6. Za upravo ovo vreme

Rendi Alkorn
"Naš svakodnevni posao treba da bude priprema za naš poslednji dan." (Metju Henri)

Alfred Nobel je ispustio dnevne novine i uhvatio se za glavu.

Bilo je to 1888. godine. Nobel je bio švedski hemičar koji se obogatio pronalaskom i proizvodnjom dinamita. Njegov brat Ludvig umro je u Francuskoj.

Međutim, sada je Alfredova velika žalost bila uvećana zaprepašćenjem. Upravo je pročitao čitulju u francuskim novinama - i to ne čitulju svog brata, već svoju! Urednik je zamenio braću. Naslov je glasio: "Trgovac smrću je mrtav." Čitulja Alfreda Nobela opisala je čoveka koji je postao bogat pomažući ljudima da ubijaju jedni druge.

Potresen ovim opisom njegovog života, Nobel je odlučio da iskoristi svoje bogatstvo da bi promenio svoje zaveštanje. Osam godina kasnije je umro i ostavio više od devet miliona dolara za finansiranje nagrada ljudima čiji rad je doneo dobrobit čovečanstvu. Nagrade su postale poznate kao Nobelove nagrade.

Alfred Nobel je imao retku priliku - da pogleda na procenu svog života pri njegovom kraju i da još uvek ima mogućnost da svoj život promeni. Pre nego što se njegov život završio, Nobel se uverio da je investirao svoje bogatstvo u nešto što ima večnu vrednost.


PET MINUTA NAKON ŠTO UMREMO

Na kraju filma Šindlerova lista ima jedna srceparajuća scena u kojoj Oskar Šindler, čovek koji je od nacista otkupio živote mnogih Jevreja, gleda na svoj auto i svoj zlatni broš, žaleći što nije dao više od svog novca i svojine da spasi više života. Šindler je iskoristio svoju priliku mnogo bolje od većine ljudi. Međutim, na kraju, on je žudeo za mogućnošću da se vrati u prošlost i donese bolje odluke.

Ljudi koji ne veruju u Hrista nemaju drugu šansu da ponovo žive svoj život, te da ovom prilikom izaberu Hrista. Hrišćani, takođe, nemaju drugu priliku da ponovo žive svoj život, ovo je vreme da urade više da bi pomogli siromašnima i investirali u carstvo Božje. Mi imamo jednu kratkotrajnu priliku - život na zemlji - da upotrebimo svoja sredstva da promenimo stvari.

Džon Vesli je rekao: "Sve stvari procenjujem samo vrednošću koju će one dobiti u večnosti." Misionar C.T. Stad je rekao: "Samo jedan život, a uskoro će biti završen; samo ono što je urađeno za Hrista ostaće."

Pet minuta nakon što umremo znaćemo tačno kako je trebalo da živimo. Međutim, Bog nam je dao svoju Reč, pa tako ne moramo da čekamo da umremo da bismo to saznali. On nam je, takođe, dao svog Duha da nas osposobi da na takav način živimo sada.

Zapitaj sebe: "Pet minuta nakon smrti, šta ću poželeti da sam darovao onda dok sam još imao priliku?" Odgovori sam sebi i razmisli zašto to ne bi uradio već sada? Zašto ne provedemo ostatak života ispunjavajući jaz između onoga što ćemo poželeti da smo dali i onoga što stvarno dajemo?

Nobel je uspeo da promeni svoje zaveštanje ovom svetu. Mi imamo mnogo veću stratešku mogućnost da promenimo naše zaveštanje svetu koji dolazi.

Kada napustiš ovaj svet, da li ćeš biti poznat kao onaj koji je nagomilao blago na zemlji koje nije mogao da zadrži ili ćeš biti prepoznat kao onaj koji je ulagao blago na nebu koje nije mogao da izgubi?

Stavi sebe na mesto Alfreda Nobela. Uzmi papir i olovku. Sedi, razmisli i sastavi svoju čitulju. Napravi listu stvari po kojima će te ljudi pamtiti. Samo napred, uradi to.

Kad završiš, pročitaj svoju čitulju. Kako ti izgleda?

Pokušaj da ponovo sastaviš čitulju, ali ovog puta iz perspektive neba, možda pisanu od strane anđela koji sve posmatra. Da li misliš da je Bog zadovoljan tvojim životom na zemlji?

Možda živiš životom u čijem centru je Hrist, sa malo stvari zbog kojih žališ. Možda dnevno sakupljaš blago na nebu.

