1. Punite se Duhom

Andrew Murray

Ovo su dobro poznate reči; nalaze se u Delima 2:4: "Tada se svi ispuniše Duhom Svetim," i Efescima 5:18: "Nego se punite Duhom." Prvi tekst je opis - piše šta se desilo. Drugi je zapovest - piše kakvi bi trebalo da budemo. Da ne bi bilo sumnje, vezuje se sa još jednom zapovešću: "I ne opijajte se vinom, nego se punite Duhom."

Ako bih te upitao: "Da li pokušavaš da budeš poslušan zapovesti: 'Ne opijajte se vinom'?" ti bi odmah odgovorio: "Naravno, kao hrišćanin, ja sam poslušan toj zapovesti." Ali što se tiče druge zapovesti: "Punite se Duhom," da li si i to poslušao? Da li živiš takvim životom? Ako ne živiš, odmah se postavlja pitanje, zašto ne? Onda sledi drugo pitanje: Da li si spreman da prihvatiš ovu zapovest i kažeš: "Uz Božiju pomoć poslušaću. Neću se smiriti dok ne poslušam tu zapovest, i ne ispunim se Duhom."

Želim da kažem na samom početku da bi trebalo jednostavno slušati zapovest Božijeg Svetog Duha u Njegovoj Reči. Bog kaže svakom hrišćaninu: "Dete moje, želim da se ispuniš Duhom." Tvoj odgovor neka bude: "Oče, i ja to želim; spreman sam; predajem se u poslušnosti mom Bogu; daj da se ispunim Tvojim Duhom!"

A da neko ne bi pogrešno shvatio šta znači biti ispunjen Duhom, dozvolite da kažem da to ne znači da će doći do velikog ushićenja ili potpune savršenosti ili do stanja u kome neće biti rasta. Ne, ispuniti se Duhom jednostavno znači - predati celo biće Njegovoj sili. Kada se cela duša preda Svetom Duhu onda će sam Bog da je ispuni.

Dakle, šta je potrebno da bismo se ispunili Duhom? Ne vidim kako bismo mogli da nađemo bolji odgovor na to pitanje nego da pogledamo kako je Hristos pripremio svoje učenike za Dan Duhova. Znate li šta se radi u bezbožnim zemljama gde misionari propovedaju? Obraćenici im dolaze na časove za pripremu za krštenje, a ima slučajeva kada ih zadržavaju i po godinu dana, a nekad i duže, da bi ih obučili i ispitali i pripremili za hrišćanski život. Isus je tako radio sa svojim učenicima tri godine i morali su da provedu vreme u učenju i pripremi. Kada je Sveti Duh sišao na njih, u tome nije bilo ničega čarobnog ni proizvoljnog. Bili su spremni za to. Jovan Krstitelj im je rekao da to treba da dođe. On ne samo da je propovedao o Jagnjetu Božijem koje je trebalo da prolije krv, nego je propovedao (rekao je da je to bilo osobito otkrivenje od Boga) da će onaj na koga je video da se spustio Sveti Duh,krstiti Svetim Duhom.

U čemu se sada sastojalo pripremanje tih učenika? U čemu se sastojalo njihovo pripremanje za krštenje Svetim Duhom?

Prvo, nemojte zaboraviti da su to bili ljudi koji su sve ostavili i pošli za Isusom. Znaš da je Gospod Isus prišao jednome i rekao: "Ostavi svoje mreže;" a drugome; "Ostavi svoj posao na carini i hajde za mnom." Tako su i uradili, a kasnije su mogli da kažu Petrovim rečima: "Mi smo ostavili sve i pošli za Tobom" - svoje domove, porodice, dobar glas. Ljudi su im se rugali i smejali i nazivali ih Isusovim sledbenicima, i kada su Njega prezirali i mrzeli onda su i njih mrzeli. Bili su jedno sa Njim i predali su se potpuno Njegovoj volji. Ovo je prvi korak na putu do krštenja Svetim Duhom. Moramo ostaviti sve i slediti Hrista.

