Agorafobija
Subject: agorafobija
Date: 08-08-2014 20:20
Draga braco i sestre u Hristu. Patim od gore navedenog.
Molim Vas za savet u vezi oporavka i u nedoumici sam. da li je agorafobija bolest ili stanje?
Hvala vam na javljanju i na postavljenom pitanju.
No, prvo da objasnimo šta je to "agorofobija", Vikipedija nam kaže sledeće, parafraziram:
"Agorafobija (grč. agoraphobia) je prvobitno označavala strah od otvorenog prostora, dok se danas pod tim pojmom podrazumeva skup strahova u svezi s javnim mestima, otvorenim prostorom i mnoštvom ljudi te s pomišlju da na takvom mestu nakon neke neprijatne situacije po nas, ne bismo bili u stanju pobeći ili dobiti pomoć. Agorafobija čini 60% svih fobija otkrivenih kliničkim pregledima. Češća je kod žena, a započinje u adolescenciji ili ranoj odrasloj dobi. Poremećaj četo započinje rekurentnim napadima panike, a drugi simptomi uključuju napetost, vrtoglavicu, blaže oblike kompulzivnog proveravanja, prežvakavanja misli (ruminatio), strah od gubljenja razuma i depresiju."
Dakle, radi se o "napadu straha". Ovaj napad može biti toliko snažan da čoveka natera na jedno potpuno nerazumno i nekontrolisano ponašanje.
Neki hrišćani kada govore o strahu imaju vrlo isključiv stav i znaju da kažu samo jedno, da "strah nije od Boga", pri tome citirajući 2. Timotiju 1:7. No, nije svaki strah koji osetimo negativna stvar, postoji i ona vrsta straha koja bogougodna - i to je dobar strah.
Dakle, postoje strahovi koji su za nas dobri a postoje i oni koji su loši. Pozitivni i negativni strahovi. Jedni u nama proizvode optimizam, veru, posvećenje i svaki napredak i izgradnju, a drugi nas bacaju depresiju, neveru, sebičnost, zatvaranje, odbacivanje prilika i degradaciju ličnosti...
Ovi dobri, na nas utiču toliko neprimetno i nenametljivo da ih mi i ne primećujemo u svom svakodnevnom životu. Npr. student ima strah da ne padne na ispitu i zbog toga on će marljivo da uči, biće marljiv. Majka koja gura kolica preko ulice, će dobro pogledati i levo i desno da li idu neka kola. Strah da se ne desi nešto loše po njenu bebu i čini je opreznom i zaštitničkom. Pilot koji vidi da se na njegovoj ruti leta sprema nevreme, će odbiti da poleti. I njega strah čini da bude oprezan i odgovoran. Neki hrišćanin će se kloniti otvorenog poziva da zgreši, jer se boji Boga. Njega strahopoštovanje (strah prema Božjoj ličnosti) Boga tera na poslušnot i posvećenje Bogu. U svim ovim primerima pokazivanje straha je nešto normalno - pozitivno. Ovi strahovi su nenametljivi, neprimetni, oni su vezani za logičan i razuman pogled na neke situacije i okolnosti u životu (Pri. 14:16). Ovi strahovi uvek pred nas nude izbor, možemo im se prikloniti a možemo ih ignorisati.
Sa onim negativnim strahovima je potpuno drugačije. Oni se manifestuju veoma agresivno, uzurpirajuće, i čine da se čovekova ličnost (karakter) potpuno promeni (deformiše) a njegove sposobnosti umanje, čovek postane potpuno svezan strahom. Dakle, čovek je napadnut od straha koji on sam ne može nikako kontrolisati. Strah njega potpuno kontroliše - vlada njime, do te mere da on počne ispoljavati veliku anksioznost, i telesne simptome poput lupanja srca, preznojavanja, drhtanja, imanja čvora u stomaku, kočenja tela, gušenja, nesvestice, vrtoglavice, sve do paničnih i histeričnih, i vrištećih napada...
Agorafobija, kao i ostale fobije, nastaje sistemom povezivanja anksioznosti (isčekivanja da će nam se nešto loše desiti) u nekim određenim situacijama - iako za to nema nikakvog logičnog utemeljenja. Dakle, ona nastaje u umu - u glavi. Npr. to mogu biti strahovi koji najčešće obuhvataju fobiju od vožnje različitim prevoznim sredstvima, liftom, izlaska iz kuće, gužve, javnih mesta, tržnih centara, koncerata, ali i da osoba ostane sama kod kuće, putuje sama i slično...
Šta je uzrok agorafobije? Kao hrišćanin, ja verujem da za to mogu biti dva uzročnika:
1) Napad zlog duha. Pošto je ovo strah koji potpuno parališe čoveka i degradira njegovu ličnost, sklon sam da verujem da postoji određeni duh straha (Rim. 8:15; 2. Tim. 1:7) koji dobije određeni prostor da deluje na dušu neke osobe. Za razliku od Boga, đavo uvek nastoji čoveka vezati, onesposobiti, porobiti, ismejati, zbog toga sam sklon verovati da iza "napada straha" može stajati nečisti duh (Jn. 10:10). Takođe, u duhovnom gledanju na stvari, anksioznost (nemir) je nešto suprotno miru, a znamo da je Bog Biblije i Bog mira (Rim. 15:33; Rim. 16:20; Fil. 4:9; 1. Sol. 5:23; Jev. 13:20 itd).