Ili možda nemaš takav život. Ako si kao ja, onda bi želeo da je nebeski sažetak tvog života ugodniji jednom Gledaocu. Možda si razočaran onim što si napisao. Ako je tako, ne gubi nadu. Dobra vest je da si ti još uvek ovde! Baš kao Nobel, ti imaš priliku da uz Božju pomoć središ svoj život, pa tako i svoju čitulju, da izgleda onako kako bi ti želeo.


DAR DAVANJA

U poslanici Rimljanima 12. poglavlju, Pavle navodi sedam duhovnih darova, uključujući proroštvo, služenje, poučavanje, milosrđe i davanje. Ja sam ubeđen da je, od svih ovih darova, davanje onaj o kome se najmanje razmišlja u današnjim crkvama.

Naravno, svi mi smo pozvani da služimo, pokazujemo milosrđe i da dajemo, čak i ako nemamo ove darove. Ja verujem da je u različitim periodima istorije Bog suvereno raspodelio određene darove većem broju ljudi (kao što je milosrđe u vreme haranja kuge).

Zamisli da Bog želi da ispuni svoj plan za evangelizaciju sveta i da pomogne do tada nezapamćenom broju ljudi koji prolazi kroz stradanja. Koji dar bi ti očekivao da Bog da velikom broju ljudi? Možda dar davanja? Šta bi mogao da očekuješ da Bog obezbedi onima kojima je dao taj dar? Možda do tada nezapamćeno bogatstvo da bi tako mogao da zadovolji potrebe svih onih ljudi i raširi svoje carstvo?

Pogledaj oko sebe. Zar to nije upravo ono što je Bog učinio? Pitanje je: šta mi radimo sa bogatstvom koje nam je dao da bismo dosegli izgubljene i pomogli ljudima u patnji?

Mi redovno vidimo dar poučavanja i znamo kako se on manifestuje. Slušamo priče o čudesnim iscelenjima, obnovljenim brakovima i o skoro svemu drugom, osim o davanju. Čuli smo o molitvenim borcima i studentima teologije, ali retko čujemo priče o ljudima koji daju najveći deo svog dohotka Gospodu.

Sve više je uobičajeno za hrišćane da jedni drugima postavljaju teška pitanja: Kako je u tvom braku? Da li provodiš vreme čitajući Božju Reč? Kako stojiš u pogledu seksualne čistote? Da li pričaš ljudima o svojoj veri u Boga? Međutim, koliko često pitamo: "Koliko daješ Gospodu?" ili "Da li potkradaš Boga?" ili "Da li pobeđuješ u borbi protiv materijalizma?"

Kad je u pitanju davanje, crkve funkcionišu po principu "ne pitaj, ne govori". Nedostaje nam komunikacija, odgovornost i primeri koje ćemo da sledimo. Kao da imamo neki prećutni dogovor: "Ja neću da pričam o tome ako ti ne želiš - dakle, možemo da nastavimo život kao i do sada."

Razmisli o tome. Kako jedan mladi vernik u crkvi uči da daje? Gde on može da vidi kako davanje izgleda u životu vernika koji je očaran Hristom? Zašto smo iznenađeni što on, ne videći nijedan primer, prihvata uputstva iz ovog materijalističkog društva?

Mi treba da "pazimo na to da jedan drugoga podstičemo na ljubav i dobra dela" (Jevrejima 10,24). Zar ne bi onda trebali da pitamo kako da jedni druge podstičemo na davanje?

Neki će možda zameriti: "Ali mi ne treba da jedni drugima upoređujemo davanja." Pavle govori korinćanima o davanju Makedonaca rekavši im da ovde pravi poređenje s ciljem da ih motiviše (2. Korinćanima 8,7-8). Diksi Frejli mi je pričala o svojim prijateljima. Rekla je: "Oni su odličan primer umeća davanja. Svake godine mi se takmičimo ko će više da da!" Zašto da ne? Zar time ne podstičemo jedni druge? Zar ne treba da pomognemo jedni drugima da bismo podigli lestvicu davanja, tako da možemo da naučimo kako da skočimo više?

Sveto pismo nam kaže da ne dajemo iz razloga da nas ljudi vide (Matej 6,1). Svakako, treba da budemo oprezni i izbegavamo ponos. Međutim, Isus takođe kaže: "Tako neka zasvetli vaša svetlost pred ljudima, da vide vaša dobra dela i proslave Oca vašega koji je na nebesima" (Matej 5,16). Kroz pogrešno tumačenje Biblije, sakrili smo davanje "ispod merice". Kao rezultat toga, mi ne učimo hrišćane da daju. Zbog toga njima nedostaje radost i smisao života.