Ja ne govorim sad o ostavljanju greha; to moraš da učiniš kada se obratiš. Postoji nešto što ima mnogo širi značaj. Mnogi hrišćani misle da primaju Hrista kao nekoga koji može da ih spase i da im pomogne, ali Ga se prosto odriču kao njihovog Gospodara. Misle da imaju pravo na svoju volju u hiljadu stvari. Mahom govore šta hoće, rade šta hoće, i koriste svoju imovinu kako hoće; sami su sebi gospodari i nikada nisu ni pomislili da kažu: "Isuse, ostavljam sve da bih sledio Tebe."

Ali to je ipak Hristov zahtev. Hristos ima takva neograničena bogatstva i slavu da On to zaslužuje, i Hristos je takav nebeski, duhovni, božanski dar, da ukoliko ne ostavimo sve, naša srca ne mogu da se ispune Njime. I zato Isus kaže: "Ostavite sve i hajdete za mnom."

Jednom sam u Johanesburgu propovedao, i jedno poslepodne, kada su se vernici skupili da posvedoče šta je Bog učinio za njih, jedna sirota žena je ustala i ispričala kako je otprilike pre šest meseci dobila divan blagoslov kroz izlivanje Božijeg Duha. Jednom je prisustvovala sastanku posvećenja u vrlo siromašnom kraju. Propovednik koji je govorio pitao je ko je spreman da se potpuno odrekne sebe radi Isusa. Rekao je: "Pretpostavimo da On želi da pođete u Kinu, ili da se odreknete žene i dece, da li biste bili voljni da to učinite?" Ona je iskreno rekla: "Ja sam htela da kažem da želim da dam sve Isusu, ali nisam mogla. Kada je zamolio da ustanu oni koji su voljni, bilo mi je strašno, ali nisam mogla više da sedim, ustala sam i rekla: Da, ja ću se odreći svega? Ipak osećala sam da ne bih mogla da se odreknem muža i dece. Otišla sam kući ali nisam mogla da spavam; nisam mogla da se smirim jer se u meni vodila borba; da li moram da se odreknem svega? A u stvari želela sam da to učinim za Isusa. Prošla je ponoć kada sam rekla: 'Gospode, da, za Tebe sve!' Tada su radost i sila Duha ispunile moje srce." I ona i njen propovednik su posvedočili da je živela u radosti Gospodnjoj.

A da li si ti voljan da kažeš: "O Hriste, ispuni me Svetim Duhom; odrećiću se bilo čega i svega; primi moje odricanje?"

Svaki od nas mora da ispita sebe. Neki to nisu nikad smatrali potrebnim. Neki još nikada nisu razumeli šta to znači što je Isus rekao da ukoliko čovek ne omrzne na oca i majku, i ženu i decu, i kuće i njive i ostavi ih radi Njega i evanđelja, nije Njega dostojan. Da nije ovo razlog zbog čega je tvoj život mlitav, razlog zašto Sveti Duh ne ispunjava tvoje biće? - nisi još nikada ostavio sve da bi sledio Hrista.

Učenici se nisu samo odrekli svega da bi sledili Isusa, nego su Mu bili i veoma privrženi. Isus je rekao: "Ako me ljubite, držaćete moje zapovesti. I ja ću umoliti Oca, pa će vam dati drugog pomagača-utešitelja." Oni Ga i jesu jako voleli. Videli su Ga raspetog, ali njihova srca nisu mogla da se odvoje od Njega. Nisu imali na zemlji ni nade ni radosti, ni utehe bez Njega; a to je ono što često nedostaje u našoj veri. Mi verujemo Isusu i Njegovom delu na Golgoti; pouzdajemo se u Njega kao u svog jedinog Spasitelja; to je dobro, i može da bude dovoljno da donese spasenje. Na žalost, koliko ima pobožnih ljudi koji nikad ne misle na to da se pobožnost sastoji od jake, bliske, lične privrženosti Isusu i svakodnevne zajednice sa Njim; da, pobožnost znači da će Isus, to nevidljivo Biće, biti moj Prijatelj i Vodič i Čuvar celoga dana, moj Vođa i Gospodar kome sam poslušan!

