14. Završna reč
Jedan od tužnih rezultata fanatične duhovnosti jeste njen odbojan uticaj na tako mnogo gladnih i predanih Božjih svetih koji osećaju potrebu i koji traže dublji doživljaj Božje sile u svojim životima.
U Drugoj knjizi o kraljevima, u četvrtom poglavlju, čitamo o tome kako je Jelisej, zbog velike gladi, naredio da se između sinova proroka postavi jedan veliki lonac u koji bi svi stavili biljke koje su uspeli da sakupe. Jedan od sinova je nabrao divljih krastavaca i njih stavio u lonac. Kada su ljudi probali čorbu, povikali su: "Smrt je u čorbi!"
Ista stvar se dešava kada osoba, koja je gladna da bude ispunjena Bogom, proba odvratan nemoralni bućkuriš lažno duhovnih ljudi, duhovnih manijaka. Posle, nažalost, zaključi da u Božjoj crkvi danas Sveti Duh u stvari ništa ne radi, i nastavljaju da se bore u svom hrišćanskom hodu bez pomoći pune dinamike Svetog Duha.
Bog nije želeo da narod Izraela umre u pustinji, već da dođe do prebogate Obećane zemlje. Bog ne želi da vaš hod sa njim bude jedno suvo iskustvo pustinje, već da vi dođete u puninu onog života koji nam je obećan kroz Svetog Duha.
Ne dozvolite da vas nebiblijski ispadi onih koji upražnjavaju fanatičnu duhovnost obeshrabre i odgovore od toga da tražite sve ono što Bog želi da vam da - svu ljubav, radost i silu da živite životom ispunjenim Duhom. Mi još nismo iskusili puninu bogatog rada Svetog Duha u nama i zbog toga treba da ostanemo uvek otvoreni prema Bogu, spremni da primimo sve što on poželi da nam da. Ima puno stvari u Pismu koje još uvek nismo doživeli te nemamo nikakvu potrebu da tražimo nešto izvan Svetog pisma.
Pavle je opisao svoju radost u tome što crkvi u Korintu nije nedostajao nijedan duhovni dar dok su bili u iščekivanju Isusa. Moja molitva je da i mi iskusimo svu puninu Svetog Duha i darove koje on želi da nam da dok čekamo povratak našeg Gospoda.
