Blagosloviti Gospoda
Subject: da li mi mozemo blagosloviti gospoda
Date: 10-03-2015 22:19
Postovani,
Cesto pratim i citam vas sajt i jako mi se dopada. Bio sam clan crkve u kojoj se u molitvi nije koristilo blagoslijam te gospode ili slicno, medutim cuo sam neke sestre i baracu koji tako mole npr . Blagosiljam gospode ime tvoje, , znam da u psalamima ima takvih ili slicnih stihova, i da je i Pavle napisao blagosiljajte a ne kunite samo molim objasnjenje u vezi toga , da li mi imamo autoriteta tolikog, iako svi priznaju da su gresni i da je jedini Gospod bio bez greha,mozemo se tako moliti da mi blagosiljamo gospoda, brata ili sestru. Unapred hvala.
Hvala vam na javljanju i na postavljenom pitanju.
U Pismu se vrlo često, u raznim slučajevima, koristi reč "blagoslov", tako je dobro znati kakvo značenje ima ova reč, kao i sve izvedenice iz ove reči kojih takođe ima mnogo.
Reč "blagoslov", tj. "blagosloviti" ima značenje "izgovoriti dobru reč nekome, koja mu želi blagostanje i sreću, darivati nekoga. Dakle, "blagosiljati" bi doslovno i primarno značilo "dobro (lepo) govoriti" o nekome ili nekom.
Blagoslovi su veoma važna tema u Pismu. Blagoslov je u Starom zavetu svečana radnja (npr. izgovaranje blagoslova) na dobrobit ljudi (obrnuto od prokletstva). Blagoslov ili prokletstvo počinje delovati čim je dodeljeno (odnosno izrečeno). Zbog toga jednom dodeljen blagoslov teško se može povući (priča o Valamu, 4. Moj. 23; izveštaj o Isakovom blagoslovu nad Jakovom, 1. Moj. 27:1-40).
Primarni blagoslov dolazi jedino od Boga (Jev. 7:7). Bog svoje stvorenje ispunjava plodnošću (1. Moj. 1:22; 1. Moj. 1:28), On daje blagoslov praocima i narodu (1. Moj. 12:2). Oni koji su primili Božji blagoslov mogu blagosloviti druge - preneti ga i na druge. Tako očevi blagosiljaju svoje sinove (Jakovljev blagoslov, 1. Moj. 48), a blagoslov su davali i Mojsije (5. Moj. 33:1-29), i David (2. Sam. 6:18) i sveštenici.
Kad ljudi "blagosiljaju Boga" (npr. Sud. 5:2; Sud. 5:9 - neki prevodi kažu: "slave", "hvale"), to onda znači da oni dobro govore o Bogu i priznaju Božju moć i slave je.
Obrazac blagoslova dat u 4. Moj. 6:24 i u mnogim crkvenim obredima danas se naziva "Aronov blagoslov".
U Novom zavetu nalazimo ista značenja blagoslova: Isus blagosilja svoje učenike (Lk. 24:50), decu (Mk. 10:16), hleb (Mk. 6:41; Mk. 14:22) tako što za njih Bogu daje hvalu. On upozorava da su blagoslovi za dobre a prokletstvo za zle (Mt. 25:34; Mt. 25:41). Takođe, pobožni ljudi i učenici slave i hvale Boga u svojim blagoslovima (Lk. 1:42; Lk. 1:68; 2. Kor. 1:3). Novozavetne poslanice takođe sadrže blagoslove u vidu pozdrava (npr. Rim. 16:24).
Dakle, kada neko kaže da "blagosilja Gospoda" to bi značilo da ga On "hvali, uzdiže ga i zahvaljuje mu". Psalmi su puni ovakvih izjava. Ljudi "blagosiljaju" Boga, jer ih je On sam prvi blagoslovi - učinio im dobro, i to je njihov verbalni izraz zahvalnosti i slavljenja Njemu.
Pozdrav i svako dobro.