Jedna mlada misionarka je došla u Južnu Afriku i ispričala mi kako je od malena ljubila Gospoda Isusa i bila vaspitana u krugu pobožnih prijatelja i u pobožnom domu; ali kada je otkrila šta znači primiti dublji blagoslov nastala je velika promena. Rekao sam joj: "Od svoga detinjstva si živela u veseloj, pobožnoj okolini; kaži mi, šta misliš, u čemu je razlika između života kojim si živela, i života u koji si kasnije ušla." Njen odgovor je bio i jednostavan, spreman i vedar: "Jednostavno ovo," rekla je, "lična zajednica sa Isusom." Sa time se mora započeti. Neki bi ostavili sve radi svoje religije. Mnogi su ostavili sve radi lažne religije. Neki bi ostavili sve radi njihove crkve. Neki bi ostavili sve radi svojih prijatelja. Ali to nije ono što se traži. Mi želimo da ostavimo sve radi Isusa. Dozvolimo Njemu da uđe u naš život i nastani se u našem srcu. Da li je i tvoj život pun nežne lične privrženosti Isusu i radosti u Njemu? Ne pitam sada da li si postigao savršenstvo u ovome, nego te pitam, da li možeš iskreno da kažeš: "To je ono za čim težim, to je ono čemu sam se predao, to je ono što iznad svega želim. Moram da pripadam Isusu Hristu svakoga dana i po ceo dan."

Još nešto: ti učenici su bili ljudi koji su izgubili poverenje u sebe. Na početku svoje trogodišnje škole, morali su da se odreknu svega što su imali; ali sebe su počeli da se odriču tek na kraju tog vremena. Ostavili su svoje mreže, svoje kuće, svoje prijatelje - i to je bilo ispravno; ali kako je samo njihovo ja bilo jako za sve tri godine! Kako im je Isus često govorio o poniznosti! Ali nisu Ga razumeli. Često su se prepirali među sobom ko će biti "glavni". Za vreme Večere su još uvek govorili o tome - ko će biti prvi među njima? Nisu se odrekli svoga ja. Kao što se više puta pokazalo - malo su živeli u Isusovom Duhu!

Ali Isus im je govorio i učio ih. On im je neprestano otkrivao kako je ponos greh i kako je slavno biti ponizan, a kada je umro na Krstu i oni su umrli strašnom smrću. Setite se Petra, brzopletog učenika kako se odrekao svoga Gospoda. Da li ste uvideli da je usred svih žalosti ona tri dana od raspeća do vaskrsenja, najdublja i najgorčija žalost bila stid, pri pomisli na to kako je postupio prema svome Gospodu? Tada je naučio da gubi poverenje u sebe. Kako je bio samopouzdan za vreme Večere! "Ako se svi sablazne o tebe, ja se nikada neću sablazniti." Ali Isus ga je poveo sa sobom u smrt i grob, i tada je Petar shvatio da u njemu nema ničeg dobrog. Naučio je da se ne uzda u sebe.

Možda ćeš reći: "ja mislim da sam ostavio sve radi Isusa; imovinu, kuću, prijatelje, položaj, i mislim da Ga ljubim, ali, nešto ipak nije u redu. Ne primam blagoslov koji mi je potreban." Ali da li si voljan da ti Bog otkrije koliko je u tebi samovolje i samopouzdanja? Recimo, tvoje mišljenje o ljudima; kako govoriš ono što ti se sviđa, i što misliš da je pravo, a još nisi shvatio da treba da proučiš kako je Isus bio ponizan, nežan, i blag. To je naše ja. Ti radiš za Njega. Pokušavaš da činiš dobro, ali je to u stvari tvoj lični napor. Kao hrišćanin ti to radiš, a čekaš na Boga da pomogne i blagoslovi. Ali to ne ide. Na prvom mestu, Bog mora svakoga od nas da dovede do mesta smrti.

Da li znaš šta znači Isusova smrt? To znači ovo - Isus je u suštini rekao Svome Ocu: "Evo Mog života koji mi je tako dragocen, Mog života koji je bio bezgrešan. Predao sam ti Ga u životu, a sada Ti ga predajem u smrti." Otišao je u grob, rekavši: "Predajem (dajem, poveravam) svoj duh u tvoje ruke." I znaš šta se dogodilo. Baš zato što je potpuno predao Svoj život i utonuo u gusti mrak smrti i groba, Bog Ga je podigao u novi život, novu slavu, i novu silu. Bog Ga je podigao iz groba u slavu. Smrt je bila ta tajna vaskrsenja. Dakle ako želiš da budeš ispunjen Duhom i vaskrslim životom slave, moraš prvo umreti sebi. Apostoli su bili ljudi koji su došli do krajnjeg očaja, ljudi koji su izgubili sve, ali i oni koji su bili spremni da prime sve od Boga na nebu.