2) Iskrivljen um. On nastaje kroz negativan pogled na život (hronična depresija) ili se rađa u određenoj životnoj situaciju u kojoj nam se desilo nešto loše. Da bi sebe zaštitili od ponavljanja lošeg mi počnemo izbegavati po nas neke rizične situacije - gradimo zaštitni zid oko sebe, i kada se nađemo "van zidina" i doživimo mali napad, to nam daje uverenje da zidine trebaju biti još deblje i još višlje. Problem postaje sve veći i veći, i sve ga je teže kontrolisati. Npr. dete koje ujeo pas, će i kad odraste imati fobiju od pasa. Žena je doživela da bude zaglavljena u liftu, na dalje, imaće fobiju od lifta. Uprkos logične činjenice, da svi psi ne ujedaju i da se liftovi vrlo retko zaglavljuju.
Svestan sam da između ova dva uzročnika ne postoji jasna linija razgraničenja i da se vrlo često isprepleću u manjoj ili većoj meri. Ponekad je dovoljno da đavo upotrebu neku lošu situaciju u našem životu i da na njoj za sebe izgradi uporište - da usadi neko seme fobije u našu dušu. Dobije pristup u naš život. Biblija spominje "duh potištenosti" (Isa. 61:3), a to nije ništa drugo, no, duh depresije, i to je zli duh kojega Biblija jasno imenuje. Ovaj duh negativnog pogleda na stvari, tj. životne okolnosti, se vrlo često krije iza raznih fobija.
No, kako doći do pomoći, do isceljenja, do oslobođenja?
Po pitanju nalaženja pomoći za ovaj duševni problem, novorođeni hrišćani su u znatno boljoj situaciji od ostalih, jer pomoć mogu naći kod najboljeg Lekara za duševne poremećaje, kod Onog koji je tu dušu i osmislio i stvorio (Ps. 139:1-18).
1) Prekinuti praktikovanje greha. Prvo i osnovno pravilo u odnosu sa Bogom, u traženju Njegovog blagoslova i isceljenja, jeste, kako sam Bog kaže (Jak. 4:4 i dalje), parazrazirano: "Ako želiš da ti Ja [Bog] pomognem, odreci svake saradnje i flertovanja sa mojim neprijateljem [Tvoja grešna priroda/ Đavo/ Svet]."
2) Preobličiti svoj um. Razumevanje tvog problema, je već pola puta do ozdravljenja. Tako shvati da izbegavanje potencijalno loših situacija, po tebe, nije rešenje. Shvati da ništa strašno ne može da ti se desi, to su izuzeci. Izbegavaj to da ti neko uvek "čuva stah", to samo stvara zaštitno ponašanje koje te ostavlja tamo gde jesi i podstiče tvoje pouzdanje u čoveka umesto u Boga - i tvoj problem i dalje će ostati, ali u njega će sada bespotrebno biti upleteni i drugi. Izlaži se "lošim" situacijama korak po korak. Kreni od onih "blago opasnih" ka onim "vrlo opasnim". Zahvaljuj Bogu na svakoj maloj pobedi, jer On je taj koji čini isceljenje u tebi. Reč Božja ima moć da preobliči tvoj um - da ga očisti i stavi u "ispravno stanje", i zbog toga je veoma važno svakodnevno čitati Pismo, kao i neke delove (stihove) učiti na pamet (držati ih u svome srcu). U tu svrhu, napravio sam ti kao primer kartica sa stihovima obrabrenja (stihovi_ohrabrenja.pdf) koji govore o Božjoj zaštiti. Naravno, možeš i sam tu listu proširiti novim stihovima, a ove kartice možeš nositi sa sobom i kad imaš prilike, čitati ih i učiti na pamet.
3) Imati istrajnost i podršku. Fobije su izlečive! No, treba raditi na sebi, tačnije treba dozvoliti Božjoj Reči da radi na nama (objašnjenje sledi ispod). Od velike je pomoći i to, da imamo sa kime otvoreno da popričamo o svom problemu i osećanjima, tako, dobro je da imaš nekog zrelog vernika za prijatelja koji će te razumeti, ohrabriti i moliti sa tobom. Ponekad se isceljenje desi čudesno, u trenutku, ali najčešće se ona postepeno dešavaju, što znači da se od nas očekuje da budemo stalno "zakačeni na Boga". Nije da Bog ne može, već nas želi imati pored sebe, i da On polako (nežno) radi na nama, jer pored onoga šta tražimo od Njega, On nam želi dati i neke druge stvari - rešiti neke druge probleme u nama.
Neka te Gospod vodi i pomaže, na tvom putu k isceljenju.