Kada se naš misijski pastor vratio iz Sudana ispričao je našoj crkvi o zarobljenim hrišćanima u tom regionu. Nekoliko porodica je spontano odlučilo da se odreknu kupovine božićnih poklona te godine i da umesto toga daju novac za oslobađanje robova. Odeljenje četvrtog razreda naše škole sakupilo je hiljadu dolara za istu svrhu kroz radne projekte. Jedna devojčica šestog razreda uzela je pedeset dolara koje je čuvala za igranje u košarkaškom timu i dala ih za pomoć vernicima u Sudanu.

Jedna porodica je sakupila nekoliko stotina dolara za odlazak u Diznilend. Njihovo dete je upitalo da li umesto toga mogu da daju taj novac za pomoć robovima. Nije prošlo dugo i mnogi ljudi su dali toliko da se sakupilo šezdeset hiljada dolara za oslobađanje robova. Čak nismo ni skupljali dobrovoljni prilog, ali davanje je bilo zarazno. Ljudi su pričali jedni drugima svoje priče o davanju. Sve to je oduševilo i ohrabrilo telo Hristovo a daje više. Bio je to jedan od najsjajnijih momenata crkve, a jedna od bitnih komponenti bile su priče ljudi o tome kako ih je Bog vodio da daju.

Car David je rekao svojim ljudima koliko je tačno on dao za izgradnju hrama. Tačne količine zlata i dragog kamenja koje su dale vođe naroda takođe su iznete u javnost. "I radovaše se narod što dragovoljno prilagahu, jer prilagahu celim srcem Gospodu" (1. Dnevnika 29,6-9). Ljudi su mogli da se raduju samo zato što su znali koliko su dale njihove vođe. Oni su mogli da slede primer svojih vođa u davanju, samo zato što su znali koliko su oni davali. Ukoliko ne naučimo da ponizno jedni drugima kažemo naše priče o davanju, naše crkve neće naučiti da daju.

Mi treba da znamo o udovici u crkvi koja ima mala primanja i posti svakog četvrtka, a onda daje novac gladnima umesto da kupi hranu za sebe. Bio bi to neizmerljiv gubitak za moj duhovni život da nisam čuo priče Hadsona Tejlora, Džordža Milera, Ejmi Karmajkl i R.G. Leturnoa. Oni su živeli na način da ugode Bogu, a ne meni, ali znanje o tome šta je Bog učinio u njima predstavlja inspiraciju da Mu dopustim da uradi više u meni.


SHVATITI SUDBINU

Činjenica da sada čitaš ove reči je verovatno deo Božjeg plana da promeni tvoj život, a kao rezultat toga da promeni istoriju i večnost.

Da li se sećaš šta je Mardohej rekao Jestiri? "Jer ako ti uzmučiš sada, doći će pomoć i izbavljenje Judejcima s druge strane, a ti i dom oca tvojega poginućete; i ko zna nisi li za ovako vreme došla do carstva" (Jestira 4,14).

Baš kao što je Jestira bila u privilegovanom položaju, tako je skoro svako ko čita ovu knjigu. Da li si pismen i obrazovan? Da li imaš hranu, odeću, smeštaj, auto, možda neke elektronske uređaje? Onda si ti među privilegovanima, među svetskim bogatašima.

Zašto ti je Bog dao privilegiju da budeš bogat? Za upravo ovo vreme. Bog te je suvereno podigao. Kad razmišljam o bogatstvu moje porodice i o prilikama za davanje kojima nas Gospod iznova blagosilja, ne mogu da mislim drugačije nego da smo mi deo nečeg mnogo većeg od našeg krajička sveta u Oregonu.

Jedna hrišćanska organizacija svoju grupu glavnih donatora naziva "Istorijska šačica ljudi".

Da li u ovom nazivu postoji preuveličan osećaj važnosti? Ja ne mislim da postoji. Davanje za Božje velike ciljeve pomaže nam da shvatimo našu sudbinu. Nije slučajno što živiš u ovom vremenu i mestu u istoriji. Razmisli opet, zašto je Bog proviđenja poverio tebi toliko mnogo: "Neka vaš suvišak pokrije njihovu oskudicu... da u svemu budete bogati - za svako prostodušno davanje" (2. Korinćanima 8,14; 2. Korinćanima 8,9-11)?

