veoma važna tema u Novom zavetu, i nije na odmet da prvo bolje razumemo ovaj termin.
Carstvo Božje označava Božju vladavina, Božju vlast, tj. može se reći da je to uređenje u kojem je vladar Bog. Propovedanje o Carstvu Božjem centralna tačka Isusovog naveštanja, kako se to vidi iz prva tri Evanđelja.
U novozavetno vreme Jevreji su čežnjivo gajili nadu da će Bog doći kao Mesija (Spasitelj) i osloboditi ih od rimske (paganske) okupacije. U farisejskim krugovima govorilo se da "jaram Božjeg carstva" uzima na sebe ko se potčinjava Božijim zapovestima i prizna Boga kao Cara. U drugim judejskim krugovima očekivalo se da će Bog uskoro odstraniti sve svoje protivnike, uništiti ovaj zli svet i u jednom novom svetu uspostaviti svoje neograničeno carstvo. Pored ovih grupa, koje su se uzdržavale od aktivnog političkog života i sve očekivale od Boga, bilo je i takvih, kao na primer ziloti, koji su aktivno učestvovali u politici boreći se protiv rimske vlasti, da bi na taj način uspostavili jedno zemaljsko carstvo, kojim će vladati jedan novi David. Ova nacionalna očekivanja preneta su i na Hrista (Mk. 11:10), te je on kao takav jedan car i buntovnik osuđen na smrt (Mk. 15:2; Mk. 15:26). On sam nije čeznuo za zemaljskom vlašću; takvo carstvo odbijao je od sebe (Jn. 18:36). Neka mesta govore o Carstvu Božjem kao o nečem što treba da dođe (Mt. 6:33; Mk. 1:14-15; Lk. 4:43) a druga kao o nečem već prisutnom (Lk. 17:21: Mt. 12:28).
U toj napetosti se hrišćanstvo još i danas nalazi. Početak je tu, ali cilj još nije. Ipak, on je zagaratnovan i on je čvrsta nada svakog vernika koji veruje u Cara Carstva - Isusa Hrista. Naravno, njegovo potpuno ostvarenje dogodiće se tek kad Sin Čovečiji, tj. njegov Car dođe u sili i slavi (Mt. 24:30). Tada će on sesti na carski presto, tako da će ga svi narodi videti onakvog kakav je: "Car nad carevima i Gospodar nad gospodarima" (Mt. 25:31-46; Otk. 19:16), biće to potpuna fizička manifestacija Carstva Božjeg, jer gde je njegov Car tu je i Njegovo carstvo (Mt. 25:31; Otk. 20:4).
Sinonimi za Carstvo Božije su: carstvo Hristovo (Mt. 13:41; Mt. 20:21), Carstvo Hristovo i Božje (Ef. 5:5), Carstvo Davidovo (Mk. 11:10), Carstvo (Mt. 8:12; Mt. 13:19), Carstvo nebesko (Mt. 3:2; Mt. 4:17; Mt. 13:41), dakle, ovi pojmovi znače isto ali naglašavaju samo neki drugačiji aspekt Carstva:
1. Hristovu od Boga datu vlast, da vlada Zemljom.
2. Blagoslove i dobra koja donosi ovo Carstvo.
3. Kolektivno za sve podanike Carstva, tj. Crkvu. Naziv "Carstvo nebesko" umesto "Carstvo Božje" nastalo je tako što se iz strahopoštovanja izbegavala reč Bog, i ovo čini evanđelista Matej.
Isus je objavio da će Bog uspostaviti svoje carstvo (Mk. 1:15), i to ne u dalekoj budućnosti, nego već sad. Svojom rečju i delima on je to carstvo ostvario (Lk. 17:20-21). Carstvo Božje, tj. nebesko nije neko van zemaljsko područje nego naziv za nov odnos čoveka prema Bogu i bližnjemu. "Ući u carstvo" zato ne znači nekuda ići, već znači ostvariti ispravan odnos sa Bogom, sa Hristom koji je od Boga određen (pomazan) za Cara (Dan. 7:13-14; Jev. 1:8). Naravno, njegovo potpuno ostvarenje dogodiće se tek kad Sin čovečiji dođe u sili i slavi. Hrist će tada sesti na carski presto, tako da će ga svi narodi videti onakvog kakav je (Mt. 25:31-46). Hristovim ponovnim dolaskom Carstvo Božje će i fizički biti uspostavljeno na Zemlji. Zadatak Crkve je u tome da u svetu ostvari put prema Carstvu Božjem (Kol. 4:11), i to čini kroz propovedanje evanđelja Isusa Hrista (Mt. 4:23; Mt. 24:14), koje se još naziva i evanđelje Carstva - Radosna vest Carstva.
Pogledajmo sada odeljak iz Prve Korinćanima:
"Neki su postali nadmeni, kao da ja neću doći k vama. Ali, uskoro ću vam doći, ako Gospod bude hteo, i tada ću saznati ne samo šta ovi nadmeni govore nego i kakvu silu imaju. Jer, Božije carstvo nije u [praznim] rečima, nego u sili [Duha]." (1. Kor. 4:18-20 SSP, naglasak dodat)
U crkvi, u Korintu, su postojali mnogi problemi i apostol Pavle im je pisao sa namerom da ih ukori i ispravi u ponašanju i nauci. U crkvi su postojali i neki ljudi koji su sebe smatrali većim apostolima i učiteljima od Pavla, oni su bili opozicija (nadmeni) Pavlu i njegovom radu, te Pavle im poručuje da kada dođe onda će se suočiti sa njima i uveriće se da li imaju pomazanje (silu) za službu koju vrše. Da li imaju pomazanje za to ili nemaju? Da li njihove reči nose silu Duha ili su prazne - ljudske - nisu Božje.
Dakle, stih koji vam nije jasan ne govori o stvaranju, već o Božjem pomazanju. Pomazanje Duha, može se tako reći, jeste Božji potpis na nečijoj službi, znak Božji da je ta osoba izabrana i poslata od Boga, da čini Božji posao (uporedi Lk. 4:18-19; Lk. 7:19-22; 1. Kor. 2:1; 1. Kor. 2:4; 1. Sol. 1:5).
Božji blagoslov.