Još nešto: apostoli su bili ljudi koji su verom primili obećanje Duha od Isusa. Znaš da im je to poslednje veče Hristos više puta govorio o Svetome Duhu, a kada je trebalo da se vaznese, ponovo je rekao: "Vi ćete za koji dan biti kršteni Svetim Duhom." Da si upitao učenike šta to znači, siguran sam da ne bi umeli da ti odgovore. Nisu razumeli toliko, koliko mi razumemo. Nisu imali predstavu o tome šta je trebalo da dođe. Ali primili su ono što je Isus rekao, te ako je i došlo do rasprave ili nesporazuma za onih deset dana, siguran sam da su rekli: "Kada je On učinio tako divne stvari za nas kada je bio na zemlji, sada kada je u slavi, učiniće nešto što je još divnije. Na to su i čekali.

Želja mi je da ti sada verom prihvatiš ovo obećanje, i kažeš: "To obećanje ispunjenja Svetim Duhom je za mene. Primam ga iz Isusove ruke." Možda to nećeš razumeti; možda se nećeš osećati kao što bi želeo; možda ćeš se osećati slabim i grešnim i daleko od Isusa; ali možeš doći sada i reći - i imaš pravo da to kažeš: - "Ovo obećanje je za mene". Da li si spreman za to? Jesi li spreman da se verom pouzdaš u reč obećanja i Isusovu ljubav?

Siguran sam da ima mnogo vernih koji se bore da pronađu šta žele, koji su se možda svesrdno i potpuno predali Isusu, koji Ga ljube, koji su se ponizili u prašini. Ali im nedostaje to što nisu shvatili da bi samo trebalo da kažu: "On je obećao i On će učiniti."

Samo još da dodam ovo da bih te ohrabrio: Kada primiš obećanje od Boga, ono vredi isto toliko koliko i ispunjenje. Obećanje te dovodi u direktan dodir sa Bogom. Daj Mu samo čast i pouzdaj se u obećanje i poslušaj Ga, i ukoliko ti treba neka priprema, Bog zna i to; ako postoji nešto što treba da ti se otkrije, On će i to učiniti, ukoliko računaš na Njega da će učiniti. Veruj obećanju i kaži: "Ova punina Svetoga Duha je za mene."

A onda poslednji korak koji su učenici imali da učine - u sili toga obećanja, čekali su ujedinjeni u molitvi. Čekati na Boga u molitvi! Jednodušno su čekali i molili se; molitve i molbe pomešane sa hvalom su se uzdizale Bogu. Očekivali su da Bog sa neba nešto učini. Kada bih samo mogao da vam ukažem na važnost ovoga! Sreo sam Hrišćane koji čitaju, razumeju, razmišljaju, žele da traže i žele da dobiju, a ipak im se izmakne ono što traže. Zašto? Zato što ne čekaju na Boga da im to i da. Nemoj očekivati da ćeš primiti blagoslov ako gledaš na ono što ti misliš i radiš. Gledaj na Boga i očekuj da Bog nešto učini. Nije dovoljno samo verovati. Uvideo sam da mnogi brkaju veru sa blagoslovom koji vera donosi. Verom treba da "nasledimo obećanja." O, veruj i pouzdaj se u Boga; tada gledaj na Njega da ti da blagoslov. "Budite ispunjeni Svetim Duhom."

"Istorijsko postojanje Isusa Hrista tako sigurno kao i moje vlastito postojanje."
- Phillip Schaff

ZA DANAS

IZDVAJAMO




ANKETA

INDEKS TAGOVI

PRATI NAS

Posete/Statistika
Danas: 876
Ukupno: 2603686
Generisano za: 0.004''

W3C XHTML 1.0
W3C CSS

Internet izvor: http://siont.net/u-hristu/knjige/predanost/001.php
Ovaj tekst je preuzet/odštampan sa sajta SIONSKE TRUBE - http://www.siont.net/.
Uslovi i prava za korićenje ovog materijala su dati na stranici: http://www.siont.net/garancije.php.