Da li je to tvoja sudbina? Da li te Bog poziva da budeš velikodušniji davalac? Da li te On poziva da sa drugima podeliš oslobađajuću radost principa bogaćenja?

Čuo si o molitvenim borcima. Šta je sa borcima koji daju? Možda On podiže veliku vojsku davaoca i poziva nas da dobrovoljno stupimo u nju.

Mnogi danas mole Javisovu molitvu: "O, da bi me blagoslovio i raširio međe moje" (1. Dnevnika 4,10). Zašto ne moliš tu molitvu kad je u pitanju tvoje davanje? Zašto ne odrediš sumu novca sa kojom možeš da živiš, a onda kažeš Bogu da ćeš sve što On obezbedi preko toga vratiti Njemu?

Mi ne znamo koliko dugo će još trajati blagostanje naše nacije. Zašto ne podelimo to izobilje sa drugima dok još možemo? Hajde da dajemo sve dok naša srca ne budu više uključena u rad za Božje carstvo nego u naše projekte za rekonstrukciju kuće, poslovne poduhvate, odmor iz snova ili štednju novca za penziju.

Hajde da pitamo Boga da li želi da odložimo gradnju kuće iz snova na zemlji, shvatajući da nam naš Mladoženja već gradi u nebu kuću o kojoj sanjamo. U međuvremenu, mi možemo koristiti Božja novčana sredstva da gradimo nešto što neće izgoreti u plamenu, nego će trajati večno.


MISLI KOJE TREBA IMATI NA UMU

"Koliko Bog želi da dajem kroz dobrovoljne priloge?" Samo Bog može da odgovori na to pitanje. To znači da mi treba da Ga pitamo. On nije odredio poseban iznos ili procenat za dobrovoljne priloge. Možda je to baš tako da bismo se molili i tražili Njegovo vođstvo, što On i obećava da će nam dati (Jakovljeva 1,5). Naš posao je da slušamo i budemo poslušni.

Tvoje davanje treba da počne u tvojoj lokalnoj, biblijski zasnovanoj crkvi koja ima Hrista u centru, duhovnoj zajednici kojoj si odgovoran (Galatima 6,6; 1. Korinćanima 9,9-12). Osim toga, ti možeš velikodušno da daješ dobrim misijskim organizacijama i vancrkvenim hrišćanskim službama, pažljivo ih odabirajući prema biblijskim standardima.[7]

Ljudi me pitaju: "Da li da pomažem svetovne organizacije?" Pitanje koje treba da postavimo glasi: Da li je to humanitarno društvo, koliko god da je dobro, blizu Božjeg srca kao što je evangelizacija, osnivanje crkava ili pomaganje siromašnima u Hristovo ime? Mnogi ljudi pomažu takozvane hrišćanske fakultete na kojima se više ne veruje u njihovu veroispovest te sada zavode studente sa pravog puta. Pored svih Bogu ugodnih hrišćanskih službi i škola koje možemo da pomažemo, zašto bismo davali Božji novac institucijama koje se aktivno suprotstavljaju Božjem radu? Pored dobrih svetovnih organizacija postoje hrišćanske organizacije koje rade isti posao - ali sa perspektivom večnosti. Kada imamo mogućnost izbora, zašto ne bismo pomagali organizacije koje karakteriše molitva, biblijski standardi i natprirodno delovanje Božjeg Duha?

Zašto ne pitaš Boga kako bi ti mogao da podeliš princip bogaćenja sa drugima? Možda ćeš upravo ti biti kao jedan od ljudi koji su doveli D.L. Mudija i Bili Grejema Hristu - ti možeš da utičeš na druge da daju mnogo više nego što ćeš ti ikada moći da daješ.

Razmisli o tome da proslediš ovu knjigu drugima. Odvoj vreme za molitvu o ovim stvarima sa svojim bračnim drugom ili prijateljima. Možeš da organizuješ vreme za zajednički doručak, proučavanje Biblije ili za diskusiju, koristeći ovu knjigu, kao i materijal za proučavanje o novcu ili davanju koji je sastavila organizacija Crown Financial Ministries.[8] Zamoli Boga da ti pokaže ljude koji su u tvojoj sferi uticaja, sa kojima možeš da pričaš, proučavaš ili da se moliš, one koje ti možeš da poučavaš ili od kojih možeš da budeš poučen.


MOJ ZAVET DAVANJA

Evo jednog plana koji će ti u šest koraka pomoći da ostaneš na putu principa bogaćenja. To je zavet davanja između tebe i Boga. Ja te ohrabrujem da pročitaš, razgovaraš o tome sa svojim bračnim drugom ili prijateljima i da se za to molite.

Ako osetiš da te Bog vodi da se ponovo obavežeš na davanje, podstičem te da potpišeš skraćenu verziju ovog zaveta na kraju knjige.

1. Ja potvrđujem Božje potpuno vlasništvo nadamnom (1. Korinćanima 6,19-20) i nad svim što mi je poverio (Psalam 24,1). Priznajem da su moj novac i svojina u stvari Njegovi. Ja sam upravitelj Njegovog novca, Njegov kurir. Pitaću Ga šta On želi da uradim sa Njegovim novcem.

2. Odvojiću prvinu od svega - počevši sa najmanje deset procenata od svega što primim, smatrajući to svetim i isključivo Gospodnjim. Ovo činim iz poslušnosti Njemu, želeći Njegov blagoslov (Malahija 3,6-12). Po veri prihvatam Božji izazov da Ga u ovome okušam.

3. Od preostalog blaga koje mi Bog poverava težiću da dajem dobrovoljno i velikodušno. Shvatam da mi je Bog poverio bogatstvo da bih mogao da budem "bogat za svako prostodušno davanje" (2. Korinćanima 9,11). Shvatajući da mogu da potkradam Boga ako ne dajem ne samo desetak, već i svaki dar koji On od mene traži da dam, molim Ga da mi pomogne da razumem Njegovu volju.

4. Molim Boga da me uči da požrtvovano dajem za Njegove ciljeve, uključujući pomaganje siromašnima i dosezanje izgubljenih. Obavezujem se da ću izbegavati upadanje u dugove. Tako neću blokirati Njegov novac, pa ću moći da osećam veću slobodu da sledim podsticaje Svetog Duha na davanje.

5. Shvatajući da ne mogu da ponesem zemaljsko blago sa ovog sveta, odlučujem da ga sakupljam kao nebesko blago - za Hristovu slavu i večno dobro drugih ljudi i mene samog. Potvrđujući da je nebo, a ne zemlja, moj dom i Hrist moj Gospod, obavezujem se da ću pred Njim redovno polagati Njegovu imovinu - ne ostavljajući ništa nedodirljivim - i moliti da mi pokaže šta da uradim sa Njegovim novcem i gde da ga dam. Počeću sa ovim pitanjem: "Šta je to što ja čvrsto držim, a što Ti želiš da dam drugima?"

6. Shvatajući da mi je Bog dao porodicu, prijatelje, crkvu i druge ljude koji su u mojoj sferi uticaja, molim Ga da mi pomogne da podelim princip bogaćenja sa njima, tako da i oni mogu da prime najveću sadašnju radost i buduću nagradu.


NAJVEĆE ZADOVOLJSTVO

Postoji jedna Isusova izjava zapisana u Delima apostolskim, koja se ne pojavljuje u Jevanđeljima. Moguće je da je Bog to kasnije dodao da bi se istaklo: "Sećati se reči Gospoda Isusa, jer je On rekao: 'Blaženije je davati, nego li primati.'" (Dela 20,35)

Mi smo jako obuzeti sa "uzimanjem onog što nama pripada", te tako propuštamo ono što donosi stvarni blagoslov i radost: davanje Bogu onoga što je Njegovo. Kada dajemo, radimo ono za šta smo stvoreni: da volimo Boga i svoje bližnje (Matej 22,36-40). Naše odvažno davanje potvrđuje Hristovu vlast. To je blagosloveni čin koji vodi u radost.

Jedan slikovit primer ove radosti nalazi se u klasičnom delu Čarlsa Dikensa "Božićna priča". Na početku priče, Ebenezar Skrudž je bogat i nesrećan [na engleskom, "skrudž" (scrooge) znači "cicija" - prim. prev.]. On je zajedljiv, nezadovoljan i užasno pohlepan. Posle susreta sa tri duha na dan Božića, data mu je druga šansa za život. Nedavno sam ponovo pročitao ovu priču i bio sam impresioniran opisom promenjenog Skrudža:

"Potom je otišao u crkvu, da bi nakon toga nastavio da šeta ulicama, posmatrajući užurbani svet. Pljeskao je dečicu po obrazima, delio milostinju prosjacima i zagledao u prozore kuća. Sve to pričinjavalo mu je najveće zadovoljstvo. Nije ni sanjao da jedna obična šetnja može čoveka učiniti toliko srećnim."[9] Nakon ove promene, Skrudž ide ulicama Londona slobodno razdeljujući svoje bogatstvo siromašnima. On je ošamućen radošću. On, koji se do juče rugao ideji o dobročinstvu, sada pronalazi najveće zadovoljstvo u davanju.

Na poslednjoj stranici ove priče Dikens o Skrudžu kaže sledeće: "Neki ljudi su mu se podsmevali zbog te promene, ali njemu to nije smetalo. Bio je sada mudar, znajući da se još ni jedno dobro delo nije desilo čemu se ljudi nisu prethodno podsmevali. I stoga mu se srce veselilo i bio je srećan."[10]

Šta je bio izvor Skrudžove promene? Sagledavanje stvari iz perspektive večnosti. Kroz jednu natprirodnu intervenciju i kroz oči večnosti, Skrudžu je bilo omogućeno da vidi svoju prošlost, sadašnjost i još uvek promenljivu budućnost. Hajde da zatražimo od Boga isti uvid u naše živote.

Skrudž je skakao od radosti na ulicama Londona jer je otkrio protivotrov materijalizmu koji mu je pre toga zatrovao dušu. Skrudž je naučio princip bogaćenja - tajnu radosnog davanja.

Da li i ti želiš da iskusiš ovu vrstu radosti? Ja te pozivam da prebaciš svoju imovinu sa zemlje u nebo. Pozivam te da za Božje delo daješ ponizno, velikodušno i učestalo. Prevaziđi sebe u davanju tako da možeš da ugodiš Bogu, služiš druge ljude i uživaš blago na nebu.

Podstičem te da prigrliš Hristov poziv: "Dajte i daće vam se" (Luka 6,38). Zatim, kad ti On da više, podseti sebe zašto je to tako: da bi ti mogao da prostodušno daješ.

Pozivam te da pošalješ svoje blago na nebo gde će te sigurno čekati. Kad to učiniš, osetićeš slobodu, doživećeš radost i osetićeš da se Bog smeši.

Kada budeš davao, osećaćeš Njegovo zadovoljstvo.

PRINCIP BOGAĆENJA
Ne možeš ga poneti sa sobom, ali ga možeš poslati tamo da te čeka.

KLJUČNE STAVKE PRINCIPA BOGAĆENJA

I. BOG JE VLASNIK SVEGA. JA SAM UPRAVITELJ NJEGOVOG NOVCA.
Mi smo upravitelji imovine koju nam je Bog poverio na čuvanje - a ne dao.

II. MOJE SRCE UVEK IDE TAMO GDE ULAŽEM BOŽJI NOVAC.
Posmatraj šta se događa kada prebaciš svoj novac sa prolaznih na večne stvari.

III. NEBO, A NE ZEMLJA, JE MOJ DOM.
Mi smo državljani jedne bolje države - nebeske države. (Jevrejima 11,16)

IV. NE TREBA DA ŽIVIM ZA TAČKU, VEĆ ZA LINIJU.
Od tačke, našeg sadašnjeg života na zemlji, pruža se linija koja se večno nastavlja. Ona predstavlja večnost u nebu.

V. DAVANJE JE JEDINI PROTIVOTROV MATERIJALIZMU.
Davanje je radosno prepuštanje većoj osobi i većem planu. Svrgava mene sa prestola i uzvisuje Njega.

VI. BOG MI DAJE NAPREDAK, NE IZ RAZLOGA DA POVEĆA MOJ ŽIVOTNI STANDARD, VEĆ DA POVEĆA STANDARD MOG DAVANJA.
Bog nam daje više novca nego što nam je potrebno zato da bismo mogli da dajemo - velikodušno.

"Pokajanje je promena volje, osećanja i života, tako da se sa svime time sada poštuje Bog."
- Charles Finney

ZA DANAS

IZDVAJAMO




ANKETA

INDEKS TAGOVI

PRATI NAS

Posete/Statistika
Danas: 302
Ukupno: 2335695
Generisano za: 0.004''

W3C XHTML 1.0
W3C CSS

Internet izvor: http://siont.net/u-hristu/knjige/alkorn/006.php
Ovaj tekst je preuzet/odštampan sa sajta SIONSKE TRUBE - http://www.siont.net/.
Uslovi i prava za korićenje ovog materijala su dati na stranici: http://www.siont.net/garancije.php.